Ruski istoričar umetnosti i profesor univerziteta Aleksej Andrejevič Pavlovski, sastavio je i na Atosu 1913. godine objavio ilustrovani vodič po Svetoj Gori. Na srpskom jeziku prevod naslovne strane ove knjige bi glasio: “Vodič za Svetu Goru Atonsku: Pozdrav sa Atosa. U znak sećanja na 300-godišnjicu vladavine Doma Romanovih, 1613-1913 / Sastavio A. Pavlovski, u redakciji arhimandrita Aleksandra. [Atos]: Izdavač: Bratstvo ruskih manastira na Atosu, 1913.” (Путеводитель по Св. Горе Афонской: Привет с Афона. В память 300-летия царствования Дома Романовых, 1613–1913). Vodič po Atosu je besplatno deljen hodočasnicima na Svetoj Gori i nikada nije bio u slobodnoj prodaji.
Vodič ukratko opisuje istoriju monaške republike na Svetoj Gori, kao i tradiciju monaštva od 5. veka nove ere. Pavlovski govori o istoriji čuvenih manastira: Vatopeda, Hilandara, Zografa, Ivirona i drugih. Predstavljeni su duhovni podvizi najcenjenijih svetitelja: Atanasija i Petra Atonskog. Zatim o redovima svetogorskog monaštva, osobenostima uprave monaške republike i svakodnevnom životu stanovnika, uključujući lokalne rituale i praznike.
Istaknuta je uloga Rusije u podršci atonskim manastirima. Rusko carstvo i vladajući Dom Romanovih pružali su Atosu veliku političku i finansijsku podršku, obezbeđujući ekonomski prosperitet poluostrva u XIX veku. U knjizi su prikazane detaljne informacije o Bratstvu ruskih manastira na Atosu, koje je objavilo ovaj vodič.
Date su statistike svih manastira i stanovništva Atosa na početku XX veka. Svi manastiri i skitovi su ukratko opisani u vodiču, ali su pruženi i detaljniji podaci o najznačajnijim ruskim i slovenskim manastirima i skitovima. Knjiga govori i o znamenitostima ostrva, njegovim svetinjama i spomenicima: pećinama podviznika, izvorima i relikvijama.
O srskom manastiru Hilandaru (u knjizi se naziva slaveno-srpski) je rečeno da je neizvesno ko ga je osnovao, a da ga je obnovio srpski arhiepiskop Sv. Sava i otac njegov car Stefan Nemanja (u knjizi je greškom napisano “bugarski car Stefan Nemanja”) u monaštvu nazvan Simeon. Simeon se u manastiru i upokojio nakon čega su njegove mošti prenesene u Srbiju, dok je na mestu upokojenja izrasla vinova loza koja ima lekovita svojstva. Manastir je u formi trougla. Glavni saborni hram posvećen je Vavedenju Presvete Bogorodice. U njemu se nalazi čudotovrna ikona Bogorodice Trojeručice. U blizini hrama nalazi se stara mermerna trpezarija, a iznad nje je biblioteka sa retkim rukopisima i bibliografskim starinama. Sa bočne strane hrama je crkva “Svih Apostola” i visoki stari zvonik. Svih crkvi i paraklisova u manastiru i van njega ima do 40. Manastirom upravljaju epitropi. Ranije je on bio opštežiteljni (opšte žiće = kuća za zajednički život) i upravljao je iguman. No, nevidljiva sila je tri puta ikonu Trojeručice pomerila na igumansko mesto. U tom čudu neki su prepoznali volju Gospodnju da sama Bogorodica vlada manastirom i zato je na igumanskom mestu, uvek praznom, postavljena ikona Sv. Trojeručice. Od Kareje nalazi se ovaj manastir na 5 sati, a od Zografa na 2 sata. Bratstvo Hilandara dostiže do 80 ljudi. Manastir je siromašan.
U odeljku koji pripada manastiru Vatoped, napomenuto je da je ovaj manastir uredio i dosta pomogao Sv. Sava Srpski.
U opisu manastira koji nisu ruski, najviše prostora u knjizi posvećeno je srpskom Hilandaru. U nastavku pogledajte fotografije iz knjige:
Tekst i prevod sa ruskog: Filip Tomašević
