Pro\u010ditaj tako\u0111e: Velimir Vemi\u0107. Tajni \u017eivot kraljeubice<\/a><\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\nJa sam u tom periodu bio \u010dlan Srpske knji\u017eevne zadruge, pa sam povremeno svoje slobodno vreme provodio u njihovoj nekada\u0161njoj antikvarnici, koja se nalazila odmah preko puta Beogra\u0111anke. Tamo se u to vreme \u010desto pri\u010dalo o starim knjigama, prvim izdanjima, istoriji, politici. Jedne ve\u010deri sam, danas pokojnom kolekcionaru Slobi Bori\u0107u, prepri\u010davao Zoranovu porodi\u010dnu pri\u010du i detalje njegove bezuspe\u0161ne potrage za dedinim memoarima. Dok smo nas dvojica upadali jedan drugom u re\u010d, iz \u0107o\u0161ka antikvarnice dopirao je glas starijeg gospodina koji je prelistavao stare knjige i ne gledaju\u0107i u nas rekao: “Neka potra\u017ei u SANU, soba ta i ta, kutija pod brojem tim i tim. \u010cim se otvori kutija memoari su na vrhu. Ovi mladi koji danas tamo rade to ne znaju, njih to ne interesuje<\/em>.” Ve\u0107 posle par dana Zoran je u rukama imao kopiju memoara konji\u010dkog potpukovnika Velimira S. Vemi\u0107a. <\/p>\n\n\n\nNe znam da li ih je ikada objavio, ve\u0107 nakon godinu dana putevi su nam se razi\u0161li i izgubili smo me\u0111usobni kontakt. Sebi sam izradio jednu kopiju memoara, koja je bila kod mene sve do 2007. godine kada sam napravio elektronsku knjigu i postavio na sajt. I danas, ako upitate Google za “Dnevnik konji\u010dkog potpukovnika Velimira S. Vemi\u0107a” iza\u0107i \u0107e me\u0111u prvim rezultatima ta stranica. Na\u017ealost, u godinama koje su prolazile, ja sam izgubio moju kopiju dnevnika. Sa\u010duvao sam samo jedan njihov deo u okviru teksta koji sam u to vreme pisao.<\/p>\n\n\n\n
UVOD<\/strong><\/h5>\n\n\n\n
Velimir Vemi\u0107 30-tih godina XX veka<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\nU Majskom prevratu u no\u0107i 28\/29. maja 1903. godine ubijeni su kralj Aleksandar Obrenovi\u0107 i kraljica Draga Obrenovi\u0107, i time je prekinuta loza dinastije Obrenovi\u0107. <\/em><\/p>\n\n\n\nVelimir S. Vemi\u0107<\/strong> je jedan od oficira koji su direktno u\u010destvovali u pogubljenju Kralja i Kraljice 1903. godine. Dragi\u0161a Vasi\u0107 navodi upravo njega kao osobu koja je otkrila prostoriju u kojoj se krije kraljevski par. <\/em><\/p>\n\n\n\nTajno udru\u017eenje tzv. “Crna ruka”, delovala je po\u010detkom XX veka i njeni \u010dlanovi odgovorni su za Majski prevrat. Ovo tajno dru\u0161tvo zvani\u010dno je osnovano <\/em>1911. u Beogradu pod imenom \u201cUjedinjenje ili smrt\u201d<\/em><\/em>, a prvi njeni \u010dlanovi i prvi potpisnici njenoga Ustava bili su: Ilija Radivojevi\u0107, Bogdan Radenkovi\u0107, \u010cedomilj Popovi\u0107, Velimir S. Vemi\u0107<\/strong>, Dragutin Dimitrijevi\u0107 Apis, Vojislav Tankosi\u0107, Ilija Jovanovi\u0107 (vojvoda P\u010dinjski), Milan Vasi\u0107, Milan Milovanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\nO DNEVNIKU<\/strong><\/h5>\n\n\n\nDnevnik konji\u010dkog potpukovnika Velimira S. Vemi\u0107a<\/strong> – Prepis izvr\u0161io Rudolf Mihl po njegovom tvr\u0111enju sa originala (originalni rukopis je uni\u0161ten na kraju \u201cSolunskog \u201cprocesa\u201d 1917. godine)<\/em>, koji se nalazio u aktima presude Velikog vojnog suda za oficire u Solunu. Prepis izvr\u0161en u toku 1917. godine.<\/p>\n\n\n\nRudolf Mihl, bibliotekar Narodne skup\u0161tine FNRJ, bio je za vreme Solunskog procesa, kao rezervni narednik, na slu\u017ebi u Velikom vojnom sudu za oficire u Solunu.<\/p>\n\n\n\n
Mihl, kome su akta Solunskog procesa stajala na raspolo\u017eenju u Velikom vojnom sudu jer je u arhivi radio, posle izvr\u0161ene presude, pregledaju\u0107i ih, na\u0161ao je u aktima: original dnevnika Velimira S. Vemi\u0107a<\/strong>, original dnevnika Branka Bo\u017eovi\u0107a, biv\u0161eg direktora “Pijemontea” i \u010dlana tajne prevratne organizacije, i original pesme \u201cJednome kralju\u201d, koju je u zatvoru napisao major Ljubomir Vulovi\u0107, streljan 1917. godine nakon Solunskog procesa. On se ispod pesme potpisao sa “Ljubodrag”, \u0161to je anagram Apisovog imena Dragoljub.<\/p>\n\n\n\nZainteresovan njihovom sadr\u017einom a s obzirom da su se u to doba po Solunu izmi\u0161ljale i prepri\u010davale fantasti\u010dne pri\u010de o tome \u0161ta sve sadr\u017ei Vemi\u0107ev dnevnik<\/strong>, pa su i neki odlomci iz njega bili objavljivani u solunskim srpskim novinama. Mihl se, ka\u017ee, re\u0161io da ova tri dokumenta sa originala prepi\u0161e i to je i u\u010dinio.<\/p>\n\n\n\nMihlov svojeru\u010dni prepis Vemi\u0107evog dnevnika iznosi 36 i po stranica pisanih mastilom na hartiji velikog kancelarijskog formata.<\/p>\n\n\n\n
U svojim bele\u0161kama u svom dnevniku Vemi\u0107 je mnoga imena li\u010dnosti \nbele\u017eio samo inicijalima; neke li\u010dnosti obele\u017eio je njihovim nadimcima. \nVe\u0107ina inicijala su kasnije de\u0161ifrovani i u tekstu se nalaze u zagradama\n (npr. Ilija R(adivojevi\u0107). To su jedine izmene koje su izvr\u0161ene na \ntekstu.<\/p>\n\n\n\n
IZVOD IZ DNEVNIKA<\/strong><\/h5>\n\n\n\nDnevnik obuhvata period od 1906. do 1916. godin<\/strong>e, kao i jedan manji deo (2 strane) o godinama 1902\/1903, \u0161to je izvod iz bele\u0161ki advokata Ace Novakovi\u0107a, koje je Vemi\u0107 zapisao u dnevnik.<\/strong><\/h6>\n\n\n\n\n1 X 1907<\/strong> – Oko 12 \u010d. no\u0107u u \u201cGr. hotelu\u201d ispri\u010da nam ppukov. Dunji\u0107 da ga je ve\u010deras u avliji dvorskoj napao princ \u0110or\u0111e i psovao mu oca, \u0161to ga, veli, nije (Dunji\u0107) pozdravio. Sutra ide na raport Kralju i Ministru vojnom da tra\u017ei smenu.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\n4 X 1907<\/strong> – \u2026 Stole (Stojan Popovi\u0107) re\u010de, da mu je pr. \u0110or\u0111e u Topoli (pri osve\u0107enju crkvenog temelja) rekao da mu je Kralj pri\u010dao, da je zaverenicima dao 800.000 dinara?!<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\n5 X 1907<\/strong> – Danas kod Tucine ku\u0107e: Dragutin Dimitrijevi\u0107, Anta Anti\u0107, Musa, Tuca, Mili\u0107 Simeunovi\u0107 i Ja. Pristao i Mili\u0107 i re\u0161eno da se “Ludaku” da te\u010dnost (Apis ima 5 fla\u0161a od pok. Dr. A. Ne\u0161i\u0107a).<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\n9 VIII 1908<\/strong> – Na Top\u010diderskom brdu razgovarah sa \u0110or\u0111em. Pitao me za Jelku. Odbih aluziju svaku. Re\u010de mi ima \u0161pijuna u njenoj ku\u0107i i on je nju video da se ljubi sa konji\u010dkim oficirom i on misli ja sam to.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\n19 IX 1908<\/strong> – Bio sam od 10-12 \u010dasova pre podne u poseti kod J. Cviji\u0107a u njegovom novom stanu u Mitropolitovoj ba\u0161ti. Razgovarao sam o \u0161pijuna\u017ei i on mi na okoli\u0161an na\u010din re\u010de da se \u010duvam ku\u0107e O. M.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\n30 XI 1910<\/strong> – Sv. Andrija. U dvoru sam. pri primanju oficirskog kora, \u010ci\u010da (Kralj Petar) dr\u017ei govor pa se zbuni i stade u polovini govora, okrete se i pita \u201ckako ono be\u0161e\u201d<\/em>, ali ne \u010duje odgovor pa muka \u2026 Jedva ga je \u010duo da nastavi \u2026<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\n14 I 1911<\/strong> – \u2026 Treba raditi u Arnautluku \u2026 Knjaz Nikola po Arnautluku kupuje glavare. Prizrenski vladika Ni\u0107ifor i on u\u0161ao u ruke Knjaza Nikole i za njegov ra\u010dun radi. Izme\u0111u Turaka i Arnauta je ogroman jaz i ne mogu se smiriti. Slu\u010daj sa bulom hod\u017ee iz Dibre ( silovali je svi vojnici, ona se branila iz kule iz pu\u0161aka od jutra do mraka, uve\u010de kad je uhvatili a ona se onda ubije, sada za Arnaute ona je svetinja).<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\n23 I 1911<\/strong> – Apisa zvao \u010ci\u010da (Kralj Petar) po poruci Aleksandrovoj. Apis mu otvoreno rekao da treba da preda vlast II sinu (Aleksandru)<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\n9 V 1911<\/strong> – Kod mene 1, 2, 3 i 4. Potpisasmo Ustav.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\n30 VIII 1911<\/strong> – Kod mene \u201csvi\u201d. Re\u0161eno raditi na uklanjanju Bugarina F. (bugarskog Kralja Ferdinanda) i Pesnika ( crnogorskog Knjaza Nikole).<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n\n? IV 1913<\/strong> – Bora Kapetanovi\u0107 pri\u010da da je Mil. Uzunac na Kumanovu sakrio se u podrum a bateriju podelio vojnicima.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\nIz dnevnika Branka Bo\u017eovi\u0107a:<\/strong><\/p>\n\n\n\n\n9 XII 1915<\/strong> – Na Cetinju sam. Posle podne Pa\u0161i\u0107 stigao preko Rijeke s Milutinom Jovanovi\u0107em i otseo u srpskom poslanstvu. Pa\u0161i\u0107evom dolasku pridaje se veliki zna\u010daj. Dvojica Nikola (Pa\u0161i\u0107 i kralj Nikola), po\u0161to su prevarili dva ogranka istog naroda, imaju sad da se me\u0111usobno la\u017eu…<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\nO RUDOLFU MIHLU<\/strong><\/h5>\n\n\n\nMihl je ro\u0111en u Beogradu, ali je poreklom sudetski Nemac. Otac mu je \nbio poslasti\u010dar i dr\u017eao radnju u Karlovim Varima, odakle ga je u Beograd\n doveo Kralj Milan i bio je \u0161ef kujne na dvoru Obrenovi\u0107a, pa je i posle\n otpu\u0161tanja iz dvora ostao u Beogradu i u njemu umro.<\/p>\n\n\n\n
Rudolf Mihl imu\u0107an, dugo godina studirao je prava u Parizu, Be\u010du, \nPragu i Beogradu. Bio je direktor osiguravaju\u0107ih dru\u0161tava, zatim \nknji\u017ear-antikvar; u poslu nije imao uspeha, te je najzad stupio u \ndr\u017eavnu slu\u017ebu i radio u Dr\u017eavnom arhivu u Beogradu. Posle 1945. godine \npostavljen je za bibliotekara Narodne skup\u0161tine FNRJ.<\/p>\n\n\n\n
Mihl je bio poznati beogradski boem. Decenijama je bio nerazdvojni \nkafanski drug \u010ci\u010da Ilije Stanojevi\u0107a. Kao duhovit i veseo, uvek \nbezbri\u017ean \u010dovek, bio je rado vi\u0111eni \u010dlan boemskih dru\u0161tava, koja su se \nokupljala u nekada\u0161njim boemskim kafanama beogradske Skadarlije sve do \n1941. godine. Oronuo sa zdravljem, po oslobo\u0111enju \u017eiveo je veoma \npovu\u010deno i umro 1951. godine u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n
MIHL, APIS I SOLUNSKI PROCES<\/strong><\/h6>\n\n\n\n\u201cMihl\n je jedno vreme u\u010dio gimnaziju sa Apisom i ovaj ga je s obzirom na \nnjegovo nema\u010dko poreklo zvao \u201c\u0160vaba\u201d. Kada je formirana III armija na \nKrfu i Apis naimenovan za pomo\u0107nika na\u010delnika \u0161taba, on je u \u0161tabu \nzatekao Mihla. Apis se obradovao starom drugu i sa njime odr\u017eavao \ndrugarske veze na svoj na\u010din: Uvek se sa njime \u0161alio i gledao da mu \nu\u010dini po neku uslugu. Kada je 15. decembra 1916. u selu Vo\u0161tarane Apis \nbio uhap\u0161en, polaze\u0107i, sreo se slu\u010dajno u hodniku sa Mihlom, rukovao se \nsa njime i u \u0161ali mu dobacio: \u201cNe brini \u0160vabo, sve \u0107e dobro biti\u201d, \nreaguju\u0107i tako na Mihlov upla\u0161en i upitan izraz lica.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detkom 1917. godine Mihl tra\u017ei preme\u0161taj iz III armije (jer su ga u\n \u0161tabu gledali sa nepoverenjem zbog njegovih dobrih odnosa sa Apisom) i \npomo\u0107u svog prijatelja potpukovnika Vlade Jovanovi\u0107a biva preme\u0161ten u \nVeliki vojni sud, naro\u010dito zato jer je znao odli\u010dno da radi na pisa\u0107oj \nma\u0161ini. Tako je Mihl do\u0161ao u mogu\u0107nost da o radu Velikog vojnog suda po \npresudi Apisu i drugovima, neposredno sazna vrlo interesantne stvari.<\/p>\n\n\n\n
Mihl je pri\u010dao da je za vreme sednice Vojnog suda na kojoj se raspravljalo o presudi Apisu i drugovima izbila sva\u0111a izme\u0111u sudija. Sudija Gatalovi\u0107 se sva\u0111ao sa Josifom Kosti\u0107em. Psovali su se najordinarnijim re\u010dima, nazivaju\u0107i se najpogrdnijim imenima pri \u010demu je Gatalovi\u0107 neprestano ponavljao: \u201d da on ne\u0107e da bude ubica i da ubija nevine ljude\u201d<\/em>, a Josif Kosti\u0107 psuju\u0107i pretio i Gatalovi\u0107u, da \u0107e \u201ci njemu uzeti glavu zajedno sa onim razbojnicima, koji \u0107e biti pobijeni, pa ma \u0161ta on (Gatalovi\u0107) govorio\u201d<\/em>. Gatalovi\u0107 je ostao dosledan i nije potpisao smrtnu presudu ve\u0107 je na originalnoj presudi svojom rukom napisao odvojeno mi\u0161ljenje.<\/p>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2023\/06\/Velimir-Vemic3-Enhanced-Colorized.jpg\")