Kada je zimus trebalo po\u0107i na put u oslobo\u0111enu zemlju, bio sam u nedoumici kako da se spremim. Do nas su iz Beograda dopirali najraznovrsniji glasovi o oskudici u kojoj se na\u0161i nalaze: \u00bbPravimo zimske kapute od \u0107ebadi\u00ab, \u00bbne mogu da iza\u0111em iz ku\u0107e jer nemam cipela\u00ab, itd. Mnoge od nas bilo je sramota da se vratimo lepo obu\u010deni, da ne bismo vre\u0111ali ose\u0107anja onih koji su proveli tri godine u ropstvu, te smo kupili prosto odelo, \u0161to nam je bilo olak\u0161ano i time \u0161to nismo svi bili delegati i eksperti. Kada smo stigli u Beograud, uverili smo se da ono \u0161to smo \u010duli nije bilo preterano; bar ne za jedan deo stanovni\u0161tva koji je zaista robovao. Onaj drugi, manji deo, bio je obu\u010den kao da nije bila oskudica i u odelu i u obu\u0107i. Ali iako su dame mislile da su elegantno obu\u010dene, njihova no\u0161nja bola je o\u010di nenaviknute na lepote ratnoga be\u010dkog i berlinskog stila. Dok se onaj prvi deo stanovni\u0161tva jo\u0161 borio s \u00bbblokejima\u00ab i sa zavi\u0161\u0107u gledao izbeglice koje su se vra\u0107ale obu\u010dene po pariskoj modi, ovaj drugi deo se brzo prilagodio novom vremenu. Novaca se imalo, trebalo je na\u0107i samo priliku da se iz Pariza nabave toalete. I zahvaljuju\u0107i \u010destim putovanjima kurira izme\u0111u Pariza i Beograda, \u0111a\u010dkim i drugim prtljazima, beogradske gospo\u0111e i gospo\u0111ice dobile su uskoro sve \u0161to im je trebalo. Razume se da je u toj metamorfozi beogradske mode igralo najve\u0107u ulogu sve ono \u010dega su se dame morale li\u0161avati za vreme ropstva: svila, vuneni i svileni \u00bb\u017eerze\u00ab nikada se nisu toliko videli po beogradskim ulicama i nikad nisu no\u0161eni s toliko ponosa kao ove godine.<\/p>\n\n\n\n
Ali s obnovom mode trebala je da do\u0111e i kratka suknja, koja je pored svega \u0161to se protivu nje govori, najlep\u0161i tip suknje, razume se ne za svakoga. To su osetile i mnoge na\u0161e \u017eene i devojke, te su se, sa skromno\u0161\u0107u dostojnom pohvale, dobrovoljno odrekle tako dragocenog \u201esaveznika\u201c kao \u0161to je kratka suknja. Da li je to bilo samo iz skromnosti ili su tu bile ume\u0161ane i dimenzija i forma noge, koje jo\u0161 jako opominju na nedavnu seosku pro\u0161lost na\u0161ih lepotica, ostavljam \u010ditaocu da oceni. U ostalom, suknje po malo postaju du\u017ee, i ovo pitanje bi\u0107e i za na\u0161e \u017eene skinuto s dnevnog reda. Dok nije nastupilo toplije vreme, trebalo je uz kratku suknju imati visoke cipele. To je bilo ve\u0107 malo te\u017ee, jer tih cipela nije bilo u Beogradu dok nisu tek u poslednje vreme donete iz Pariza. Razume se da se danas za jedan par mora platiti \u010ditav kapital. Ali kakvo bla\u017eeno lice kad se najzad do\u0111e do njih! S kakvim se prezrenjem gleda na one<\/strong> kojima cipelu od suknje razdvaja debeo obru\u010d \u00bba\u017eur\u00ab \u010darape od debljeg pamuka, koja tako lepo podse\u0107a na selja\u010dke \u010darape!<\/p>\n\n\n\n Leto je donelo novu modu. I do sada se znalo da duga kosa ima nepovoljno dejstvo na kvalitet mozga; ali da ga ona mo\u017ee toliko upaliti da na\u0161e lepotice ne\u0107e mo\u0107i da trpe \u0161e\u0161ir na glavi, nisam znao. Po\u010detkom juna sreo sam prvu gologlavu gospo\u0111icu na korzu. Prvo sam pomislio da je kakva slu\u017eavka koju je milostiva poslala po pivo; ali kad sam bolje pogledao, video sam pored nje jednog mladog gospodina sa \u0161irokom belom razdrljenom kragnom kako joj ozbiljno \u00bbhofira\u00ab. Dakle nije slu\u017eavka? Kad sam im pri\u0161ao bli\u017ee, video sam da gospo\u0111ica nosi \u0161e\u0161ir u levoj ruci a \u0161tap u desnoj. \u00bb\u0160ta je ovo?\u00ab pomislih i pogledah ih jo\u0161 bolje. Gospo\u0111ica je bila odevena po najnovijem beogradskom \u0161iku: \u00bbkazaka\u00ab od \u00bb\u017eerzea\u00ab, crne svilene \u010darape, bele cipele s kanlama od crnog laka, iskrivljene \u0161tikle. Hod joj je bio ukru\u0107en, noge je izbacivala u polje, a sa \u0161tapom nije znala \u0161ta da radi. Kavaljer je imao dosta otrcano odelo. Ogromne cipele s gama\u0161nama kao \u0161to ih nose na\u0161e diplomate, a u ustima je imao cigaretu; \u00bbkiralj\u00ab. Vrat mu je bio razgoli\u0107en da su se videle klju\u010dne kosti a iz dubine grudi se radoznalo pomaljalo nekoliko dlaka. Dugo sam gledao za njima, o\u010daran njegovim stilom, tako elegantnim i skladnim. Svakoga dana vi\u0111a se sve ve\u0107i broj mladi\u0107a s razdrljenim vratom i devojaka bez \u0161e\u0161ira. Kad ve\u0107 nisam mogao vi\u0161e da savladam svoju radoznalost, zatra\u017eio sam obja\u0161njenje: ko je doneo tu modu u Beograd? Odgovorili su mi: austrijske oficirke i manipulantkinje<\/em>.<\/p>\n\n\n\n I na\u0161e devojke nisu na\u0161le ni\u0161ta pametnije da urade, nego da produ\u017ee \u017eivot jednom glupom \u0161vapskom obi\u010daju,<\/strong> koji su \u0161vapske bednice uvele jer nisu imale odakle da nabave \u0161e\u0161ire<\/strong>. Ako im sunce ne smeta, neka ostave \u0161e\u0161ir kod ku\u0107e i neka ga ne nose kao kadionicu po korzu. Neka znaju da taj obi\u010daj nema ni\u010dega pariskog, jer su Parizlije odmah udarili po prstima one koje su htele da uvedu tu \u0161vapsku modu u Francusku. Tako je isto i sa razdrljenim vratovima. I to su Nemci hteli da zavedu da bi imponirali \u017eenama svojim volovskim vratovima. I na\u0161lo se i kod nas nekoliko praznoglavih juno\u0161a da \u0161etaju svoje gole vratove po \u00bbpariskoj\u00ab modi.<\/strong> Kako su ih slagali hitri galanterijski trgovci nude\u0107i im \u00bbpariske\u00ab ko\u0161ulje. Na\u0161im oficirima nisu smetale tvrde, zakop\u010dane jake da izdr\u017ee borbu po najve\u0107oj vru\u0107ini, a njima smeta i mekan zatvoren pristojan \u00bbkragn\u00ab. Hodaju\u0107i tako ulicama, oni i ne slute da na taj na\u010din sami celom svetu svedo\u010de da su \u00bbzabu\u0161anti\u00ab, kojima je Pe\u0161ta izvor kulture i \u0161ika.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" „Šala o zbilji – Fezet“ spada u onu grupu knjiga čiji vam naslov ne govori ništa, pa stoga verovatno nikada ne bi pružili ruku ka njoj. Knjigu “Šala o zbilji” objavio je 1921. godine, prvi i jedini put, poznati beogradski izdavač “Geca Kon”. Tematika ove knjige bavi se beogradskom svakodnevnicom u godinama odmah nakon završetka Prvog svetskog rata. Poglavlje koje sam izabrao govori o modi i pomodarstvu tih godina. Prepoznaćete određene šablone ponašanja i razmišljanja prisutne i dan danas. Kada je zimus trebalo poći na put u oslobođenu zemlju, bio sam u nedoumici kako da se spremim. Do nas su iz Beograda dopirali najraznovrsniji glasovi o oskudici u kojoj se naši nalaze: »Pravimo zimske kapute od ćebadi«, »ne mogu da izađem iz kuće jer nemam cipela«, itd. Mnoge od nas bilo je sramota da se vratimo lepo obučeni, da ne bismo vređali osećanja onih koji su proveli tri godine u ropstvu, te smo kupili prosto odelo, što nam je bilo olakšano i time što nismo svi bili delegati i eksperti. Kada smo stigli u Beograud, uverili smo se da ono što smo čuli nije bilo preterano; bar ne za jedan deo stanovništva koji je zaista robovao. Onaj drugi, manji deo, bio je obučen kao da nije bila oskudica i u odelu i u obući. Ali iako su dame mislile da su elegantno obučene, njihova nošnja bola je oči nenaviknute na lepote ratnoga bečkog i berlinskog stila. Dok se onaj prvi deo stanovništva još borio s »blokejima« i sa zavišću gledao izbeglice koje su se vraćale obučene po pariskoj modi, ovaj drugi deo se brzo prilagodio novom vremenu. Novaca se imalo, trebalo je naći samo priliku da se iz Pariza nabave toalete. I zahvaljujući čestim putovanjima kurira između Pariza i Beograda, đačkim i drugim prtljazima, beogradske gospođe i gospođice dobile su uskoro sve što im je trebalo. Razume se da je u toj metamorfozi beogradske mode igralo najveću ulogu sve ono čega su se dame morale lišavati za vreme ropstva: svila, vuneni i svileni »žerze« nikada se nisu toliko videli po beogradskim ulicama i nikad nisu nošeni s toliko ponosa kao ove godine. Kratka suknja Ali s obnovom mode trebala je da dođe i kratka suknja, koja je pored svega što se protivu nje govori, najlepši tip suknje, razume se ne za svakoga. To su osetile i mnoge naše žene i devojke, te su se, sa skromnošću dostojnom pohvale, dobrovoljno odrekle tako dragocenog „saveznika“ kao što je kratka suknja. Da li je to bilo samo iz skromnosti ili su tu bile umešane i dimenzija i forma noge, koje još jako opominju na nedavnu seosku prošlost naših lepotica, ostavljam čitaocu da oceni. U ostalom, suknje po malo postaju duže, i ovo pitanje biće i za naše žene skinuto s dnevnog reda. Dok nije nastupilo toplije vreme, trebalo je uz kratku suknju imati visoke cipele. To je bilo već malo teže, jer tih cipela nije bilo u Beogradu dok nisu tek u poslednje vreme donete iz Pariza. Razume se da se danas za jedan par mora platiti čitav kapital. Ali kakvo blaženo lice kad se najzad dođe do njih! S kakvim se prezrenjem gleda na one kojima cipelu od suknje razdvaja debeo obruč »ažur« čarape od debljeg pamuka, koja tako lepo podseća na seljačke čarape! Gologlave gospođice i volovski vratovi Leto je donelo novu modu. I do sada se znalo da duga kosa ima nepovoljno dejstvo na kvalitet mozga; ali da ga ona može toliko upaliti da naše lepotice neće moći da trpe šešir na glavi, nisam znao. Početkom juna sreo sam prvu gologlavu gospođicu na korzu. Prvo sam pomislio da je kakva služavka koju je milostiva poslala po pivo; ali kad sam bolje pogledao, video sam pored nje jednog mladog gospodina sa širokom belom razdrljenom kragnom kako joj ozbiljno »hofira«. Dakle nije služavka? Kad sam im prišao bliže, video sam da gospođica nosi šešir u levoj ruci a štap u desnoj. »Šta je ovo?« pomislih i pogledah ih još bolje. Gospođica je bila odevena po najnovijem beogradskom šiku: »kazaka« od »žerzea«, crne svilene čarape, bele cipele s kanlama od crnog laka, iskrivljene štikle. Hod joj je bio ukrućen, noge je izbacivala u polje, a sa štapom nije znala šta da radi. Kavaljer je imao dosta otrcano odelo. Ogromne cipele s gamašnama kao što ih nose naše diplomate, a u ustima je imao cigaretu; »kiralj«. Vrat mu je bio razgolićen da su se videle ključne kosti a iz dubine grudi se radoznalo pomaljalo nekoliko dlaka. Dugo sam gledao za njima, očaran njegovim stilom, tako elegantnim i skladnim. Svakoga dana viđa se sve veći broj mladića s razdrljenim vratom i devojaka bez šešira. Kad već nisam mogao više da savladam svoju radoznalost, zatražio sam objašnjenje: ko je doneo tu modu u Beograd? Odgovorili su mi: austrijske oficirke i manipulantkinje. I naše devojke nisu našle ništa pametnije da urade, nego da produže život jednom glupom švapskom običaju, koji su švapske bednice uvele jer nisu imale odakle da nabave šešire. Ako im sunce ne smeta, neka ostave šešir kod kuće i neka ga ne nose kao kadionicu po korzu. Neka znaju da taj običaj nema ničega pariskog, jer su Parizlije odmah udarili po prstima one koje su htele da uvedu tu švapsku modu u Francusku. Tako je isto i sa razdrljenim vratovima. I to su Nemci hteli da zavedu da bi imponirali ženama svojim volovskim vratovima. I našlo se i kod nas nekoliko praznoglavih junoša da šetaju svoje gole vratove po »pariskoj« modi. Kako su ih slagali hitri galanterijski trgovci nudeći im »pariske« košulje. Našim oficirima nisu smetale tvrde, zakopčane jake da izdrže borbu po najvećoj vrućini, a njima smeta i mekan zatvoren pristojan »kragn«. Hodajući tako ulicama, oni i ne slute da na taj način sami celom svetu svedoče da su »zabušanti«, kojima je Pešta izvor kulture i šika.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1302,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[177,86,30,174,176,175,29],"class_list":["post-1023","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-becka-moda","tag-beograd","tag-beogradani","tag-moda","tag-pariska-moda","tag-pomodarstvo","tag-stari-beograd"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1023","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1023"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1023\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1302"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1023"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1023"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1023"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Gologlave gospo\u0111ice i volovski vratovi<\/h5>\n\n\n\n