{"id":1027,"date":"2019-01-22T21:08:13","date_gmt":"2019-01-22T20:08:13","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=1027"},"modified":"2019-09-09T21:09:07","modified_gmt":"2019-09-09T19:09:07","slug":"teodora-vizantijska-carica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/teodora-vizantijska-carica\/2019\/","title":{"rendered":"Teodora vizantijska carica"},"content":{"rendered":"\n
Teodora, vizantijska carica. Izvod iz knjige: Vizantiske slike, autor \u0160arl Dil<\/em> . Prvi put objavljena na srpskom jeziku u Beogradu 1927. godine u izdanju Srpske knji\u017eevne zadruge. Teodora (oko 497 – 548) bila je supruga isto\u010dnorimskog (vizantijskog) cara Justinijana I i njegova najbli\u017ea savetnica i saradnica preko dvadeset godina. Ipak, zahvaljuju\u0107i Prokopijevoj \u201eTajnoj istoriji\u201c Teodora je prevashodno ostala upam\u0107ena kao kurtizana koja se uznela do carskog trona. Ilustracija u zaglavlju prikazuje Caricu Teodoru sa njenom svitom<\/em>, predstavljene na mozaiku u crkvi San Vitale u Raveni (547. g.). Sledi izvod o carici Teodori iz dela “Vizantiske slike”. <\/h6>\n\n\n\n

Sudbina Teodore, carice vizantiske, koja se iz kulisa \nHipodroma popela na presto Cezara, imala je od vajkada preimu\u0107stvo da \nizaziva radoznalost i da dra\u017ei ma\u0161tu. Za njenog \u017eivota, njena izvanredna\n sre\u0107a toliko je za\u010dudila savremenike, da su carigradski besposli\u010dari, \nda bi je objasnili, pronalazili najneverovatnije pri\u010de, svu onu masu \nspletaka koje je Prokopije, u svojoj Tajnoj Istoriji<\/em>, bri\u017eljivo\n pokupio za potomstvo. Posle njene smrti, legenda je se do\u010depala jo\u0161 \nvi\u0161e; narodi Istoka i Zapada, Sirjani, Vizantinci i Sloveni nadmetali su\n se ko \u0107e vi\u0161e da ulep\u0161a romanti\u010dnim pojedinostima njenu romanti\u010dnu \nsudbinu; i zahvaljuju\u0107i toj hu\u010dnoj slavi, \u010dak u na\u0161e doba, jedina me\u0111u \ntolikim caricama koje su se izre\u0111ale na prestolu Vizantije, Teodora \nostaje poznata i gotovo popularna.<\/p>\n\n\n\n

Da li pri svem tom zna\u010di da mi sasvim ta\u010dno znamo kakva je bila ta \n\u010duvena carica, u kojoj toliki ljudi vide samo jednu slavnu pustolovku? \nNisam u to sasvim siguran. Dosad se ve\u0107ina onih koji bi se latili da je \nnaslikaju slu\u017eili poglavito, i gotovo isklju\u010divo, anegdotama koje je \nizneo Prokopije. Ja sam svakojako vrlo daleko od toga da odreknem svaku \nvrednost tome dokumentu, i \u010dak rado verujem da bi se mogle, kad bi se on\n pa\u017eljivo prou\u010davao, izdvojiti, potpunije nego \u0161to se to do sada \u010dinilo,\n izvesne crte Teodorine psihologije za vreme njene burne mladosti. Ali \nipak, treba imati na umu da postoje i drugi podaci, pored Tajne Istorije<\/em>. Na\u0111eni su, naro\u010dito poslednjih godina, i drugi dokumenti koji dopu\u0161taju da se potpunije ocrta figura slavne vladarke. \u017divoti bla\u017eenih isto\u010dnjaka<\/em>, koje je oko sredine VI veka ispri\u010dao jedan od bliskih cari\u010dinih prijatelja, vladika Jovan Efeski, neizdati odlomci velike Sve\u0161tene Istorije<\/em>\n koju je sastavio isti pisac, bezimena hronika objavljena pod imenom \nZaharija iz Mitilene, druga dela, i isto tako savremena, kao biografije \npatrijarha Severa i Jakova Varadeja, apostola monofizita, izdata su ili \nprevedena prema siriskim rukopisima, gde su spavala zaboravljena, i \ndosta \u010dudnovato osvetljuju ulogu koju je Teodora igrala, u veri i u \npolitici. Tu se mogu pridru\u017eiti i drugi pisci, ranije poznati ali dosta \nretko razgledani, kao Jovan Lidus, ili novi odlomci Malale, da i ne \ngovorimo o carskim Novelama<\/em>, \u010dija je zamorna op\u0161irnost, pri \nsvem tom tako puna podataka, odbila mnogu hrabrost, i o samom Prokopiju,\n koji je, sre\u0107om po nas, ostavio i druga dela pored Tajne Istorije<\/em>.\n I iz svega toga, ako se \u010dovek potrudi da pa\u017eljivo \u010dita, izdvajaju se \nizvesne \u010dinjenice, koje pokazuju li\u010dnosti iz Justinijanovog veka mo\u017eda u\n malo druk\u010dijoj svetlosti nego \u0161to je ona u kojoj nam se obi\u010dno \npredstavljaju.<\/p>\n\n\n\n

I<\/p>\n\n\n\n

Oko prvih godina VI veka, Teodora, mimi\u010darka, i igra\u010dica, ispunjavala je Carigrad svojom hu\u010dnom slavom.<\/p>\n\n\n\n

Odakle je izi\u0161la, ne zna se ta\u010dno. Me\u0111u poznijim hroni\u010darima, jedni \nvele da se rodila u Kipru, strasnoj i \u017earkoj zemlji Afrodite; drugi, sa \nvi\u0161e verovatvosti, daju joj Siriju za otad\u017ebinu. Ma kako bilo, ona je \njo\u0161 kao dete do\u0161la sa svojima u Vizantiju, i u toj uzrujanoj i \npokvarenoj prestonici, ona je rasla i vaspitala se.<\/p>\n\n\n\n

Iz koje porodice vodi poreklo, ne zna se mnogo bolje. Legenda, iz \nneke vrste po\u0161tovanja spram carskog dostojanstva do koga se ona uzdigla,\n stvorila joj je docnije slavan rodoslov, ili bar pristojan, i dala joj \nza oca jednog uva\u017eenog i dobromislenog senatora. U istini, njeno ro\u0111enje\n izgleda da je bilo mnogo skromnije. Njen otac, ako je verovati Tajnoj Istoriji<\/em>,\n bio je jedan siromah \u010dovek po imenu Akacije, koji je po zanimanju bio \n\u010duvar medveda u amfiteatru; mati joj je bila ne ba\u0161 stroga \u017eena, kao \u0161to\n ih se mnogo nalazilo u tom dosta izme\u0161anom svetu cirkuskih kulisa. Iz \nte me\u0161avine ve\u0161taka, rodi\u0161e se tri k\u0107eri: druga, budu\u0107a carica, do\u0111e na \nsvet verovatno oko 500. godine.<\/p>\n\n\n\n

Teodora je rano do\u0161la u dodir sa tim narodom koji \u0107e ona docnije \no\u010daravati kao umetnica, pre nego \u0161to bude njim vladala kao carica. \nAkacije je bio umro, ostaviv\u0161i u velikoj bedi svoju udovicu i tri k\u0107eri.\n Da bi zadr\u017eala mesto pokojnikovo, jedini prihod porodice, mati nije \nvidela drugoga na\u010dina nego da uzme drugog \u010doveka koji \u0107e, naslediv\u0161i \nmesto \u010duvara medveda, voditi ujedno brigu o porodici i o \u017eivotinjama. \nAli da bi predra\u010dun ispao za rukom, bio je potreban pristanak Asterija, \nglavnog reditelja zelene stranke, a Asterije je bio dobio novaca da bude\n na strani drugoga kandidata. Da bi pobedila tu zlu volju, Teodorina \nmati namisli da pridobije narod za svoju stvar, i jednoga dana kad je \ngomila bila sakupljena u cirkusu ona se pojavi na areni, pustiv\u0161i ispred\n sebe svoje tri devoj\u010dice, sa vencima na glavi, koje su preklinju\u0107i \npru\u017eale gomili svoje ru\u010dice. Zeleni su se samo smejali toj dirljivoj \npro\u0161nji; na sre\u0107u, druga stranka cirkusa, plavi, uvek gotova da \nnapakosti svojim protivnicima, pohita da ispuni molbu koju su ovi \nodbijali i da dodeli porodici Akacijevoj mesto sli\u010dno onome \u0161to ga je \nbila izgubila. Nikad Teodora nije mogla da zaboravi uvredljivu \nravnodu\u0161nost s kojom su zeleni primili njene molbe, i od tog trenutka \nprime\u0107uje se kod deteta ona crta karaktera koja se tako jako isti\u010de kod \n\u017eene, zlopam\u0107enje i neumoljiva \u017eelja za osvetom.<\/p>\n\n\n\n

Tako je Teodora rasla, u dosta sumnjivom svetu koji je pose\u0107ivao \nkulise Hipodroma, i sasvim prirodno, tu se spremila za svoju budu\u0107u \nsudbinu.. Najstarija njena sestra imala je uspeha u pozori\u0161tu. Teodora \npo\u0111e njenim putem. Rano je po\u010dela izlaziti sa svojom velikom sestrom na \ndaske, igraju\u0107i pored nje uloge male sobarice; naro\u010dito ju je pratila na\n svetske skupove i poznala, u me\u0161avini predsoblja, mnogo ne\u010distih dodira\n nepristojne blizine. Zatim se i sama popela na pozornicu; ali ona nije \nhtela, kao tolike druge, da bude svira\u010dica na flauti, peva\u010dica ili \nigra\u010dica; vi\u0161e je volela da predstavlja u \u017eivim slikama, gde je mogla \nbez velova da izla\u017ee svoju lepotu na koju je bila vrlo gorda, i u \npantominama, gde su njena \u017eivost i komi\u010dni \u017ear nalazili prilike da se \nslobodno ispolje.<\/p>\n\n\n\n

Ona je zaista bila lepa, dosta mala rastom, ali izvanredno ljupka; i \nnjeno prijatno lice, tamne, malo blede boje, osvetljavale su velike o\u010di,\n pune izraza, \u017eivota i vatre. Od te svemo\u0107ne dra\u017ei malo \u0161ta ostaje u \nzvani\u010dnom portretu koji se vidi u Svetom Vitalu u Raveni. Pod te\u0161kim \ncarskim pla\u0161tom, stas izgleda kru\u0107i i vi\u0161i; pod krunom koja sakriva \n\u010delo, sitno, ne\u017eno lice sa malo smr\u0161alim ovalom, pravim i tankim nosem, \nima neku sve\u010danu, gotovo setnu ozbiljnost. Samo se jedna crta odr\u017eala na\n tom potamnelom liku: to su, pod tamnom prugom obrva koje su \nsastavljene, lepe crne o\u010di o kojima govori Prokopije, koje jo\u0161 \nosvetljavaju i izgleda jedu lice.<\/p>\n\n\n\n

Ali Teodora je imala i drugo osim svoje lepote. Ona je bila umna, \nduhovita, zabavna: imala; je komedija\u0161kog \u017eara koji je rado tro\u0161ila na \nra\u010dun, glumica koje su igrale s njom, \u0161aljiv i sme\u0161an duh, kojim je \nneodoljivo privezivala za sebe i najprevrtljivije svoje obo\u017eavaoce. Nije\n uvek bila dobra, i njena podrugljiva priroda nije uzmicala pred grubom \nre\u010dju, ako je ona mogla da nasmeje; ali, je tako\u0111e umela, kad je htela \nda se dopadne, da razvije neodoljivu zavodni\u010dku mo\u0107. Uz to, smela, \npreduzimljiva,bestidna, ona nije \u010dekala da poklonici sami do\u0111u njoj, \nnego je, da bi ih izazvala i ohrabrila, upotrebljavala \u017eivu i veselu \ndrskost; i kako je, jednom re\u010dju imala malo moralnoga ose\u0107anja \u2014 \nuostalom slabo se vidi gde bi ga stekla \u2014 a iznad svega redak i neumoran\n ljubavni\u010dki temperament, iz svih tih razloga, ona je brzo uspela i na \ndrugom mestu, ne samo u pozori\u0161tu. Na jednom polo\u017eaju koji ne \npretpostavlja po svaku cenu vrlinu, ona je zabavljala, o\u010daravala i \nsabla\u017enjavala Carigrad. Na pozornici, ona se odva\u017eila na najsmelija \nizlaganja, najnepristojnije prizore. U varo\u0161i, ubrzo postade slavna po \nludostima na njenim ve\u010derama, drskosti razgovora i mno\u017eini ljubaznika. \nAli naro\u010dito, takvim \u017eivotom, uskoro postade tako ozlogla\u0161ena, da su se \npo\u0161teni ljudi, kad bi je sreli na ulici, uklanjali od toga ne\u010distog \ndodira, i da se sam njen susret smatrao kao r\u0111av predznak. Ona jo\u0161 nije \nimala dvadeset godina.<\/p>\n\n\n\n

U to vreme, nje iznenada nestade. Imala je za ljubaznika jednog \nSirjanina po imenu Hecebola, koji je bio dobio mesto kod vlade u \nPentapolu u Africi: Teodora se re\u0161i da ga prati u njegovu udaljenu \nprovinciju. Na nesre\u0107u, roman je malo trajao: grubo, ne zna se za\u0161to, \nHecebol otera Teodoru, i bez novaca, nemaju\u0107i ni \u0161to je najpotrebnije, \nnesre\u0107nica je morala neko vreme, ka\u017eu, da vu\u010de svoju bedu po celom \nIstoku. Onda ode u Aleksandriju; i taj dosta dugi boravak imao je \nuticaja na njen \u017eivot. Egipatska prestonica zaista nije bila samo \ntrgova\u010dka varo\u0161, gospodski i bogati grad, lak i pokvaren, izabrana \nzemlja slavnih bludnica. Od IV veka, ona je tako\u0111e bila jedna od \nprestonica hri\u0161\u0107anstva. Nigde verske borbe nisu bile o\u0161trije, teolo\u0161ke \nprepirke utan\u010danije i vatrenije, fanatizam vi\u0161e izazivan: nigde, isto \ntako, se\u0107anje na velike osniva\u010de usamljeni\u010dkog \u017eivota nije proizvelo \nbogatije cvetanje manastira, misti\u010dara i asketa. Neposredna okolina \nAleksandrije bila je naseljena manastirima. Libiska pustinja bila je \ntako puna pustinjaka da je zaslu\u017eivala da se nazove \u00bbpustinja \nsvetitelja\u00ab.<\/p>\n\n\n\n

U moralnoj bedi u kojoj se nalazila, Teodora nije ostala neosetljiva \nspram uticaja sredine u koju su je bacili doga\u0111aji. Ona se pribli\u017ei tim \nsvetim ljudima, patrijarhu Timotiju, Severu Antiohiskom, \u010dije su se \npropovedi rado obra\u0107ale \u017eenama, i mo\u017ee se pitati, bez bojazni da \u0107e \nizgledati neverovatno, da li se, blagodare\u0107i njima, bludnica kaju\u0107i se \nnije preporodila, makar trenutno, za jedan vi\u0161e hri\u0161\u0107anski i \u010distiji \n\u017eivot. Kad se vratila u Carigrad, bila je pametnija, sazrela, umorna od \nblude\u0107eg \u017eivota i ludih pustolovina; ona se trudila, iskreno ili ne, da \n\u017eivi najpovu\u010denijim i naj\u010dednijim \u017eivotom. Jedno predanje pri\u010da da je \nstanovala, ispravna i uzdr\u017eana, u jednoj skromnoj ku\u0107ici, \u010duvaju\u0107i sobu i\n predu\u0107i vunu, kao matrone starog dobrog rimskog vremena. Tu je srela \nJustinijana.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je ona radila da zavede i zadr\u017ei ovoga \u010doveka koji nije vi\u0161e bio \nmlad \u2014 imao je blizu \u010detrdeset godina \u2014 toga politi\u010dara koji je imao \npolo\u017eaj \u010dije je dostojanstvo trebalo da \u010duva, budu\u0107nost koju on nije \nsmeo izlagati opasnosti? Ne zna se. Prokopije govori o ma\u0111ijama i \nljubavnim napitcima: to bi zaista bilo suvi\u0161e zaplitati stvarii suvi\u0161e \nzaboravljati tu gipku i odre\u0161itu pamet, tu laku ljupkost, tu duhovitu \nnarav, \u010dime je Teodora zadr\u017eala toliko obo\u017eavalaca, a naro\u010dito taj \nbistri i nepokolebljivi duh, kojim je morala jako delovati na slabu i \nnere\u0161ljivu du\u0161u svoga ljubaznika. U svakom slu\u010daju, carevi\u0107 je bio \nsasvim osvojen. Ludo zaljubljen, on ni\u0161ta od zahteva svoje milosnice \nnije odbijao. Ona je volela novac: on ju je obasuo bogatstvom. Ona je \nbila lakoma na po\u010dasti i po\u0161tovanja: on joj je izradio, koriste\u0107i se \nslabo\u0161\u0107u cara, svoga strica, visoko dostojanstvo patricijke. Ona je bila\n slavoljubiva, \u017eeljna da ima. upliva: on pusti da ga ona vodi svojim \nsavetima, i postade poslu\u0161ni sluga njenih simpatija i mr\u017enji. Uskoro \ndo\u0111e dotle da je po svaku cenu hteo da se njome o\u017eeni. Dobri car Justin,\n malo vode\u0107i ra\u010duna o plemi\u0107skim krugovima, izgleda da se nije ustezao \nda d\u00e2 pristanak svome dragom sinovcu. S druge strane, i otkuda se moglo \nnajmanje o\u010dekivati, do\u0161le su smetnje Justinijanovim namerama. U njenom \ngrubom zdravom razumu seljanke, caricu Eufimiju vre\u0111alo je da vidi kako \nje jedna Teodora odre\u0111ena da je nasledi; i pored njene ljubavi spram \nsvoga ne\u0107aka, pored njene obi\u010dne gotovosti da mu sve u\u010dini po volji, o \ntoj stvari ona ne htede ni da \u010duje. Na veliku sre\u0107u Eufimija umre u \nzgodan \u010das, 523. g. Od tada se sve lako udesilo. Zakon je zabranjivao \nsenatorima i velikodostojnicima da uzimaju \u017eene niskoga polo\u017eaja, \nkr\u010dmarice, glumice, ili bludnice: da bi u\u010dinio po volji Justinijanu, \nJustin ukide taj zakon. On u\u010dini jo\u0161 i vi\u0161e. Kad je, u aprilu 527. g. \nzvani\u010dno pridru\u017eio svoga sinovca carstvu, Teodora se zajedno sa svojim \nmu\u017eem uzdigla i delila njegov triumf. S njime je, na dan Uskrsa, u \nSvetoj Sofiji, koja je blje\u0161tala od svetlosti vo\u0161tanica, sve\u010dano \nkrunisana; zatim, po obi\u010daju vizantiskih carica, do\u0161la je da primi \npozdrave naroda u onaj Hipodrom koji je video njene po\u010detke. Njen je san\n bio ostvaren.<\/p>\n\n\n\n

II<\/p>\n\n\n\n

Takva je istorija mladosti Teodorine, takvu je bar ispri\u010dao Prokopije; i od pre dva veka od prilike, otkad je na\u0111en rukopis Tajne Istorije<\/em>,\n ta dosta sabla\u017enjiva pri\u010da nai\u0161la je na gotovo sveop\u0161te verovanje. Da \nli to ipak zna\u010di da je treba potpuno primiti? Pamflet nije istorija, i \n\u010dovek ima prava da se pita \u010dega ima istinitog u tim \u010dudnim doga\u0111ajima.<\/p>\n\n\n\n

\u00bbTako neverovatne stvari\u00ab, izjavio je nekada Gibon, \u00bbnikad se ne \nizmi\u0161ljaju! Mora dakle da su istinite.\u00ab Ovih poslednjih godina, \nnaprotiv, pametni ljudi su vi\u0161e puta odricali veru ovom jedinom svedoku,\n Prokopiju, i moglo se vrlo ozbiljno govoriti o \u00bblegendi o Teodori\u00ab. \nIako ne\u0107u da ponovo ulazim u tu prepirku, iako ne odri\u010dem vrednost \nnekima od tih zameraka, ipak bih smatrao za nerazumno hteti na\u010diniti \nsuvi\u0161e \u010distom onu koju je Tajna Istorija<\/em> tako sramno ocrnila. \nNezgodno je \u0161to je Jovan, vladika efeski, koji se pribli\u017eio Teodori i \nvrlo je dobro poznao, propustio, iz po\u0161tovanja prema silnima ovoga \nsveta, da nam op\u0161irno iznese uvrede kojima su pobo\u017eni monasi, ljudi \ngrubo otvoreni, mnogo puta obasipali caricu, kako nam on ka\u017ee: sigurno \nje bar da su me\u0111u savremenicima i drugi osim Prokopija nalazili u \u010demu \nda je pokude, i da su ljudi iz carske okoline, sekretar Prisk, prefekt \nJovan Kapadokiski, znali njena slaba mesta kuda su je mogli udarati. Ne \nznam da li je zaista u mladosti imala sina kojeg joj pridaje Prokopije, i\n \u010dije joj je ro\u0111enje, izgleda, vrlo nezgodno palo: izvesno je, u svakom \nslu\u010daju, da je imala jednu k\u0107er, i koja neosporno nije bila od \nJustinijana, ma da uostalom ta uspomena na jednu malo mutnu pro\u0161lost \nnije mnogo smetala carici, ni dosa\u0111ivala caru, ako je suditi po uspesima\n koje je na dvoru imao sin te k\u0107eri. Najzad, izvesne crte Teodorine \npsihologije, briga koju je vodila o sirotim devojkama, koje je u njenoj \nprestonici vi\u0161e upropa\u0161\u0107avala nu\u017eda nego porok, mere koje je preduzimala\n da spase ove nesre\u0107nice i da ih oslobodi, kako veli jedan tada\u0161nji \npisac, \u00bbjarma njihov\u00f4ga sramnog ropstva\u00ab, malo prezriva surovost koju je\n uvek pokazivala spram ljudi, dosta se dobro sla\u017eu sa onim \u0161to se pri\u010da o\n njenoj mladosti. A ako se primi sve ovo, \u0161to je neosporno, zar se ne \ntreba re\u0161iti da se ne odbaci ukupno sve ono \u0161to nam je Tajna Istorija<\/em> ispri\u010dala?<\/p>\n\n\n\n

Ali da li zato treba verovati da su Teodorine pustolovine tako \nsabla\u017enjivo odjekivale kao \u0161to im pripisuje Prokopije, da je ona zaista \nbila, kako nam je on pokazuje, veli\u010danstvena bludnica, pravi an\u0111eo zla, \nkoji je, \u0111avoljom voljom, \u0161etao po zemlji svoju bestidnost? Ne treba \ngubiti iz vida da Prokopije rado pridaje ljudima koje izvodi na \npozornicu neku, gotovo epsku, veli\u010dinu izopa\u010denosti, i mada je svakako \nte\u0161ko hteti odrediti dokle je Teodora mogla pasti, ja bih, sa svoje \nstrane, rado bio sklon da u njoj vidim \u2014 makar ona time bila smanjena \u2014 \njunakinju jedne mnogo obi\u010dnije istorije: jedna igra\u010dicu koja se, po\u0161to \nse vladala kao \u0161to se od vajkada vladala ve\u0107ina njenih druga, zamorila \njednog dana od te ljubavi bez sutra\u0161njice, i po\u0161to je na\u0161la ozbiljnog \n\u010doveka koji joj je osigurao trajno udomljenje, po\u010dela je \u017eiveti urednim \n\u017eivotom u braku i pobo\u017enosti; pustolovka, ako se ho\u0107e, ali pametna, \nsmotrena, dosta ve\u0161ta da odr\u017ei spolja\u0161nji izgled, i koju je mogao uzeti \n\u010dak jedan budu\u0107i car, bez vidne sablasti. Ta se Teodora, znam, kod \nLudvika Halevi, zove Virginija Kardinal. Ali to i nije ba\u0161 ona koja nas \nse najvi\u0161e ti\u010de. Ima jedna druga, koja je manje poznata, a koja je \nsasvim druk\u010dije interesantna i zanimljiva: jedna velika carica, koja je \npored Justinijana dr\u017eala jedno va\u017eno mesto, i koja je \u010desto u vladi \nigrala odlu\u010duju\u0107u ulogu, jedna \u017eena vi\u0161ega duha, retkoga uma, energi\u010dne \nvolje, jedno despotsko i ponosito stvorenje, preka i strasna, slo\u017eena i \n\u010desto u stanju da zbuni, ali uvek beskrajno privla\u010dna.<\/p>\n\n\n\n

III<\/p>\n\n\n\n

U Svetom Vitalu u Raveni, u usamljenoj apsidi gde blistaju zlatni \nmozajici, Teodora nam se pojavljuje u svem bljesku svoga veli\u010danstva. \nOdelo u koje je obu\u010dena izvanredno je sjajno. Uvijena u dugi pla\u0161t od \nljubi\u010dastog purpura, u dnu koga se \u0161irok zlatan vez razvija u sjajnim \nvijugama, ona nosi na glavi, okru\u017eenoj nimbusom, visoku krunu od zlata i\n dijamanata; u njenoj kosi je upleten biser i drago kamenje, a na \nramenima joj ki\u0107anke od dragog kamenja padaju kao blistavi vodopadi. \nKakva se pokazuje na toj zvani\u010dnoj slici o\u010dima potomstva, takva je htela\n za \u017eivota da se poka\u017ee svojim savremenicima. Retko se skorojevi\u0107 br\u017ee \nnavikao na zahteve svoga novog veli\u010danstva; retko je vladarka od ro\u0111enja\n vi\u0161e volela i u\u017eivala mnogostruke radosti, zadovoljstva, rasko\u0161i i \nsitna zadovoljenja ponosa, koja mo\u017ee dati najvi\u0161a vlast. Potpuno \u017eena, \nuvek gospodski obu\u010dena i \u017eeljna da se dopadne, ona ja zahtevala \nvelelepne odaje, sjajno odelo; divan nakit, sto za kojim se uvek slu\u017ei \nsa izvrsnim i odabranim ukusom. Ona je stalno i pa\u017eljivo vodila brigu o \nsvojoj lepoti. Da bi imala odmorno lice, produ\u017eavala je svoje spavanje \nbeskrajnim le\u017eanjem posle ru\u010dka; da oi odr\u017eala sve\u017einu ko\u017ee, svaki \u010das \nse kupala; a posle kupanja sledovali su dugi \u010dasovi odmora. Ona je dobro\n ose\u0107ala da su njene \u010dari najsigurnije jemstvo za njen uticaj.<\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 je vi\u0161e polagala na spoljni sjaj svoga dostojanstva. Njoj je \ntrebao dvor, pratilice, stra\u017ee, svita; kao pravi skorojevi\u0107, ona je \nobo\u017eavala i namno\u017eavala oko sebe zapletenost ceremonijala. Ko bi hteo da\n joj se dopadne, morao joj je revnosno ukazivati po\u0161tovanje, padati pred\n njom u pra\u0161inu, svaki dan, u \u010dasove primanja, dugo \u010dekati po njenim \npredsobljima. Od njenoga biv\u0161eg \u017eivota u pozori\u0161tu, ona je bila zadr\u017eala\n naklonost ka dekoracijama i razumevanje u njima; ali je naro\u010dito \npolagala, ohola kao \u0161to je bila, na to da istakne svoj polo\u017eaj i da \nodr\u017ei odstojanje, sre\u0107na u sebi mo\u017ee biti kad vidi kako se pred njenim \npurpurnim cipelama ponizno previjaju tolika velika gospoda, koja su se \nnekad s njom slobodnije pona\u0161ala.<\/p>\n\n\n\n

Da li \u0107e to re\u0107i da ta sklonost ka paradama, to o\u010devidno staranje o \netiketi i dostojanstvu sami po sebi isklju\u010duju pustolovine koje Sardu \npridaje Teodori? Bilo bi malo naivno verovati u to, a s druge strane \nizvesno je da su se u ginekeju carske palate mogle desiti mnoge stvari o\n kojima Justinijan nije nikada posumnjao; dokaz je istorija patrijarha \nAntima koju sam ve\u0107 ispri\u010dao. Zato ne\u0107u da se pravim sme\u0161an i da suvi\u0161e \nbra\u010dim vrlinu Teodorinu posle njene udaje. Osim toga \u0161to je, po jednoj \npoznatoj izreci, uvek dosta nezgodno biti siguran u te stvari, ja ne \npola\u017eem vi\u0161e no \u0161to treba, kao \u0161to se mo\u017ee misliti, na to da je Avgusta \nbila besprekorna. Ja rado verujem da se ona u mladosti vrlo slobodno \nprovodila; i da je produ\u017eila i docnije, ja ne bih osetio nikakve potrebe\n da se sabla\u017enjavam, i najposle, Justinijan je jedini koji bi imao neko \npravo da se \u017eali. Ali \u010dinjenice su \u010dinjenice; i treba ih uzimati onakve \nkakve su.<\/p>\n\n\n\n

A \u010dinjenica je da nijedan od pisaca koji su bili njeni savremenici, \nisto tako nijedan istori\u010dar potonjih vekova \u2014 a ima ih ipak me\u0111u njima \nkoji su Teodori surovo prebacivali njenu gramivost, njeno zapovedni\u010dko i\n o\u0161tro pona\u0161anje, preteran uticaj koji je vr\u0161ila na Justinijana, \nsablazan koju je izazivala svojim krivovernim mi\u0161ljenjem \u2014 nije ni\u0161ta \nrekao \u0161to bi dopustilo da se posumnja, posle njene udaje, u ispravnost \nnjenog privatnog \u017eivota. I sam Prokopije, koji ju je toliko klevetao, \nkoji je tako izda\u0161no iznosio pustolovine njene mladosti, koji je \nispri\u010dao sa rasko\u0161nim pojedinostima, kao \u0161to se zna, izdaje, svirepstva,\n gadosti njenih zrelih godina, ne pridaje, posle njene udaje, \u2014 samo kad\n se ho\u0107e pa\u017eljivo da \u010dita, i u tekstu, \u2014 ni najmanje volje za ljubavne \npustolovine toj \u017eeni tako duboko pokvarenoj. Dopusti\u0107e se, mislim, bez \nte\u0161ko\u0107e, da, kad bi carica dala i najmanjeg povoda, pisac ne bi \npropustio da na duga\u010dko ne ispri\u010da njene preljube. On nije ni\u0161ta rekao: \nzna\u010di da zaista nije imalo ni\u0161ta da se ka\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Ja odatle ne\u0107u da izvla\u010dim nikakve zaklju\u010dke u korist moralnih \nosobina Teodorinih. Pored toga \u0161to nije vi\u0161e bila sasvim mlada kad je \nsela na presto, \u2014 imala je oko trideset godina: a u tim godinama jedna \nisto\u010dnja\u010dka \u017eena je sasvim blizu starosti, \u2014 ona je bila i suvi\u0161e \nponosita, i suvi\u0161e slavoljubiva, da bi ljubavnim intrigama izlagala \nopasnosti polo\u017eaj do koga je umela do\u0107i. Najvi\u0161a vlast vredela je toliko\n da radi njenog odr\u017eanja sa\u010duva neke obzire, i dostojanstvo njenoga \n\u017eivota \u010dini mo\u017eda isto toliko \u010dasti njenom prakti\u010dnom razumu koliko \nnjenom moralu. Ali naro\u010dito, ta \u017eena vi\u0161ega duha, ta slavoljubiva \nvladarka jako phlepna na vlast, imala je u glavi druge brige, a ne da \nide za obi\u010dnim sitnim ljubavima. Ona je imala nekoliko uzvi\u0161enih osobina\n koje opravdavaju tra\u017eenje najvi\u0161e vlasti, jednu ponositu energiju, \nmu\u0161ku \u010dvrstinu, stalo\u017eenu hrabrost, koja se pokazala na visini najte\u017eih \nprilika. Time je ona, za dvadeset i jednu godinu, koliko je vladala \npored Justinijana, vr\u0161ila dubok uticaj \u2014 i opravdan \u2014 na mu\u017ea koji ju je\n obo\u017eavao.<\/p>\n\n\n\n

IV<\/p>\n\n\n\n

Ima jedna stvar koju ne treba zaboraviti kad. je re\u010d o Teodori, a to \nje uloga koju je ona igrala onoga tragi\u010dnog dana, 18. januara 532. g., \ndok se \u017eagor pobedni\u010dkih gomila \u010duo pred vratima carske palate, dok je \nJustinijan, zalu\u0111en, izgubiv\u0161i glavu, video spas jedino u begstvu. \nTeodora je prisustvovala savetu; u op\u0161toj klonulosti duhova, ona je \njedina sa\u010duvala hrabrost i spokojstvo. Jo\u0161 ni\u0161ta nije bila kazala: \nodjednom, usred ti\u0161ine, ona ustade i negoduju\u0107i zbog op\u0161te \nstra\u0161ljivosti, ona potseti na du\u017enost toga cara i te ministre, koji su \nse bili predali sudbini: \u00bbI kad ne bi ostalo, izjavi ona, drugoga spasa \ndo begstva, ja ne bih htela da be\u017eim. Oni koji su nosili krunu ne treba \nnikad da pre\u017eive njen gubitak. Nikada ja ne\u0107u videti dan kad \u0107e narod \nprestati da me pozdravlja imenom carice. Ako ti ho\u0107e\u0161 da be\u017ei\u0161, Cezare, \ndobro: ima\u0161 novaca, la\u0111e su spremne, more je otvoreno; \u0161to se mene ti\u010de,\n ja ostajem. Ja volim onu staru izreku, da je purpur lep pokrov\u00ab. Toga \ndana, kad je po re\u010dima jednog savremenika, \u00bbi sama carevina izgledala \npred padom\u00ab, Teodora je spasla Justinijanov presto, i u toj o\u010dajnoj \nborbi gde je bio izlo\u017een njen presto i njen \u017eivot, ona se zaista \nslavoljubljem uzdigla do herojstva.<\/p>\n\n\n\n

U tom odlu\u010dnom \u010dasu, Teodora se pokazala dr\u017eavnik svojom \nhladnokrvno\u0161\u0107u, svojom energijom; i time je, kao \u0161to su duhovito kazali,\n zaista zaslu\u017eila u carskom savetu mesto koje je dotle dugovala mo\u017eda \nsamo carevoj slabosti. Ona ga je od tada zadr\u017eala, i Justinijan joj ga \nnikad nije sporio. Strasno zanesen, i do poslednjih dana, \u017eenom koju je \nmladu obo\u017eavao, neodoljivo pot\u010dinjen tim vi\u0161im umom, tom odli\u010dnom i \njakom voljom, on joj ni\u0161ta nije odricao, ni po\u010dasti, ni najvi\u0161u vlast.<\/p>\n\n\n\n

Na zidovima crkava iz toga vremena, iznad vrata tvr\u0111ava, \u010dita se jo\u0161 i\n danas, pored carevog, ime Teodorino; u Svetom Vitalu, u Raveni, njena \nslika stoji naporedo sa slikom njenog carskog supruga, a isto tako u \nmozajicima koji su ukra\u0161avali odaje Svete Palate, volja Justinijanova \npridru\u017eila je Teodoru vojni\u010dkim pobedama pored najsjajnijih veli\u010dina \nnjegove vladavine. Kao i Justinijanu, narodna zahvalnost joj je podigla \nstatue; kao i Justinijanu, \u010dinovnici su se kleli na vernost onoj koja je\n celoga \u017eivota bila ravna caru. U najozbiljnijim poslovima, Justinijan \nje voleo da tra\u017ei saveta od \u00bbpre\u010dasne supruge koju mu je Bog darovao\u00ab, \nod one koju je voleo da zove \u00bbsvojom najdra\u017eom lepotom\u00ab, i savremenici \nslo\u017eno vele da je ona bez ustru\u010davanja lskori\u0161\u0107avala bezgrani\u010dni uticaj,\n koji je imala na vladaoca, i da je imala vlasti toliko koliko i on, a \nmo\u017ee biti i vi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Za dvadeset i jednu godinu, koliko je vladala, ona je svuda metala \nsvoju ruku, u administraciju, koju je napunila svojim \u0161ti\u0107enicima, u \npolitiku, u Crkvu, ure\u0111uju\u0107i sve po svojoj volji name\u0161taju\u0107i i zbacuju\u0107i\n po svojoj \u0107udi pape i patrijarhe, ministre i generale, isto toliko \nenergi\u010dna da podigne svoje ljubimce koliko da ubije poverenje i mo\u0107 \nsvojih protivnika, ne boje\u0107i se \u010dak, kad je smatrala za potrebno, da se \notvoreno usprotivi volji carevoj i da svoje zapovesti stavi na mesto \nJustinijanovih. Ona je, u svima velikim poslovima, bila vredna saradnica\n svoga mu\u017ea, a ako je njen uticaj katkad bio \u0161tetan, ako su njena \ngramzivost, njena \u017eestina, njen ponos, jo\u0161 vi\u0161e potsti\u010du\u0107i carevu \ngramzivost i ponos, dovodile do mera koje su za \u017ealenje, treba tako\u0111e \npriznati da je ona \u010desto imala ta\u010dan pogled na dr\u017eavne interese, i da bi\n politika o kojoj je ona sanjala, da joj je vreme dopustilo da potpuno \nostvari svoje delo, mo\u017eda izmenila, stvoriv\u0161i vizantisku carevinu \n\u010dvr\u0161\u0107om i ja\u010dom, i tok istorije.<\/p>\n\n\n\n

Dok se Justinijan, zanesen uspomenama o rimskoj veli\u010dini, \nodu\u0161evljavao zamislima \u010das veli\u010danstvenim \u010das maglovitim, dok je sanjao \nda obnovi, carstvo Cezara i da u njemu utvrdi, sjediniv\u0161i se s Rimom, \nvladu pravoslavlja, Teodora, lukavija i o\u0161troumnija, okretala je o\u010di \nIstoku. Ona je od uvek imala simpatija spram tih kalu\u0111era iz Sirije i \nEgipta, Zorasa, Jakova Varadeja i drugih, koje je ona primala u dvor, i \nkoje je molila za molitve i pored njihovih dronjaka i surovosti njihove \ngrube otvorenosti. Kao svaka dobra Vizantinka, ona je bila iskreno \npobo\u017ena. Ali i osim toga, ona je bila i suvi\u0161e o\u0161troumna, imala je i \nsuvi\u0161e politi\u010dkih sposobnosti, a da ne bi razumela kakva je, u jednoj \nhri\u0161\u0107anskoj dr\u017eavi, va\u017enost verskih pitanja, koliko se izla\u017ee opasnosti \nkad se ne vodi ra\u010duna o njima. I ona je ose\u0107ala da te bogate i napredne \npokrajine Azije, Sirije i Egipta, zaista; \u010dine \u017eivu snagu monarhije; ali\n je ose\u0107ala opasnost koju je za carevinu stvarao verski rascep, kojim su\n u tim oblastima isto\u010dnja\u010dke narodnosti odmah ispoljavale separatisti\u010dke\n te\u017enje; ona je ose\u0107ala potrebu da se zgodnim ustupcima i \u0161irokom \ntrpeljivo\u0161\u0107u umire prete\u0107a nezadovoljstva, i kad se trudila da tim \npravcem uputi carsku politiku, mo\u017ee se, a da ne izgleda \u010dudno, tvrditi \nda je ona videla ta\u010dnije nego njen carski drug i jasnije predose\u0107ala \nbudu\u0107nost.<\/p>\n\n\n\n

Dok se Justinijan, teolog u du\u0161i, zanimao verskim pitanjima iz \nnaklonosti ka prepirkama, iz jalovog zadovoljstva da dogmati\u0161e, Teodora \nje bila iz porodice velikih careva Vizantije koji su, pod prolaznim i \npromenljivim oblikom teolo\u0161kih sva\u0111a, uvek umeli da vide stalan osnov \npoliti\u010dkih problema. I zato je, u ime dr\u017eavnih interesa, ona odlu\u010dno \ni\u0161la svojim putem, otvoreno \u0161tite\u0107i jeretike, smelo prkose\u0107i papstvu, \npovla\u010de\u0107i za sobom nere\u0161ljivog i uzrujanog Justinijana, jurnuv\u0161i smelo u\n borbu, a ne hote\u0107i nikad da prizna da je pobe\u0111ena. Njenoj za\u0161titi \njereti\u010dki Egipat dugovao je duge godine trpeljivosti; njenoj za\u0161titi \njereti\u010dka Sirija dugovala je za obnovu svoje gonjene nacionalne crkve; \nnjenoj su za\u0161titi odmetnici dugovali, prvo \u0161to su opet do\u0161li u milost i \nmogli slobodno da nastave svoju propagandu, docnije, \u0161to su mogli da \nprkose isklju\u010denju iz crkve od strane sabora, i strogosti svetovnih \nvlasti; i najzad, njenoj pomo\u0107i i hrabrenju od njene strane monofizitske\n misije su dugovale za svoj uspeh u Arabiji, Nubiji i Abisiniji. Do \nposlednjega dana, ona se borila za svoja verovanja, uporno, kao \ndr\u017eavnik, i strasno kao prava \u017eena, savitljiva i surova prema prilikama,\n dovoljno smela da dade zatvoriti i zbaciti jednoga papu, dovoljno ve\u0161ta\n da sebi mo\u017ee polaskati kako je u stanju da drugoga pot\u010dini svojoj \nvolji, dovoljno hrabra da za\u0161titi svoje gonjene prijatelje i da im \nnabavi sredstva da reformi\u0161u svoju crkvu, dovoljno ume\u0161na da \u010desto \nnametne, ma po koju cenu, svoju politiku caru.<\/p>\n\n\n\n

Crkva nije oprostila Teodori ni surovo zbacivanje pape Silvera, ni \nupornu vernost monofizitstvu, ni samovoljno nasilje s kojim je \nzadovoljavala svoju mr\u017enju prema crkvenim li\u010dnostima, i u kome je \nnaro\u010dito Vigil imao \u017ealosno iskustvo. S veka na vek, crkveni istori\u010dari \nsu njeno ime obasipali kletvama i uvredama. Teodora zaslu\u017euje da se sudi\n s manje strasti a s vi\u0161e pravde. Bez sumnje, ona je, da bi ostvarila \nsvoje namere, ulagala suvi\u0161e strasne \u017eestine, suvi\u0161e preke surovosti, \nsuvi\u0161e tvrdoglave zlobe, \u010dak suvi\u0161e hladne svireposti; ali ona je tu \nunosila i neke uzvi\u0161ene osobine, vrlo \u017eivo ose\u0107anje vladinih potreba, \njasan pogled na mogu\u0107e stvarnosti, i politika o kojoj je ona sanjala \n\u010dini \u010dast pravilnom shvatanju njenoga duha i pokazuje se, na kraju \nkrajeva, sasvim dostojna jednoga cara.<\/p>\n\n\n\n

V<\/p>\n\n\n\n

Ali, \u2014 i to je ono po \u010demu je ova pojava zanimljiva, \u2014 pod tim \nosobinama \u010doveka dr\u017eavnika, \u2014 Teodora je ostala \u017eena. Ona je to bila po \nsvojim sklonostima ka rasko\u0161i i gospotstvu, ona je to bila jo\u0161 mnogo \nvi\u0161e po o\u0161trini svojih strasti i \u017eestini svoje mr\u017enje. Kad je njena \nkorist bila u pitanju, ona nije poznavala ni premi\u0161ljanja ni \nustru\u010davanja. Bez milosti, ona je uklonila sa svoga puta sve one \u010diji je\n uticaj mogao da se meri s njenim; bez sa\u017ealjenja, ona je slomila sve \none \u010dije je slavoljublje sanjalo da pokoleba njenu vlast ili da sru\u0161i \nnjen upliv. Da bi osvetila uvrede, da bi sa\u010duvala mo\u0107, sva su joj \nsredstva bila dobra, sila i izdajstvo, la\u017e i podmi\u0107ivanje, spletka i \nnasilje. A ako bi kadgod osetila da Justinijanova nere\u0161ljiva du\u0161a izmi\u010de\n njenome uticaju, ako bi pred okolnostima, ili pred ja\u010dim uticajima, \nizgledalo da ona trenutno popu\u0161ta, uvek bi njen smeli i o\u0161tri duh umeo \nda zadr\u017ei za budu\u0107nost sjajnu naplatu: slavoljubiva i prepredena, ona je\n uvek i u svemu htela da ima poslednju re\u010d; uspela je.<\/p>\n\n\n\n

Carigradski besposli\u010dari pri\u010dali su na njen ra\u010dun jezovite pri\u010de, o \ntajnim pogubljenjima, o podzemnim tamnicama, o tihim i stra\u0161nim apsanama\n gde je Teodora davala zatvarati i mu\u010diti svoje \u017ertve; treba se \u010duvati \nda se ove anegdote ne uzmu suvi\u0161e bukvalno. \u2014 Nekoliko najslavnijih \n\u017ertava cari\u010dinih \u017eivelo je u stvari vrlo dobro, i, pored prolazne \nnemilosti, dosta su dobro napredovali u slu\u017ebi; a istina je, s druge \nstrane, da su njeni najopasniji protivnici platili ne smr\u0107u, nego prosto\n izgnanstvom, \u0161to su se usudili da joj se protive.<\/p>\n\n\n\n

Ali, iako se spisak njenih svireposti ne uveli\u010da preko mere, ipak ne \ntreba Teodoru hteti u\u010diniti suvi\u0161e milostivom ni suvi\u0161e dobrom. Kad je \nmrzela, ona je bila \u017eena koja ne ustupa ni pred \u010dim, ni pred sablazni \nkakve nepravedne nemilosti, ni \u010dak mo\u017ee biti pred larmom koju \u0107e \nizazvati neko ubistvo. Slu\u010daj sa Germanom, ne\u0107akom carevim, sa \nsekretarom Priskom, sa Fotijem, zetom Velizarevim, dovoljni su da poka\u017eu\n ja\u010dinu njene mr\u017enje. Pad prefekta Jovana Kapadokiskog, stra\u0161nog i \ndrskog ministra koji je za trenutak poljuljao njen uticaj i upla\u0161io je \nza njenu svemo\u0107, jo\u0161 bolje svedo\u010di o neustru\u010dljivoj energiji njene \nslavoljubive du\u0161e i o neverovatnom dovijanju njenog verolomnog duha. \nIsto tako, i sli\u010dnom me\u0161avinom ume\u0161nosti i \u017eestine, ona je dala velikom \nvojskovo\u0111i Velizaru da oseti posledice svojih retkih prohteva za \nnezavisno\u0161\u0107u, a uticajem koji je imala na Antoninu, \u017eenu patricijevu, \numela je od njega na\u010diniti svoga vrlo poniznog i vrlo poslu\u0161nog slugu. I\n ovde se moramo diviti cari\u010dinoj neobi\u010dnoj o\u0161troumnosti da zaplete kakvu\n spletku, kao i njenoj ravnodu\u0161nosti u izboru sredstava i oru\u0111a koja su \nslu\u017eila njenim namerama. Antonina, posle burne mladosti, mnogo je varala\n mu\u017ea koji ju je obo\u017eavao; ali ona je bila pametna, drska, spletka\u0161ica u\n najve\u0107oj meri, sposobna, ka\u017ee Prokopije, koji ju je dobro poznavao, da,\n izvede \u010dak i nemogu\u0107e. Teodora je brzo razumela da ako ide na ruku \nljubavima ove \u017eene, ona \u0107e od nje na\u010diniti najodaniju slu\u017ebenicu svoje \npolitike i najbolje jemstvo za vernost Velizarevu. Izme\u0111u njih se \nzaklju\u010di savez. Antonina je svoju ve\u0161tinu stavila u slu\u017ebu vasilise i, u\n zbacivanju pape Silvera kao i u nemilosti Jovana Kapadokiskog, ona je \nimala mnogo udela i pokazala svu svoju ume\u0161nost; u zamenu za to, Teodora\n je pokrivala sve njene bezo\u010dnosti, sve njene ispade, i, u vi\u0161e mahova, \nona je prinudila slaboga Velizara da se pomiri sa \u017eenom i da joj \noprosti. I po\u0161to je time vrlo ve\u0161to zavladala svojom ljubimicom, carica \nje preko nje dr\u017eala i vojskovo\u0111u.<\/p>\n\n\n\n

Po milosti koju je ukazivala Antonini, ho\u0107e li se zaklju\u010diti, kao \u0161to tvrdi Tajna Istorija<\/em>,\n da je vladarka pokazivala \u0161iroku trpeljivost spram slabosti \u017eena, i da \nje uslu\u017eno pokrivala mnoge pogre\u0161ke svojim carskim pla\u0161tom? \u010cinjenice \npre daju suprotan utisak. Mogu\u0107e je bez sumnje da se Teodora, po svojoj \nzapovedni\u010dkoj \u0107udi i po navici da sve pot\u010dini ciljevima svoje politike, \nkatkada malo nepristojno me\u0161ala u poslove porodica i ku\u0107a koji je se \nnimalo nisu ticali, i da je sklapala brakove sa istim despotizmom koji \nje unosila u upravljanje Dr\u017eavom. Ali u zakonima o razvodu i preljubi, \nza koje je ona dala podstreka, kao i u svojim delima, ona se stalno \nbrinula da u\u010dvrsti ustanovu braka, \u00bbte najsvetije stvari\u00ab, kako ka\u017ee \njedan zakon iz toga doba, i da prinudi svet da po\u0161tuje te zakonite i \nsvete veze. \u0160to je istina, to je da je ona bila, prema re\u010dima jednoga \nistori\u010dara \u00bbod prirode naklonjena da poma\u017ee \u017eene u nevolji\u00ab, i da se to \nstaranje ispoljava u merama koje je preduzimala u korist zlostavljanih \nili r\u0111avo udatih \u017eena, kao i merama koje je savetovala da se preduzmu u \npogledu glumica i propalih \u017eena. Ona je poznavala, po\u0161to je pro\u0161la kroz \nnjih, najni\u017ee slojeve prestonice, i znala je koliko je u njima bede i \nsrama; vrlo rano upotrebila je svoj uticaj da zale\u010di to zlo. Ona je \nuzela stav \u010destite \u017eene, stroge \u010duvarke javnog morala, i stavila je sebi\n u zadatak da o\u010disti i popravi prestonicu.<\/p>\n\n\n\n

Treba li verovati da je u tome Teodoru rukovodilo i kakvo se\u0107anje iz \nnjenog li\u010dnog iskustva, i kakvo \u017ealjenje iz pro\u0161losti? Stvar je \nverovatna, da ne ka\u017eemo izvesna, i ne mo\u017ee \u0161koditi predstavi koju \u0107emo \nsebi stvoriti o Teodori. Ima neke \u010dudne uzvi\u0161enosti u ovim re\u010dima jednog\n carskog ukaza koji je bez sumnje sastavljen po njenom savetu: \u00bbMi smo \nustanovili sudove da ka\u017enjavamo razbojnike i lopove novca: zar ne treba,\n sa mnogo vi\u0161e razloga, da gonimo razbojnike koji nasr\u0107u na \u010dast i \nkradljivce nevinosti?\u00ab<\/p>\n\n\n\n

Bilo bi, svakako, detinjasto hteti prikriti mane i poroke Teodorine. \nOna je volela novac, volela je vlast; osigurala je budu\u0107nost svojima sa \nmo\u017eda preteranom brigom o porodi\u010dnim ose\u0107anjima, i, da bi o\u010duvala presto\n na koji se uzdigla, ona je bez ustru\u010davanja bila verolomna, \nrazdra\u017eljiva, svirepa, neumoljiva u svojim pizmama, ledena spram svih \nonih koji su privukli njenu mr\u017enju. To je bila vrlo slavoljubiva \u017eena, \nkoja je svojim spletkama duboko uskolebala dvor i monarhiju. Ali ona je \nimala i svojih dobrih osobina. Njeni prijatelji su je nazivali \u00bbverna \ncarica\u00ab; to je ime zaslu\u017eivala. Ona je imala i drugih uzvi\u0161enijih \nvrlina: mu\u0161ku \u010dvrstinu, ponositu energiju, bistar i mo\u0107an um \u010doveka \ndr\u017eavnika. Njen uticaj nije bio uvek dobar; ali ona je jednim dubokim \notpe\u010datkom obele\u017eila Justinijanovu vladu. Po njenoj smrti po\u010dinje \nopadanje, kojim se \u017ealosno zavr\u0161ila jedna dugo slavna vladavina.<\/p>\n\n\n\n

Kad je, 29. juna 548. g. Teodora umrla od raka, posle dosta dugog \nbolovanja, Justinijan je gorko oplakivao gubitak koji je s pravom \nsmatrao za nenaknadiv. \u017divu ju je obo\u017eavao; na mrtvu je pobo\u017eno \u010duvao \nuspomenu. Hteo je, u njen spomen, da zadr\u017ei u slu\u017ebi sve one koji su \nbili u njenoj blizini, i mnogo godina docnije, kad bi hteo da da kakvo \nsve\u010dano obe\u0107anje, imao je obi\u010daj da se kune Teodorinom imenom, i oni \nkoji su \u017eeleli da mu ugode, rado su ga potse\u0107ali na \u00bbvrlu, lepu i mudru \ncaricu\u00ab koja je, po\u0161to je na ovome svetu bila njegova verna saradnica, \nsad molila Boga za svoga mu\u017ea.<\/p>\n\n\n\n

Treba priznati da ima ne\u0161to preteranosti u ovoj apoteozi. Igra\u010dica \nTeodora nije ba\u0161 imala vrlina koje vode u raj; carica Teodora, i pored \nsvoje pobo\u017enosti, imala je mana i poroka koji se ne sla\u017eu sa \nsvetiteljskim oreolom. Ali ove crte je vredelo zabele\u017eiti: toliko one, \nkod ove slavoljubive vladarke, koja je u tolikoj meri bila \u017eena, \npokazuju \u010dak do iza smrti nesravnjenu mo\u0107 dra\u017ei i privla\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Teodora, vizantijska carica. Izvod iz knjige: Vizantiske slike, autor Šarl Dil . Prvi put objavljena na srpskom jeziku u Beogradu 1927. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Teodora (oko 497 – 548) bila je supruga istočnorimskog (vizantijskog) cara Justinijana I i njegova najbliža savetnica i saradnica preko dvadeset godina. Ipak, zahvaljujući Prokopijevoj „Tajnoj istoriji“ Teodora je prevashodno ostala upamćena kao kurtizana koja se uznela do carskog trona. Ilustracija u zaglavlju prikazuje Caricu Teodoru sa njenom svitom, predstavljene na mozaiku u crkvi San Vitale u Raveni (547. g.). Sledi izvod o carici Teodori iz dela “Vizantiske slike”. Sudbina Teodore, carice vizantiske, koja se iz kulisa Hipodroma popela na presto Cezara, imala je od vajkada preimućstvo da izaziva radoznalost i da draži maštu. Za njenog života, njena izvanredna sreća toliko je začudila savremenike, da su carigradski besposličari, da bi je objasnili, pronalazili najneverovatnije priče, svu onu masu spletaka koje je Prokopije, u svojoj Tajnoj Istoriji, brižljivo pokupio za potomstvo. Posle njene smrti, legenda je se dočepala još više; narodi Istoka i Zapada, Sirjani, Vizantinci i Sloveni nadmetali su se ko će više da ulepša romantičnim pojedinostima njenu romantičnu sudbinu; i zahvaljujući toj hučnoj slavi, čak u naše doba, jedina među tolikim caricama koje su se izređale na prestolu Vizantije, Teodora ostaje poznata i gotovo popularna. Da li pri svem tom znači da mi sasvim tačno znamo kakva je bila ta čuvena carica, u kojoj toliki ljudi vide samo jednu slavnu pustolovku? Nisam u to sasvim siguran. Dosad se većina onih koji bi se latili da je naslikaju služili poglavito, i gotovo isključivo, anegdotama koje je izneo Prokopije. Ja sam svakojako vrlo daleko od toga da odreknem svaku vrednost tome dokumentu, i čak rado verujem da bi se mogle, kad bi se on pažljivo proučavao, izdvojiti, potpunije nego što se to do sada činilo, izvesne crte Teodorine psihologije za vreme njene burne mladosti. Ali ipak, treba imati na umu da postoje i drugi podaci, pored Tajne Istorije. Nađeni su, naročito poslednjih godina, i drugi dokumenti koji dopuštaju da se potpunije ocrta figura slavne vladarke. Životi blaženih istočnjaka, koje je oko sredine VI veka ispričao jedan od bliskih caričinih prijatelja, vladika Jovan Efeski, neizdati odlomci velike Sveštene Istorije koju je sastavio isti pisac, bezimena hronika objavljena pod imenom Zaharija iz Mitilene, druga dela, i isto tako savremena, kao biografije patrijarha Severa i Jakova Varadeja, apostola monofizita, izdata su ili prevedena prema siriskim rukopisima, gde su spavala zaboravljena, i dosta čudnovato osvetljuju ulogu koju je Teodora igrala, u veri i u politici. Tu se mogu pridružiti i drugi pisci, ranije poznati ali dosta retko razgledani, kao Jovan Lidus, ili novi odlomci Malale, da i ne govorimo o carskim Novelama, čija je zamorna opširnost, pri svem tom tako puna podataka, odbila mnogu hrabrost, i o samom Prokopiju, koji je, srećom po nas, ostavio i druga dela pored Tajne Istorije. I iz svega toga, ako se čovek potrudi da pažljivo čita, izdvajaju se izvesne činjenice, koje pokazuju ličnosti iz Justinijanovog veka možda u malo drukčijoj svetlosti nego što je ona u kojoj nam se obično predstavljaju. I Oko prvih godina VI veka, Teodora, mimičarka, i igračica, ispunjavala je Carigrad svojom hučnom slavom. Odakle je izišla, ne zna se tačno. Među poznijim hroničarima, jedni vele da se rodila u Kipru, strasnoj i žarkoj zemlji Afrodite; drugi, sa više verovatvosti, daju joj Siriju za otadžbinu. Ma kako bilo, ona je još kao dete došla sa svojima u Vizantiju, i u toj uzrujanoj i pokvarenoj prestonici, ona je rasla i vaspitala se. Iz koje porodice vodi poreklo, ne zna se mnogo bolje. Legenda, iz neke vrste poštovanja spram carskog dostojanstva do koga se ona uzdigla, stvorila joj je docnije slavan rodoslov, ili bar pristojan, i dala joj za oca jednog uvaženog i dobromislenog senatora. U istini, njeno rođenje izgleda da je bilo mnogo skromnije. Njen otac, ako je verovati Tajnoj Istoriji, bio je jedan siromah čovek po imenu Akacije, koji je po zanimanju bio čuvar medveda u amfiteatru; mati joj je bila ne baš stroga žena, kao što ih se mnogo nalazilo u tom dosta izmešanom svetu cirkuskih kulisa. Iz te mešavine veštaka, rodiše se tri kćeri: druga, buduća carica, dođe na svet verovatno oko 500. godine. Teodora je rano došla u dodir sa tim narodom koji će ona docnije očaravati kao umetnica, pre nego što bude njim vladala kao carica. Akacije je bio umro, ostavivši u velikoj bedi svoju udovicu i tri kćeri. Da bi zadržala mesto pokojnikovo, jedini prihod porodice, mati nije videla drugoga načina nego da uzme drugog čoveka koji će, nasledivši mesto čuvara medveda, voditi ujedno brigu o porodici i o životinjama. Ali da bi predračun ispao za rukom, bio je potreban pristanak Asterija, glavnog reditelja zelene stranke, a Asterije je bio dobio novaca da bude na strani drugoga kandidata. Da bi pobedila tu zlu volju, Teodorina mati namisli da pridobije narod za svoju stvar, i jednoga dana kad je gomila bila sakupljena u cirkusu ona se pojavi na areni, pustivši ispred sebe svoje tri devojčice, sa vencima na glavi, koje su preklinjući pružale gomili svoje ručice. Zeleni su se samo smejali toj dirljivoj prošnji; na sreću, druga stranka cirkusa, plavi, uvek gotova da napakosti svojim protivnicima, pohita da ispuni molbu koju su ovi odbijali i da dodeli porodici Akacijevoj mesto slično onome što ga je bila izgubila. Nikad Teodora nije mogla da zaboravi uvredljivu ravnodušnost s kojom su zeleni primili njene molbe, i od tog trenutka primećuje se kod deteta ona crta karaktera koja se tako jako ističe kod žene, zlopamćenje i neumoljiva želja za osvetom. Tako je Teodora rasla, u dosta sumnjivom svetu koji je posećivao kulise Hipodroma, i sasvim prirodno, tu se spremila za svoju buduću sudbinu.. Najstarija njena sestra imala je uspeha u pozorištu. Teodora pođe njenim putem. Rano je počela izlaziti sa svojom velikom sestrom na daske, igrajući pored nje uloge male sobarice; naročito ju je pratila na svetske skupove i poznala, u mešavini predsoblja, mnogo nečistih dodira nepristojne blizine. Zatim se i sama popela na pozornicu; ali ona nije htela, kao tolike druge, da bude sviračica na flauti, pevačica ili igračica; više je volela da predstavlja u živim slikama, gde je mogla bez velova da izlaže svoju lepotu na koju je bila vrlo gorda, i u pantominama, gde su njena živost i komični žar nalazili prilike da se slobodno ispolje. Ona je zaista bila lepa, dosta mala rastom, ali izvanredno ljupka; i njeno prijatno lice, tamne, malo blede boje, osvetljavale su velike oči, pune izraza, života i vatre. Od te svemoćne draži malo šta ostaje u zvaničnom portretu koji se vidi u Svetom Vitalu u Raveni. Pod teškim carskim plaštom, stas izgleda krući i viši; pod krunom koja sakriva čelo, sitno, nežno lice sa malo smršalim ovalom, pravim i tankim nosem, ima neku svečanu, gotovo setnu ozbiljnost. Samo se jedna crta održala na tom potamnelom liku: to su, pod tamnom prugom obrva koje su sastavljene, lepe crne oči o kojima govori Prokopije, koje još osvetljavaju i izgleda jedu lice. Ali Teodora je imala i drugo osim svoje lepote. Ona je bila umna, duhovita, zabavna: imala; je komedijaškog žara koji je rado trošila na račun, glumica koje su igrale s njom, šaljiv i smešan duh, kojim je neodoljivo privezivala za sebe i najprevrtljivije svoje obožavaoce. Nije uvek bila dobra, i njena podrugljiva priroda nije uzmicala pred grubom rečju, ako je ona mogla da nasmeje; ali, je takođe umela, kad je htela da se dopadne, da razvije neodoljivu zavodničku moć. Uz to, smela, preduzimljiva,bestidna, ona nije čekala da poklonici sami dođu njoj, nego je, da bi ih izazvala i ohrabrila, upotrebljavala živu i veselu drskost; i kako je, jednom rečju imala malo moralnoga osećanja — uostalom slabo se vidi gde bi ga stekla — a iznad svega redak i neumoran ljubavnički temperament, iz svih tih razloga, ona je brzo uspela i na drugom mestu, ne samo u pozorištu. Na jednom položaju koji ne pretpostavlja po svaku cenu vrlinu, ona je zabavljala, očaravala i sablažnjavala Carigrad. Na pozornici, ona se odvažila na najsmelija izlaganja, najnepristojnije prizore. U varoši, ubrzo postade slavna po ludostima na njenim večerama, drskosti razgovora i množini ljubaznika. Ali naročito, takvim životom, uskoro postade tako ozloglašena, da su se pošteni ljudi, kad bi je sreli na ulici, uklanjali od toga nečistog dodira, i da se sam njen susret smatrao kao rđav predznak. Ona još nije imala dvadeset godina. U to vreme, nje iznenada nestade. Imala je za ljubaznika jednog Sirjanina po imenu Hecebola, koji je bio dobio mesto kod vlade u Pentapolu u Africi: Teodora se reši da ga prati u njegovu udaljenu provinciju. Na nesreću, roman je malo trajao: grubo, ne zna se zašto, Hecebol otera Teodoru, i bez novaca, nemajući ni što je najpotrebnije, nesrećnica je morala neko vreme, kažu, da vuče svoju bedu po celom Istoku. Onda ode u Aleksandriju; i taj dosta dugi boravak imao je uticaja na njen život. Egipatska prestonica zaista nije bila samo trgovačka varoš, gospodski i bogati grad, lak i pokvaren, izabrana zemlja slavnih bludnica. Od IV veka, ona je takođe bila jedna od prestonica hrišćanstva. Nigde verske borbe nisu bile oštrije, teološke prepirke utančanije i vatrenije, fanatizam više izazivan: nigde, isto tako, sećanje na velike osnivače usamljeničkog života nije proizvelo bogatije cvetanje manastira, mističara i asketa. Neposredna okolina Aleksandrije bila je naseljena manastirima. Libiska pustinja bila je tako puna pustinjaka da je zasluživala da se nazove »pustinja svetitelja«. U moralnoj bedi u kojoj se nalazila, Teodora nije ostala neosetljiva spram uticaja sredine u koju su je bacili događaji. Ona se približi tim svetim ljudima, patrijarhu Timotiju, Severu Antiohiskom, čije su se propovedi rado obraćale ženama, i može se pitati, bez bojazni da će izgledati neverovatno, da li se, blagodareći njima, bludnica kajući se nije preporodila, makar trenutno, za jedan više hrišćanski i čistiji život. Kad se vratila u Carigrad, bila je pametnija, sazrela, umorna od bludećeg života i ludih pustolovina; ona se trudila, iskreno ili ne, da živi najpovučenijim i najčednijim životom. Jedno predanje priča da je stanovala, ispravna i uzdržana, u jednoj skromnoj kućici, čuvajući sobu i predući vunu, kao matrone starog dobrog rimskog vremena. Tu je srela Justinijana. Šta je ona radila da zavede i zadrži ovoga čoveka koji nije više bio mlad — imao je blizu četrdeset godina — toga političara koji je imao položaj čije je dostojanstvo trebalo da čuva, budućnost koju on nije smeo izlagati opasnosti? Ne zna se. Prokopije govori o mađijama i ljubavnim napitcima: to bi zaista bilo suviše zaplitati stvarii suviše zaboravljati tu gipku i odrešitu pamet, tu laku ljupkost, tu duhovitu narav, čime je Teodora zadržala toliko obožavalaca, a naročito taj bistri i nepokolebljivi duh, kojim je morala jako delovati na slabu i nerešljivu dušu svoga ljubaznika. U svakom slučaju, carević je bio sasvim osvojen. Ludo zaljubljen, on ništa od zahteva svoje milosnice nije odbijao. Ona je volela novac: on ju je obasuo bogatstvom. Ona je bila lakoma na počasti i poštovanja: on joj je izradio, koristeći se slabošću cara, svoga strica, visoko dostojanstvo patricijke. Ona je bila slavoljubiva, željna da ima. upliva: on pusti da ga ona vodi svojim savetima, i postade poslušni sluga njenih simpatija i mržnji. Uskoro dođe dotle da je po svaku cenu hteo da se njome oženi. Dobri car Justin, malo vodeći računa o plemićskim krugovima, izgleda da se nije ustezao da dâ pristanak svome dragom sinovcu. S druge strane, i otkuda se moglo najmanje očekivati, došle su smetnje Justinijanovim namerama. U njenom grubom zdravom razumu seljanke, caricu Eufimiju vređalo je da vidi kako je jedna Teodora određena da je nasledi; i pored njene ljubavi spram svoga nećaka, pored njene obične gotovosti da mu sve učini po volji, o toj stvari ona ne htede ni da čuje. Na veliku sreću Eufimija umre u zgodan čas, 523. g. Od tada se sve lako udesilo. Zakon je zabranjivao senatorima i velikodostojnicima da uzimaju žene niskoga položaja, krčmarice, glumice, ili bludnice: da bi učinio po volji Justinijanu, Justin ukide taj zakon. On učini još i više. Kad je, u aprilu 527. g. zvanično pridružio svoga sinovca carstvu, Teodora se zajedno sa svojim mužem uzdigla i delila njegov triumf. S njime je, na dan Uskrsa, u Svetoj Sofiji, koja je blještala od svetlosti voštanica, svečano krunisana; zatim, po običaju vizantiskih carica, došla je da primi pozdrave naroda u onaj Hipodrom koji je video njene početke. Njen je san bio ostvaren. II Takva je istorija mladosti Teodorine, takvu je bar ispričao Prokopije; i od pre dva veka od prilike, otkad je nađen rukopis Tajne Istorije, ta dosta sablažnjiva priča naišla je na gotovo sveopšte verovanje. Da li to ipak znači da je treba potpuno primiti? Pamflet nije istorija, i čovek ima prava da se pita čega ima istinitog u tim čudnim događajima. »Tako neverovatne stvari«, izjavio je nekada Gibon, »nikad se ne izmišljaju! Mora dakle da su istinite.« Ovih poslednjih godina, naprotiv, pametni ljudi su više puta odricali veru ovom jedinom svedoku, Prokopiju, i moglo se vrlo ozbiljno govoriti o »legendi o Teodori«. Iako neću da ponovo ulazim u tu prepirku, iako ne odričem vrednost nekima od tih zameraka, ipak bih smatrao za nerazumno hteti načiniti suviše čistom onu koju je Tajna Istorija tako sramno ocrnila. Nezgodno je što je Jovan, vladika efeski, koji se približio Teodori i vrlo je dobro poznao, propustio, iz poštovanja prema silnima ovoga sveta, da nam opširno iznese uvrede kojima su pobožni monasi, ljudi grubo otvoreni, mnogo puta obasipali caricu, kako nam on kaže: sigurno je bar da su među savremenicima i drugi osim Prokopija nalazili u čemu da je pokude, i da su ljudi iz carske okoline, sekretar Prisk, prefekt Jovan Kapadokiski, znali njena slaba mesta kuda su je mogli udarati. Ne znam da li je zaista u mladosti imala sina kojeg joj pridaje Prokopije, i čije joj je rođenje, izgleda, vrlo nezgodno palo: izvesno je, u svakom slučaju, da je imala jednu kćer, i koja neosporno nije bila od Justinijana, ma da uostalom ta uspomena na jednu malo mutnu prošlost nije mnogo smetala carici, ni dosađivala caru, ako je suditi po uspesima koje je na dvoru imao sin te kćeri. Najzad, izvesne crte Teodorine psihologije, briga koju je vodila o sirotim devojkama, koje je u njenoj prestonici više upropašćavala nužda nego porok, mere koje je preduzimala da spase ove nesrećnice i da ih oslobodi, kako veli jedan tadašnji pisac, »jarma njihovôga sramnog ropstva«, malo prezriva surovost koju je uvek pokazivala spram ljudi, dosta se dobro slažu sa onim što se priča o njenoj mladosti. A ako se primi sve ovo, što je neosporno, zar se ne treba rešiti da se ne odbaci ukupno sve ono što nam je Tajna Istorija ispričala? Ali da li zato treba verovati da su Teodorine pustolovine tako sablažnjivo odjekivale kao što im pripisuje Prokopije, da je ona zaista bila, kako nam je on pokazuje, veličanstvena bludnica, pravi anđeo zla, koji je, đavoljom voljom, šetao po zemlji svoju bestidnost? Ne treba gubiti iz vida da Prokopije rado pridaje ljudima koje izvodi na pozornicu neku, gotovo epsku, veličinu izopačenosti, i mada je svakako teško hteti odrediti dokle je Teodora mogla pasti, ja bih, sa svoje strane, rado bio sklon da u njoj vidim — makar ona time bila smanjena — junakinju jedne mnogo običnije istorije: jedna igračicu koja se, pošto se vladala kao što se od vajkada vladala većina njenih druga, zamorila jednog dana od te ljubavi bez sutrašnjice, i pošto je našla ozbiljnog čoveka koji joj je osigurao trajno udomljenje, počela je živeti urednim životom u braku i pobožnosti; pustolovka, ako se hoće, ali pametna, smotrena, dosta vešta da održi spoljašnji izgled, i koju je mogao uzeti čak jedan budući car, bez vidne sablasti. Ta se Teodora, znam, kod Ludvika Halevi, zove Virginija Kardinal. Ali to i nije baš ona koja nas se najviše tiče. Ima jedna druga, koja je manje poznata, a koja je sasvim drukčije interesantna i zanimljiva: jedna velika carica, koja je pored Justinijana držala jedno važno mesto, i koja je često u vladi igrala odlučujuću ulogu, jedna žena višega duha, retkoga uma, energične volje, jedno despotsko i ponosito stvorenje, preka i strasna, složena i često u stanju da zbuni, ali uvek beskrajno privlačna. III U Svetom Vitalu u Raveni, u usamljenoj apsidi gde blistaju zlatni mozajici, Teodora nam se pojavljuje u svem bljesku svoga veličanstva. Odelo u koje je obučena izvanredno je sjajno. Uvijena u dugi plašt od ljubičastog purpura, u dnu koga se širok zlatan vez razvija u sjajnim vijugama, ona nosi na glavi, okruženoj nimbusom, visoku krunu od zlata i dijamanata; u njenoj kosi je upleten biser i drago kamenje, a na ramenima joj kićanke od dragog kamenja padaju kao blistavi vodopadi. Kakva se pokazuje na toj zvaničnoj slici očima potomstva, takva je htela za života da se pokaže svojim savremenicima. Retko se skorojević brže navikao na zahteve svoga novog veličanstva; retko je vladarka od rođenja više volela i uživala mnogostruke radosti, zadovoljstva, raskoši i sitna zadovoljenja ponosa, koja može dati najviša vlast. Potpuno žena, uvek gospodski obučena i željna da se dopadne, ona ja zahtevala velelepne odaje, sjajno odelo; divan nakit, sto za kojim se uvek služi sa izvrsnim i odabranim ukusom. Ona je stalno i pažljivo vodila brigu o svojoj lepoti. Da bi imala odmorno lice, produžavala je svoje spavanje beskrajnim ležanjem posle ručka; da oi održala svežinu kože, svaki čas se kupala; a posle kupanja sledovali su dugi časovi odmora. Ona je dobro osećala da su njene čari najsigurnije jemstvo za njen uticaj. Još je više polagala na spoljni sjaj svoga dostojanstva. Njoj je trebao dvor, pratilice, straže, svita; kao pravi skorojević, ona je obožavala i namnožavala oko sebe zapletenost ceremonijala. Ko bi hteo da joj se dopadne, morao joj je revnosno ukazivati poštovanje, padati pred njom u prašinu, svaki dan, u časove primanja, dugo čekati po njenim predsobljima. Od njenoga bivšeg života u pozorištu, ona je bila zadržala naklonost ka dekoracijama i razumevanje u njima; ali je naročito polagala, ohola kao što je bila, na to da istakne svoj položaj i da održi odstojanje, srećna u sebi može biti kad vidi kako se pred njenim purpurnim cipelama ponizno previjaju tolika velika gospoda, koja su se nekad…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1249,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[170,171,169,167,168],"class_list":["post-1027","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-car-justinijan","tag-carica-teodora","tag-istocno-rimsko-carstvo","tag-vizantija","tag-vizantijsko-carstvo"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1027","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1027"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1027\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1249"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1027"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1027"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1027"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}