Hajnrih Kornelije Agripa od Neteshajma (15. septembar, 1486 \u2013 18. \nfebruar, 1535). U istoriji je poznat po mnogim zvanjima i titulama. Bio \nje ma\u0111ioni\u010dar, pisac okultnih knjiga, teolog, astrolog i alhemi\u010dar, \nli\u010dni lekar Luise Savojske, storiograf Karla V, princ crne magije i svih\n ve\u0161taca, uspeo je \u010dak da izbegne poteri inkvizicije. Agripino \u017eivotno i\n besmrtno delo je Okultna filozofija (De occulta philosophia) pisana \ncelih dvadeset godina, izme\u0111u 1510 i 1530. Okultna filozofija i magija, \nsmatrana \u201cjedinom istinskom naukom, najvi\u0161a i najsavr\u0161enija filozofija, \njednom re\u010dju, savr\u0161enstvo i ispunjenje svih prirodnih nauka.\u201d Agripina \nli\u010dnost i njegovo delo se provla\u010di kroz vekove i povezana je sa mnogim \nzna\u010dajnim istorijskim li\u010dnostima i doga\u0111ajima sve do kraja XIX veka. \nPrisutan je tako\u0111e i u mnogim knji\u017eevnim delima kao \u0161to je Franken\u0161tajn.<\/p>\n\n\n\n
Ro\u0111en je u Kelnu 1486. godine u porodici Cornelis. Nadimak Agripa dolazi od anti\u010dkog latinskog naziva njegovog rodnog grada Colonia Agrippina. Kasnije je svom imenu dodao i Agrippa von Nettesheym<\/em>, po nazivu maloh mesta u blizini Kelna. Osnove astrologije nau\u010dio je od svog oca, dok je u Kelnu u\u010dio liberalne umetnosti, gde je i diplomirao 1502. Sa dvadeset godina je oti\u0161ao na Univerzitet u Parizu i pridru\u017eio se jednom krugu studenata, \u010diji je osniva\u010d bio italijan po imenu Landolfo. Ova grupa bila je posve\u0107ena prou\u010davanju hermetizma, a po\u0161to su takve aktivnosti mogle dovesti do sumnje i progona, klub je imao sva obele\u017eja tajnog dru\u0161tva, u kojem je Agripa, kao veliki erudita, uskoro postao \u010dovek od najvi\u0161eg uticaja.<\/p>\n\n\n\n Godine 1508, zajedno sa Landolfom, odlazi u \u0160paniju, stavljaju\u0107i \nsebe u vojnu slu\u017ebu kralja Ferdinanda, gde je nakon nekoliko meseci, \ndobio zvanje viteza. U Valensiji se ukrcao na brod, i nakon \navanturisti\u010dkog putovanja, krajem godine stigao je u Francusku i \nnastanio se u Avinjonu. Otuda je pisao Landolfu, koji se nalazio u \nLionu:<\/p>\n\n\n\n \u201cPosle ovih u\u017easnih isku\u0161enja, treba da prona\u0111emo na\u0161e prijatelje i povratimo integritet na\u0161eg udru\u017eenja \u201c<\/em><\/p>\n\n\n\n 1509, Universit\u00e0 di Dole<\/em> ga zove da iznese mi\u0161ljenje o delu Johann-a Reuchlin-a il De verbo mirifico<\/em> u kojem humanista iz Pforzheim-a ujedinjuje, u skladu sa u\u010denjem koje je primio u Firenci, kabalisti\u010dke tradicije i hri\u0161\u0107anski neo-platonizam. Agripa je nakon toga odlu\u010dio da napusti Dole i krene za Englesku, po\u0161to je verovatno od strane cara Maksimilijana I dobio \u201cpoverljivu poziciju\u201d na dvoru kralja Henrija VIII. Nastanio se u Oksfordu, kao gost humaniste i Erazmovog prijatelja , John-a Colet-a. U Engleskoj je tako\u0111e nastavio da radi na svom remek delu De occulta philosophia.<\/em><\/p>\n\n\n\n 1510. godine, Agripa je kratko u\u010dio sa Johanesom Tritemijusom, te mu je poslao ranu verziju svog dela, De occulta philosophia libri tres<\/em>,\n neki vid zbirke ranog modernog okultnog mi\u0161ljenja. Tritemijus je to \ndelo oprezno podr\u017eao, ali je savetovao Agripi da ga \u010duva manje-vi\u0161e u \ntajnosti; Agripa se odlu\u010dio da ga ne objavi, verovatno upravo zbog tog \nsaveta, ali je nastavio da rediguje i prera\u0111uje knjigu narednih 20 \ngodina.Uz delo poslao mu je i pismo u kojem se pita za\u0161to magija?<\/em><\/p>\n\n\n\n \u201cDakle, veoma cenjena od strane drevnih filozofa, pesnika i \npo\u0161tovana u davna vremena od strane nau\u010dnika, danas je postala \nsumnji\u010dava i omra\u017eena od strane Crkve i odbijena od strane teologa, \nosu\u0111ena u svetim kanonima i zakonima […] Jedini uzrok je izopa\u010denost \nvremena i ljudi, zahvaljuju\u0107i kojima su pseudo-filozofi, ma\u0111ioni\u010dari \nnedostojni tog imena, mogli uneti sujeverje i smrtonosne rituale [… ],\n a zatim objavili bezbroj knjiga koje su osu\u0111ene i na nedostojan na\u010din \npredstavljaju veoma uglednu magiju [… ] Dakle, mislio sam da bi bilo \ndobro raditi na obnovi anti\u010dke magije, doktrine mudrih, nakon \u0161to je \no\u010distimo od gre\u0161aka i sagradimo iznova na \u010dvrstim temeljima.\u201d<\/em><\/p>\n\n\n\n Tritemijus je odgovorio \u201cda si ti, tako mlad, prodro u ovu tajnu,\n nepoznatu mnogim u\u010denim ljudima, i ne samo da si je izlo\u017eio jasno i \nprecizno, ve\u0107 i sa elegancijom i stilom<\/em>.\u201d Zatim ga je pozvao da \u201cda seno volu a \u0161e\u0107er papagaju<\/em>,\u201d da ne otkrije svima sve rezultate svojih istra\u017eivanja, ve\u0107 samo onima koji su u stanju da ih razumeju.<\/p>\n\n\n\n Agripa se vratio u Keln za kratko vreme, a 1511 je oti\u0161ao u Italiju, gde \u0107e ostati sedam godina\u2026<\/p>\n\n\n\n U ratom opusto\u0161enoj Italiji Agripa je nekoliko meseci bio u slu\u017ebi Maksimilijana I. Kada je Luj XII u septembru 1511.\u00a0 zakazao Savet<\/em> u Pizi, koji je trebao reformisati Crkvu i svrgnuti papu Julija II, Agripu je pozvao kardinal Bernardino Lopez de Carvajal, lider Saveta, da u\u010destvuju kao teolog: mogu\u0107e je da je u\u010destvovao na \u010detvrtoj sednici Saveta, koja je odr\u017eana u Milanu u januaru 1512. godine. Kasnije je otputovao u\u00a0 Paviju da nastavi studije, o \u010demu svedo\u010di njegovo pismo od 30. aprila, u kojem jednom svom prijatelju hvali nauku Kabale. Ovde ga je ponovo sustigao rat. Biva zarobljen 30. juna od strane \u0160vajcaraca i sproveden u Milano, gde je morao otkupiti svoju slobodu. Sledi niz putovanja: u avgustu 1512, nakon njegovog povratka u Paviju, u novembru prelazi u grad Casale kod Markiza Guljelma IX od Monferata (Guglielmo IX del Monferrato) sina Bonifa\u0107a III (Bonifacio III) i Marije Brankovi\u0107<\/strong> (1466-1495), a 1513. u Borgolavezzaro. Zatim u prole\u0107e 1514. obitava u Milanu, onda u Rimu, odakle dolazi do Brindizija, i na kraju 1515. se ponovo vra\u0107a u Paviju, gde se o\u017eenio, dobio sina i imenovanje profesora presti\u017enog Univerziteta. <\/p>\n\n\n\n Sa francuskom invazijom, rat je ponovo izbio u Lombardiji i trajao je sve do pobede Fransoa I kod Melenjana (Melegnano) septembra 1515. Agripa je morao ponovo da pobegne u Milano i jo\u0161 jednom su mu \u0161vajcarski pla\u0107enici oplja\u010dkali ku\u0107u. Vrativ\u0161i se kasnije u Paviju po \u017eenu i sina, nastanili su se u Casale gde je napisao, posve\u0107uju\u0107i markizu od Monferata, il Dialogus de homine qui Dei imago est<\/em> i De triplice ratione cognoscendi Deum (Tri na\u010dina za spoznavanje Boga)<\/em>. Prema Agripi Tri na\u010dina za spoznavanje Boga<\/em> su: posmatranje prirode, \u010ditanje proro\u010dkih spisa i Novi Zavet . On je posebno opisao jevrejsku Kabalu, tuma\u010denje zakona prenesenih usmeno od Boga Mojsiju, za koju je rekao da predstavlja pravu ezoterijsku tradiciju i da se kroz nju mo\u017ee dosti\u0107i kompletno poznavanje svih stvari, prirodnih i bo\u017eanskih.<\/p>\n\n\n\n Ve\u0161tica iz sela Woippy<\/strong><\/p>\n\n\n\n U februaru 1517. odlazi za Torino, a ve\u0107 u maju se preselio u \u0160amberi (Chamb\u00e9ry) kako bi preuzeo du\u017enost li\u010dnog lekara vojvode Karla II Savojskog (Carlo II di Savoia) Me\u0111utim, Agripa ga napu\u0161ta 16. januara 1518, po\u0161to je prihvatio ponudu za mesto savetnika grada Mec, gde dolazi u vezu sa drugim studentima hermetizma, kao \u0161to je Claude Chansonnet \u2013 latinizirano Claudius Cantiuncula<\/em> i Claude Dieudonn\u00e9, ali je istovremeno dobio i opasne neprijatelje. Povod je bio slu\u010daj jedne \u017eene iz obli\u017enjeg sela Woippy, koju je grupa seljaka zatvorila pod optu\u017ebom za ve\u0161ti\u010darenje.<\/p>\n\n\n\n Agripa je do\u0161ao na su\u0111enje i stao u odbranu \u017eene: Inkvizitor, \nDominikanac Nikola Savini, i zvani\u010dnik kurije, \u017dan Leonard su je mu\u010dili,\n a ja pitam \u201cKoji je motiv imao ovaj nemilosrdni inkvizitor da stavlja \nna grozne muke, ovu jadnu du\u0161u? Koji dokaz on ima da je ova \u017eena stvarno\n ve\u0161tica?<\/em><\/p>\n\n\n\n On ka\u017ee da joj je majka spaljena kao ve\u0161tica, a ja vam ka\u017eem u \nlice da \u010dinjenice iz \u017eivota drugih ljudi nemaju vrednosti u slu\u010daju ovog\n optu\u017eenog […]<\/em><\/p>\n\n\n\n On tvrdi da ve\u0161tice imaju naviku da plod utrobe svoje nose \u0111avolu\n na posve\u0107enje, i s druge strane, da se one obi\u010dno daju \u0111avolu, te je \n\u0111avo tako sigurno otac svoje dece na koje prenosi svu svoju zlobu\u201d.<\/em><\/p>\n\n\n\n I okrenuv\u0161i se ka inkvizitoru re\u010de: \u201cUz va\u0161u perverznu doktrinu, \nvi pogre\u0161no prepoznajete dar kr\u0161tenja […] Vi, Inkvizitore vere, sa \nsvim va\u0161im argumentima, niste ni\u0161ta drugo nego obi\u010dan jeretik \u201c<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Savini, zauzvrat, optu\u017ei za jeres Agripu. Smrt zvani\u010dnika kurije, \nkoji je na vreme stigao da se izjasni pod zakletvom o nevinosti \u017eene, \nstavila je ta\u010dku na ovaj proces.<\/p>\n\n\n\n Kraj drugog dela<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tokom mog višegodišnjeg boravka u Italiji, imao sam dosta slobodnog vremena koje sam uglavnom koristio za obilaske, šetnje i čitanje. Sredinom 2010. godine prevodio sam knjižicu o Korneliju Agripi i okultnoj filozofiji čiji vam deo donosim na ovoj stranici. Prevod je sa italijanskog jezika, iz knjige čijeg se naslova danas ne sećam. Kao što sam rekao, radi se samo o delu teksta jer prevod nikada nisam priveo kraju. Čak i ovakav, osakaćen, tekst donosi dosta korisnih informacija o Agripi i njegovom delu. Fantastični svet magije, vizije čarobnjaka, veštica i demona ne nalazi se samo u tradicionalnim pričama, bajkama ili knjigama o Hari Poteru. Renesansa okultna filozofija je bila ravnopravni ogranak intelektualne misli tog doba. Okultni filozofi su verovali da je kroz rigorozne studije čovek mogao shvatiti svoj puni potencijal i ujediniti se sa Božijim umom. Neki od njih su prelazili granicu studija i upuštali se u svet nepoznatog. Hajnrih Kornelije Agripa od Neteshajma (15. septembar, 1486 – 18. februar, 1535). U istoriji je poznat po mnogim zvanjima i titulama. Bio je mađioničar, pisac okultnih knjiga, teolog, astrolog i alhemičar, lični lekar Luise Savojske, storiograf Karla V, princ crne magije i svih veštaca, uspeo je čak da izbegne poteri inkvizicije. Agripino životno i besmrtno delo je Okultna filozofija (De occulta philosophia) pisana celih dvadeset godina, između 1510 i 1530. Okultna filozofija i magija, smatrana “jedinom istinskom naukom, najviša i najsavršenija filozofija, jednom rečju, savršenstvo i ispunjenje svih prirodnih nauka.” Agripina ličnost i njegovo delo se provlači kroz vekove i povezana je sa mnogim značajnim istorijskim ličnostima i događajima sve do kraja XIX veka. Prisutan je takođe i u mnogim književnim delima kao što je Frankenštajn. Rođen je u Kelnu 1486. godine u porodici Cornelis. Nadimak Agripa dolazi od antičkog latinskog naziva njegovog rodnog grada Colonia Agrippina. Kasnije je svom imenu dodao i Agrippa von Nettesheym, po nazivu maloh mesta u blizini Kelna. Osnove astrologije naučio je od svog oca, dok je u Kelnu učio liberalne umetnosti, gde je i diplomirao 1502. Sa dvadeset godina je otišao na Univerzitet u Parizu i pridružio se jednom krugu studenata, čiji je osnivač bio italijan po imenu Landolfo. Ova grupa bila je posvećena proučavanju hermetizma, a pošto su takve aktivnosti mogle dovesti do sumnje i progona, klub je imao sva obeležja tajnog društva, u kojem je Agripa, kao veliki erudita, uskoro postao čovek od najvišeg uticaja. Godine 1508, zajedno sa Landolfom, odlazi u Španiju, stavljajući sebe u vojnu službu kralja Ferdinanda, gde je nakon nekoliko meseci, dobio zvanje viteza. U Valensiji se ukrcao na brod, i nakon avanturističkog putovanja, krajem godine stigao je u Francusku i nastanio se u Avinjonu. Otuda je pisao Landolfu, koji se nalazio u Lionu: “Posle ovih užasnih iskušenja, treba da pronađemo naše prijatelje i povratimo integritet našeg udruženja “ 1509, Università di Dole ga zove da iznese mišljenje o delu Johann-a Reuchlin-a il De verbo mirifico u kojem humanista iz Pforzheim-a ujedinjuje, u skladu sa učenjem koje je primio u Firenci, kabalističke tradicije i hrišćanski neo-platonizam. Agripa je nakon toga odlučio da napusti Dole i krene za Englesku, pošto je verovatno od strane cara Maksimilijana I dobio “poverljivu poziciju” na dvoru kralja Henrija VIII. Nastanio se u Oksfordu, kao gost humaniste i Erazmovog prijatelja , John-a Colet-a. U Engleskoj je takođe nastavio da radi na svom remek delu De occulta philosophia. 1510. godine, Agripa je kratko učio sa Johanesom Tritemijusom, te mu je poslao ranu verziju svog dela, De occulta philosophia libri tres, neki vid zbirke ranog modernog okultnog mišljenja. Tritemijus je to delo oprezno podržao, ali je savetovao Agripi da ga čuva manje-više u tajnosti; Agripa se odlučio da ga ne objavi, verovatno upravo zbog tog saveta, ali je nastavio da rediguje i prerađuje knjigu narednih 20 godina.Uz delo poslao mu je i pismo u kojem se pita zašto magija? “Dakle, veoma cenjena od strane drevnih filozofa, pesnika i poštovana u davna vremena od strane naučnika, danas je postala sumnjičava i omražena od strane Crkve i odbijena od strane teologa, osuđena u svetim kanonima i zakonima […] Jedini uzrok je izopačenost vremena i ljudi, zahvaljujući kojima su pseudo-filozofi, mađioničari nedostojni tog imena, mogli uneti sujeverje i smrtonosne rituale [… ], a zatim objavili bezbroj knjiga koje su osuđene i na nedostojan način predstavljaju veoma uglednu magiju [… ] Dakle, mislio sam da bi bilo dobro raditi na obnovi antičke magije, doktrine mudrih, nakon što je očistimo od grešaka i sagradimo iznova na čvrstim temeljima.” Tokom svog lutajućeg života po Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, radio je kao teolog, lekar i vojnik. Neko vreme je proveo u službi kod Maksimilijana I, verovatno kao vojnik u Italiji, ali je posvetio svoje vreme uglavnom na proučavanje okultnih nauka i problematičnih teoloških, legalnih pitanja, što ga je podvrglo raznim gonjenjima tokom života. Tritemijus je odgovorio “da si ti, tako mlad, prodro u ovu tajnu, nepoznatu mnogim učenim ljudima, i ne samo da si je izložio jasno i precizno, već i sa elegancijom i stilom.” Zatim ga je pozvao da “da seno volu a šećer papagaju,” da ne otkrije svima sve rezultate svojih istraživanja, već samo onima koji su u stanju da ih razumeju. Agripa se vratio u Keln za kratko vreme, a 1511 je otišao u Italiju, gde će ostati sedam godina… Kornelije Agripa i Okultna filozofija (II deo): U Italiji U ratom opustošenoj Italiji Agripa je nekoliko meseci bio u službi Maksimilijana I. Kada je Luj XII u septembru 1511. zakazao Savet u Pizi, koji je trebao reformisati Crkvu i svrgnuti papu Julija II, Agripu je pozvao kardinal Bernardino Lopez de Carvajal, lider Saveta, da učestvuju kao teolog: moguće je da je učestvovao na četvrtoj sednici Saveta, koja je održana u Milanu u januaru 1512. godine. Kasnije je otputovao u Paviju da nastavi studije, o čemu svedoči njegovo pismo od 30. aprila, u kojem jednom svom prijatelju hvali nauku Kabale. Ovde ga je ponovo sustigao rat. Biva zarobljen 30. juna od strane Švajcaraca i sproveden u Milano, gde je morao otkupiti svoju slobodu. Sledi niz putovanja: u avgustu 1512, nakon njegovog povratka u Paviju, u novembru prelazi u grad Casale kod Markiza Guljelma IX od Monferata (Guglielmo IX del Monferrato) sina Bonifaća III (Bonifacio III) i Marije Branković (1466-1495), a 1513. u Borgolavezzaro. Zatim u proleće 1514. obitava u Milanu, onda u Rimu, odakle dolazi do Brindizija, i na kraju 1515. se ponovo vraća u Paviju, gde se oženio, dobio sina i imenovanje profesora prestižnog Univerziteta. Sa francuskom invazijom, rat je ponovo izbio u Lombardiji i trajao je sve do pobede Fransoa I kod Melenjana (Melegnano) septembra 1515. Agripa je morao ponovo da pobegne u Milano i još jednom su mu švajcarski plaćenici opljačkali kuću. Vrativši se kasnije u Paviju po ženu i sina, nastanili su se u Casale gde je napisao, posvećujući markizu od Monferata, il Dialogus de homine qui Dei imago est i De triplice ratione cognoscendi Deum (Tri načina za spoznavanje Boga). Prema Agripi Tri načina za spoznavanje Boga su: posmatranje prirode, čitanje proročkih spisa i Novi Zavet . On je posebno opisao jevrejsku Kabalu, tumačenje zakona prenesenih usmeno od Boga Mojsiju, za koju je rekao da predstavlja pravu ezoterijsku tradiciju i da se kroz nju može dostići kompletno poznavanje svih stvari, prirodnih i božanskih. Veštica iz sela Woippy U februaru 1517. odlazi za Torino, a već u maju se preselio u Šamberi (Chambéry) kako bi preuzeo dužnost ličnog lekara vojvode Karla II Savojskog (Carlo II di Savoia) Međutim, Agripa ga napušta 16. januara 1518, pošto je prihvatio ponudu za mesto savetnika grada Mec, gde dolazi u vezu sa drugim studentima hermetizma, kao što je Claude Chansonnet – latinizirano Claudius Cantiuncula i Claude Dieudonné, ali je istovremeno dobio i opasne neprijatelje. Povod je bio slučaj jedne žene iz obližnjeg sela Woippy, koju je grupa seljaka zatvorila pod optužbom za veštičarenje. Agripa je došao na suđenje i stao u odbranu žene: Inkvizitor, Dominikanac Nikola Savini, i zvaničnik kurije, Žan Leonard su je mučili, a ja pitam “Koji je motiv imao ovaj nemilosrdni inkvizitor da stavlja na grozne muke, ovu jadnu dušu? Koji dokaz on ima da je ova žena stvarno veštica? On kaže da joj je majka spaljena kao veštica, a ja vam kažem u lice da činjenice iz života drugih ljudi nemaju vrednosti u slučaju ovog optuženog […] On tvrdi da veštice imaju naviku da plod utrobe svoje nose đavolu na posvećenje, i s druge strane, da se one obično daju đavolu, te je đavo tako sigurno otac svoje dece na koje prenosi svu svoju zlobu”. I okrenuvši se ka inkvizitoru reče: “Uz vašu perverznu doktrinu, vi pogrešno prepoznajete dar krštenja […] Vi, Inkvizitore vere, sa svim vašim argumentima, niste ništa drugo nego običan jeretik “. Savini, zauzvrat, optuži za jeres Agripu. Smrt zvaničnika kurije, koji je na vreme stigao da se izjasni pod zakletvom o nevinosti žene, stavila je tačku na ovaj proces. Kraj drugog dela<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1230,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[117,166,165],"class_list":["post-1035","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-alhemija","tag-ezoterija","tag-hajnrih-kornelije-agripa"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1035","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1035"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1035\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1230"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1035"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1035"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1035"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Tokom svog lutaju\u0107eg \u017eivota po Nema\u010dkoj, Francuskoj i Italiji, radio je kao teolog, lekar i vojnik. Neko vreme je proveo u slu\u017ebi kod Maksimilijana I, verovatno kao vojnik u Italiji, ali je posvetio svoje vreme uglavnom na prou\u010davanje okultnih nauka i problemati\u010dnih teolo\u0161kih, legalnih pitanja, \u0161to ga je podvrglo raznim gonjenjima tokom \u017eivota.<\/h6>\n\n\n\n
\n\n\n\nKornelije Agripa i Okultna filozofija (II deo): U Italiji<\/h5>\n\n\n\n