Deklarativno sam navija\u010d Crvene zvezde. Iako na utakmice ne idem jo\u0161 od kraja 90-tih, odgledam na poslu poneku utakmicu doma\u0107eg prvenstva i skoro sve “evropske”. Postoji naravno izuzetak, jedna od mojih li\u010dnih magija ili talismana, svake godine odgledam na stadionu (uvek Istok ili Zapad) jednu evropsku utakmicu po mom izboru, ponekad samo drugo poluvreme, i zatim sam miran celu godinu. Mislim da mi je dovoljno i samo nekoliko minuta, da osetim huk i vibracije tribina, da se podsetim de\u010da\u010dkih dana kada sam sa ocem gledao prve utakmice na Mari. Taj ose\u0107aj za mene predstavlja jednu od retkih konstanti iz detinjstva. Ve\u0107ina drugih su nestale ili se izmenile.<\/p>\n\n\n\n
Kao \u0161to rekoh, utakmice ve\u0107 dugo gledam na TV-u, naj\u010de\u0161\u0107e ku\u0107i, uz “prisustvo” supruge koja pod teretom porodi\u010dnog nasle\u0111a navija za Partizan. Dobro, nije ba\u0161 uz prisustvo, jer je nepisano i neizgovoreno pravilo da dok igra Zvezda ona bude u drugoj sobi. Od prvog dana smo se o\u010dima sporazumeli da je tako najpametnije. Me\u0111utim, uvek mi se pridru\u017ei pred kraj, kad je gusto i napeto, kad popu\u0161taju \u017eivci i vera me izdaje. U\u0111e ne\u010dujno u sobu, pogleda u mene, zatim u ekrana, pa opet u mene. “Pro\u0107i\u0107ete dalje, vide\u0107e\u0161”, ka\u017ee tihim glasom kao da je iz nekog razloga sto posto sigurna da \u0107e tako i biti. Ja mislim u sebi, zajebava me. “\u0160ta si radila u sobi”, skre\u0107em temu. “Odradila Kundalini jogu da Zvezda pro\u0111e”. I dodaje: “trebao bi da ima\u0161 vi\u0161e vere u taj tim. Ispada da vi\u0161e verujem u prolazak ja, nego ti”. I evo ve\u0107 tri godine se ponavlja ista pri\u010da. Ja izgubim \u017eivce pred kraj, krenem napolje u \u0161etnju jer ne \u017eelim da gledam kraj, ona u\u0111e u sobu, ka\u017ee prolazite, i Zvezda pro\u0111e. Nasmeje se i ode. Tako je bilo i ve\u010deras protiv Kopenhagena. Na sredini penal serije krenuo sam da se obla\u010dim, sa namerom da iza\u0111em i ne gledam kraj. Prokomentarisao sam, onako, za sebe: “ma gotovo je, evo sad \u0161utira njihov najbolji igra\u010d, nema \u0161anse da proma\u0161i”. Iz sobe pored dopirao je glas: “i najbolji proma\u0161uju”. I \u010dovek stvarno proma\u0161i. “Eto, \u0161ta sam ti rekla. Nijednu ne mo\u017eete da dobijete bez mene”. \u0160ta da vam ka\u017eem, to tako traje ve\u0107 godinama, Kundalini ili neka fudbalska magija.<\/p>\n\n\n\n
Svako verovatno ima neku svoju li\u010dnu magiju, skrivene rituale u koje pola\u017eemo nade. Ja recimo, kod svakog slobodnog udarca ili penala u sebi izgovaram uvek isti ritualni tekst za koji smatram da “poma\u017ee”. Tako\u0111e, ako u trenutku kada moj tim povede uzimam gutljaj kafe, do kraja utakmice kod svakog ozbiljnijeg napada odmah pose\u017eem za \u0161oljom kafe. Ako smo primili gol dok sam dr\u017eao noge na tabureu, tabure odmah sklanjam i sednem pravo. Naravno, sve je to igra i \u017eelja da se na neki na\u010din u\u010destvuje u utakmici. Niko ne veruje da takvi ili bilo kakvi drugi rituali poma\u017eu ili odma\u017eu. Me\u0111utim, ve\u010deras su igra\u010di Kopenhagena proma\u0161ili \u010detiri penala. \u010cim se zavr\u0161ilo, pomislio sam: dva su moje mantre, a druga dva su sigurno njena Kundalini joga, ili je to kod nas ujedinjena energija obe strane Top\u010diderskog brda u slu\u017ebi vi\u0161eg cilja, mira u ku\u0107i. Boa\u0107ijevo bacanje \u010dini na golmanske rukavice, moje mantre ili Kundalini, svega je bilo a najmanje dobrog fudbala. \u0160ta god bilo, sre\u0107an sam kako se zavr\u0161ilo.<\/p>\n\n\n\n
Po\u0161to \u0107e ovaj tekst \u010ditati “obe strane”, povremeno gledam i Partizan, u Evropi navijam za njega (prili\u010dno ravnodu\u0161no i bez mantri naravno), jer je srpski klub. Njegovi navija\u010di su moji sugra\u0111ani a neki od njih moji dragi prijatelji. Ne bih nikada mogao da navijam za Albance i Turke protiv kluba iz Beograda. U doma\u0107em prvenstvu naravno uvek navijam da im neko otkine koji bod i pri\u017eeljkujem ubedljiv poraz u derbiju. <\/p>\n\n\n\n
Na utakmice ne nameravam da idem i verovatno \u0107e tako ostati zauvek, jer je razo\u010darenje u razne fudbalske i nefudbalske stvari, u mom slu\u010daju ja\u010de od odu\u0161evljenja. Gleda\u0107u na televiziji i \u0161aputati mantre.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Deklarativno sam navijač Crvene zvezde. Iako na utakmice ne idem još od kraja 90-tih, odgledam na poslu poneku utakmicu domaćeg prvenstva i skoro sve “evropske”. Postoji naravno izuzetak, jedna od mojih ličnih magija ili talismana, svake godine odgledam na stadionu (uvek Istok ili Zapad) jednu evropsku utakmicu po mom izboru, ponekad samo drugo poluvreme, i zatim sam miran celu godinu. Mislim da mi je dovoljno i samo nekoliko minuta, da osetim huk i vibracije tribina, da se podsetim dečačkih dana kada sam sa ocem gledao prve utakmice na Mari. Taj osećaj za mene predstavlja jednu od retkih konstanti iz detinjstva. Većina drugih su nestale ili se izmenile. Kao što rekoh, utakmice već dugo gledam na TV-u, najčešće kući, uz “prisustvo” supruge koja pod teretom porodičnog nasleđa navija za Partizan. Dobro, nije baš uz prisustvo, jer je nepisano i neizgovoreno pravilo da dok igra Zvezda ona bude u drugoj sobi. Od prvog dana smo se očima sporazumeli da je tako najpametnije. Međutim, uvek mi se pridruži pred kraj, kad je gusto i napeto, kad popuštaju živci i vera me izdaje. Uđe nečujno u sobu, pogleda u mene, zatim u ekrana, pa opet u mene. “Proćićete dalje, videćeš”, kaže tihim glasom kao da je iz nekog razloga sto posto sigurna da će tako i biti. Ja mislim u sebi, zajebava me. “Šta si radila u sobi”, skrećem temu. “Odradila Kundalini jogu da Zvezda prođe”. I dodaje: “trebao bi da imaš više vere u taj tim. Ispada da više verujem u prolazak ja, nego ti”. I evo već tri godine se ponavlja ista priča. Ja izgubim živce pred kraj, krenem napolje u šetnju jer ne želim da gledam kraj, ona uđe u sobu, kaže prolazite, i Zvezda prođe. Nasmeje se i ode. Tako je bilo i večeras protiv Kopenhagena. Na sredini penal serije krenuo sam da se oblačim, sa namerom da izađem i ne gledam kraj. Prokomentarisao sam, onako, za sebe: “ma gotovo je, evo sad šutira njihov najbolji igrač, nema šanse da promaši”. Iz sobe pored dopirao je glas: “i najbolji promašuju”. I čovek stvarno promaši. “Eto, šta sam ti rekla. Nijednu ne možete da dobijete bez mene”. Šta da vam kažem, to tako traje već godinama, Kundalini ili neka fudbalska magija. Svako verovatno ima neku svoju ličnu magiju, skrivene rituale u koje polažemo nade. Ja recimo, kod svakog slobodnog udarca ili penala u sebi izgovaram uvek isti ritualni tekst za koji smatram da “pomaže”. Takođe, ako u trenutku kada moj tim povede uzimam gutljaj kafe, do kraja utakmice kod svakog ozbiljnijeg napada odmah posežem za šoljom kafe. Ako smo primili gol dok sam držao noge na tabureu, tabure odmah sklanjam i sednem pravo. Naravno, sve je to igra i želja da se na neki način učestvuje u utakmici. Niko ne veruje da takvi ili bilo kakvi drugi rituali pomažu ili odmažu. Međutim, večeras su igrači Kopenhagena promašili četiri penala. Čim se završilo, pomislio sam: dva su moje mantre, a druga dva su sigurno njena Kundalini joga, ili je to kod nas ujedinjena energija obe strane Topčiderskog brda u službi višeg cilja, mira u kući. Boaćijevo bacanje čini na golmanske rukavice, moje mantre ili Kundalini, svega je bilo a najmanje dobrog fudbala. Šta god bilo, srećan sam kako se završilo. Pošto će ovaj tekst čitati “obe strane”, povremeno gledam i Partizan, u Evropi navijam za njega (prilično ravnodušno i bez mantri naravno), jer je srpski klub. Njegovi navijači su moji sugrađani a neki od njih moji dragi prijatelji. Ne bih nikada mogao da navijam za Albance i Turke protiv kluba iz Beograda. U domaćem prvenstvu naravno uvek navijam da im neko otkine koji bod i priželjkujem ubedljiv poraz u derbiju. Na utakmice ne nameravam da idem i verovatno će tako ostati zauvek, jer je razočarenje u razne fudbalske i nefudbalske stvari, u mom slučaju jače od oduševljenja. Gledaću na televiziji i šaputati mantre.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1089,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[285],"tags":[152,151],"class_list":["post-1087","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-crvena-zvezda","tag-fudbal"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1087","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1087"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1087\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1089"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1087"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1087"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1087"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}