Vukova \u017eelja nije se ispunila: Ana nikada ne\u0107e nau\u010diti da dobro \ngovori srpski, a kamoli da pi\u0161e \u2013 uostalom kao ni Vuk nema\u010dki (razlika \nje u njihovom neznanju, razume se, neuporediva). Ipak iz njihove \nme\u0111usobne prepiske (koja je sva na nema\u010dkom jeziku) mo\u017ee se zaklju\u010diti \nda je Ana, po Vukovoj upornoj \u017eelji, u vi\u0161e prilika ozbiljnije \npoku\u0161avala da u\u010di srpski, i da je doista ne\u0161to i nau\u010dila. Prvi put joj \nse takva prilika pru\u017eila, ili nametnula, u Panjevi kod Temi\u0161vara, gde \nje kod kumova Demeli\u0107a, sa trogodi\u0161njim sinom Savom i k\u0107erkom Ru\u017eom \n(ro\u0111enom tada u Temi\u0161varu) \u017eivela od prole\u0107a 1822. do prole\u0107a 1824, dok \nse Vuk bavio u Nema\u010dkoj radi \u0161tampanja narodnih pesama. Tu joj je \nnajbli\u017ee dru\u0161tvo bilo srpsko, imala je slu\u017eavku Srpkinju, i svi su se \no\u010devidno trudili da, ispunjavaju\u0107i Vukovu \u017eelju, govore \u0161to vi\u0161e svojim,\n a \u0161to manje Aninim jezikom.<\/p>\n\n\n\n
Sli\u010dna prilika ukazala se Ani pet godina kasnije u Zemunu, gde je Vuk\n preselio porodicu (\u017eenu i \u010detvoro dece) kad je po pozivu kneza Milo\u0161a \ndo\u0161ao da \u017eivi i radi u Srbiji. Iz Kragujevca i Beograda jednako opominje\n i podsti\u010de Anu da sa decom (desetogodi\u0161njim Savom i osmogodi\u0161njom \nRu\u017eom) u\u010di srpski. Posle du\u017eeg vremena, Sava pi\u0161e ocu: \u201cJedva sam do\u010dekati mogo ovo vreme da Vam srpskim jezikom moje blagodarno srce otkrijem<\/em>.\u201d\n Vuk prepoznaje da Sava ne pi\u0161e \u201ciz svoje glave\u201d i tra\u017ei da mu ubudu\u0107e \npi\u0161e nema\u010dki, ali bez tu\u0111e pomo\u0107i, a Vuk \u0107e njemu pisati srpski. Ipak, i\n Ana i Sava i Ru\u017ea nau\u010dili su, bez sumnje, pone\u0161to srpski u Zemunu. \nDocnije kad se porodica vratila u Be\u010d, a Sava bio ve\u0107 na \u0161kolovanju u \nPetrogradu, Vuk \u0107e pisati Ani: \u201cSa Ru\u017eom govori srpski da ne bi sve zaboravila<\/em>\u201c.<\/p>\n\n\n\n Dvoje Vukove dece koja su mu jedina ostala u \u017eivotu, i koja \u0107e \nnad\u017eiveti oca, Mina i Dimitrije, nau\u010di\u0107e srpski. Vuk se, bez sumnje, \npobrinuo da Mina u\u010di srpski u Be\u010du, kao \u0161to je u\u010dila italijanski i \nfrancuski. Bilo joj je petnaest godina kada je Vuk jednom prilikom pisao\n ku\u0107i sa puta na kome se du\u017ee zadr\u017eao: \u201cKad do\u0111em u Be\u010d, nadam se da \u0107u \nsa Minom mo\u0107i da govorim srpski.\u201d Mina je bila marljiva i savesna, a \nlako u\u010dila jezike; uz to se kretala u srpskom dru\u0161tvu i imala odli\u010dnih \nprijatelja me\u0111u Srbima. Najzad, kao \u0161to je poznato, ona se i udala za \nSrbina. U Beogradu je \u017eivela godinu i po dana u braku, i godinu dana kao\n udovica.<\/p>\n\n\n\n Sina Dimitrija Vuk je, naro\u010dito radi srpskog jezika, a zatim i radi \nitalijanskog, poslao u Trst da u\u010di srpsku osnovnu \u0161kolu. U\u010ditelj mu je \nbio Vukov odani prijatelj D. Vladisavljevi\u0107, kod kojega je Dimitrije i \nstanovao. Da bi se pohvalio svojim uspehom, Dimitrije \u0107e posle, ponekad u\n isto vreme, pisati ku\u0107i na tri jezika: majci nema\u010dki, ocu srpski i \nsestri italijanski. Docnije \u0107e u\u010diti vojnu in\u017eenjersku akademiju u \nZnajmu kod Bruka. Uvek odli\u010dan \u0111ak, on se na \u010detvrtoj godini re\u0161io da \nnapi\u0161e Srpsku ra\u010dunicu<\/em> i poslao je ocu po\u010detak svoga rukopisa. Vuk mu je odgovorio: \u201cIz\n ovoga \u0161to si mi poslao vidi se da ti svoj posao dobro razumije\u0161, ali da\n nezna\u0161 dobro na\u0161ega jezika da bi misli svoje mogao onako kazivati kao \n\u0161to bi Srbin Srbinu kazao, nego prevodi\u0161 njema\u010dke rije\u010di i misli (kao \n\u0161to nesre\u0107om \u010dine svi na\u0161i sada\u0161nji spisatelji), ali pored svega toga \nmeni je milo \u0161to ti i o tome misli\u0161, i kad nikakva drugoga posla ni \nzabave ne uzima\u0161, zabavi se i time, a uz to jednako gledaj da bi dobro \nnau\u010dio na\u0161 narodni jezik: \u010citaj Novi zavjet, pripovetke iz Staroga i \nNovog zavjeta i Srpski rje\u010dnik. Ja znam da je u Rje\u010dniku te\u0161ko suhe \nrije\u010di \u010ditati i pamtiti, nego \u010ditaj u njemu ono \u0161to je kod gdjekojih \nrije\u010di povi\u0161e srpski napisano: iz onoga ne samo \u0161to \u0107e\u0161 u\u010diti na\u0161 jezik \nnego \u0107e\u0161 poznati i na\u0161e narodne obi\u010daje i duh narodni<\/em>.\u201d<\/p>\n\n\n\n Po svr\u0161enoj akademiji, i posle usavr\u0161avanja u Berlinu i Belgiji, Dimitrije \u0107e desetak godina slu\u017eiti u Beogradu i Negotinu kao srpski oficir. Mina i Dimitrije nisu samo znali srpski nego su se i ose\u0107ali Srbima.<\/p>\n\n\n\n Vuk Karad\u017ei\u0107 je vrlo revnosno sakupljao stare rukopisne i \u0161tampane knjige. U tom poslu su ga izda\u0161no pomagali Vuk Popovi\u0107, sve\u0161tenik u Kotoru i Vuk Vr\u010devi\u0107. Vukova zbirka rukopisa bila bi veoma dragocena i bogata, da je on sve rukopise koje je kupovao, dobijao na poklon ili menjao, sa\u010duvao. Ali je Vuk samo jedan mali deo rukopisa zadr\u017eao za sebe, a ve\u0107i deo rukopisa i starih \u0161tampanih knjiga je prodavao, M. Pogodinu, A. \u0160i\u0161kovu, Ruskoj akademiji, Rumjancovskom muzeju, Berlinskoj akademiji i Be\u010dkoj dvorskoj biblioteci. Lj. Stojanovi\u0107 (\u017divot i rad V. S. Karad\u017ei\u0107a, Beograd 1924)<\/em> navodi da je Vuk \u201cprodavao ili jednu po jednu ili pove\u0107e kolekcije be\u010dkoj i berlinskoj biblioteci, a \u010detrdesetih godina (XIX veka) razvio pravu trgovinu sa Pogodinom, koji mu je propisao i taksu po\u0161to \u0107e mu ih otkupljivati. Kad mu je Pogodin smanjio cenu, po\u010deo se obra\u0107ati Sreznjevskom, Knja\u017eevskom, Bo\u0111anskom i drugim, nude\u0107i im knjige na prodaju\u201d.<\/em><\/p>\n\n\n\n V. Jagi\u0107 je pisao F. Miklo\u0161i\u0107u 16 decembra 1883 god. (Spomeni mojega \u017eivota II, 1934<\/em>) kako je Vukov sin Dimitrije do\u0161ao k njemu da tra\u017ei preporuku za Berlin, da ide u Kraljevsku biblioteku. Jagi\u0107 mu nije dao nade da \u0107e u tome uspeti, a on je onda mrzovoljno uzeo paket sa rukopisima i nije rekao ni\u0161ta o njihovoj sadr\u017eini; govorio je samo o Vukovom rukopisu sa materijalom za noviju srpsku istoriju. Dimitrije je ubrzo nakon toga umro u kolima i kod njega je prona\u0111en taj rukopis.<\/p>\n\n\n\n \u201cPerva knjiga od novoga izdanja Serbsko Ilirskijeh narodnijeh \npesamah gotova je, i najdalje o idu\u0107em pe\u0161tanskome sajmu, u mesecu \nMartu, razaslat \u0107e se predbrojnicima. Do toga vremena ako bi tko na\u0161ao \njo\u0161 koga predbrojnika, neka onda u Pe\u0161tu donese ili po\u0161alje novce i \nimena, pa \u0107e za novce knjige odmah primiti, a imena \u0107e se \u0161tampati \nposlije u tretjoj knjizi.<\/p>\n\n\n\n U ovoj knjizi ima upravo 40 tabakah samijeh pesamah, i budu\u0107i da su \nna svakome tabaku 64 verste vi\u0161e, nego u predja\u0161njemu lipiskom izdaniju,\n to bi u onome formatu ova knjiga iznijela 46 tabakah, od kojijeh bi \nbilo 19 tabakah predja\u0161njijeh pesamah, a 27 tabakah nanovo skupljenijeh,\n koje dosad nigda nijesu \u0161tampane. Osim onih 17 redovah, koji su u \nobjavljenju spomenuti, dodata su jo\u0161 tri reda:<\/p>\n\n\n\n 1) Pa\u0161trovsko naricanje za mertvima; 2) Pesme, koje se pevaju detci, \nkad se uspavljuju; 3) Pesme, koje su se odprije pevale u Budvi na \nSpasovdan, \u2013 kao \u0161to je i u objavljenju kazato, cena je ovoj knjizi 2 \nforinte u srebru; ko po\u0161alje novce za 10 knjigah, dobit \u0107e jedanaestu na\n dar. \u2013 Kad se \u010duje dve forinte srebra, mo\u017ee ko re\u0107i, da je ovo skupa \nknjiga; ali kad se uzme veli\u010dina knjige i lepota hartije (papira), onda \nsvatko mora priznati, da u nas do sad nikakve knjige nije bilo \njeftinije.\u201d<\/p>\n\n\n\n Kako se govorilo u Vukovoj porodici? U porodici prvog i najvećeg srpskog zakonodavca srpskog jezika govorilo se – nemački. To je poznato. Manje je poznato koliko se i kako Vuk starao da mu žena i deca nauče srpski. O tome je Vuk mislio čim se u Beču upoznao sa svojom budućom ženom Anom Kraus. Tri meseca nakon poznanstva sa njom a tri godine pre ženidbe, on joj piše: “Radujem se što niste zaboravili ono što sam Vas učio srpski, nego ste i sami još naučili. želja mi je da jednom dobro govorite i pišete srpski.” Vukova želja nije se ispunila: Ana nikada neće naučiti da dobro govori srpski, a kamoli da piše – uostalom kao ni Vuk nemački (razlika je u njihovom neznanju, razume se, neuporediva). Ipak iz njihove međusobne prepiske (koja je sva na nemačkom jeziku) može se zaključiti da je Ana, po Vukovoj upornoj želji, u više prilika ozbiljnije pokušavala da uči srpski, i da je doista nešto i naučila. Prvi put joj se takva prilika pružila, ili nametnula, u Panjevi kod Temišvara, gde je kod kumova Demelića, sa trogodišnjim sinom Savom i kćerkom Ružom (rođenom tada u Temišvaru) živela od proleća 1822. do proleća 1824, dok se Vuk bavio u Nemačkoj radi štampanja narodnih pesama. Tu joj je najbliže društvo bilo srpsko, imala je služavku Srpkinju, i svi su se očevidno trudili da, ispunjavajući Vukovu želju, govore što više svojim, a što manje Aninim jezikom. Slična prilika ukazala se Ani pet godina kasnije u Zemunu, gde je Vuk preselio porodicu (ženu i četvoro dece) kad je po pozivu kneza Miloša došao da živi i radi u Srbiji. Iz Kragujevca i Beograda jednako opominje i podstiče Anu da sa decom (desetogodišnjim Savom i osmogodišnjom Ružom) uči srpski. Posle dužeg vremena, Sava piše ocu: “Jedva sam dočekati mogo ovo vreme da Vam srpskim jezikom moje blagodarno srce otkrijem.” Vuk prepoznaje da Sava ne piše “iz svoje glave” i traži da mu ubuduće piše nemački, ali bez tuđe pomoći, a Vuk će njemu pisati srpski. Ipak, i Ana i Sava i Ruža naučili su, bez sumnje, ponešto srpski u Zemunu. Docnije kad se porodica vratila u Beč, a Sava bio već na školovanju u Petrogradu, Vuk će pisati Ani: “Sa Ružom govori srpski da ne bi sve zaboravila“. Dvoje Vukove dece koja su mu jedina ostala u životu, i koja će nadživeti oca, Mina i Dimitrije, naučiće srpski. Vuk se, bez sumnje, pobrinuo da Mina uči srpski u Beču, kao što je učila italijanski i francuski. Bilo joj je petnaest godina kada je Vuk jednom prilikom pisao kući sa puta na kome se duže zadržao: “Kad dođem u Beč, nadam se da ću sa Minom moći da govorim srpski.” Mina je bila marljiva i savesna, a lako učila jezike; uz to se kretala u srpskom društvu i imala odličnih prijatelja među Srbima. Najzad, kao što je poznato, ona se i udala za Srbina. U Beogradu je živela godinu i po dana u braku, i godinu dana kao udovica. Sina Dimitrija Vuk je, naročito radi srpskog jezika, a zatim i radi italijanskog, poslao u Trst da uči srpsku osnovnu školu. Učitelj mu je bio Vukov odani prijatelj D. Vladisavljević, kod kojega je Dimitrije i stanovao. Da bi se pohvalio svojim uspehom, Dimitrije će posle, ponekad u isto vreme, pisati kući na tri jezika: majci nemački, ocu srpski i sestri italijanski. Docnije će učiti vojnu inženjersku akademiju u Znajmu kod Bruka. Uvek odličan đak, on se na četvrtoj godini rešio da napiše Srpsku računicu i poslao je ocu početak svoga rukopisa. Vuk mu je odgovorio: “Iz ovoga što si mi poslao vidi se da ti svoj posao dobro razumiješ, ali da neznaš dobro našega jezika da bi misli svoje mogao onako kazivati kao što bi Srbin Srbinu kazao, nego prevodiš njemačke riječi i misli (kao što nesrećom čine svi naši sadašnji spisatelji), ali pored svega toga meni je milo što ti i o tome misliš, i kad nikakva drugoga posla ni zabave ne uzimaš, zabavi se i time, a uz to jednako gledaj da bi dobro naučio naš narodni jezik: Čitaj Novi zavjet, pripovetke iz Staroga i Novog zavjeta i Srpski rječnik. Ja znam da je u Rječniku teško suhe riječi čitati i pamtiti, nego čitaj u njemu ono što je kod gdjekojih riječi poviše srpski napisano: iz onoga ne samo što ćeš učiti naš jezik nego ćeš poznati i naše narodne običaje i duh narodni.” Po svršenoj akademiji, i posle usavršavanja u Berlinu i Belgiji, Dimitrije će desetak godina služiti u Beogradu i Negotinu kao srpski oficir. Mina i Dimitrije nisu samo znali srpski nego su se i osećali Srbima. Đuro Gavela: Ogledi i kritike, SKZ, Beograd 1979, str 113-115. Vuk Karadžić kao kolekcionar i trgovac Vuk Karadžić je vrlo revnosno sakupljao stare rukopisne i štampane knjige. U tom poslu su ga izdašno pomagali Vuk Popović, sveštenik u Kotoru i Vuk Vrčević. Vukova zbirka rukopisa bila bi veoma dragocena i bogata, da je on sve rukopise koje je kupovao, dobijao na poklon ili menjao, sačuvao. Ali je Vuk samo jedan mali deo rukopisa zadržao za sebe, a veći deo rukopisa i starih štampanih knjiga je prodavao, M. Pogodinu, A. Šiškovu, Ruskoj akademiji, Rumjancovskom muzeju, Berlinskoj akademiji i Bečkoj dvorskoj biblioteci. Lj. Stojanović (Život i rad V. S. Karadžića, Beograd 1924) navodi da je Vuk “prodavao ili jednu po jednu ili poveće kolekcije bečkoj i berlinskoj biblioteci, a četrdesetih godina (XIX veka) razvio pravu trgovinu sa Pogodinom, koji mu je propisao i taksu pošto će mu ih otkupljivati. Kad mu je Pogodin smanjio cenu, počeo se obraćati Sreznjevskom, Knjaževskom, Bođanskom i drugim, nudeći im knjige na prodaju”. V. Jagić je pisao F. Miklošiću 16 decembra 1883 god. (Spomeni mojega života II, 1934) kako je Vukov sin Dimitrije došao k njemu da traži preporuku za Berlin, da ide u Kraljevsku biblioteku. Jagić mu nije dao nade da će u tome uspeti, a on je onda mrzovoljno uzeo paket sa rukopisima i nije rekao ništa o njihovoj sadržini; govorio je samo o Vukovom rukopisu sa materijalom za noviju srpsku istoriju. Dimitrije je ubrzo nakon toga umro u kolima i kod njega je pronađen taj rukopis. Jedno Vukovo objavljenije (Oglas) “Perva knjiga od novoga izdanja Serbsko Ilirskijeh narodnijeh pesamah gotova je, i najdalje o idućem peštanskome sajmu, u mesecu Martu, razaslat će se predbrojnicima. Do toga vremena ako bi tko našao još koga predbrojnika, neka onda u Peštu donese ili pošalje novce i imena, pa će za novce knjige odmah primiti, a imena će se štampati poslije u tretjoj knjizi. U ovoj knjizi ima upravo 40 tabakah samijeh pesamah, i budući da su na svakome tabaku 64 verste više, nego u predjašnjemu lipiskom izdaniju, to bi u onome formatu ova knjiga iznijela 46 tabakah, od kojijeh bi bilo 19 tabakah predjašnjijeh pesamah, a 27 tabakah nanovo skupljenijeh, koje dosad nigda nijesu štampane. Osim onih 17 redovah, koji su u objavljenju spomenuti, dodata su još tri reda: 1) Paštrovsko naricanje za mertvima; 2) Pesme, koje se pevaju detci, kad se uspavljuju; 3) Pesme, koje su se odprije pevale u Budvi na Spasovdan, – kao što je i u objavljenju kazato, cena je ovoj knjizi 2 forinte u srebru; ko pošalje novce za 10 knjigah, dobit će jedanaestu na dar. – Kad se čuje dve forinte srebra, može ko reći, da je ovo skupa knjiga; ali kad se uzme veličina knjige i lepota hartije (papira), onda svatko mora priznati, da u nas do sad nikakve knjige nije bilo jeftinije.” Ovi tekstovi su prvobitno bili objavljeni 2007. godine u Magazinu Antikvarneknjige.com<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1221,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[164,163,162,160,159,161],"class_list":["post-1214","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-ana-kraus","tag-dimitrije-karadzic","tag-mina-karadzic","tag-prodaja-knjiga","tag-vuk-karadzic","tag-vukova-porodica"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1214","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1214"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1214\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1221"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1214"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1214"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1214"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\u0110uro Gavela: <\/em>Ogledi i kritike<\/em><\/strong>, SKZ, Beograd 1979, str 113-115.<\/em>\n<\/pre>\n\n\n\n
Vuk Karad\u017ei\u0107 kao kolekcionar i trgovac<\/h5>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/aknjige.com\/blog\/\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/vuk-karadzic-foto-5764.jpg\")
<\/figure><\/div>\n\n\n\nJedno Vukovo objavljenije (Oglas)<\/h5>\n\n\n\n
Ovi tekstovi su prvobitno bili objavljeni 2007. godine u Magazinu Antikvarneknjige.com<\/em><\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"