{"id":1347,"date":"2019-09-27T17:01:28","date_gmt":"2019-09-27T15:01:28","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=1347"},"modified":"2023-03-20T18:35:08","modified_gmt":"2023-03-20T17:35:08","slug":"od-tradicionalnog-coveka-do-seoskog-dilkosa-jedan-detalj-iz-almanaha-prosveta-za-1939","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/od-tradicionalnog-coveka-do-seoskog-dilkosa-jedan-detalj-iz-almanaha-prosveta-za-1939\/2019\/","title":{"rendered":"Od tradicionalnog \u010doveka do seoskog \u0111ilko\u0161a. Jedan detalj iz Almanaha Prosveta za 1939."},"content":{"rendered":"\n
Neiskusni mladi ljudi gotovi su da s omalova\u017eavanjem govore o \u017eivotu i obi\u010dajima patrijarhalnog sveta. Zadojeni u \u0161koli duhom progresizma, oni u svemu starinskom vide ne\u0161to nazadno, neki dru\u0161tveni balast. <\/h6>\n\n\n\n

Nema ni\u010deg opasnijeg za narodno prosve\u0107ivanje no \u0161to je takva sujetna povr\u0161nost. U stvari, ne razvija se kultura \u010dove\u010danstva u jednom jednostavnom nizu, gde je bolje ono \u0161to je docnije, nego se razvija u zatvorenim krugovima, u varijacijama. Patrijarhalni re\u017eim na\u0161ih oblasti pretstavlja takav jedan krug, druga\u010diji od kruga moderne civilizacije, ali ne i ni\u017ei. U njemu su izra\u0111ene vrednosti moralne i materijalne do savr\u0161enstva svoje vrste. Ovde samo isti\u010dem kako je glupo i povr\u0161no meriti vrednosti jednoga kulturnoga kruga vrednostima nekog drugog, a naro\u010dito je to neumesno za prosvetare.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Postavlja se te\u0161ko pitanje: \u0161ta od starih obi\u010daja moramo u novim prilikama suzbijati? \u0160ta kao bezopasnu starinu s pietetom tretirati? A \u0161ta upravo slaviti kao odli\u010dnu osnovu za nove kaleme?<\/p>\n\n\n\n

Moglo bi se re\u0107i da su najve\u0107a nevolja na\u0161eg celokupnog dru\u0161tva ne oni punokrvni pretstavnici ma kojega kulturnoga kruga, nego oni ljudi koji iz jedne kulture iza\u0111u, a u drugu ne u\u0111u dovoljno<\/strong>. Njihovo je op\u0161te obele\u017eje: polutanstvo, skorojevi\u0107ka nesolidnost u svakom pogledu, avanturisti\u010dko gubljenje smisla za dimenzije. Ne po\u0161tuju\u0107i vi\u0161e cenzuru dedovskog shvatanja, tj. ne brinu\u0107i se \u0161ta \u0107e o njegovom postupku re\u0107i starinski ljudi, a nesposoban da uzdigne u sebi vlastitu disciplinu, ili da pojmi disciplinu pravoga gospodstva visokih civilizacija, taj na\u0161 tip \u010dini danas \u010duda i pokore od seoskog \u0111ilko\u0161a do najvi\u0161ih polo\u017eaja u dru\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n

Ovo su bile re\u010di Pere Slijep\u010devi\u0107a, srpskog knji\u017eevnika, istori\u010dara i kulturno-prosvetnog radnika. Objavljene su 1939. godine u Almanahu Prosveta, u tekstu pod naslovom”Tegobe i problemi narodnog prosve\u0107ivanja”. Almanah Prosveta izlazio je u Beogradu, u periodu izme\u0111u dva svetska rata. Urednik je bio Vojislav Ga\u0107inovi\u0107, brat poznatog revolucionara Vladimira Ga\u0107inovi\u0107a.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neiskusni mladi ljudi gotovi su da s omalovažavanjem govore o životu i običajima patrijarhalnog sveta. Zadojeni u školi duhom progresizma, oni u svemu starinskom vide nešto nazadno, neki društveni balast. Nema ničeg opasnijeg za narodno prosvećivanje no što je takva sujetna površnost. U stvari, ne razvija se kultura čovečanstva u jednom jednostavnom nizu, gde je bolje ono što je docnije, nego se razvija u zatvorenim krugovima, u varijacijama. Patrijarhalni režim naših oblasti pretstavlja takav jedan krug, drugačiji od kruga moderne civilizacije, ali ne i niži. U njemu su izrađene vrednosti moralne i materijalne do savršenstva svoje vrste. Ovde samo ističem kako je glupo i površno meriti vrednosti jednoga kulturnoga kruga vrednostima nekog drugog, a naročito je to neumesno za prosvetare. Postavlja se teško pitanje: šta od starih običaja moramo u novim prilikama suzbijati? Šta kao bezopasnu starinu s pietetom tretirati? A šta upravo slaviti kao odličnu osnovu za nove kaleme? Moglo bi se reći da su najveća nevolja našeg celokupnog društva ne oni punokrvni pretstavnici ma kojega kulturnoga kruga, nego oni ljudi koji iz jedne kulture izađu, a u drugu ne uđu dovoljno. Njihovo je opšte obeležje: polutanstvo, skorojevićka nesolidnost u svakom pogledu, avanturističko gubljenje smisla za dimenzije. Ne poštujući više cenzuru dedovskog shvatanja, tj. ne brinući se šta će o njegovom postupku reći starinski ljudi, a nesposoban da uzdigne u sebi vlastitu disciplinu, ili da pojmi disciplinu pravoga gospodstva visokih civilizacija, taj naš tip čini danas čuda i pokore od seoskog đilkoša do najviših položaja u društvu. Ovo su bile reči Pere Slijepčevića, srpskog književnika, istoričara i kulturno-prosvetnog radnika. Objavljene su 1939. godine u Almanahu Prosveta, u tekstu pod naslovom”Tegobe i problemi narodnog prosvećivanja”. Almanah Prosveta izlazio je u Beogradu, u periodu između dva svetska rata. Urednik je bio Vojislav Gaćinović, brat poznatog revolucionara Vladimira Gaćinovića.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1349,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[190],"class_list":["post-1347","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-pero-slijepcevic"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t