Knji\u017eicu \u201cVra\u010dar\u201d, prvo izdanje iz 1994. godine, Svetlane \nVelmar-Jankovi\u0107 pro\u010ditao sam ve\u010deras za oko 45 minuta. Odmah da \nnapomenem, ovo prvo izdanje je zna\u010dajno kra\u0107e od kasnijih, onog Stubova \nkulture i poslednjeg, Laguna 2016. godine. Iako su ova novija ozna\u010dena \nkao \u201cdopunjeno izdanje\u201d, meni se \u010dini da se radi o razli\u010ditim knjigama. \nIskreno, nisam ih \u010ditao, ve\u0107 samo prelistao prvih 20-tak strana. Ono \u0161to\n sam pro\u010ditao, toga nema u prvom izdanju. Izdanje iz 1994. koje imam \npred sobom je pravo remek delo, malog formata i sa samo 88 stranica \nteksta i ilustracija u boji. Format taman za d\u017eep, pravi telefonski, \ndijagonala 7 in\u010da.<\/p>\n\n\n\n
Knji\u017eica u romanti\u010dno-fantasti\u010dnom stilu \nopisuje kraj u kom \u017eivim i u kom sam manje-vi\u0161e odrastao, Vra\u010darski \nbreg, u kom nema poplava jer se sve ki\u0161e slivaju dole na Slaviju i u \nJu\u017eni bulevar. Breg na kojem je, prema predanju navedenom u knjizi, \ndespot Stefan Lazarevi\u0107 podigao crkvu Sv. Nikole sa zlatnom kupolom i \nzlatnim krstom. Na istom tom mestu \u0107e prema predanju biti spaljene mo\u0161ti\n Sv. Save. Proplanak na kome \u0107e za nepunih 400 godina od tada po\u010deti \nizgradnja hrama Svetog Save. Danas najpoznatiji po \u201cklavirskim plo\u010dama\u201d,\n jer kada pre\u0111ete preko platoa biciklom efekat je isti kao da vozite po \nklavirskim tipkama. Ne postoje dve koje su stabilne i u ravni.<\/p>\n\n\n\n
Na mestu tih napuklih plo\u010da nekada je despot Stefan ja\u0161u\u0107i konja do\u017eiveo provi\u0111enje\u2026<\/p>\n\n\n\n
Dnevni list, Beograd, Utorak 30. aprila 1891. god<\/strong>. Na\u0161 izve\u0161ta\u010d iz Skoplja dostavlja nam pismom od 27 ov. mes. ovo: \u201cUsled\n velikih zuluma, \u0161to se de\u0161avaju u Prizrenu i prizrenskoj nahiji, \nPrizren je od velike srede zatvoren. Srbi nikako ne otvaraju du\u0107ane, \nniti ikud izlaze iz ku\u0107a. Sve je ovo u glavnome usled srpskog protesta u\n konaku zbog onog ubistva, koje je u\u010dinio Rustem-Kaba\u0161, kao \u0161to sam vam \njavio. Rustem je u Prizrenu sa nekoliko njegovih sejmena i vlast mu ne \n\u010dini ni\u0161ta. On je obedio Srbe, da su u\u010dinili ono ubistvo. \u2013 Ovoliko za \nsada na brzu ruku.\u201d<\/em><\/p>\n\n\n\n Dakle, Prizren zatvoren. Rustem u Prizrenu. Vlast ga i ne zove na \nodgovor. Doista stra\u0161no! Ovakvi u\u017easi ne de\u0161avaju se ni me\u0111u afri\u010dkim \ndivljacima. Ovo se de\u0161ava, me\u0111u tim, u sredini Jevrope.<\/p>\n\n\n\n Mi bi smo najtoplije preporu\u010dili na\u0161oj vladi, da ona interveni\u0161e gde \ntreba i to \u0161to pre. Jer ako ovako i dalje potraje, mi \u0107emo \u010duti jednoga \ndana, kako je sve srpsko stanovni\u0161tvo na najgrozniji na\u010din iskasapljeno i\n satrveno do deteta u kolevci. Mi je molimo, jer u o\u010dajanju za na\u0161om \nbra\u0107om, koja su u opasnosti, i ne se\u0107amo se da bi to trebali od nje da \no\u010dekujemo. Kad ne\u0107e ono intervenisati kod carigradskog kabineta, a da ko\n \u0107e?<\/p>\n\n\n\n Mi smo jako uznemireni svima ovim poslednjim doga\u0111ajima kako u kosovskom tako i u bitoljskom vilajetu i sa strahom o\u010dekujemo na dalja izve\u0161\u0107a otud, koja \u0107e na svaki na\u010din biti u\u017easne sadr\u017eine sve dotle, dokle se s koje god strane ne nastane energi\u010dno da se njima u\u010dini kraj.<\/p>\n\n\n\n Beogra\u0111anin ne mora da bude ro\u0111en u Beogradu. Biti Beogra\u0111anin vi\u0161e je od pukog ro\u0111enja u nekoj zgradi koja je, eto nekim slu\u010dajem, danas na teritoriji Beograda, dok je pre 50-60 godina bila te\u0161ka periferija. Beogra\u0111anin ne pita odakle si, ve\u0107 zdravo, kako si<\/em>. Beogra\u0111aninu ne zna\u010di ni\u0161ta ako \u017eivi\u0161 u centru, na to se pale ovi drugi. Beogra\u0111anin oboga\u0107uje svoj grad, ne \u010dini da izgleda siroma\u0161an i ru\u017ean. Ne mora to da bude ne\u0161to posebno, ponekad i lep, zanosan i iskren \u017eenski osmeh oboga\u0107uje Beograd. Ili kada odete na izlo\u017ebu, pa je galerija puna. Oboga\u0107ujete svoj grad i kada gledate svoja posla, kada iz kafi\u0107a ne gledate i ne komentari\u0161ete svaku osobu koja pro\u0111e ulicom. Oboga\u0107ujete i sebe i grad kada niste zavidni. Lepa \u017eivopisna letnja haljina ili kada se sagnete da podignete papir sa ulice, ili kada jednostavno nekome po\u017eelite dobar dan ili odgovorite sa dovi\u0111enja. Sve to zvu\u010di vrlo jednostavno i prosto. Te\u0161ka ekonomska situacija nije opravdanje da pljujete i prljate ulice. Nisu ulice krive.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda je pretenciozno \u0161to pi\u0161em Beogra\u0111anin, mo\u017eda je dovoljno napisati gra\u0111anin. A kada jednom postanete gra\u0111anin, lako je postati i Beogra\u0111anin.<\/p>\n\n\n\n Ne smetaju meni nove fontane i trgovi, ovakvi ili onakvi, ne vidim ih, ne \u010dine oni moj grad, \u010dine ga ljudi. Ne mali broj puta mi se dogodilo da po prvi put uo\u010dim neku lepu zgradu iako ceo \u017eivot prolazim pored nje. Fontane su za turiste, neka oni ka\u017eu da li im je lepo ili ne. Da li vam se dopada Venecija puna kineskih turista koji kao mravi u rojevima mile gore dole sa stikovima i aparatima? Ili je obo\u017eavate tokom zime kada se na kanale spusti magla i kada je napokon opet slobodna i svoja? I kada tamo kona\u010dno mo\u017eete da sretnete nekog stanovnika Venecije. Gradove \u010dine ljudi, njihovi gra\u0111ani, ostalo je postalo industrija i turizam. <\/p>\n\n\n\n Koloseum, izvorno nazvan \u201cFlavijev Amfiteatar\u201d, ime je dobio po kolosalnoj skulpturi cara Nerona koja se nalazila ispred amfiteatra. Gradnja ove monumentalne gra\u0111evine je zapo\u010deta 72. godine n. e. za vreme cara Vespazijana, a dovr\u0161ena desetak godina kasnije za vreme vladavine njegovog sina Tita (79-81). Gradili su ga robovi Jevreji.<\/p>\n\n\n\n Koloseum je imao istu funkciju kao i moderni gigantski stadioni, sa razlikom \u0161to su omiljeni spektakli u rimsko vreme bile igre Circus<\/em>\n (ludi circenses), koje su verovatno izmi\u0161ljene u kasnom republikanskom \n periodu, sa ciljem da odr\u017ee ratni duh na visokom nivou. Tu pronalazimo i\n poreklo profesionalnih gladijatora, koji su u ovoj areni vodili borbe \n do smrti.Gladijatorskim borbama priklju\u010divane su divlje zveri \u010dija je \npojava poja\u010davala utisak u\u017easa koji se doga\u0111ao pred o\u010dima desetina \nhiljada gledalaca.<\/p>\n\n\n\n Dion Kasius je zabele\u017eio da je prilikom \nstodnevne proslave otvaranja Amfiteatra ubijeno 9000 divljih \u017eivotinja.\n Nakon zavr\u0161etka gladijatorskih i borbi sa \u017eivotinjama, njihova \nbe\u017eivotna tela su sklanjana a arena je \u010desto ispunjavana vodom i \nslu\u017eila je za prikaze pravih pomorskih bitki. Kanal za dotok vode se i \ndan danas nalazi ispod crkve sv. Klementa, nedaleko od Koloseuma.<\/p>\n\n\n\n \n Ulaz je bio besplatan a svaki posetilac je dobijao na ulazu kartu sa \nnumerisanim mestom sedenja, pa \u010dak i mapu kako da do\u0111e do svog mesta. \nIako je ulaz bio besplatan, sedenje i mesto sedenja je bilo podeljeno po\n dru\u0161tvenim stale\u017eima. Predstave u Koloseumu je moglo pratiti do 60.000\n gledalaca (imao je 50 000 mesta za sedenje i 10 000 mesta za \nstajanje).<\/p>\n\n\n\n Gra\u0111evina ima trospratnu fasadu. Prizemlje je ura\u0111eno u dorskom \nstilu. Prvi sprat u jonskom. Drugi u korintskom. Ta\u010dno je po\u0161tovan red \nnastajanja ovih stilova u Gr\u010dkoj. I poslednji, tre\u0107i sprat, ukra\u0161en je \npilastrima (dekorativnim elementima). Amfiteatar je posedovao i pokretni\n platneni krov, koji \u010dak ni danas, nema veliki broj stadiona u svetu. \nFasada je visoka 49 metara.<\/p>\n\n\n\n Te\u0161ko je prona\u0107i momenat rimske istorije koji na neki na\u010din nije povezan sa Koloseumom, koji je kroz vekove postao simbol grada i njegovog \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n Izvod iz jedne stare knjige, bogate metaforama, stilskim figurama i Velikim Slovima. Pravopis je autenti\u010dan i nisam ga menjao.<\/p>\n\n\n\n \u2026 Kada se govori o na\u0161im Kraljevi\u0107ima, mora se naglasiti da je milina\n i dra\u017e tim ve\u0107a, \u0161to su ta lepa i toliko dra\u017eesna deca na\u0161ega dobrog \nKralja potpuno ista kao i ostala druga deca koju sretamo svaki dan. Ko \nIh samo jedanput vidi, taj mora da usklikne da su Oni pravi an\u0111eli, \nbolje re\u010deno, Oni su simboli svega dobrog i svega lepog. U njima le\u017ei \nveli\u010dina na\u0161e sre\u0107e i nade. Tri Kraljeva sina, tri na\u0161e nade, tri \njednako draga naslednika prve na\u0161e Porodice, kao mali an\u0111eli \u010duvaju \nradost i veselje u Kraljevom Domu. Kako onda da nas ne interesuje Njihov\n \u017eivot? Kako da nas ne interesuje Ono dete, Koje \u0107e u budu\u0107nosti da se \nna\u0111e na vrhu uprave na\u0161e zemlje?<\/p>\n\n\n\n U ti\u0161ini toplog doma\u0107eg ognji\u0161ta \u2013 tri Kraljeva sina \u2013 ja\u010daju, rastu i\n razvijaju se kao mladi cvetovi brzo, punom snagom i sa puno \u017eivota: \nPetar, Tomislav i mali Andrej. Me\u0111u Njima najvi\u0161e se isti\u010de \nPrestolonaslednik Petar. On je krupan, otvoren, pa\u017eljiv i pametan. On \nume da misli ve\u0107 sada kao retko koji od Njegovih vr\u0161njaka. U samoj igri \nsa Svojom mla\u0111om bra\u0107om On pokazuje izvanrednu bistrinu i smisao za sve \n\u0161to je lepo i dobro.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 sada u Njemu se vidi fina de\u010da\u010dka ozbiljnost i ose\u0107anje snage, a \npored toga i savr\u0161ena ne\u017enost. Svaki Njegov pokret i svaka Njegova re\u010d \notkrivaju retke odlike koje nam dozvoljavaju da zagledamo u Njegovu \nplemenitu du\u0161u.<\/p>\n\n\n\n Treba Ga videti u jutru kad ustane. On se di\u017ee prvi od Svoje Bra\u0107e. \n\u010cim se umije, o\u010de\u0161lja i obu\u010de, On u svojoj sobici \u010dita glasno jutarnju \nmolitvu \u2026<\/p>\n\n\n\n \u2026 Mladi Prestolonaslednik u\u010di sve isto kao i ostali drugi \u0111aci po \nnastavni\u010dkom planu, koji jednako va\u017ei za sve \u0111ake u na\u0161oj dr\u017eavi. On u\u010di\n ta\u010dno po propisima i odredbama obuke kojima mora svako dete u jednoj \nkulturnoj zemlji da se podvrgne. Da vidimo ovog Visokog \u0110aka nekoliko \ntrenutaka na radu u \u0161koli, pa \u0107emo odmah znati sa kakvim On u\u017eivanjem \nsavla\u0111uje nastavni materijal svojih bezbrojnih drugova.<\/p>\n\n\n\n \u2026 Neobi\u010dno je ta\u010dan. On pokazuje pasioniran interes za u\u010denje. \nU\u017eivanje je posmatrati divnog de\u010dka kako prati re\u010di svoga u\u010ditelja, kako\n prati njegove misli, i kako ulazi pa\u017eljivo i pametno u sve postavljene \nprobleme. Ogromna Njegova bistrina iznenadila je i samog Njegovog \nnastavnika koji ne mo\u017ee da uzdr\u017ei svoje odu\u0161evljenje govore\u0107i o Njegovom\n napretku. Veoma \u010dvrstog karaktera, odlu\u010dan i nekako smi\u0161ljen, sre\u0111en u \nSvojim mislima \u2026 Nikada ni za jedan zadatak nije On rekao da je te\u017eak, \nnerazumljiv i da se neda re\u0161iti. On se trudi, dovija se dok ne na\u0111e \npravo re\u0161enje. On mnogo voli svoga u\u010ditelja i ceni njegov trud\u2026<\/p>\n\n\n\n \u2026 A po\u0161to ga Njegov u\u010ditelj u\u010di \u010das u sobi na Dedinju, \u010das u \nTop\u010dideru, \u010das negde van Beograda, na moru ili negde u planini, ili \nblizu kakva jezera, mali Petar ima prilike da vidi sve promene u \nprirodi, svu lepotu prirode, jednom re\u010dju On gleda svu lepotu na\u0161e \nprostrane Otad\u017ebine\u2026<\/p>\n\n\n\n \u2026 Eto, zato je i razumljivo \u0161to je On sjajan \u0111ak u \u0161koli. Njegove ocene, iako su Mu davane sasvim strogo, one su opet odli\u010dne.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vračar Knjižicu “Vračar”, prvo izdanje iz 1994. godine, Svetlane Velmar-Janković pročitao sam večeras za oko 45 minuta. Odmah da napomenem, ovo prvo izdanje je značajno kraće od kasnijih, onog Stubova kulture i poslednjeg, Laguna 2016. godine. Iako su ova novija označena kao “dopunjeno izdanje”, meni se čini da se radi o različitim knjigama. Iskreno, nisam ih čitao, već samo prelistao prvih 20-tak strana. Ono što sam pročitao, toga nema u prvom izdanju. Izdanje iz 1994. koje imam pred sobom je pravo remek delo, malog formata i sa samo 88 stranica teksta i ilustracija u boji. Format taman za džep, pravi telefonski, dijagonala 7 inča. Knjižica u romantično-fantastičnom stilu opisuje kraj u kom živim i u kom sam manje-više odrastao, Vračarski breg, u kom nema poplava jer se sve kiše slivaju dole na Slaviju i u Južni bulevar. Breg na kojem je, prema predanju navedenom u knjizi, despot Stefan Lazarević podigao crkvu Sv. Nikole sa zlatnom kupolom i zlatnim krstom. Na istom tom mestu će prema predanju biti spaljene mošti Sv. Save. Proplanak na kome će za nepunih 400 godina od tada početi izgradnja hrama Svetog Save. Danas najpoznatiji po “klavirskim pločama”, jer kada pređete preko platoa biciklom efekat je isti kao da vozite po klavirskim tipkama. Ne postoje dve koje su stabilne i u ravni. Na mestu tih napuklih ploča nekada je despot Stefan jašući konja doživeo proviđenje… Prizren 1891 Dnevni list, Beograd, Utorak 30. aprila 1891. god. Naš izveštač iz Skoplja dostavlja nam pismom od 27 ov. mes. ovo: “Usled velikih zuluma, što se dešavaju u Prizrenu i prizrenskoj nahiji, Prizren je od velike srede zatvoren. Srbi nikako ne otvaraju dućane, niti ikud izlaze iz kuća. Sve je ovo u glavnome usled srpskog protesta u konaku zbog onog ubistva, koje je učinio Rustem-Kabaš, kao što sam vam javio. Rustem je u Prizrenu sa nekoliko njegovih sejmena i vlast mu ne čini ništa. On je obedio Srbe, da su učinili ono ubistvo. – Ovoliko za sada na brzu ruku.” Dakle, Prizren zatvoren. Rustem u Prizrenu. Vlast ga i ne zove na odgovor. Doista strašno! Ovakvi užasi ne dešavaju se ni među afričkim divljacima. Ovo se dešava, među tim, u sredini Jevrope. Mi bi smo najtoplije preporučili našoj vladi, da ona interveniše gde treba i to što pre. Jer ako ovako i dalje potraje, mi ćemo čuti jednoga dana, kako je sve srpsko stanovništvo na najgrozniji način iskasapljeno i satrveno do deteta u kolevci. Mi je molimo, jer u očajanju za našom braćom, koja su u opasnosti, i ne sećamo se da bi to trebali od nje da očekujemo. Kad neće ono intervenisati kod carigradskog kabineta, a da ko će? Mi smo jako uznemireni svima ovim poslednjim događajima kako u kosovskom tako i u bitoljskom vilajetu i sa strahom očekujemo na dalja izvešća otud, koja će na svaki način biti užasne sadržine sve dotle, dokle se s koje god strane ne nastane energično da se njima učini kraj. O Beograđanima Beograđanin ne mora da bude rođen u Beogradu. Biti Beograđanin više je od pukog rođenja u nekoj zgradi koja je, eto nekim slučajem, danas na teritoriji Beograda, dok je pre 50-60 godina bila teška periferija. Beograđanin ne pita odakle si, već zdravo, kako si. Beograđaninu ne znači ništa ako živiš u centru, na to se pale ovi drugi. Beograđanin obogaćuje svoj grad, ne čini da izgleda siromašan i ružan. Ne mora to da bude nešto posebno, ponekad i lep, zanosan i iskren ženski osmeh obogaćuje Beograd. Ili kada odete na izložbu, pa je galerija puna. Obogaćujete svoj grad i kada gledate svoja posla, kada iz kafića ne gledate i ne komentarišete svaku osobu koja prođe ulicom. Obogaćujete i sebe i grad kada niste zavidni. Lepa živopisna letnja haljina ili kada se sagnete da podignete papir sa ulice, ili kada jednostavno nekome poželite dobar dan ili odgovorite sa doviđenja. Sve to zvuči vrlo jednostavno i prosto. Teška ekonomska situacija nije opravdanje da pljujete i prljate ulice. Nisu ulice krive. Možda je pretenciozno što pišem Beograđanin, možda je dovoljno napisati građanin. A kada jednom postanete građanin, lako je postati i Beograđanin. O fontanama i trgovima Ne smetaju meni nove fontane i trgovi, ovakvi ili onakvi, ne vidim ih, ne čine oni moj grad, čine ga ljudi. Ne mali broj puta mi se dogodilo da po prvi put uočim neku lepu zgradu iako ceo život prolazim pored nje. Fontane su za turiste, neka oni kažu da li im je lepo ili ne. Da li vam se dopada Venecija puna kineskih turista koji kao mravi u rojevima mile gore dole sa stikovima i aparatima? Ili je obožavate tokom zime kada se na kanale spusti magla i kada je napokon opet slobodna i svoja? I kada tamo konačno možete da sretnete nekog stanovnika Venecije. Gradove čine ljudi, njihovi građani, ostalo je postalo industrija i turizam. Koloseum Koloseum, izvorno nazvan “Flavijev Amfiteatar”, ime je dobio po kolosalnoj skulpturi cara Nerona koja se nalazila ispred amfiteatra. Gradnja ove monumentalne građevine je započeta 72. godine n. e. za vreme cara Vespazijana, a dovršena desetak godina kasnije za vreme vladavine njegovog sina Tita (79-81). Gradili su ga robovi Jevreji. Koloseum je imao istu funkciju kao i moderni gigantski stadioni, sa razlikom što su omiljeni spektakli u rimsko vreme bile igre Circus (ludi circenses), koje su verovatno izmišljene u kasnom republikanskom periodu, sa ciljem da održe ratni duh na visokom nivou. Tu pronalazimo i poreklo profesionalnih gladijatora, koji su u ovoj areni vodili borbe do smrti.Gladijatorskim borbama priključivane su divlje zveri čija je pojava pojačavala utisak užasa koji se događao pred očima desetina hiljada gledalaca. Dion Kasius je zabeležio da je prilikom stodnevne proslave otvaranja Amfiteatra ubijeno 9000 divljih životinja. Nakon završetka gladijatorskih i borbi sa životinjama, njihova beživotna tela su sklanjana a arena je često ispunjavana vodom i služila je za prikaze pravih pomorskih bitki. Kanal za dotok vode se i dan danas nalazi ispod crkve sv. Klementa, nedaleko od Koloseuma. Ulaz je bio besplatan a svaki posetilac je dobijao na ulazu kartu sa numerisanim mestom sedenja, pa čak i mapu kako da dođe do svog mesta. Iako je ulaz bio besplatan, sedenje i mesto sedenja je bilo podeljeno po društvenim staležima. Predstave u Koloseumu je moglo pratiti do 60.000 gledalaca (imao je 50 000 mesta za sedenje i 10 000 mesta za stajanje). Građevina ima trospratnu fasadu. Prizemlje je urađeno u dorskom stilu. Prvi sprat u jonskom. Drugi u korintskom. Tačno je poštovan red nastajanja ovih stilova u Grčkoj. I poslednji, treći sprat, ukrašen je pilastrima (dekorativnim elementima). Amfiteatar je posedovao i pokretni platneni krov, koji čak ni danas, nema veliki broj stadiona u svetu. Fasada je visoka 49 metara. Teško je pronaći momenat rimske istorije koji na neki način nije povezan sa Koloseumom, koji je kroz vekove postao simbol grada i njegovog života. Kako se nekada hvalila kraljevska porodica Izvod iz jedne stare knjige, bogate metaforama, stilskim figurama i Velikim Slovima. Pravopis je autentičan i nisam ga menjao. … Kada se govori o našim Kraljevićima, mora se naglasiti da je milina i draž tim veća, što su ta lepa i toliko dražesna deca našega dobrog Kralja potpuno ista kao i ostala druga deca koju sretamo svaki dan. Ko Ih samo jedanput vidi, taj mora da usklikne da su Oni pravi anđeli, bolje rečeno, Oni su simboli svega dobrog i svega lepog. U njima leži veličina naše sreće i nade. Tri Kraljeva sina, tri naše nade, tri jednako draga naslednika prve naše Porodice, kao mali anđeli čuvaju radost i veselje u Kraljevom Domu. Kako onda da nas ne interesuje Njihov život? Kako da nas ne interesuje Ono dete, Koje će u budućnosti da se nađe na vrhu uprave naše zemlje? U tišini toplog domaćeg ognjišta – tri Kraljeva sina – jačaju, rastu i razvijaju se kao mladi cvetovi brzo, punom snagom i sa puno života: Petar, Tomislav i mali Andrej. Među Njima najviše se ističe Prestolonaslednik Petar. On je krupan, otvoren, pažljiv i pametan. On ume da misli već sada kao retko koji od Njegovih vršnjaka. U samoj igri sa Svojom mlađom braćom On pokazuje izvanrednu bistrinu i smisao za sve što je lepo i dobro. Još sada u Njemu se vidi fina dečačka ozbiljnost i osećanje snage, a pored toga i savršena nežnost. Svaki Njegov pokret i svaka Njegova reč otkrivaju retke odlike koje nam dozvoljavaju da zagledamo u Njegovu plemenitu dušu. Treba Ga videti u jutru kad ustane. On se diže prvi od Svoje Braće. Čim se umije, očešlja i obuče, On u svojoj sobici čita glasno jutarnju molitvu … … Mladi Prestolonaslednik uči sve isto kao i ostali drugi đaci po nastavničkom planu, koji jednako važi za sve đake u našoj državi. On uči tačno po propisima i odredbama obuke kojima mora svako dete u jednoj kulturnoj zemlji da se podvrgne. Da vidimo ovog Visokog Đaka nekoliko trenutaka na radu u školi, pa ćemo odmah znati sa kakvim On uživanjem savlađuje nastavni materijal svojih bezbrojnih drugova. … Neobično je tačan. On pokazuje pasioniran interes za učenje. Uživanje je posmatrati divnog dečka kako prati reči svoga učitelja, kako prati njegove misli, i kako ulazi pažljivo i pametno u sve postavljene probleme. Ogromna Njegova bistrina iznenadila je i samog Njegovog nastavnika koji ne može da uzdrži svoje oduševljenje govoreći o Njegovom napretku. Veoma čvrstog karaktera, odlučan i nekako smišljen, sređen u Svojim mislima … Nikada ni za jedan zadatak nije On rekao da je težak, nerazumljiv i da se neda rešiti. On se trudi, dovija se dok ne nađe pravo rešenje. On mnogo voli svoga učitelja i ceni njegov trud… … A pošto ga Njegov učitelj uči čas u sobi na Dedinju, čas u Topčideru, čas negde van Beograda, na moru ili negde u planini, ili blizu kakva jezera, mali Petar ima prilike da vidi sve promene u prirodi, svu lepotu prirode, jednom rečju On gleda svu lepotu naše prostrane Otadžbine… … Eto, zato je i razumljivo što je On sjajan đak u školi. Njegove ocene, iako su Mu davane sasvim strogo, one su opet odlične.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1457,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[285],"tags":[86,30,229,231,232,228,230,227],"class_list":["post-1453","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-beograd","tag-beogradani","tag-fontane","tag-koloseum","tag-kraljevska-porodica","tag-prizren","tag-trgovi","tag-vracar"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1453","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1453"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1453\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1457"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1453"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1453"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1453"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}O Beogra\u0111anima<\/h6>\n\n\n\n
O fontanama i trgovima<\/h6>\n\n\n\n
Koloseum<\/h6>\n\n\n\n
Kako se nekada hvalila kraljevska porodica<\/h6>\n\n\n\n