{"id":1577,"date":"2019-12-06T03:50:11","date_gmt":"2019-12-06T02:50:11","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=1577"},"modified":"2019-12-06T04:02:57","modified_gmt":"2019-12-06T03:02:57","slug":"djordje-stratimirovic-kulpinac-crtice-iz-zivota","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/djordje-stratimirovic-kulpinac-crtice-iz-zivota\/2019\/","title":{"rendered":"\u0110or\u0111e Stratimirovi\u0107 Kulpinac, crtice iz \u017eivota"},"content":{"rendered":"\n

Srpska plemi\u0107ka porodica Stratimirovi\u0107 iz Kulpina dala je dve znamenite li\u010dnosti 18. i 19. veka. Prvi od njih, Stefan Stratimirovi\u0107 (Kulpin, 27. decembar 1757 \u2014 Sremski Karlovci, 23. septembar 1836), bio je mitropolit karlova\u010dki od 1790. do 1836. godine. Me\u0111u nama, ljubiteljima starih knjiga, najpoznatiji je kao izdava\u010d prve srpske kompletne \u0161tampane Biblije. Biblija u pet tomova \u0161tampana je u Budimu 1804. godine, i izdata pod pokroviteljstvom mitropolita Stefana, a prema moskovskom izdanju iz 1778. godine. Petotomna Biblija ili <\/strong>Slavjanskaja Biblija<\/em> \u010diji je izdava\u010d mitropolit Stefan Stratimirovi\u0107, iza\u0161la je iste godine kada je u Srbiji pod Kara\u0111or\u0111em podignut Prvi srpski ustanak. Iste te 1804. u Engleskoj se osniva Britansko i inostrano biblijsko dru\u0161tvo. Druga znamenita li\u010dnost od Stratimirovi\u0107a iz Kulpina je general \u0110or\u0111e Stratimirovi\u0107, vo\u0111a Srba u revoluciji 1848. godine. General \u0110or\u0111e je 1894. godine po se\u0107anjima napisao svoje memoare koje je 1913. godine objavio njegov sin \u0110or\u0111e \u0110. Stratimirovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\u0110or\u0111e Stratimirovi\u0107<\/h6>\n\n\n\n

\u0160ta o Uspomenama<\/em> svog oca ka\u017ee sin \u0110or\u0111e \u0110. Stratimirovi\u0107: Srpskim jezikom napisane Uspomene moga oca obuhvataju period od godine 1848. do 1872. Otac ih je diktirao mojoj sestri Ljubici. Tokom zime 1903-1904. godine napisao je otac svoje Uspomene i na nema\u010dkom jeziku, posve\u0107uju\u0107i ih, povodom pedesetogodi\u0161njice braka, svojoj \u017eeni, a na\u0161oj materi Albini. Te nema\u010dke Uspomene (Wien 1911) koje je pisao otac u osamdesetdrugoj godini svoga \u017eivota, sadr\u017eavaju i mladost njegovu i neke va\u017enije do\u017eivljaje posle 1872. godine, te \u010dine dragocenu dopunu srpski pisanih Uspomena. I srpske i nema\u010dke Uspomene pisane su po se\u0107anju. Otac je imao arhivu o doga\u0111ajima koju je 1874. poverio profesoru Gavrilu Vitkovi\u0107u u Beogradu na knji\u017eevnu upotrebu. Vitkovi\u0107 arhivu nikada nije vratio, mada je otac to vi\u0161e puta tra\u017eio, pa \u010dak ga i tu\u017eio bio.<\/em> <\/p>\n\n\n\n

\u017divot<\/h6>\n\n\n\n

U predgovoru Uspomena<\/em> sin \u0110or\u0111e donosi nam dosta zanimljivih detalja iz \u017eivota svog oca. \u0110or\u0111e pl. Stratimirovi\u0107 Kulpinski rodio se 7.\/19. februara 1822. u Novom Sadu, u ku\u0107i svoga dede po majci Jovana Petrovi\u0107a, koja je stajala preko puta od Sv. Uspenske crkve, a izgorela je u buni godine 1849. <\/p>\n\n\n\n

Otac mu bija\u0161e Vasilije pl. Stratimirovi\u0107 koji je svr\u0161io pravne nauke i bio fi\u0161kal Fru\u0161kogorskih manastira, a posle je \u017eiveo kao spahija u Kulpinu, gde je umro u mla\u0111im godinama, 1834.<\/p>\n\n\n\n

Mati mu je bila Julijana, k\u0107i pomenutog Jovana Petrovi\u0107a, gra\u0111anina i senatora novosadskog, a sinovca episkopa Gedeona Petrovi\u0107a. I ona je umrla kao mlada, godine 1841.<\/p>\n\n\n\n

Kum mu je bio \u0110or\u0111e Servicki, spahija u Srpskoj Kanji\u017ei u Banatu.<\/p>\n\n\n\n

\u0110or\u0111e Stratimirovi\u0107 imao je mla\u0111eg brata Todora i sestre Sofiju i Katicu. Sofija je umrla kao devojka, godine 1849 u Be\u010du i pogrebena je na tamo\u0161njem groblju Sv. Marka (St. Marx). Katica je bila udata za Mladena Stratimirovi\u0107a i umrla je u Kulpinu godine 1857. Brat Todor bio je carsko-kraljevski oficir i u\u010destvovao je u na\u0161em ratovanju godine 1848-1849, posle je bio sudija. Umro je u Novom Sadu godine 1899.<\/p>\n\n\n\n

\u0110or\u0111e Stratimirovi\u0107 primio je prvu obuku u Kulpinu u o\u010dinskoj ku\u0107i; prvi mu je u\u010ditelj bio Rohonyi<\/em>, luteranski pop kulpinskih Slovaka. Vaspita\u010d mu je posle bio srpski knji\u017eevnik Milovan Vidakovi\u0107. Zatim je u luteranskoj polugimnaziji u Novom Vrbasu svr\u0161io \u010detiri latinske \u0161kole (1832-1836). Posle gimnazije dolazi u Titel na kadetski kurs, zvan Matematika<\/em>, koji be\u0161e priprema za Vojnu Akademiju u Be\u010du, koja se tada zvala carsko-kraljevska In\u017eenjerska Akademija. Na akademiji je proveo godine od 1837. do 1841. i nakon nje postaje potporu\u010dnik u sedmoj husarskoj pukovniji. Slu\u017eio je u Lombardiji (Milano, Pavija).<\/p>\n\n\n\n

Vrativ\u0161i se iz Italije naumio je o\u017eeniti se sa Majom pl. Zakinom Baj\u0161anskom, koju je jo\u0161 od mladosti poznavao i zavoleo. Ali roditelji ne htedo\u0161e mu je dati, radi mladosti njegove. \u0110or\u0111e je odveo devojku iz Baj\u0161e protiv volje njenih roditelja i ven\u010dao se sa njom u Kulpinu 1843. godine. Usled \u017eenidbe odrekao se vojne slu\u017ebe i nastanio u o\u010devoj ku\u0107i u Kulpinu. \u017dive\u0107i u Kulpinu bavio se ekonomijom i uz to izu\u010davao dr\u017eavopravne nauke.<\/p>\n\n\n\n

Godine 1848. na\u0161ao se u Novom Sadu, odakle je meseca aprila sa deputacijom novosadskih gra\u0111ana po\u0161ao pred Zemaljski Sabor u Po\u017eun. Deputacija je iza\u0161la pred sabor i podnela \u017ealbe i \u017eelje Srba. Izaslanici su i\u0161li i ministrima. Kada su bili kod Lajo\u0161a Ko\u0161uta (ma\u0111arski politi\u010dar i vo\u0111a Ma\u0111arske revolucije 1848), starija gospoda iz deputacije su okoli\u0161ala oko srpskih zaheva, dok jedan od najmla\u0111ih \u010dlanova deputacije, \u0110or\u0111e Stratimirovi\u0107, ne re\u010de Ko\u0161utu, da se Srbi nikako ne\u0107e zadovoljiti ako ne dobiju potpunu autonomiju. Na to je Lajo\u0161 Ko\u0161ut ljuto odvratio: To su re\u010di velikoizdajnika, onda samo ma\u010d mo\u017ee da re\u0161ava<\/em>! Ove re\u010di je preneo baron Helfert u svom sastavu “Vad Racz” (Oesterreichisches Jahrbuch pro 1907). Srbi napusti\u017ee Po\u017eun i odo\u0161e da se spreme za rat.<\/p>\n\n\n\n

Deputacija se vratila ku\u0107i bez uspeha. Po nalogu ma\u0111arske vlade po\u010deo se uvoditi ma\u0111arski jezik kao zvani\u010dni, pa \u010dak i u pravoslavne crkvene matrikule (matrikula je popisna knjiga, spisak \u010dlanova jedne parohije<\/em>). U Novom Sadu nalazilo se sredi\u0161te srpskog pokreta. na \u010delu su bili Raji\u0107, Kosti\u0107, Polit i Stratimirovi\u0107. Uzrujanost duhova, posle neuspeha deputacije, sve je vi\u0161e rasla i bila je uzrokom prvom revolucinarnom pokretu u Novom Sadu, gde Srbi javno popali\u0161e ma\u0111arske matrikule pravoslavnih crkava 8.\/20. aprila 1848.<\/p>\n\n\n\n

Mitropolit Josif Raja\u010di\u0107, videv\u0161i raspolo\u017eenje u svom ovostranom narodu srpskom, sazove crkveni sabor za 1.\/13. maj 1848. u Sremskim Karlovcima (Majska skup\u0161tina odr\u017eala se 1.\/13. i 3.\/15. maja 1848.). Stratimirovi\u0107 je bio izabran za poslanika u Kuli, \u010dijem srezu Kulpin pripada\u0161e. Na sazvani crkveni sabor do\u0161lo je, osim izabranih poslanika, hiljade ljudi iz svih srpskih krajeva ugarske krune. Ubrzo se sabor pretvorio u svenarodnu politi\u010dku skup\u0161tinu, koja je izabrala vojvodu, proglasila mitropolita za patrijarha, zaklju\u010dila da se od krajeva gde Srbi \u017eive (Srem, Ba\u010dka i Banat) stvori Srpska Vojvodina i uputila zahtev Be\u010du za autonomijom. Ista Majska skup\u0161tina izabrala je odbor od 48 \u010dlanova koji \u0107e narodnim stvarima upravljati. Taj je odbor, pod imenom Glavni Odbor Naroda Srpskog<\/em> izabrao \u0110or\u0111a Stratimirovi\u0107a za svog predsednika i \u010doveka koji \u0107e voditi ustanak. Kao poru\u010dnik u ostavci, Stratimirovi\u0107 postaje \u201evojni vo\u0111a\u201c pobunjenih Srba u Vojvodini. Radio je na stvaranju srpskih vojnih logora i organizaciji srpske narodne vojske. Tokom ma\u0111arsko-srpskog rata odneo je kao vojni komadant mnogo pobeda. Do dolaska vojvode Stevana \u0160upljikca vodio je sve vojne poslove i bio centralna li\u010dnost srpskog pokreta. Nakon sukoba sa patrijarhom Josifom Raja\u010di\u0107em smenjen je sa polo\u017eaja vrhovnog vojnog zapovednika. <\/p>\n\n\n\n

Posle sloma revolucije 1849. godine stupio je ponovo u austrijsku vojsku i od \u010dina konji\u010dkog potpukovnika do\u0161ao do \u010dina generlmajora. Penzionisan je 1859. godine a do tada je u nekoliko mahova vr\u0161io poverljive diplomatske misije u ime Austrijske krune. Dva puta bio je poslanik u Dr\u017eavnom Ugarskom saboru u Po\u017eunu, a nekoliko puta poslanik na srpskim narodnim-crkvenim saborima u Karlovcima. Od godine 1873. stanovao je Stratimirovi\u0107 u Novom Sadu. U srpsko-turskom ratu 1876. godine stavio se na raspolaganje srpskoj vladi, ali je osumnji\u010den da radi za interese Austrije, pa je morao napustiti Srbiju. Posle 1877. godine povukao se iz javnog \u017eivota i preselio u Be\u010d, gde je \u017eiveo povu\u010deno sve do svoje smrti 15. decembra 1908. godine. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Srpska plemićka porodica Stratimirović iz Kulpina dala je dve znamenite ličnosti 18. i 19. veka. Prvi od njih, Stefan Stratimirović (Kulpin, 27. decembar 1757 — Sremski Karlovci, 23. septembar 1836), bio je mitropolit karlovački od 1790. do 1836. godine. Među nama, ljubiteljima starih knjiga, najpoznatiji je kao izdavač prve srpske kompletne štampane Biblije. Biblija u pet tomova štampana je u Budimu 1804. godine, i izdata pod pokroviteljstvom mitropolita Stefana, a prema moskovskom izdanju iz 1778. godine. Petotomna Biblija ili Slavjanskaja Biblija čiji je izdavač mitropolit Stefan Stratimirović, izašla je iste godine kada je u Srbiji pod Karađorđem podignut Prvi srpski ustanak. Iste te 1804. u Engleskoj se osniva Britansko i inostrano biblijsko društvo. Druga znamenita ličnost od Stratimirovića iz Kulpina je general Đorđe Stratimirović, vođa Srba u revoluciji 1848. godine. General Đorđe je 1894. godine po sećanjima napisao svoje memoare koje je 1913. godine objavio njegov sin Đorđe Đ. Stratimirović. Đorđe Stratimirović Šta o Uspomenama svog oca kaže sin Đorđe Đ. Stratimirović: Srpskim jezikom napisane Uspomene moga oca obuhvataju period od godine 1848. do 1872. Otac ih je diktirao mojoj sestri Ljubici. Tokom zime 1903-1904. godine napisao je otac svoje Uspomene i na nemačkom jeziku, posvećujući ih, povodom pedesetogodišnjice braka, svojoj ženi, a našoj materi Albini. Te nemačke Uspomene (Wien 1911) koje je pisao otac u osamdesetdrugoj godini svoga života, sadržavaju i mladost njegovu i neke važnije doživljaje posle 1872. godine, te čine dragocenu dopunu srpski pisanih Uspomena. I srpske i nemačke Uspomene pisane su po sećanju. Otac je imao arhivu o događajima koju je 1874. poverio profesoru Gavrilu Vitkoviću u Beogradu na književnu upotrebu. Vitković arhivu nikada nije vratio, mada je otac to više puta tražio, pa čak ga i tužio bio. Život U predgovoru Uspomena sin Đorđe donosi nam dosta zanimljivih detalja iz života svog oca. Đorđe pl. Stratimirović Kulpinski rodio se 7.\/19. februara 1822. u Novom Sadu, u kući svoga dede po majci Jovana Petrovića, koja je stajala preko puta od Sv. Uspenske crkve, a izgorela je u buni godine 1849. Otac mu bijaše Vasilije pl. Stratimirović koji je svršio pravne nauke i bio fiškal Fruškogorskih manastira, a posle je živeo kao spahija u Kulpinu, gde je umro u mlađim godinama, 1834. Mati mu je bila Julijana, kći pomenutog Jovana Petrovića, građanina i senatora novosadskog, a sinovca episkopa Gedeona Petrovića. I ona je umrla kao mlada, godine 1841. Kum mu je bio Đorđe Servicki, spahija u Srpskoj Kanjiži u Banatu. Đorđe Stratimirović imao je mlađeg brata Todora i sestre Sofiju i Katicu. Sofija je umrla kao devojka, godine 1849 u Beču i pogrebena je na tamošnjem groblju Sv. Marka (St. Marx). Katica je bila udata za Mladena Stratimirovića i umrla je u Kulpinu godine 1857. Brat Todor bio je carsko-kraljevski oficir i učestvovao je u našem ratovanju godine 1848-1849, posle je bio sudija. Umro je u Novom Sadu godine 1899. Đorđe Stratimirović primio je prvu obuku u Kulpinu u očinskoj kući; prvi mu je učitelj bio Rohonyi, luteranski pop kulpinskih Slovaka. Vaspitač mu je posle bio srpski književnik Milovan Vidaković. Zatim je u luteranskoj polugimnaziji u Novom Vrbasu svršio četiri latinske škole (1832-1836). Posle gimnazije dolazi u Titel na kadetski kurs, zvan Matematika, koji beše priprema za Vojnu Akademiju u Beču, koja se tada zvala carsko-kraljevska Inženjerska Akademija. Na akademiji je proveo godine od 1837. do 1841. i nakon nje postaje potporučnik u sedmoj husarskoj pukovniji. Služio je u Lombardiji (Milano, Pavija). Vrativši se iz Italije naumio je oženiti se sa Majom pl. Zakinom Bajšanskom, koju je još od mladosti poznavao i zavoleo. Ali roditelji ne htedoše mu je dati, radi mladosti njegove. Đorđe je odveo devojku iz Bajše protiv volje njenih roditelja i venčao se sa njom u Kulpinu 1843. godine. Usled ženidbe odrekao se vojne službe i nastanio u očevoj kući u Kulpinu. Živeći u Kulpinu bavio se ekonomijom i uz to izučavao državopravne nauke. Godine 1848. našao se u Novom Sadu, odakle je meseca aprila sa deputacijom novosadskih građana pošao pred Zemaljski Sabor u Požun. Deputacija je izašla pred sabor i podnela žalbe i želje Srba. Izaslanici su išli i ministrima. Kada su bili kod Lajoša Košuta (mađarski političar i vođa Mađarske revolucije 1848), starija gospoda iz deputacije su okolišala oko srpskih zaheva, dok jedan od najmlađih članova deputacije, Đorđe Stratimirović, ne reče Košutu, da se Srbi nikako neće zadovoljiti ako ne dobiju potpunu autonomiju. Na to je Lajoš Košut ljuto odvratio: To su reči velikoizdajnika, onda samo mač može da rešava! Ove reči je preneo baron Helfert u svom sastavu “Vad Racz” (Oesterreichisches Jahrbuch pro 1907). Srbi napustiže Požun i odoše da se spreme za rat. Deputacija se vratila kući bez uspeha. Po nalogu mađarske vlade počeo se uvoditi mađarski jezik kao zvanični, pa čak i u pravoslavne crkvene matrikule (matrikula je popisna knjiga, spisak članova jedne parohije). U Novom Sadu nalazilo se središte srpskog pokreta. na čelu su bili Rajić, Kostić, Polit i Stratimirović. Uzrujanost duhova, posle neuspeha deputacije, sve je više rasla i bila je uzrokom prvom revolucinarnom pokretu u Novom Sadu, gde Srbi javno popališe mađarske matrikule pravoslavnih crkava 8.\/20. aprila 1848. Mitropolit Josif Rajačić, videvši raspoloženje u svom ovostranom narodu srpskom, sazove crkveni sabor za 1.\/13. maj 1848. u Sremskim Karlovcima (Majska skupština održala se 1.\/13. i 3.\/15. maja 1848.). Stratimirović je bio izabran za poslanika u Kuli, čijem srezu Kulpin pripadaše. Na sazvani crkveni sabor došlo je, osim izabranih poslanika, hiljade ljudi iz svih srpskih krajeva ugarske krune. Ubrzo se sabor pretvorio u svenarodnu političku skupštinu, koja je izabrala vojvodu, proglasila mitropolita za patrijarha, zaključila da se od krajeva gde Srbi žive (Srem, Bačka i Banat) stvori Srpska Vojvodina i uputila zahtev Beču za autonomijom. Ista Majska skupština izabrala je odbor od 48 članova koji će narodnim stvarima upravljati. Taj je odbor, pod imenom Glavni Odbor Naroda Srpskog izabrao Đorđa Stratimirovića za svog predsednika i čoveka koji će voditi ustanak. Kao poručnik u ostavci, Stratimirović postaje „vojni vođa“ pobunjenih Srba u Vojvodini. Radio je na stvaranju srpskih vojnih logora i organizaciji srpske narodne vojske. Tokom mađarsko-srpskog rata odneo je kao vojni komadant mnogo pobeda. Do dolaska vojvode Stevana Šupljikca vodio je sve vojne poslove i bio centralna ličnost srpskog pokreta. Nakon sukoba sa patrijarhom Josifom Rajačićem smenjen je sa položaja vrhovnog vojnog zapovednika. Posle sloma revolucije 1849. godine stupio je ponovo u austrijsku vojsku i od čina konjičkog potpukovnika došao do čina generlmajora. Penzionisan je 1859. godine a do tada je u nekoliko mahova vršio poverljive diplomatske misije u ime Austrijske krune. Dva puta bio je poslanik u Državnom Ugarskom saboru u Požunu, a nekoliko puta poslanik na srpskim narodnim-crkvenim saborima u Karlovcima. Od godine 1873. stanovao je Stratimirović u Novom Sadu. U srpsko-turskom ratu 1876. godine stavio se na raspolaganje srpskoj vladi, ali je osumnjičen da radi za interese Austrije, pa je morao napustiti Srbiju. Posle 1877. godine povukao se iz javnog života i preselio u Beč, gde je živeo povučeno sve do svoje smrti 15. decembra 1908. godine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1585,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[255,251,254,263,261,252,249,260,259,262,257,250,248,256,253,258],"class_list":["post-1577","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-dorde-servicki","tag-gavrilo-vitkovic","tag-gedeon-petrovic","tag-glavni-odbor-naroda-srpskog","tag-josif-rajacic","tag-jovan-petrovic","tag-kulpin","tag-lajos-kosut","tag-maja-zakina-bajsanska","tag-majska-skupstina","tag-milovan-vidakovic","tag-srpska-vojvodina","tag-stefan-stratimirovic","tag-todor-stratimirovic","tag-vasilije-stratimirovic","tag-vojna-akademija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1577","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1577"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1577\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1585"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1577"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1577"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1577"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}