Kako se u predgovoru ka\u017ee, Nikodim Agiorit (Nicodemus the Hagiorite, 1748-1809) bio je monah manastira Dionisijat na Svetoj Gori. Godine 1782. objavio je u Veneciji knjigu pod nazivom Filokalija (Dobrotoljublje), izbor tekstova iz asketskih spisa. \u010cetrnaest godina kasnije, Nikodim Agiorit \u0161tampao je u Veneciji svoju drugu knjigu pod nazivom Aoratospolemos (Nevidljiva borba). Autor je, prou\u010div\u0161i praktiku duhovnog usavr\u0161avanja, kako kod isto\u010dnih, tako i kod zapadnih monaha, objavio knjigu koja predstavlja univerzalno hri\u0161\u0107ansko iskustvo o na\u010dinu duhovnog usavr\u0161avanja. Nevidljiva borba je prvi put prevedena na moderan srpski jezik, mo\u017eda 70-tih ili po\u010detkom 80-tih godina XX veka. Prekucana na pisa\u0107oj ma\u0161ini, umno\u017eena je u ne vi\u0161e od desetak primeraka. Za pasionirane bibliofile mo\u017ee biti koristan podatak da je drugo izdanje Dobrotoljublja, prvo na slovensko-ruskom jeziku, objavljeno 1793. godine u Petrogradu. Izdanje je priredio Pajsije Veli\u010dkovski (1722-1794).<\/p>\n\n\n\n
Kao \u0161to je neophodno \u010duvati um od neznanja, tako je potrebno \u010duvati ga i od mnogog praznog znanja. Jer, ako se um puni mnogim znanjem, ne isklju\u010duju\u0107i tu i sujetno, nepotrebno i \u0161tetno, posta\u0107e nesposoban da saznaje \u0161ta je dobro. Pri\u010de o onome \u0161to se doga\u0111a bolje neka prolaze mimo tebe. Prevrati u raznim zemljama bolje neka budu za tebe kao da ih nije bilo. Kada ba\u0161 i bude\u0161 imao prilike da \u010duje\u0161 o njima, radije zaboravi na to \u0161to br\u017ee mo\u017ee\u0161. Evo \u0161ta veli sv. Vasilije: “Neka ti slu\u0161anje vesti iz sveta bude gorka hrana, a slatke kao med pouke duhovnih ljudi.”<\/p>Ovaj deo je posebno interesantan i mo\u017ee se odnositi na dana\u0161nje vreme u kojem je prose\u010dna ljudska jedinka sa svih strana bombardovana velikim brojem nepotrebnih, nekorisnih i uglavnom negativnih informacija. Primer toga su internet vesti, TV vesti i emisije u kojima preovladavaju ubistva, plja\u010dke, nasilje, nepogode i razne ljudske nesre\u0107e. Zatim bla\u017ee, ali podjednako beskorisne inormacije, ko je kako obu\u010den i koliko to ko\u0161ta, koliki su ra\u010duni za grejanje u Nikaragvi, ko je sa kim, ko je gde, i tako dalje. Kod nas u ku\u0107i se televizor ne gleda ve\u0107 godinama, osim retkih izuzetaka, film ili utakmica. Dnevne novine ne \u010ditamo, internet portale koji se bave pomenutim temama ne otvaramo, kao da ne postoje. Birajte informacije kao \u0161to birate hranu, vi ste ono \u0161to pojedete.<\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n
Interesovanje za mnoge stvari je \u010desto plod gordosti i hrana za samoljublje. To su samo zamke zlog duha, koji tako poku\u0161ava da ovlada ne\u010dijim umom i voljom. Zbog toga ubacuje, osobito onima koji su sposobniji i skloniji filosofiranju, visoke i divne misli. A oni, zanev\u0161i se zadovoljstvom da raspredaju o visokim stvarima, zaboravljaju da \u010duvaju \u010distotu srca i da smireno misle o sebi, kontroli\u0161u\u0107i svoje strasti. Vezani lancima gordosti i samouverenosti od svog uma stvaraju idola, i, malo po malo, dolaze do uverenja, a to i ne prime\u0107uju, da vi\u0161e nemaju potrebe za savetima drugih, te u svakoj prilici pribegavaju samo i isklju\u010divo sopstvenom sudu. Gordost uma je gora od gordosti volje, jer, um je jo\u0161 u stanju da izle\u010di gordost volje, ali kada se sam um gordo uveri da je ono \u0161to on misli jedino ispravno, ko \u0107e ga u tome razuveriti. Mo\u017ee li takav \u010dovek poslu\u0161ati bilo koga, kada je gordo uveren da su njegove misli i stavovi pravilniji neko drugih ljudi. Zato je potrebno povesti borbu protiv gordosti uma, pre nego \u0161to ona uzme maha.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n
Kad je um u svom prirodnom stanju i nije pomra\u010den stra\u0161\u0107u, on je slobodan i \u010dist, te je sposoban da saznaje istinu, da pronikne u dubinu stvari. Mi ne sudimo pravilno zato \u0161to ne gledamo dubinu stvari, nego se na prvi pogled, sude\u0107i samo po spolja\u0161nosti, ispunjavamo ljubavlju ili mr\u017enjom. Ovo dvoje zamra\u010duju um te ne mo\u017ee pravilno da rasu\u0111uje. Zato kada posmatra\u0161 ne\u0161to ili misli\u0161 o ne\u010demu, ne dozvoli da se odmah zanese\u0161 ljubavlju ili mr\u017enjom prema tome i da donosi\u0161 prevremene ocene, nego nezainteresovano posmatraj sa distance, \u010distim umom. Ako uradi\u0161 suprotno, te od prvog pogleda ne\u0161to zavoli\u0161 ili omrzne\u0161, tvoj um ve\u0107 nije u stanu pravilno da sudi. Ta strast koja ide ispred su\u0111enja, postavlja se kao zid izme\u0111u uma i stvari, zaklanja um i spre\u010dava da \u010dovek ispravno rasu\u0111uje. \u0160to se vi\u0161e pove\u0107avaju strasti, ljubav ili mr\u017enja, to se um sve vi\u0161e pomra\u010duje. Tako se de\u0161ava kada \u010dovek ne obuzdava sebe, nego dopusti da zavoli ili omrzne ne\u0161to pre nego \u0161to o tome dobro promisli.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kako se u predgovoru kaže, Nikodim Agiorit (Nicodemus the Hagiorite, 1748-1809) bio je monah manastira Dionisijat na Svetoj Gori. Godine 1782. objavio je u Veneciji knjigu pod nazivom Filokalija (Dobrotoljublje), izbor tekstova iz asketskih spisa. Četrnaest godina kasnije, Nikodim Agiorit štampao je u Veneciji svoju drugu knjigu pod nazivom Aoratospolemos (Nevidljiva borba). Autor je, proučivši praktiku duhovnog usavršavanja, kako kod istočnih, tako i kod zapadnih monaha, objavio knjigu koja predstavlja univerzalno hrišćansko iskustvo o načinu duhovnog usavršavanja. Nevidljiva borba je prvi put prevedena na moderan srpski jezik, možda 70-tih ili početkom 80-tih godina XX veka. Prekucana na pisaćoj mašini, umnožena je u ne više od desetak primeraka. Za pasionirane bibliofile može biti koristan podatak da je drugo izdanje Dobrotoljublja, prvo na slovensko-ruskom jeziku, objavljeno 1793. godine u Petrogradu. Izdanje je priredio Pajsije Veličkovski (1722-1794). Ovde bih izdvojio par rečenica iz poglavlja koje, iako staro nekoliko vekova, zvuči vrlo savremeno i govori o očuvanju uma. Neznatno sam ih izmenio kako bi ih čitalac lakše razumeo i primenio u savremenom svetu. Kao što je neophodno čuvati um od neznanja, tako je potrebno čuvati ga i od mnogog praznog znanja. Jer, ako se um puni mnogim znanjem, ne isključujući tu i sujetno, nepotrebno i štetno, postaće nesposoban da saznaje šta je dobro. Priče o onome što se događa bolje neka prolaze mimo tebe. Prevrati u raznim zemljama bolje neka budu za tebe kao da ih nije bilo. Kada baš i budeš imao prilike da čuješ o njima, radije zaboravi na to što brže možeš. Evo šta veli sv. Vasilije: “Neka ti slušanje vesti iz sveta bude gorka hrana, a slatke kao med pouke duhovnih ljudi.” Ovaj deo je posebno interesantan i može se odnositi na današnje vreme u kojem je prosečna ljudska jedinka sa svih strana bombardovana velikim brojem nepotrebnih, nekorisnih i uglavnom negativnih informacija. Primer toga su internet vesti, TV vesti i emisije u kojima preovladavaju ubistva, pljačke, nasilje, nepogode i razne ljudske nesreće. Zatim blaže, ali podjednako beskorisne inormacije, ko je kako obučen i koliko to košta, koliki su računi za grejanje u Nikaragvi, ko je sa kim, ko je gde, i tako dalje. Kod nas u kući se televizor ne gleda već godinama, osim retkih izuzetaka, film ili utakmica. Dnevne novine ne čitamo, internet portale koji se bave pomenutim temama ne otvaramo, kao da ne postoje. Birajte informacije kao što birate hranu, vi ste ono što pojedete. Interesovanje za mnoge stvari je često plod gordosti i hrana za samoljublje. To su samo zamke zlog duha, koji tako pokušava da ovlada nečijim umom i voljom. Zbog toga ubacuje, osobito onima koji su sposobniji i skloniji filosofiranju, visoke i divne misli. A oni, zanevši se zadovoljstvom da raspredaju o visokim stvarima, zaboravljaju da čuvaju čistotu srca i da smireno misle o sebi, kontrolišući svoje strasti. Vezani lancima gordosti i samouverenosti od svog uma stvaraju idola, i, malo po malo, dolaze do uverenja, a to i ne primećuju, da više nemaju potrebe za savetima drugih, te u svakoj prilici pribegavaju samo i isključivo sopstvenom sudu. Gordost uma je gora od gordosti volje, jer, um je još u stanju da izleči gordost volje, ali kada se sam um gordo uveri da je ono što on misli jedino ispravno, ko će ga u tome razuveriti. Može li takav čovek poslušati bilo koga, kada je gordo uveren da su njegove misli i stavovi pravilniji neko drugih ljudi. Zato je potrebno povesti borbu protiv gordosti uma, pre nego što ona uzme maha. Kad je um u svom prirodnom stanju i nije pomračen strašću, on je slobodan i čist, te je sposoban da saznaje istinu, da pronikne u dubinu stvari. Mi ne sudimo pravilno zato što ne gledamo dubinu stvari, nego se na prvi pogled, sudeći samo po spoljašnosti, ispunjavamo ljubavlju ili mržnjom. Ovo dvoje zamračuju um te ne može pravilno da rasuđuje. Zato kada posmatraš nešto ili misliš o nečemu, ne dozvoli da se odmah zaneseš ljubavlju ili mržnjom prema tome i da donosiš prevremene ocene, nego nezainteresovano posmatraj sa distance, čistim umom. Ako uradiš suprotno, te od prvog pogleda nešto zavoliš ili omrzneš, tvoj um već nije u stanu pravilno da sudi. Ta strast koja ide ispred suđenja, postavlja se kao zid između uma i stvari, zaklanja um i sprečava da čovek ispravno rasuđuje. Što se više povećavaju strasti, ljubav ili mržnja, to se um sve više pomračuje. Tako se dešava kada čovek ne obuzdava sebe, nego dopusti da zavoli ili omrzne nešto pre nego što o tome dobro promisli.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1793,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[],"class_list":["post-1783","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1783","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1783"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1783\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1793"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1783"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1783"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1783"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}