Ve\u0107 prilikom obi\u010daja inicijacije devojkama obi\u010dno otvaraju i pro\u0161iruju vaginu ve\u0161ta\u010dkim predmetima. Negde se to obavi u vreme puberteta, a nekada majke jo\u0161 u detinjstvu ve\u0161ta\u010dki deflori\u0161u svoje k\u0107eri. Ponekad se defloracija izvodi neposredno pred brak ili je prve bra\u010dne no\u0107i obavi neki od mlado\u017eenjinih srodnika ili pak drugo lice koje je specijalno za to odre\u0111eno.<\/p>\n\n\n\n
Kod \u201cKam\u010dadala\u201d zet je grdio ta\u0161tu ako je dobio devojku nevinu, jer \nsu majke bile obavezne da deflori\u0161u devoj\u010dice jo\u0161 pre puberteta. Kod \n\u201cSakalava\u201d na Madagaskaru devojke se same ve\u0161ta\u010dki deflori\u0161u u slu\u010daju \nda ih majke u detinjstvu nisu deflorisale. U nekim plemenima Indije \nstarija \u017eena je tajno jednim se\u010divom deflorisala nevestu nekoliko sati \npre konsumacije braka.<\/p>\n\n\n\n
Na Malajskom poluostrvu i na Molu\u010dkim ostrvima je obi\u010daj da otac \ndeflori\u0161e svoju k\u0107er. Prema jednom izve\u0161taju iz druge polovine XVII \nveka, kod \u201cSingaleza\u201d na Cejlonu otac je spavao sa \u0107erkom uo\u010di njene \nudaje, smatraju\u0107i da on ima pravo na prvi plod stabla koje je posadio.<\/p>\n\n\n\n
Od svih slu\u010daja najdoslednije se primenjuje obi\u010daj da defloraciju izvr\u0161i neko drugo lice, primarno neki mlado\u017eenjin srodnik ili drug iz njegove bra\u010dne klase. Ovaj obi\u010daj ponekad va\u017ei i posle ve\u0161ta\u010dke defloracije. U afri\u010dkom plemenu \u201cVajao\u201d starije \u017eene pri\u010daju devojkama da moraju imati sno\u0161aj s nekim \u010dovekom, jer se veruje da \u0107e u protivnom umreti ili da ne\u0107e imati dece. Kod \u201cAzimba\u201d u centralnoj Africi otac mora na\u0107i i nagraditi \u010doveka koji \u0107e le\u0107i sa njegovom \u0107erkom odmah posle njene inicijacije.<\/p>\n\n\n\n
Na Filipinima u vreme otkri\u0107a te zemlje bilo je ljudi \u010diji je zanat \nbio oduzimanje nevinosti devojkama, jer se devoja\u010dka nevinost smatrala \nsmetnom za brak. Kod staroindijskih \u201cNajara\u201d u Malabaru \u017eene su molile \nljude da ih oslobode nevinosti, jer ina\u010de nisu mogle da na\u0111u mu\u017eeve. Po \njednom izve\u0161taju iz XV veka, kod \u201cNajara\u201d ljudi nikada nisu hteli uzeti \ndevojku koja je jo\u0161 uvek nevina. Ako je verenica nevina, pre svadbe \nprepuste je na petnaest do dvadeset dana nekom \u010doveku da je on \ndeflori\u0161e.<\/p>\n\n\n\n
U nekim krajevima Perua, prilikom svadbe sa nevestom su spavali njeni najbli\u017ei srodnici i najintimniji prijatelji. Jedino pod tim uslovom brak se smatrao valjanim i mu\u017e ju je primao za \u017eenu. Na \u201cNukahivi\u201d, jednom od Marke\u0161kih ostrva, svaki je gost na svadbi imao pravo da u\u010destvuje u zadovoljstvima prve bra\u010dne no\u0107i zajedno sa mlado\u017eenjom.<\/p>\n\n\n\n
Po zapisima istori\u010dara Polibija, Spartanac je mogao, ako bi video kakvu lepu \u017eenu s lepim i naprednim porodom, da je zatra\u017ei od njenog mu\u017ea na neko vreme, da i njemu rodi takvu vitalnu decu. S obzirom na to da su se u Sparti deca smatrala u prvom redu dr\u017eavnom svojinom i da su eugeni\u010dke mere nemilosrdno sprovo\u0111ene, pomenuti zahtev je \u010desto prihvatan. <\/p>\n\n\n\n
Sli\u010dnih obi\u010daja bilo je i u na\u0161im karajevima, u Crnoj Gori i \nHercegovini nekada su pravo prvenstva na nevestu imali ujaci mlado\u017eenje \nili njegova bra\u0107a. Veoma \u010desto prvi no\u0107 sa mladom je provodio dever, \nkoji je obi\u010dno ro\u0111ak ili brat mlado\u017eenjin. U Novom Pazaru, druge bra\u010dne \nno\u0107i mlado\u017eenja je morao devera da plati ili da daruje da bi ga ovaj \npustio da sa svojom \u017eenom spava.<\/p>\n\n\n\n
Svi navedeni primeri ukazuju na povezanost sa davnim obi\u010dajem \u201cgrupnog braka\u201d koji je postojao na \u201cpo\u010detku istorije\u201d, a simboli\u010dni tragovi ovih obi\u010daja sa\u010duvali su se skoro kod svih naroda.<\/p>\n\n\n\n
Ukoliko vam dopadne ruku obavezno pro\u010ditajte delo Ilije M. Jeli\u0107a objavljeno u Beogradu 1931. godine, koje nosi naslov “Tragovi gostinske obljube kod na\u0161ega naroda”.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nasuprot današnjim shvatanjima u mnogim plemenima devojačka se nevinost uopšte ne ceni, a često se smatra i smetnjom koju treba otkloniti pre braka. Već prilikom običaja inicijacije devojkama obično otvaraju i proširuju vaginu veštačkim predmetima. Negde se to obavi u vreme puberteta, a nekada majke još u detinjstvu veštački deflorišu svoje kćeri. Ponekad se defloracija izvodi neposredno pred brak ili je prve bračne noći obavi neki od mladoženjinih srodnika ili pak drugo lice koje je specijalno za to određeno. Kod “Kamčadala” zet je grdio taštu ako je dobio devojku nevinu, jer su majke bile obavezne da deflorišu devojčice još pre puberteta. Kod “Sakalava” na Madagaskaru devojke se same veštački deflorišu u slučaju da ih majke u detinjstvu nisu deflorisale. U nekim plemenima Indije starija žena je tajno jednim sečivom deflorisala nevestu nekoliko sati pre konsumacije braka. Na Malajskom poluostrvu i na Molučkim ostrvima je običaj da otac defloriše svoju kćer. Prema jednom izveštaju iz druge polovine XVII veka, kod “Singaleza” na Cejlonu otac je spavao sa ćerkom uoči njene udaje, smatrajući da on ima pravo na prvi plod stabla koje je posadio. Od svih slučaja najdoslednije se primenjuje običaj da defloraciju izvrši neko drugo lice, primarno neki mladoženjin srodnik ili drug iz njegove bračne klase. Ovaj običaj ponekad važi i posle veštačke defloracije. U afričkom plemenu “Vajao” starije žene pričaju devojkama da moraju imati snošaj s nekim čovekom, jer se veruje da će u protivnom umreti ili da neće imati dece. Kod “Azimba” u centralnoj Africi otac mora naći i nagraditi čoveka koji će leći sa njegovom ćerkom odmah posle njene inicijacije. Na Filipinima u vreme otkrića te zemlje bilo je ljudi čiji je zanat bio oduzimanje nevinosti devojkama, jer se devojačka nevinost smatrala smetnom za brak. Kod staroindijskih “Najara” u Malabaru žene su molile ljude da ih oslobode nevinosti, jer inače nisu mogle da nađu muževe. Po jednom izveštaju iz XV veka, kod “Najara” ljudi nikada nisu hteli uzeti devojku koja je još uvek nevina. Ako je verenica nevina, pre svadbe prepuste je na petnaest do dvadeset dana nekom čoveku da je on defloriše. U nekim krajevima Perua, prilikom svadbe sa nevestom su spavali njeni najbliži srodnici i najintimniji prijatelji. Jedino pod tim uslovom brak se smatrao valjanim i muž ju je primao za ženu. Na “Nukahivi”, jednom od Markeških ostrva, svaki je gost na svadbi imao pravo da učestvuje u zadovoljstvima prve bračne noći zajedno sa mladoženjom. Po zapisima istoričara Polibija, Spartanac je mogao, ako bi video kakvu lepu ženu s lepim i naprednim porodom, da je zatraži od njenog muža na neko vreme, da i njemu rodi takvu vitalnu decu. S obzirom na to da su se u Sparti deca smatrala u prvom redu državnom svojinom i da su eugeničke mere nemilosrdno sprovođene, pomenuti zahtev je često prihvatan. Sličnih običaja bilo je i u našim karajevima, u Crnoj Gori i Hercegovini nekada su pravo prvenstva na nevestu imali ujaci mladoženje ili njegova braća. Veoma često prvi noć sa mladom je provodio dever, koji je obično rođak ili brat mladoženjin. U Novom Pazaru, druge bračne noći mladoženja je morao devera da plati ili da daruje da bi ga ovaj pustio da sa svojom ženom spava. Svi navedeni primeri ukazuju na povezanost sa davnim običajem “grupnog braka” koji je postojao na “početku istorije”, a simbolični tragovi ovih običaja sačuvali su se skoro kod svih naroda. Ukoliko vam dopadne ruku obavezno pročitajte delo Ilije M. Jelića objavljeno u Beogradu 1931. godine, koje nosi naslov “Tragovi gostinske obljube kod našega naroda”. Izvor: Neobični običaji – Špiro Kulišić, Beograd 1968, str. 106-111<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2056,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[353,354,355,351,352],"class_list":["post-1846","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-devojacka-nevinost","tag-inicijacija-devojaka","tag-narodni-obicaj-defloracije","tag-neverstvo-zene","tag-spiro-kulisic"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1846","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1846"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1846\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2056"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1846"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1846"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1846"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Izvor:<\/strong> Neobi\u010dni obi\u010daji \u2013 \u0160piro Kuli\u0161i\u0107, Beograd 1968, str. 106-111<\/strong><\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"