Pionir etnopsihologije kod Srba bio je Jovan Cviji\u0107, koji je prou\u010davaju\u0107i psihi\u010dke osobine naroda na Balkanu izdao svoje kapitalno delo pod nazivom “Balkansko poluostrvo i ju\u017enoslovesnke zemlje – osnove antropogeografije” link<\/a> (srpski prevod prve knjige iza\u0161ao je u Beogradu 1922. god.). Zapravo, njegov etnopsiholo\u0161ki rad je sabran u drugom tomu pomenutog dela koje je na srpskom jeziku iza\u0161lo 1931. pod nazivom “Psihi\u010dke osobine Ju\u017enih Slovena” link<\/a>. Obe su prethodno i prvobitno objavljene na francuskom jeziku (La P\u00e9ninsule Balkanique). Naravno, nije Cviji\u0107 jedini koji se kod nas bavio ovom disciplinom. Treba pomenuti Vladimira Dvornikovi\u0107a i njegovo delo “Karakterologija Jugoslovena” (Beograd 1939), zatim Dr. Du\u0161an Nedeljkovi\u0107, koji se sa Cviji\u0107em u mnogo \u010demu nije slagao, i njegova studija “O psihi\u010dkom tipu ju\u017enosrbijanaca” link<\/a> (Beograd 1929), i drugi. Linkovi koji se nalaze pored svakog naslova vode do elektronskih i besplatnih verzija ovih knjiga. <\/p>\n\n\n\n Dva naroda mogu imati istu etnolo\u0161ku genealogiju, i uprkos tome jedan od njih mo\u017ee biti \u201ekulturan\u201d a drugi primitivan; drugim re\u010dima, mogu\u0107 je slu\u010daj da su neki narodi etnolo\u0161ki srodni, a da psiholo\u0161ki spadaju u sasvim razli\u010dita podru\u010dja. <\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Kao \u0161to i sam naslov teksta ka\u017ee, ovde sam izdvojio deo koji je kod Cviji\u0107a naslovljen sa Rajinske osobine<\/em> i Uticaji moralne mimikrije<\/em>. Tekst \u010dini deo tre\u0107eg poglavlja koje se odnosi na Centralni tip. Da vidimo ko spada u Centralni tip, a nakon toga pro\u010ditajte \u0161ta Jovan Cviji\u0107 ka\u017ee o rajinskim osobinama. Treba imati u vidu da je ova studija stara vi\u0161e od jednog veka i da je u me\u0111uvremenu na Balkanu bilo vi\u0161e ve\u0107ih i manjih pomeranja i me\u0161anja stanovni\u0161tva, pa su se razne osobine i psiholo\u0161ke grupe koje je Cviji\u0107 tada zatekao, u poslednjih sto godina izme\u0161ale jedna sa drugom, te su se pro\u0161irile dalje iz svojih prvobitnih geografskih zona. U svakom slu\u010daju, ovo delo mo\u017ee bar delimi\u010dno da odgovori na pitanje: za\u0161to smo takvi kakvi smo, i za\u0161to jedni prema drugima, i prema svojoj dr\u017eavi, imamo odnos kakav imamo.<\/p>\n\n\n\n Centralni tip. Stanovni\u0161tvo ovog tipa zauzima sredi\u0161ni deo Balkanskog poluostrva, oblasti kosovsko-metohijsku i vardarsku kao i okolne predele. Ono se prostire od Kosova do varo\u0161i Ihtimana (mesto u Bugarskoj blizu Sofije, prim.), koja je na razvo\u0111u Iskra i Marice, zatim od Ni\u0161a do Soluna. <\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Zbog robovanja pod Turcima u ovome tipu se razvila poti\u0161tena i ni\u017ea klasa: raja. Karakteristi\u010dne osobine ove klase istina nisu ni etni\u010dke ni stalne: njih postepeno nestaje ukoliko pojedine oblasti centralnog tipa ulaze u sastav hri\u0161\u0107anskih balkanskih dr\u017eava; ali one su tako duboko ukorenjene, da \u0107e se odr\u017eati u toku vi\u0161e nara\u0161taja, dok ih potpuno nestane.<\/p>\n\n\n\n Istina, rajinske osobine nisu karakteristika samo centralnog tipa. \nNjihovih tragova ima i u dinarskom, pa \u010dak i u panonskom tipu. Ali su \nnajja\u010de izra\u017eene u centralnom i u isto\u010dnom tipu. Ove su oblasti bile \ndu\u017ee pod vrlo jakim turskim pritiskom.<\/p>\n\n\n\n Protivno onome kako je bilo kod dinarskog i panonskog tipa, Turci su \novde \u010dinili ve\u0107inu stanovni\u0161tva u varo\u0161ima; ovo su tako\u0111e jedine oblasti\n na Poluostrvu u kojima je nastanjena velika masa turskog seoskog \nstanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Treba dodati, da je ovde vi\u0161e no igde bio u snazi \u010ditlu\u010dki ekonomski \nsistem, pod kojim su seljaci \u017eiveli na zemljama aga i begova u potpunoj \npot\u010dinjenosti i pod stalnim nadzorom svojih gospodara.<\/p>\n\n\n\n Naposletku, dva varijeteta ovoga tipa, kosovsko-metohiski i \nzapadnomakedonski bili su pod uticajem poislamljenih Arbanasa, naroda \nsurovijeg i vi\u0161e naklonjenog pritisku i nasiljima nego Osmanlije.<\/p>\n\n\n\n Uticaji moralne mimikrije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Od mnogobrojnih rajinskih osobina centralnog tipa najvi\u0161e padaju u \no\u010di one osobine koje poti\u010du od moralne mimikrije. Pod tim razumemo \nuticaj surovosti i nasilja gospodara na mentalitet ovoga stanovni\u0161tva \nili i posledice podra\u017eavanja ovim gospodarima. Poslu\u0161nost i napor robova\n da se ugodi \u017eeljama i ukusu gospodara bili su glavni \u010dinioci ovoga \npreobra\u017eaja.<\/p>\n\n\n\n Predose\u0107aju\u0107i \u0161ta se od njih o\u010dekuje i \u0161ta je za njih bilo korisno da\n \u010dine u svakoj pojedinoj prilici, \u010dif\u010dije ili kmetovi su u sebi stvarali\n rajinsku du\u0161u, tj. postali su poti\u0161tena i pot\u010dinjena bi\u0107a. Moralna \nmimikrija se razvila po svima oblastima centralnog tipa, naro\u010dito u \nnekim kotlinama gde stanovnici \u017eive u dodiru s Arbanasima.<\/p>\n\n\n\n Prvi je znak mimikrije u ovim oblastima bio primanje arbana\u0161kog \nodela. Zatim je do\u0161lo usvajanje njihovih pokreta, pona\u0161anja i samog \njezika, tako da se na putu i na trgu nisu mogli razlikovati Srbi od \nArbanasa. Ako nepoznat \u010dovek do\u0111e u ku\u0107u metohiskog Srbina, ovaj \u0107e \npo\u010deti sa njim govor arbana\u0161ki, da ne bi odao svoje poreklo. Ali \u0107e onaj\n koji zna za ovu naviku lako poznati, da li je u\u0161ao kod Srbina, makar to\n bilo i po o\u010duvanoj staroj \u017eenskoj narodnoj no\u0161nji. Neki metohiski Srbi \nsu se u svemu arbana\u0161kome bili dotle doterali i izve\u0161tili da su mogli \nbiti primljeni i preno\u0107iti u arbana\u0161koj ku\u0107i i da Arbanasi nisu ni \nslutili da su primili Srbina.<\/p>\n\n\n\n Ovom spoljnom mimikrijom stanovni\u0161tvo se \u010duvalo od mu\u010denja i nasilja.\n Ali je ona vodila neposredno primanju islama i poarbana\u0161avanju. Ima \nporodica koje su samo upola poislamljene (u okolini Pe\u0107i, u Gori kod \nPrizrena), gde je mu\u0161kinje primilo islam a \u017eenskinje ostalo pravoslavno.\n Poznati su mi slu\u010dajevi gde su samo stare \u017eene ostale pravoslavne, dok \nsu svi drugi \u010dlanovi u porodici primili islam.<\/p>\n\n\n\n Samo se po sebi razume da \u010dim Srbin postane musliman prestaje potreba\n za mimikrijom; \u0161tavi\u0161e, iz ve\u0107 pokazanih psiholo\u0161kih razloga on postaje\n najlju\u0107i nasilnik prema svojoj bra\u0107i. Mo\u017ee se re\u0107i, da su ovi otpadnici\n najvi\u0161e doprineli da se raja dovede do najni\u017eeg stupnja poni\u017eenosti.<\/p>\n\n\n\n Od moralnih osobina se usled mimikrije najpre razvije poniznost prema\n begovima, prema nasilnicima, prema svima muhamedancima, jednom re\u010di \nprema svima koji nisu raja.<\/p>\n\n\n\n Raja se sve vi\u0161e navikava na to da je ni\u017ea, ropska klasa koja ima da \nse ulaguje i da se klanja, da bi se umilila gospodaru. Ovi ljudi postaju\n prituljeni, skriveni, nepoverljivi i podmukli; naviknu se na \npretvaranje i na podlost, jer im to poma\u017ee da mogu \u017eiveti i da se \nsa\u010duvaju od nasilja. \u010civ\u010dije se naviknu da varaju svoga agu i da \npotkradaju tre\u0107inu ili \u010detvrtinu od zemljoradni\u010dkog prinosa koja njemu \npripada. U nekim krajevima konkubinat izme\u0111u hri\u0161\u0107anskih \u017eena i Turaka \nnije bio mnogo zazoran. U Marijovu (Morihovu), nedaleko od Bitolja, on \nje bio postao obi\u010dajem. U svima oblastima centralnog i isto\u010dnobalkanskog\n tipa ovi vi\u0161e manje osamljeni slu\u010dajevi konkubinata bili su od uticaja \nna rasne osobine slovenskog stanovni\u0161tva. Druk\u010diji su slu\u010dajevi da \nmuhamedanac otme hri\u0161\u0107anku, ili \u0161tavi\u0161e da hri\u0161\u0107anska \u017eena ostaviv\u0161i \nku\u0107u pobegne muhamedancu i primi njegovu veru; ali ovi obi\u010daji nisu bili\n od etni\u010dkog uticaja na slovensko stanovni\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n Moralna mimikrija se naro\u010dito razvila u nekim varo\u0161ima, koje su bile \npod silnim uticajem arbana\u0161kog nasilja i bezvla\u0161\u0107a, kao npr. u \u0110akovici i\n u Debru. Po\u0161to je primilo sve \u0161to je tursko i arbana\u0161ko osim vere, \nsrpsko je stanovni\u0161tvo bilo svedeno na prave parije. Srbi nisu smeli bez\n Arbanasa izlaziti iz varo\u0161i, nisu mogli imati svoje njive i vinograde, \nni bolje ku\u0107e i du\u0107ane; nisu smeli nositi bolje odelo i mogli su se \nbaviti samo ni\u017eim zanatima kojima se Turci i Arbanasi nisu hteli baviti,\n kao \u0161to su kova\u010dki, grn\u010darski, zidarski, u\u017earski, opan\u010darski i \nsve\u0107arski (mumd\u017eiski). U poslednje tursko vreme, pre 1912 god., ovi su \nvaro\u0161ani izgledali kao one male stare verske sekte koje \u017eive u \nnajzaba\u010denijim krajevima isto\u010dnja\u010dkih (prednjeaziskih) varo\u0161i: \npretstavljali su poslednji stadijum naroda koji je sveden na najni\u017eu \ndru\u0161tvenu i ekonomsku klasu.<\/p>\n\n\n\n Ugledanje na gospodare<\/strong><\/p>\n\n\n\n Bilo ga je poglavito u varo\u0161ima, re\u0111e u selima. Sastojalo se u \nusvajanju turskoga na\u010dina \u017eivota, naravno samo unekoliko, jer nije i\u0161lo \nprimati sve turske osobine, po\u0161to se raja ne mo\u017ee pona\u0161ati kao \ngospodari.<\/p>\n\n\n\n Turski uticaji u varo\u0161ima su bezbrojni. I hri\u0161\u0107anske su ku\u0107e isto \nonako kao i muhamedanske uop\u0161te unutra uvu\u010dene i prema ulici zidovima od\n \u0107erpi\u010da ili od kamena ogra\u0111ene. Ku\u0107e su unutra ure\u0111ene sli\u010dno turskim, \nsa \u201edoksatima\u201d (balkonima); sobe su sa \u201eminderlucima\u201d, sa \u201edolapima\u201d \n(ormanima) u zidu itd. Sve \u017eenske nose \u0161alvare. Retko izlaze iz ku\u0107e i \nba\u0161te, naro\u010dito devojke. One vezu tursko-isto\u010dnja\u010dke \u0161are na ko\u0161uljama i\n na rupcima, smatraju\u0107i narodne, geometriske, oblike za prosta\u010dke. Dru\u017ee\n se sa bulama i mnoge od njih govore turski. Ljudi se naravno jo\u0161 vi\u0161e \nslu\u017ee turskim jezikom. Hri\u0161\u0107ani su primili i mnogo turskih obi\u010daja.<\/p>\n\n\n\n Pravoslavni se kao i Turci katkad podaju osobitom na\u010dinu veselja, \ntzv. \u201e\u0107efu\u201d. Neki od imu\u0107nijih se u gospodstvu ugledaju na Turke. Drugi \nimaju tursku gospodarsku \u0107ud i tiranske navike gospodara i nasilnika. \nOvo se pokazivalo i posle oslobo\u0111enja 1912 godine, jer su se mnogi \nhri\u0161\u0107ani se\u0107ali turskoga gospodstva i turskih na\u010dina i po\u010deli su se u \ntome smislu pona\u0161ati.<\/p>\n\n\n\n Neposredni uticaj stege i nasilja<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pokazuje se u tome \u0161to su skoro kod sviju hri\u0161\u0107ana razvijeni strah i \npla\u0161ljivost. Kad se u nekom kraju pojave muhamedanski nasilnici i \nrazbojnici, \u010ditave oblasti su \u010desto mesecima u panici. Ima krajeva u \nkojima je hri\u0161\u0107ansko stanovni\u0161tvo \u017eivelo u strahu od ro\u0111enja do smrti. U\n nekim krajevima Makedonije ne\u0107e pri\u010dati kako su se tukli sa Turcima ili\n Arbanasima, ve\u0107 kako su uspeli da ispred njih pobegnu ili da se nekim \nlukavstvom spasu. U Makedoniji su mi govorili: \u201eMi i u snu be\u017eimo ispred\n Turaka i Arnauta.\u201d Istina su se od pre dvadesetak godina pojedinci \noslobodili ovoga straha; ali to nije zahvatilo \u0161ire narodne slojeve. Pa i\n posle oslobo\u0111enja 1912 godine na mnogim se hri\u0161\u0107anima zapa\u017ea, da novo \nstanje ne shvataju potpuno; na licu im se jo\u0161 vidi strah.<\/p>\n\n\n\n Iz istih uzroka razvile su se izrazite moralne osobine raje: osobito \nnedostatak iskrenosti i otvorenosti, otsustvo juna\u010dkoga ili vite\u0161koga \nduha. U te\u0161koj borbi za \u017eivot razvila su se me\u0111u samom rajom ose\u0107anja \nzavisti, mr\u017enje, katkad i pakosti. Ali ne treba suvi\u0161e o\u0161tro osu\u0111ivati \nove stvarne mane; one nisu proizvod bitnih osobina samoga stanovni\u0161tva, \nve\u0107 surove vladavine koju su podnosili. Podjarmljenost i robovanje su \nsvuda prouzrokovali iste posledice.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zašto je određena grupa ljudi, zajednica, narod ili jedan deo nekog naroda, takav, kakav je, odgovor ili barem jedan deo odgovora, možemo potražiti u literaturi koja se početkom XX veka bavila psihičkim osobinama naroda na Balkanskom poluostrvu. Tačna adresa je naučna disciplina koja se zove etnopsihologija i koja se bavi izučavanjem psihologije naroda, kulturnih i socijalnih grupa. Pionir etnopsihologije kod Srba bio je Jovan Cvijić, koji je proučavajući psihičke osobine naroda na Balkanu izdao svoje kapitalno delo pod nazivom “Balkansko poluostrvo i južnoslovesnke zemlje – osnove antropogeografije” link (srpski prevod prve knjige izašao je u Beogradu 1922. god.). Zapravo, njegov etnopsihološki rad je sabran u drugom tomu pomenutog dela koje je na srpskom jeziku izašlo 1931. pod nazivom “Psihičke osobine Južnih Slovena” link. Obe su prethodno i prvobitno objavljene na francuskom jeziku (La Péninsule Balkanique). Naravno, nije Cvijić jedini koji se kod nas bavio ovom disciplinom. Treba pomenuti Vladimira Dvornikovića i njegovo delo “Karakterologija Jugoslovena” (Beograd 1939), zatim Dr. Dušan Nedeljković, koji se sa Cvijićem u mnogo čemu nije slagao, i njegova studija “O psihičkom tipu južnosrbijanaca” link (Beograd 1929), i drugi. Linkovi koji se nalaze pored svakog naslova vode do elektronskih i besplatnih verzija ovih knjiga. Dva naroda mogu imati istu etnološku genealogiju, i uprkos tome jedan od njih može biti „kulturan” a drugi primitivan; drugim rečima, moguć je slučaj da su neki narodi etnološki srodni, a da psihološki spadaju u sasvim različita područja. Kao što i sam naslov teksta kaže, ovde sam izdvojio deo koji je kod Cvijića naslovljen sa Rajinske osobine i Uticaji moralne mimikrije. Tekst čini deo trećeg poglavlja koje se odnosi na Centralni tip. Da vidimo ko spada u Centralni tip, a nakon toga pročitajte šta Jovan Cvijić kaže o rajinskim osobinama. Treba imati u vidu da je ova studija stara više od jednog veka i da je u međuvremenu na Balkanu bilo više većih i manjih pomeranja i mešanja stanovništva, pa su se razne osobine i psihološke grupe koje je Cvijić tada zatekao, u poslednjih sto godina izmešale jedna sa drugom, te su se proširile dalje iz svojih prvobitnih geografskih zona. U svakom slučaju, ovo delo može bar delimično da odgovori na pitanje: zašto smo takvi kakvi smo, i zašto jedni prema drugima, i prema svojoj državi, imamo odnos kakav imamo. Centralni tip. Stanovništvo ovog tipa zauzima središni deo Balkanskog poluostrva, oblasti kosovsko-metohijsku i vardarsku kao i okolne predele. Ono se prostire od Kosova do varoši Ihtimana (mesto u Bugarskoj blizu Sofije, prim.), koja je na razvođu Iskra i Marice, zatim od Niša do Soluna. Rajinske osobine Zbog robovanja pod Turcima u ovome tipu se razvila potištena i niža klasa: raja. Karakteristične osobine ove klase istina nisu ni etničke ni stalne: njih postepeno nestaje ukoliko pojedine oblasti centralnog tipa ulaze u sastav hrišćanskih balkanskih država; ali one su tako duboko ukorenjene, da će se održati u toku više naraštaja, dok ih potpuno nestane. Istina, rajinske osobine nisu karakteristika samo centralnog tipa. Njihovih tragova ima i u dinarskom, pa čak i u panonskom tipu. Ali su najjače izražene u centralnom i u istočnom tipu. Ove su oblasti bile duže pod vrlo jakim turskim pritiskom. Protivno onome kako je bilo kod dinarskog i panonskog tipa, Turci su ovde činili većinu stanovništva u varošima; ovo su takođe jedine oblasti na Poluostrvu u kojima je nastanjena velika masa turskog seoskog stanovništva. Treba dodati, da je ovde više no igde bio u snazi čitlučki ekonomski sistem, pod kojim su seljaci živeli na zemljama aga i begova u potpunoj potčinjenosti i pod stalnim nadzorom svojih gospodara. Naposletku, dva varijeteta ovoga tipa, kosovsko-metohiski i zapadnomakedonski bili su pod uticajem poislamljenih Arbanasa, naroda surovijeg i više naklonjenog pritisku i nasiljima nego Osmanlije. Uticaji moralne mimikrije Od mnogobrojnih rajinskih osobina centralnog tipa najviše padaju u oči one osobine koje potiču od moralne mimikrije. Pod tim razumemo uticaj surovosti i nasilja gospodara na mentalitet ovoga stanovništva ili i posledice podražavanja ovim gospodarima. Poslušnost i napor robova da se ugodi željama i ukusu gospodara bili su glavni činioci ovoga preobražaja. Predosećajući šta se od njih očekuje i šta je za njih bilo korisno da čine u svakoj pojedinoj prilici, čifčije ili kmetovi su u sebi stvarali rajinsku dušu, tj. postali su potištena i potčinjena bića. Moralna mimikrija se razvila po svima oblastima centralnog tipa, naročito u nekim kotlinama gde stanovnici žive u dodiru s Arbanasima. Prvi je znak mimikrije u ovim oblastima bio primanje arbanaškog odela. Zatim je došlo usvajanje njihovih pokreta, ponašanja i samog jezika, tako da se na putu i na trgu nisu mogli razlikovati Srbi od Arbanasa. Ako nepoznat čovek dođe u kuću metohiskog Srbina, ovaj će početi sa njim govor arbanaški, da ne bi odao svoje poreklo. Ali će onaj koji zna za ovu naviku lako poznati, da li je ušao kod Srbina, makar to bilo i po očuvanoj staroj ženskoj narodnoj nošnji. Neki metohiski Srbi su se u svemu arbanaškome bili dotle doterali i izveštili da su mogli biti primljeni i prenoćiti u arbanaškoj kući i da Arbanasi nisu ni slutili da su primili Srbina. Ovom spoljnom mimikrijom stanovništvo se čuvalo od mučenja i nasilja. Ali je ona vodila neposredno primanju islama i poarbanašavanju. Ima porodica koje su samo upola poislamljene (u okolini Peći, u Gori kod Prizrena), gde je muškinje primilo islam a ženskinje ostalo pravoslavno. Poznati su mi slučajevi gde su samo stare žene ostale pravoslavne, dok su svi drugi članovi u porodici primili islam. Samo se po sebi razume da čim Srbin postane musliman prestaje potreba za mimikrijom; štaviše, iz već pokazanih psiholoških razloga on postaje najljući nasilnik prema svojoj braći. Može se reći, da su ovi otpadnici najviše doprineli da se raja dovede do najnižeg stupnja poniženosti. Od moralnih osobina se usled mimikrije najpre razvije poniznost prema begovima, prema nasilnicima, prema svima muhamedancima, jednom reči prema svima koji nisu raja. Raja se sve više navikava na to da je niža, ropska klasa koja ima da se ulaguje i da se klanja, da bi se umilila gospodaru. Ovi ljudi postaju prituljeni, skriveni, nepoverljivi i podmukli; naviknu se na pretvaranje i na podlost, jer im to pomaže da mogu živeti i da se sačuvaju od nasilja. Čivčije se naviknu da varaju svoga agu i da potkradaju trećinu ili četvrtinu od zemljoradničkog prinosa koja njemu pripada. U nekim krajevima konkubinat između hrišćanskih žena i Turaka nije bio mnogo zazoran. U Marijovu (Morihovu), nedaleko od Bitolja, on je bio postao običajem. U svima oblastima centralnog i istočnobalkanskog tipa ovi više manje osamljeni slučajevi konkubinata bili su od uticaja na rasne osobine slovenskog stanovništva. Drukčiji su slučajevi da muhamedanac otme hrišćanku, ili štaviše da hrišćanska žena ostavivši kuću pobegne muhamedancu i primi njegovu veru; ali ovi običaji nisu bili od etničkog uticaja na slovensko stanovništvo. Moralna mimikrija se naročito razvila u nekim varošima, koje su bile pod silnim uticajem arbanaškog nasilja i bezvlašća, kao npr. u Đakovici i u Debru. Pošto je primilo sve što je tursko i arbanaško osim vere, srpsko je stanovništvo bilo svedeno na prave parije. Srbi nisu smeli bez Arbanasa izlaziti iz varoši, nisu mogli imati svoje njive i vinograde, ni bolje kuće i dućane; nisu smeli nositi bolje odelo i mogli su se baviti samo nižim zanatima kojima se Turci i Arbanasi nisu hteli baviti, kao što su kovački, grnčarski, zidarski, užarski, opančarski i svećarski (mumdžiski). U poslednje tursko vreme, pre 1912 god., ovi su varošani izgledali kao one male stare verske sekte koje žive u najzabačenijim krajevima istočnjačkih (prednjeaziskih) varoši: pretstavljali su poslednji stadijum naroda koji je sveden na najnižu društvenu i ekonomsku klasu. Ugledanje na gospodare Bilo ga je poglavito u varošima, ređe u selima. Sastojalo se u usvajanju turskoga načina života, naravno samo unekoliko, jer nije išlo primati sve turske osobine, pošto se raja ne može ponašati kao gospodari. Turski uticaji u varošima su bezbrojni. I hrišćanske su kuće isto onako kao i muhamedanske uopšte unutra uvučene i prema ulici zidovima od ćerpiča ili od kamena ograđene. Kuće su unutra uređene slično turskim, sa „doksatima” (balkonima); sobe su sa „minderlucima”, sa „dolapima” (ormanima) u zidu itd. Sve ženske nose šalvare. Retko izlaze iz kuće i bašte, naročito devojke. One vezu tursko-istočnjačke šare na košuljama i na rupcima, smatrajući narodne, geometriske, oblike za prostačke. Druže se sa bulama i mnoge od njih govore turski. Ljudi se naravno još više služe turskim jezikom. Hrišćani su primili i mnogo turskih običaja. Pravoslavni se kao i Turci katkad podaju osobitom načinu veselja, tzv. „ćefu”. Neki od imućnijih se u gospodstvu ugledaju na Turke. Drugi imaju tursku gospodarsku ćud i tiranske navike gospodara i nasilnika. Ovo se pokazivalo i posle oslobođenja 1912 godine, jer su se mnogi hrišćani sećali turskoga gospodstva i turskih načina i počeli su se u tome smislu ponašati. Neposredni uticaj stege i nasilja Pokazuje se u tome što su skoro kod sviju hrišćana razvijeni strah i plašljivost. Kad se u nekom kraju pojave muhamedanski nasilnici i razbojnici, čitave oblasti su često mesecima u panici. Ima krajeva u kojima je hrišćansko stanovništvo živelo u strahu od rođenja do smrti. U nekim krajevima Makedonije neće pričati kako su se tukli sa Turcima ili Arbanasima, već kako su uspeli da ispred njih pobegnu ili da se nekim lukavstvom spasu. U Makedoniji su mi govorili: „Mi i u snu bežimo ispred Turaka i Arnauta.” Istina su se od pre dvadesetak godina pojedinci oslobodili ovoga straha; ali to nije zahvatilo šire narodne slojeve. Pa i posle oslobođenja 1912 godine na mnogim se hrišćanima zapaža, da novo stanje ne shvataju potpuno; na licu im se još vidi strah. Iz istih uzroka razvile su se izrazite moralne osobine raje: osobito nedostatak iskrenosti i otvorenosti, otsustvo junačkoga ili viteškoga duha. U teškoj borbi za život razvila su se među samom rajom osećanja zavisti, mržnje, katkad i pakosti. Ali ne treba suviše oštro osuđivati ove stvarne mane; one nisu proizvod bitnih osobina samoga stanovništva, već surove vladavine koju su podnosili. Podjarmljenost i robovanje su svuda prouzrokovali iste posledice.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2035,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[347,344,345,346,349,102,350],"class_list":["post-1850","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-balkansko-poluostrvo-i-juznoslovenske-zemlje","tag-etnologija","tag-etnopsihologija","tag-jovan-cvjic","tag-psihologija-naroda","tag-stare-knjige","tag-zasto-smo-takvi-kakvi-smo"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1850","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1850"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1850\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2035"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1850"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1850"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1850"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Rajinske osobine<\/h4>\n\n\n\n