Istra\u017eiva\u010d sa Univerziteta Prinston AnneMarie Luijendijk identifikovala je vlasnika papirusa Novog zaveta koji datira iz vremena Konstantina Velikog. Konstantin je bio rimski car koji je dao hri\u0161\u0107anima verske slobode, stavljaju\u0107i tako ta\u010dku na nekoliko stotina godina progona. Njegova odluka potstakla je hri\u0161\u0107ane da prevode i distribuiraju Novi zavet \u0161irom carstva. Sada, zahvaljuju\u0107i ovom novom otkri\u0107u, znamo pri\u010du o jednom od tih hri\u0161\u0107ana.<\/p>\n\n\n\n
To je prvi i jedini primer gde je poznat drevni vlasnik papirusa gr\u010dkog Novog zaveta, pi\u0161e profesor AnneMarie Luijendijk u \u010dlanku nedavno objavljenom u Journal of Biblical Literature<\/em>. Va\u017enost ovog otkri\u0107a najbolje se mo\u017ee opisati \u010dinjenicom da za ve\u0107inu ranih rukopisa Novog Zaveta mi danas ne znamo ni gde su prona\u0111eni, a kamoli u \u010dijem su bili vlasni\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n Papirus je otkriven krajem 19. veka u egipatskom gradu Oxyrhynchus, koji se nalazi oko 160 kilometara ju\u017eno od Kaira. Dokument sadr\u017ei prvih sedam stihova Pisma apostola Pavla Rimljanima.<\/p>\n\n\n\n Ko je bio vlasnik? <\/strong><\/p>\n\n\n\n Da bi prona\u0161la drevnog vlasnika ovog papirusa profesor Luijendijk u\u0161la je u ulogu arheolo\u0161kog detektiva.<\/p>\n\n\n\n Grenfell i Hunt pomenuli su 1899 da je \u201cpapirus prona\u0111en vezan za ugovor koji datira iz 316 godine nove ere.\u201d Na\u017ealost, oni nisu naveli koji je to dokument.<\/p>\n\n\n\n \u201cOni nisu bili naro\u010dito zainteresovani za dru\u0161tveni kontekst tekstova koje su otkrili, ili su mo\u017eda bili prezauzeti za detaljnije ure\u0111ivanje svog ogromnog otkri\u0107a\u201d, pi\u0161e Luijendijk.<\/p>\n\n\n\n Da bi prona\u0161la ovaj nestali dokument Luijendijk se okrenula modernoj bazi podataka papirusa po imenu Heidelberger Gesamtverzeichnis<\/em> ili HGV. Tra\u017eila je dokumente koji poti\u010du iz grada Oxyrhynchus i koji su datirani godinom 316 n.e.<\/p>\n\n\n\n Prona\u0161la je 13 primeraka, ali samo dva od njih su bili ugovori. Prvi ugovor se odnosio na \u201czakup parcele\u201d, dok je drugi bio \u201cugovor o prodaji magarca.\u201d Luijendijk je ubrzo utvrdila da ugovor o prodaji magarca ne mo\u017ee biti dokument koji tra\u017ei jer nije prona\u0111en u iskopavanjima koja su 1899. vr\u0161ili Grenfell i Hunt.<\/p>\n\n\n\n Ovo je u igri ostavilo samo papirus sa ugovorom o zakupu zemlji\u0161ta. Dalja istra\u017eivanja pokazala su da je ugovor iskopan iste sezone kada je prona\u0111en i papirus Novog zaveta. To je zna\u010dilo da je morao biti ba\u0161 taj o kome je pisano 1899. godine. Odatle otkri\u0107e postaje jo\u0161 interesantnije.<\/p>\n\n\n\n Ugovor o zakupu zemlji\u0161ta bio je na ime jednog trgovca lanom iz Egipta \u2013 na ime \u010doveka zvanog Aurelius Leonides. On je verovatno imao u vlasni\u0161tvu oba dokumenta, i ugovor i papirus Novog Zaveta.<\/p>\n\n\n\n Nasatavak istra\u017eivanja otkrio je da postoji vi\u0161e od desetak papirusa koji su pripadali Leonidi. Ovo je pru\u017eilo priliku da se rekonstrui\u0161e pro\u0161lost ovog \u010doveka i otkriju neke naznake o tome kako se \u0161irilo hri\u0161\u0107anstvo u dru\u0161tvu i vremenu kojem je on pripadao.<\/p>\n\n\n\n Aurelije Leonida (Aurelius Leonides)<\/strong><\/p>\n\n\n\n Mi ne znamo mnogo o njegovom porodi\u010dnom \u017eivotu. Njegov otac se zvao \nTeon, dok je ime njegove majke ostalo nepoznato. Nije poznato tako\u0111e ni \n da li je imao \u017eenu i decu.<\/p>\n\n\n\n Luijendijk je rekla da najraniji dokument o ovom \u010doveku datira iz 315. godine n.e. dok je najnoviji iz 334 god. n.e. Najverovatnije da je papirus Novog zaveta napisan po\u010detkom druge \u010detvrtine IV veka, tj. izme\u0111u 320 i 330 god. n.ere, pi\u0161e ona. To je upravo datum koji celu pri\u010du sme\u0161ta u vreme cara Konstantina.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to tako\u0111e mo\u017eemo saznati iz dokumenata je da je Leonida verovatno dolazio iz jedne dobrostoje\u0107e porodice. Mi to znamo, jer ovi dokumenti sadr\u017ee najmanje jedno pismo koje je napisao svojom rukom govore\u0107i: \u201cPotpisao Ja, Leonida.\u201d<\/p>\n\n\n\n U savremenom svetu skloni smo da shvatamo pismenost zdravo za gotovo. Ali, u anti\u010dkom svetu samo mali broj stanovnika bio je u stanju da \u010dita i pi\u0161e. \u201cLeonida je stoga zasigurno bio pismen \u010dovek, koji je u\u017eivao obrazovanje\u201d, pi\u0161e Luijendijk.<\/p>\n\n\n\n Dokumenti otkrivaju da je Leonida poslovao u dva sela u toj oblasti.<\/p>\n\n\n\n \u201cVe\u0107ina dokumenata u arhivi su prijave za zakup zemlji\u0161ta za gajenje lana; drugi predstavljaju Leonidinu evidenciju o kupovini lana\u201d, rekla je Luijendijk u svom \u010dlanku. Oni tako\u0111e ukazuju da je Leonida bio lider lokalnog esnafa. On je \u010dak zauzimao rotiraju\u0107u vode\u0107u poziciju u ovom profesionalnom udru\u017eenju, jer je u vi\u0161e navrata obavljao funkciju mese\u010dnog predsednika. Odnosi koje je uspostavio u svom esnafu su mo\u017eda dosta pomogli \u0161irenju hri\u0161\u0107anstva kroz zajednicu.<\/p>\n\n\n\n Amonije<\/strong> (Ammonius)<\/strong><\/p>\n\n\n\n Dokumenti otkrivaju poslovni odnos koji je Leonida imao sa jednim \u010dlanom rane hri\u0161\u0107anske crkve. U njima se isti\u010de da je Leonida poslovao sa \u010dovekom po imenu Amonije. U jednom od spisa mo\u017ee se pro\u010ditati da su njih dvojica 318. godine iznajmili pet ari zemlji\u0161ta za kultivaciju lana.<\/p>\n\n\n\n Zapisi pokazuju da je 14 godina pre ovog posla, 304. god. n.e., Amonije uhva\u0107en tokom progona protiv rane crkve. Ovaj isti Amonije se pojavljuje i u jednom drugom dokumentu, koji se odnosi na oduzimanje crkvene imovine tokom takozvanog \u201cVelikog progona\u201d, pi\u0161e Luijendijk. On je identifikovan kao \u201cAmonije (Ammonius), Kopresov (Copres) sin, lektor biv\u0161e crkve sela \u010cizis (Chysis)\u201d. Posao lektora je bio da \u201crecituje biblijske pasuse u toku bogoslu\u017eenja.\u201d Ovo je posao koji je zahtevao da Amonije zna da \u010dita i pi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n \u201cTako, kroz svoj poslovni odnos sa crkvenim \u010dita\u010dem, otkrili smo jo\u0161 jednu, dodu\u0161e vi\u0161e indirektnu, vezu izme\u0111u Leonide i hri\u0161\u0107anskih rukopisa\u201d, pi\u0161e Luijendijk. Ona tako\u0111e otvara drugu mogu\u0107nost da je Leonida koriste\u0107i svoju pismenost i sam bio lektor.<\/p>\n\n\n\n Da li je Leonida sam napisao papirus Novog zaveta? <\/strong><\/p>\n\n\n\n Mi ne mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u znati da li ga je Leonida napisao. Ispod teksta je napisano ime jedne osobe, a to je neko po imenu Aurelius Paulus. Nijedan od drugih Leonidinih dokumenata ne spominje ovog \u010doveka. Nije poznato za\u0161to se njegovo ime pojavljuje ispod prvih sedam stihova Pisma apostola Pavla Rimljanima. Mi verovatno nikada ne\u0107emo znati ko je napisao ovaj papirus. Ali, zahvaljuju\u0107i ovom malom istra\u017eivanju, mi sada znamo po prvi put ko je bio vlasnik jednog drevnog teksta Novog zaveta.<\/p>\n\n\n\n Istraživač sa Univerziteta Prinston AnneMarie Luijendijk identifikovala je vlasnika papirusa Novog zaveta koji datira iz vremena Konstantina Velikog. Konstantin je bio rimski car koji je dao hrišćanima verske slobode, stavljajući tako tačku na nekoliko stotina godina progona. Njegova odluka potstakla je hrišćane da prevode i distribuiraju Novi zavet širom carstva. Sada, zahvaljujući ovom novom otkriću, znamo priču o jednom od tih hrišćana. To je prvi i jedini primer gde je poznat drevni vlasnik papirusa grčkog Novog zaveta, piše profesor AnneMarie Luijendijk u članku nedavno objavljenom u Journal of Biblical Literature. Važnost ovog otkrića najbolje se može opisati činjenicom da za većinu ranih rukopisa Novog Zaveta mi danas ne znamo ni gde su pronađeni, a kamoli u čijem su bili vlasništvu. Papirus je otkriven krajem 19. veka u egipatskom gradu Oxyrhynchus, koji se nalazi oko 160 kilometara južno od Kaira. Dokument sadrži prvih sedam stihova Pisma apostola Pavla Rimljanima. Ko je bio vlasnik? Da bi pronašla drevnog vlasnika ovog papirusa profesor Luijendijk ušla je u ulogu arheološkog detektiva. Grenfell i Hunt pomenuli su 1899 da je “papirus pronađen vezan za ugovor koji datira iz 316 godine nove ere.” Nažalost, oni nisu naveli koji je to dokument. “Oni nisu bili naročito zainteresovani za društveni kontekst tekstova koje su otkrili, ili su možda bili prezauzeti za detaljnije uređivanje svog ogromnog otkrića”, piše Luijendijk. Da bi pronašla ovaj nestali dokument Luijendijk se okrenula modernoj bazi podataka papirusa po imenu Heidelberger Gesamtverzeichnis ili HGV. Tražila je dokumente koji potiču iz grada Oxyrhynchus i koji su datirani godinom 316 n.e. Pronašla je 13 primeraka, ali samo dva od njih su bili ugovori. Prvi ugovor se odnosio na “zakup parcele”, dok je drugi bio “ugovor o prodaji magarca.” Luijendijk je ubrzo utvrdila da ugovor o prodaji magarca ne može biti dokument koji traži jer nije pronađen u iskopavanjima koja su 1899. vršili Grenfell i Hunt. Ovo je u igri ostavilo samo papirus sa ugovorom o zakupu zemljišta. Dalja istraživanja pokazala su da je ugovor iskopan iste sezone kada je pronađen i papirus Novog zaveta. To je značilo da je morao biti baš taj o kome je pisano 1899. godine. Odatle otkriće postaje još interesantnije. Ugovor o zakupu zemljišta bio je na ime jednog trgovca lanom iz Egipta – na ime čoveka zvanog Aurelius Leonides. On je verovatno imao u vlasništvu oba dokumenta, i ugovor i papirus Novog Zaveta. Nasatavak istraživanja otkrio je da postoji više od desetak papirusa koji su pripadali Leonidi. Ovo je pružilo priliku da se rekonstruiše prošlost ovog čoveka i otkriju neke naznake o tome kako se širilo hrišćanstvo u društvu i vremenu kojem je on pripadao. Aurelije Leonida (Aurelius Leonides) Mi ne znamo mnogo o njegovom porodičnom životu. Njegov otac se zvao Teon, dok je ime njegove majke ostalo nepoznato. Nije poznato takođe ni da li je imao ženu i decu. Luijendijk je rekla da najraniji dokument o ovom čoveku datira iz 315. godine n.e. dok je najnoviji iz 334 god. n.e. Najverovatnije da je papirus Novog zaveta napisan početkom druge četvrtine IV veka, tj. između 320 i 330 god. n.ere, piše ona. To je upravo datum koji celu priču smešta u vreme cara Konstantina. Ono što takođe možemo saznati iz dokumenata je da je Leonida verovatno dolazio iz jedne dobrostojeće porodice. Mi to znamo, jer ovi dokumenti sadrže najmanje jedno pismo koje je napisao svojom rukom govoreći: “Potpisao Ja, Leonida.” U savremenom svetu skloni smo da shvatamo pismenost zdravo za gotovo. Ali, u antičkom svetu samo mali broj stanovnika bio je u stanju da čita i piše. “Leonida je stoga zasigurno bio pismen čovek, koji je uživao obrazovanje”, piše Luijendijk. Dokumenti otkrivaju da je Leonida poslovao u dva sela u toj oblasti. “Većina dokumenata u arhivi su prijave za zakup zemljišta za gajenje lana; drugi predstavljaju Leonidinu evidenciju o kupovini lana”, rekla je Luijendijk u svom članku. Oni takođe ukazuju da je Leonida bio lider lokalnog esnafa. On je čak zauzimao rotirajuću vodeću poziciju u ovom profesionalnom udruženju, jer je u više navrata obavljao funkciju mesečnog predsednika. Odnosi koje je uspostavio u svom esnafu su možda dosta pomogli širenju hrišćanstva kroz zajednicu. Amonije (Ammonius) Dokumenti otkrivaju poslovni odnos koji je Leonida imao sa jednim članom rane hrišćanske crkve. U njima se ističe da je Leonida poslovao sa čovekom po imenu Amonije. U jednom od spisa može se pročitati da su njih dvojica 318. godine iznajmili pet ari zemljišta za kultivaciju lana. Zapisi pokazuju da je 14 godina pre ovog posla, 304. god. n.e., Amonije uhvaćen tokom progona protiv rane crkve. Ovaj isti Amonije se pojavljuje i u jednom drugom dokumentu, koji se odnosi na oduzimanje crkvene imovine tokom takozvanog “Velikog progona”, piše Luijendijk. On je identifikovan kao “Amonije (Ammonius), Kopresov (Copres) sin, lektor bivše crkve sela Čizis (Chysis)”. Posao lektora je bio da “recituje biblijske pasuse u toku bogosluženja.” Ovo je posao koji je zahtevao da Amonije zna da čita i piše. “Tako, kroz svoj poslovni odnos sa crkvenim čitačem, otkrili smo još jednu, doduše više indirektnu, vezu između Leonide i hrišćanskih rukopisa”, piše Luijendijk. Ona takođe otvara drugu mogućnost da je Leonida koristeći svoju pismenost i sam bio lektor. Da li je Leonida sam napisao papirus Novog zaveta? Mi ne možemo sa sigurnošću znati da li ga je Leonida napisao. Ispod teksta je napisano ime jedne osobe, a to je neko po imenu Aurelius Paulus. Nijedan od drugih Leonidinih dokumenata ne spominje ovog čoveka. Nije poznato zašto se njegovo ime pojavljuje ispod prvih sedam stihova Pisma apostola Pavla Rimljanima. Mi verovatno nikada nećemo znati ko je napisao ovaj papirus. Ali, zahvaljujući ovom malom istraživanju, mi sada znamo po prvi put ko je bio vlasnik jednog drevnog teksta Novog zaveta. Fotografija: The Oxyrhynchus Online, autor: AnneMarie Luijendijk, prevod J. Stevanović, priredio F. Tomašević<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1853,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[298,300,243,302,299,301,304,303],"class_list":["post-1852","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-aurelije-leonida","tag-biblija","tag-hriscanstvo","tag-konstantin-veliki","tag-novi-zavet","tag-papirus","tag-rani-hriscani","tag-sveto-pismo"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1852","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1852"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1852\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1853"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1852"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1852"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1852"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Fotografija: The Oxyrhynchus Online<\/a>, autor: AnneMarie Luijendijk<\/a>, prevod J. Stevanovi\u0107, priredio F. Toma\u0161evi\u0107<\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"