{"id":1855,"date":"2020-02-04T20:32:21","date_gmt":"2020-02-04T19:32:21","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=1855"},"modified":"2020-02-04T20:48:33","modified_gmt":"2020-02-04T19:48:33","slug":"bratu-zvezdanu-od-dragise-vasica-1916-godine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/bratu-zvezdanu-od-dragise-vasica-1916-godine\/2020\/","title":{"rendered":"\u201cBratu Zvezdanu\u201d od Dragi\u0161e Vasi\u0107a 1916. godine"},"content":{"rendered":"\n
Knjiga “Dva meseca u Jugoslovenskom Sibiru”, autora Dragi\u0161e Vasi\u0107a, iza\u0161la je po prvi put 1921. godine u Beogradu, izdanje knji\u017eare Geca Kon. Neveliko \u0161tivo, samo 66 strana, donosi posvetu Dragi\u0161e Vasi\u0107a svom poginulom bratu, Zvezdanu Vasi\u0107u, koji je svoj \u017eivot polo\u017eio na oltar otad\u017ebine 12. avgusta ratne 1916. godine. <\/h6>\n\n\n\n

Dragi\u0161a, poznatiji od bra\u0107e iz Gornjeg Milanovca, ro\u0111en je 1885. godine. Zna\u010dajan je po svom politi\u010dkom, kao i po knji\u017eevnom i istorijskom radu. Dovoljno je re\u0107i “Crvene magle”, “Karakter i mentalitet jednog pokoljenja” ili “Devetsto tre\u0107a – Majski prevrat”, i odmah biste znali da se radi o Dragi\u0161i Vasi\u0107u. Dragi\u0161a je bio u\u010desnik svih srpskih ratova prve polovine XX veka, od rezervnog poru\u010dnika na Kumanovu 1912. do pripadnika pokreta Dra\u017ee Mihailovi\u0107a 1941. godine i smrti u logoru Stara Gradi\u0161ka aprila 1945. godine. Slede\u0107e godine bi\u0107e ta\u010dno sto godina od objavljivanja Vasi\u0107eve knjige o kojoj je ovde re\u010d. Na slici je prikazan Dragi\u0161a Vasi\u0107 u tri perioda svog \u017eivota.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

\n\n\n\n
Dragi\u0161a Vasi\u0107 bratu Zvezdanu<\/h5>\n\n\n\n

Verovatno je da se ve\u0107 slegla tvoja humka. Ne raspoznaje se, mo\u017eda, ni tvoje ime na malom drvenom krsti\u0107u kojim su tvoji drugovi \u0161to su te voleli obele\u017eili mesto gde \u0107e\u0161 ve\u010dno ostati. Mi smo se, sem tvoje majke, uveliko ute\u0161ili za tobom i sad, kad govorimo o tebi mi, uz tvoje ime, ka\u017eemo pokojni tako, kao da ni\u0161ta nije prirodnije bilo od toga da ti pogine\u0161 u dvadesetim godinama na \u010dukarima dobropoljskim. I kao \u0161to se niko, sem tvoje majke, nije o tebi interesovao dok si bio \u017eiv, tako isto i jo\u0161 manje \u0107e se o tebi neko raspitivati posle tvoje smrti. Ti si bio, ti si \u017eiveo tako malo, s tobom je svr\u0161eno, dragi brate.<\/p>\n\n\n\n

Kad si bio mali ti si najvi\u0161e voleo da igra\u0161 \u201cdu\u0107ana\u201d. U to vreme ja sam bio u onom dobu de\u010daka koji se ponosi \u0161to u familiji ima i mla\u0111e dece od njega. I tada mi je uvek padalo u o\u010di to da ti vi\u0161e voli\u0161 da igra\u0161 \u201cdu\u0107ana\u201d nego \u201cvojske\u201d\u2026<\/p>\n\n\n\n

Ti nisi slu\u017eio vojsku jer je na tebe pao teret hranioca porodice; ti si u ostalom, za nju bio i nesposoban prema svome fizi\u010dkom sastavu \u2026 Se\u0107am se kako si posmatrao kad smo se mi, tvoji ro\u0111aci, vratili iz turskog i bugarskog rata. Kao pouzdano mogu da zaklju\u010dim da si se ti \u010dudio: kako ljudi mogu biti odvojeni od svojih poslova radi ne\u010dega \u0161to nije njihov neposredni interes. Tako je bilo tvoje vaspitanje \u2026 Ti si znao samo i isklju\u010divo za dug koji ima\u0161 svojoj majci i ni prema kome drugom nisi imao bilo kakve odre\u0111ene obaveze \u2026<\/p>\n\n\n\n

U poslednjem ratu, u jesen 1914. kad sam se vra\u0107ao na front ti si po\u0161ao sa mnom kao neborac u \u0161tabu jednog dopunskog bataljona. Do\u0161li smo bili do Vreoca, gde je na\u0161 brat Omil bio na predstra\u017ei prema neprijatelju, koji je ve\u0107 bio stigao u srce na\u0161e zemlje. Znam da sam te tada bio poslao da se sa Omilom vidi\u0161 i pozdravi\u0161. Ali posle kratkog vremena od tvog odlaska ti si se vratio k meni bled, prestravljen i bez daha. Jedna granata profijukala je preko tvoje glave, nekoliko pu\u0161\u010danih zrna prozujala su pored tvojih u\u0161iju, i ti si se vratio. To je bilo prvi put u tvome \u017eivotu da ti oseti\u0161 sli\u010dan strah; pomisao da si mogao poginuti u\u017easnula te je i ti si se prepao prilikom prve mogu\u0107nosti da mo\u017ee\u0161 unesre\u0107iti svoju majku \u2026<\/p>\n\n\n\n

Od tada mi smo se videli samo nekoliko puta a na Krfu tebe su uzeli \nza borca. Ja sam strahovao za tebe i r\u0111ave slutnje nikako me nisu \nostavljale. A posle prve borbe koju je tvoj puk imao Omil mi je javljao:\n 12. avgusta Zvezdan pogibe. Bili smo u istoj \u010deti.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ja te nisam video onog dana kad si pao, mili brate. Ali ta\u010dno mogu da zamislim kakav si izgledao u borbi i onda, kad je tvoje detinje srce prestalo da kuca. To mi nije te\u0161ko da pogodim, jer sam poznavao i tvoju du\u0161u i tvoje misli.<\/p>\n\n\n\n

Siroto jagnje na\u0161e! Ti si morao biti izvan sebe kad si kroz ubistvenu vatru tr\u010dao u strelja\u010dkom stroju. Ti si se uznevereno osvrtao na sve strane da na\u0111e\u0161 mesto koje bi te za\u0161titilo, ti si tu za\u0161titu o\u010dekivao od svojih drugova koji su bili pored tebe i na koje si se upla\u0161eno obazirao; za tebe je neshvatljivo bilo za\u0161to se neko trudi da te ubije. Ali ni\u0161ta dalje od tebe nije bilo nego pomisao da ti drugoga ubije\u0161 \u2026 Tvoja je pu\u0161ka ostala neogaravljena, tvoj bajonet neokrvavljen; i jednog trenutka dok si ti usplahireno tra\u017eio zaklon od smrti koje si se u\u017easno bojao, neprijateljsko zrno zaklalo te je. I dok je iz male rane tekla krv tvojih mladih godina, a ti le\u017eao na zemljio okrenut suncu koje se ra\u0111alo, dotle su tvoji drugovi na tvome izbezumljenom licu morali \u010ditati o\u010dajan i jasan izraz: Jadna moja majko!<\/em><\/p>\n\n\n\n

10. Septembar 1916. Dragi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

Posveta iz knjige Dragi\u0161e Vasi\u0107a \u201cDva meseca u Jugoslovenskom Sibiru\u201d, Beograd 1921. godine.<\/em><\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Knjiga “Dva meseca u Jugoslovenskom Sibiru”, autora Dragiše Vasića, izašla je po prvi put 1921. godine u Beogradu, izdanje knjižare Geca Kon. Neveliko štivo, samo 66 strana, donosi posvetu Dragiše Vasića svom poginulom bratu, Zvezdanu Vasiću, koji je svoj život položio na oltar otadžbine 12. avgusta ratne 1916. godine. Dragiša, poznatiji od braće iz Gornjeg Milanovca, rođen je 1885. godine. Značajan je po svom političkom, kao i po književnom i istorijskom radu. Dovoljno je reći “Crvene magle”, “Karakter i mentalitet jednog pokoljenja” ili “Devetsto treća – Majski prevrat”, i odmah biste znali da se radi o Dragiši Vasiću. Dragiša je bio učesnik svih srpskih ratova prve polovine XX veka, od rezervnog poručnika na Kumanovu 1912. do pripadnika pokreta Draže Mihailovića 1941. godine i smrti u logoru Stara Gradiška aprila 1945. godine. Sledeće godine biće tačno sto godina od objavljivanja Vasićeve knjige o kojoj je ovde reč. Na slici je prikazan Dragiša Vasić u tri perioda svog života. Dragiša Vasić bratu Zvezdanu Verovatno je da se već slegla tvoja humka. Ne raspoznaje se, možda, ni tvoje ime na malom drvenom krstiću kojim su tvoji drugovi što su te voleli obeležili mesto gde ćeš večno ostati. Mi smo se, sem tvoje majke, uveliko utešili za tobom i sad, kad govorimo o tebi mi, uz tvoje ime, kažemo pokojni tako, kao da ništa nije prirodnije bilo od toga da ti pogineš u dvadesetim godinama na čukarima dobropoljskim. I kao što se niko, sem tvoje majke, nije o tebi interesovao dok si bio živ, tako isto i još manje će se o tebi neko raspitivati posle tvoje smrti. Ti si bio, ti si živeo tako malo, s tobom je svršeno, dragi brate. Kad si bio mali ti si najviše voleo da igraš “dućana”. U to vreme ja sam bio u onom dobu dečaka koji se ponosi što u familiji ima i mlađe dece od njega. I tada mi je uvek padalo u oči to da ti više voliš da igraš “dućana” nego “vojske”… Ti nisi služio vojsku jer je na tebe pao teret hranioca porodice; ti si u ostalom, za nju bio i nesposoban prema svome fizičkom sastavu … Sećam se kako si posmatrao kad smo se mi, tvoji rođaci, vratili iz turskog i bugarskog rata. Kao pouzdano mogu da zaključim da si se ti čudio: kako ljudi mogu biti odvojeni od svojih poslova radi nečega što nije njihov neposredni interes. Tako je bilo tvoje vaspitanje … Ti si znao samo i isključivo za dug koji imaš svojoj majci i ni prema kome drugom nisi imao bilo kakve određene obaveze … U poslednjem ratu, u jesen 1914. kad sam se vraćao na front ti si pošao sa mnom kao neborac u štabu jednog dopunskog bataljona. Došli smo bili do Vreoca, gde je naš brat Omil bio na predstraži prema neprijatelju, koji je već bio stigao u srce naše zemlje. Znam da sam te tada bio poslao da se sa Omilom vidiš i pozdraviš. Ali posle kratkog vremena od tvog odlaska ti si se vratio k meni bled, prestravljen i bez daha. Jedna granata profijukala je preko tvoje glave, nekoliko puščanih zrna prozujala su pored tvojih ušiju, i ti si se vratio. To je bilo prvi put u tvome životu da ti osetiš sličan strah; pomisao da si mogao poginuti užasnula te je i ti si se prepao prilikom prve mogućnosti da možeš unesrećiti svoju majku … Od tada mi smo se videli samo nekoliko puta a na Krfu tebe su uzeli za borca. Ja sam strahovao za tebe i rđave slutnje nikako me nisu ostavljale. A posle prve borbe koju je tvoj puk imao Omil mi je javljao: 12. avgusta Zvezdan pogibe. Bili smo u istoj četi. Ja te nisam video onog dana kad si pao, mili brate. Ali tačno mogu da zamislim kakav si izgledao u borbi i onda, kad je tvoje detinje srce prestalo da kuca. To mi nije teško da pogodim, jer sam poznavao i tvoju dušu i tvoje misli. Siroto jagnje naše! Ti si morao biti izvan sebe kad si kroz ubistvenu vatru trčao u streljačkom stroju. Ti si se uznevereno osvrtao na sve strane da nađeš mesto koje bi te zaštitilo, ti si tu zaštitu očekivao od svojih drugova koji su bili pored tebe i na koje si se uplašeno obazirao; za tebe je neshvatljivo bilo zašto se neko trudi da te ubije. Ali ništa dalje od tebe nije bilo nego pomisao da ti drugoga ubiješ … Tvoja je puška ostala neogaravljena, tvoj bajonet neokrvavljen; i jednog trenutka dok si ti usplahireno tražio zaklon od smrti koje si se užasno bojao, neprijateljsko zrno zaklalo te je. I dok je iz male rane tekla krv tvojih mladih godina, a ti ležao na zemljio okrenut suncu koje se rađalo, dotle su tvoji drugovi na tvome izbezumljenom licu morali čitati očajan i jasan izraz: Jadna moja majko! 10. Septembar 1916. Dragiša Vasić Posveta iz knjige Dragiše Vasića “Dva meseca u Jugoslovenskom Sibiru”, Beograd 1921. godine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2022,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[342,339,340,24,341,343],"class_list":["post-1855","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-dobro-polje","tag-dragisa-vasic","tag-dva-meseca-u-jugoslovenskom-sibiru","tag-prvi-svetski-rat","tag-solunski-front","tag-zvezdan-vasic"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1855","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1855"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1855\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2022"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1855"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1855"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1855"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}