{"id":1857,"date":"2020-02-23T19:44:55","date_gmt":"2020-02-23T18:44:55","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=1857"},"modified":"2020-02-23T19:55:20","modified_gmt":"2020-02-23T18:55:20","slug":"crtice-iz-rima-od-jovana-ducica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/crtice-iz-rima-od-jovana-ducica\/2020\/","title":{"rendered":"Crtice iz Rima od Jovana Du\u010di\u0107a"},"content":{"rendered":"\n

Jovan Du\u010di\u0107 je kao dr\u017eavni slu\u017ebenik u dva navrata boravio u Rimu. Prvo od 1912. godine na mestu sekretara poslanstva kraljevine Srbije, a zatim tridesetih godina XX veka kao poslanik i opunomo\u0107eni ministar kraljevine Jugoslavije, zameniv\u0161i na tom mestu svog “kolegu pesnika” Milana Raki\u0107a. Du\u010di\u0107 nije jedini na\u0161 pisac koji je slu\u017ebovao u Rimu. Diplomatske funkcije u Rimu su obavljali i Ivo Andri\u0107, Milan Raki\u0107, Rastko Petrovi\u0107 i Milo\u0161 Crnjanski. Tokom jednog od svojih boravka u prestonici Italije Du\u010di\u0107 je napisao i objavio knjigu pod nazivom Annessione della Bosnia e dell’Erzegovina e la questione Serba<\/em> (Aneksija Bosne i Hercegovine i srpsko pitanje)<\/em> \u010dime je pokazao da je bio odli\u010dan poznavalac istorije, aktuelnih pitanja i me\u0111unarodnih prilika. U svojim pismima objavljenim u knjizi “Gradovi i himere”, Du\u010di\u0107 nas vodi ulicama Rima. U nastavku pro\u010ditajte odlomke iz ove knjige objavljene u sabranim delima Jovana Du\u010di\u0107a, Narodna prosveta oko 1930. godine, a zatim u izdanju SKZ, Beograd 1940. godine. Na kraju teksta mo\u017eete preuzeti PDF fajl koji sadr\u017ei kompletno Du\u010di\u0107evo “Pismo iz Italije”, objavljeno u pomenutoj knjizi.<\/p>\n\n\n\n

Na retu\u0161iranoj slici u zaglavlju: Jovan Du\u010di\u0107 za svojim radnim stolom poslanstva u Rimu<\/em>. <\/p>\n\n\n\n

RIM, oktobra 19**<\/em><\/h4>\n\n\n\n

Kad nam je dvadeset godina, mi na rimskim ulicama mislimo  na stotine\n generacija lepih rimskih \u017eena koje su pro\u0161le tim putima. U tridesetoj \ngodini, mi ovde mislimo na starinske rimske heroje i tra\u017eimo po putu \nApiji stope dalekih cezarskih legija. U \u010detrdesetoj, mislimo na anti\u010dke \nbesednike i mudrace. U pedesetoj, na mu\u010denike i svetitelje. Ima na\u0161e \nsrce jedno svoje doba Petroniusa i Lukulusa, drugo Scipiona i Pompeja, \ntre\u0107e Cicerona i Seneke, \u010detvrto svetog Pavla i svete Cecilije \u2026<\/p>\n\n\n\n

I gradovi imaju uvek po jedno doba ljudskog \u017eivota i ljudskih \nstrasti; a jedini je grad Rim koji ima sva na\u0161a doba, i koji daje svakoj\n na\u0161oj strasti svoje magije i svoje istine; i kada god se vratimo ovamo,\n mi uvek otkrivamo ovde nova \u010dudesa i nove lepote. Rim nije samo ve\u010dit, \nnego i ve\u010dno druk\u010diji.<\/p>\n\n\n\n

\"Gradovi<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Jer ni na jednoj stopi na\u0161e zemlje nije du\u017ee boravila ljudska misao, \nni vi\u0161e ostavila traga ljudska energija. Rimska dr\u017eava nije prestajala u\n svetu za nepune tri hiljade godina: kada je svr\u0161ila cezarska dr\u017eava, \nona se pretvorila u duhovno carstvo i papsku dr\u017eavu \u2026  Od Cezara koji je\n bio vojnik i prvosve\u0161tenik, ostao je vladar i prvosve\u0161tenik. To duhovno\n carstvo  i kad je gubilo svoju snagu nije gubilo svoj kontinuitet \u2026 I \ndanas stvari ovde imaju  izgled sve\u0161tenih utvari; i sve \u017eivi u \nusamljenosti svoje istorijske lepote jer je svaka od njih jedan dokument\n ljudske misli i savesti \u2026<\/p>\n\n\n\n

Nikad Rim nije lep\u0161i nego no\u0107u, i nigde no\u0107 nije lep\u0161a nego u Rimu. \nIma ulica i pijaca koje nikad nisam video druk\u010de nego no\u0107u, i kojima \nnikad nisam znao ime i pravac. Takve su ulice u Borgo Vecchio, i \nkvartovima u kojima \u017eive mali ljudi, gde se prozori pogase ve\u0107 od prvog \nmraka, i gde je ti\u0161ina duboka kao no\u0107no more \u2026<\/p>\n\n\n\n

U ovim su tamnim kvartovima izumrli \u010ditavi narodi. Ovom su stopom \nzemlji\u0161ta pro\u0161le i vojske osvaja\u010da, i sjajne procesije, i patrole \ninkvizicije, i mu\u010denici i sveci, i najbu\u010dniji karnevali, i najlep\u0161e \n\u017eene, i najve\u0107i ljudi. A sve stoji jo\u0161 i danas na svom starom mestu \u2026<\/p>\n\n\n\n

Samo je jo\u0161 u Italiji mogu\u0107e videti lepotu i ti\u0161inu, nepodvajane i ujedinjene. Samo se tu i sad vidi lepota neoskvrnjena i ti\u0161ina neobe\u0161\u010da\u0161\u0107ena \u2026 Ima ti\u0161ina kojih se se\u0107am vi\u0161e nego najlep\u0161ih re\u010di \u2026<\/p>\n\n\n\n

Pismo iz Italije PDF<\/a><\/div>\n\n\n\n
\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jovan Dučić je kao državni službenik u dva navrata boravio u Rimu. Prvo od 1912. godine na mestu sekretara poslanstva kraljevine Srbije, a zatim tridesetih godina XX veka kao poslanik i opunomoćeni ministar kraljevine Jugoslavije, zamenivši na tom mestu svog “kolegu pesnika” Milana Rakića. Dučić nije jedini naš pisac koji je službovao u Rimu. Diplomatske funkcije u Rimu su obavljali i Ivo Andrić, Milan Rakić, Rastko Petrović i Miloš Crnjanski. Tokom jednog od svojih boravka u prestonici Italije Dučić je napisao i objavio knjigu pod nazivom Annessione della Bosnia e dell’Erzegovina e la questione Serba (Aneksija Bosne i Hercegovine i srpsko pitanje) čime je pokazao da je bio odličan poznavalac istorije, aktuelnih pitanja i međunarodnih prilika. U svojim pismima objavljenim u knjizi “Gradovi i himere”, Dučić nas vodi ulicama Rima. U nastavku pročitajte odlomke iz ove knjige objavljene u sabranim delima Jovana Dučića, Narodna prosveta oko 1930. godine, a zatim u izdanju SKZ, Beograd 1940. godine. Na kraju teksta možete preuzeti PDF fajl koji sadrži kompletno Dučićevo “Pismo iz Italije”, objavljeno u pomenutoj knjizi. Na retuširanoj slici u zaglavlju: Jovan Dučić za svojim radnim stolom poslanstva u Rimu. RIM, oktobra 19** Kad nam je dvadeset godina, mi na rimskim ulicama mislimo  na stotine generacija lepih rimskih žena koje su prošle tim putima. U tridesetoj godini, mi ovde mislimo na starinske rimske heroje i tražimo po putu Apiji stope dalekih cezarskih legija. U četrdesetoj, mislimo na antičke besednike i mudrace. U pedesetoj, na mučenike i svetitelje. Ima naše srce jedno svoje doba Petroniusa i Lukulusa, drugo Scipiona i Pompeja, treće Cicerona i Seneke, četvrto svetog Pavla i svete Cecilije … I gradovi imaju uvek po jedno doba ljudskog života i ljudskih strasti; a jedini je grad Rim koji ima sva naša doba, i koji daje svakoj našoj strasti svoje magije i svoje istine; i kada god se vratimo ovamo, mi uvek otkrivamo ovde nova čudesa i nove lepote. Rim nije samo večit, nego i večno drukčiji. Jer ni na jednoj stopi naše zemlje nije duže boravila ljudska misao, ni više ostavila traga ljudska energija. Rimska država nije prestajala u svetu za nepune tri hiljade godina: kada je svršila cezarska država, ona se pretvorila u duhovno carstvo i papsku državu …  Od Cezara koji je bio vojnik i prvosveštenik, ostao je vladar i prvosveštenik. To duhovno carstvo  i kad je gubilo svoju snagu nije gubilo svoj kontinuitet … I danas stvari ovde imaju  izgled sveštenih utvari; i sve živi u usamljenosti svoje istorijske lepote jer je svaka od njih jedan dokument ljudske misli i savesti … Nikad Rim nije lepši nego noću, i nigde noć nije lepša nego u Rimu. Ima ulica i pijaca koje nikad nisam video drukče nego noću, i kojima nikad nisam znao ime i pravac. Takve su ulice u Borgo Vecchio, i kvartovima u kojima žive mali ljudi, gde se prozori pogase već od prvog mraka, i gde je tišina duboka kao noćno more … U ovim su tamnim kvartovima izumrli čitavi narodi. Ovom su stopom zemljišta prošle i vojske osvajača, i sjajne procesije, i patrole inkvizicije, i mučenici i sveci, i najbučniji karnevali, i najlepše žene, i najveći ljudi. A sve stoji još i danas na svom starom mestu … Samo je još u Italiji moguće videti lepotu i tišinu, nepodvajane i ujedinjene. Samo se tu i sad vidi lepota neoskvrnjena i tišina neobeščašćena … Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči …<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2069,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143,173],"tags":[359,362,48,360,361],"class_list":["post-1857","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","category-putovanja","tag-grad-rim","tag-gradovi-i-himere-knjiga","tag-italija","tag-jovan-ducic","tag-pismo-iz-italije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1857","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1857"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1857\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2069"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1857"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1857"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1857"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}