{"id":228,"date":"2023-03-18T00:23:00","date_gmt":"2023-03-17T23:23:00","guid":{"rendered":"http:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=228"},"modified":"2023-04-26T18:06:36","modified_gmt":"2023-04-26T16:06:36","slug":"naslovi-u-mojoj-glavi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/naslovi-u-mojoj-glavi\/2023\/","title":{"rendered":"Naslovi u mojoj glavi ili nasumi\u010dni katalog doma\u0107e knji\u017eevnosti"},"content":{"rendered":"\n
\n

Ovi su redovi nastali spontano tokom jednog radnog dana u knji\u017eari, prebiraju\u0107i po polici sa doma\u0107im autorima zapazio sam naslove, i video sam samo naslove, slagali su se u re\u010denice… Jednom sam ve\u0107 napisao ne\u0161to sli\u010dno, ali se ne se\u0107am kada i gde, ni za\u0161to. Ova pri\u010da se mo\u017ee slobodno tuma\u010diti i kao neki nasumi\u010dni katalog doma\u0107e knji\u017eevnosti. <\/p>\nSlika u zaglavlju je miks ilustracije iz knjige “Razgovor ugodni naroda slovinskoga” iz 1759. godine i de\u010djeg rukopisa iz 1913. godine.<\/em>
<\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n

\n\n\n\n

U Gluho doba \u010ditao sam Pisma iz tu\u0111ine, shvatio sam gde su moji Koreni i postao Vernik. Osetio sam Dah zemlje i pomislio tu su jednom bili i moji O\u010devi i oci, ovde je moja Atlantida. Danas je Vreme la\u017ei, sve je danas Magla i mjese\u010dina, i naviru Sje\u0107anja. Kako upokojiti vampira u sebi i uploviti u Ostrvo Ti\u0161ine, mesto gde je Svih \u017ealosnih radost. Te\u0161ka isku\u0161enja su ispred mene, visoka kao \u0160panski zid u ove Zimnje ve\u010deri. Kroz Lagum i Kroz buru, moja su Usta puna zemlje, Bez ljubavi i Pomerene savesti grebem noktima Crte i reze i sanjam moj Eldorado. I tako, Hiljadu i druga no\u0107, \u0160esti dan, Ponedeljak, Utorak, Sreda, \u010cetvrtak, u Ba\u0161ti sljezove boje na licu ose\u0107am Unutra\u0161nju stranu vetra, Vreme je smrti, da li \u0107e se ikada vratiti dani Kad su cvetale tikve, kada je Seljak mali kralj bio Gorski car. <\/p>\n\n\n\n

Una, Devojka sa zelenim o\u010dima, Ada, Djevojka crvene kose, Ivana, Zoe i Ana u novoj balskoj haljini, Sje\u0107anja na njih blede Kao protekle vode. Nisu ovo Ljubavne pri\u010de, ni Legenda o Taboru, vi\u0161e zvu\u010di kao Knjiga \u017ealbi, Skitam i pri\u010dam, neke davne Uspomene jednog skita\u010da. \u010cuje se Grozdanin kikot. Pi\u0161i kao \u0161to \u0107uti\u0161 rekao mi je jednom Brana. Smutnoe vreme u ovoj Prokletoj avliji, odjekuju odnekud Jauci sa zmijanja, a i Vreme zmija je, vreme La\u017ee i parala\u017ee gde Kalu\u0111er i hajduk postaju jedno, nije trenutak za Stra\u0161ne ljubavne pri\u010de, tren je za Pesme bola, ali ne i ponosa.<\/p>\n\n\n\n

Ljudi sa \u010detiri prsta, senke im se gube niz ulicu Via Romana, me\u0111u njima je i Apisov tamni\u010dar. Iza njih ostaju Znakovi pored puta. Onaj najvi\u0161i, Gospodar munja, zovu ga Milan Narand\u017ei\u0107. \u010cizma\u0161i su to, oni koji sanjaju Novi Jerusalim. Dok je Zemlja u plamenu njihov hod ostavlja utisak Hodo\u010da\u0161\u0107a Arsenija Njegovana. Hajduci su to, Vrela krv. Uspenje i sunovrat, Vreme \u010duda i Besnila. \u0110avoli dolaze na Konstantinovo raskr\u0161\u0107e. Ovde je i Bog rekao Frede laku no\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Ne \u017eelim da ova pri\u010da zvu\u010di kao Lament nad Beogradom ili Beograd za pokojnike, vi\u0161e sli\u010di Kronici nekog palana\u010dkog groblja, me\u0111utim \u0161ta god napi\u0161em bi\u0107e to samo Lajanje na zvezde, neki providni Predeo slikan \u010dajem na starom Carigradskom drumu ili kako bi to Simon Drakul nazvao “Reci kamenu sine”. Gorila, Juda, Legionar, to je danas Beogradski cvet gra\u0111anstva, oni su slavni Vitezovi slavonske ravni, oni su Podzemni klub, oni su na\u0161i Prijatelji sa tog i tog venca, Jaha\u010di nad jaha\u010dima, na\u0161i O\u010devi i oci. To je pri\u010da iz knjige Nove srpske fantastike, nije Iz knjiga starostavnih. Ni Gospo\u0111a ministarka im nije ravna, ta Pokondirena tikva. <\/p>\n\n\n\n

Na\u0161a je sudbina da su nam uvek Poslednja pisma iz tu\u0111ine, na\u0161 je pravac Istok-zapad, iza nas ostaju Utuljena kandila i 101 pri\u010da Tri posleratna druga. Iza nas ostaje Turnir grbavaca. I \u017eivot ide dalje, pamtimo Dodir svile, Staze, lica, predele. Sanjamo Jedan od onih \u017eivota, pamtimo Po\u017ear na trgu Marksa i Engelsa i Deset krvavih godina. Lagano iscrtavam Moj krug kredom, linija ide Iz crnih ponora do zvezda i zavr\u0161ava kao Mrtvi ugao. \u010covekova tragedija je \u0161to uvek tra\u017ei Petu stranu sveta i uvek je tra\u017ei Me\u0111u javom i med snom, Tamo gde loze pla\u010du. U pitanju je Velika zabuna jer je sve ovo Vra\u017eji otok, Sonata u sivom, Ku\u0107a lopova odakle Bekstva nema i \u017dalosno pozorje. Daleko je sunce. Sve drugo je Bajka, Jelena je \u017eena koje uistinu nema. Kocka je ba\u010dena, sru\u0161en je Most na \u017depi, daleko je Na drini \u0107uprija, daleko je moja Atlantida, uistinu Te\u0161ko pobe\u0111enima. Gre\u0161nik sam zarobljen u Vremenu smrti i Vremenu vlasti. Na\u0107i \u0107emo se jednog dana Na sun\u010danoj strani, ispod Zvezdanog pla\u0161ta i sve \u0107e ovo jednog dana zvu\u010dati kao neka nepotvr\u0111ena glasina, hmm … Re\u010de mi jedan \u010doek, u to i to vreme, u tom i tom mestu, u Smiraju dana na Balkanu, u Prokletoj avliji Ku\u0107e Luki\u0107a \u017eiveo je \u010cudan svet, zvali su ih Do\u0161ljaci, Provincijalci, svirali su C.A. Blues …<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovi su redovi nastali spontano tokom jednog radnog dana u knjižari, prebirajući po polici sa domaćim autorima zapazio sam naslove, i video sam samo naslove, slagali su se u rečenice… Jednom sam već napisao nešto slično, ali se ne sećam kada i gde, ni zašto. Ova priča se može slobodno tumačiti i kao neki nasumični katalog domaće književnosti. Slika u zaglavlju je miks ilustracije iz knjige “Razgovor ugodni naroda slovinskoga” iz 1759. godine i dečjeg rukopisa iz 1913. godine. U Gluho doba čitao sam Pisma iz tuđine, shvatio sam gde su moji Koreni i postao Vernik. Osetio sam Dah zemlje i pomislio tu su jednom bili i moji Očevi i oci, ovde je moja Atlantida. Danas je Vreme laži, sve je danas Magla i mjesečina, i naviru Sjećanja. Kako upokojiti vampira u sebi i uploviti u Ostrvo Tišine, mesto gde je Svih žalosnih radost. Teška iskušenja su ispred mene, visoka kao Španski zid u ove Zimnje večeri. Kroz Lagum i Kroz buru, moja su Usta puna zemlje, Bez ljubavi i Pomerene savesti grebem noktima Crte i reze i sanjam moj Eldorado. I tako, Hiljadu i druga noć, Šesti dan, Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak, u Bašti sljezove boje na licu osećam Unutrašnju stranu vetra, Vreme je smrti, da li će se ikada vratiti dani Kad su cvetale tikve, kada je Seljak mali kralj bio Gorski car. Una, Devojka sa zelenim očima, Ada, Djevojka crvene kose, Ivana, Zoe i Ana u novoj balskoj haljini, Sjećanja na njih blede Kao protekle vode. Nisu ovo Ljubavne priče, ni Legenda o Taboru, više zvuči kao Knjiga žalbi, Skitam i pričam, neke davne Uspomene jednog skitača. Čuje se Grozdanin kikot. Piši kao što ćutiš rekao mi je jednom Brana. Smutnoe vreme u ovoj Prokletoj avliji, odjekuju odnekud Jauci sa zmijanja, a i Vreme zmija je, vreme Laže i paralaže gde Kaluđer i hajduk postaju jedno, nije trenutak za Strašne ljubavne priče, tren je za Pesme bola, ali ne i ponosa. Ljudi sa četiri prsta, senke im se gube niz ulicu Via Romana, među njima je i Apisov tamničar. Iza njih ostaju Znakovi pored puta. Onaj najviši, Gospodar munja, zovu ga Milan Narandžić. Čizmaši su to, oni koji sanjaju Novi Jerusalim. Dok je Zemlja u plamenu njihov hod ostavlja utisak Hodočašća Arsenija Njegovana. Hajduci su to, Vrela krv. Uspenje i sunovrat, Vreme čuda i Besnila. Đavoli dolaze na Konstantinovo raskršće. Ovde je i Bog rekao Frede laku noć. Ne želim da ova priča zvuči kao Lament nad Beogradom ili Beograd za pokojnike, više sliči Kronici nekog palanačkog groblja, međutim šta god napišem biće to samo Lajanje na zvezde, neki providni Predeo slikan čajem na starom Carigradskom drumu ili kako bi to Simon Drakul nazvao “Reci kamenu sine”. Gorila, Juda, Legionar, to je danas Beogradski cvet građanstva, oni su slavni Vitezovi slavonske ravni, oni su Podzemni klub, oni su naši Prijatelji sa tog i tog venca, Jahači nad jahačima, naši Očevi i oci. To je priča iz knjige Nove srpske fantastike, nije Iz knjiga starostavnih. Ni Gospođa ministarka im nije ravna, ta Pokondirena tikva. Naša je sudbina da su nam uvek Poslednja pisma iz tuđine, naš je pravac Istok-zapad, iza nas ostaju Utuljena kandila i 101 priča Tri posleratna druga. Iza nas ostaje Turnir grbavaca. I život ide dalje, pamtimo Dodir svile, Staze, lica, predele. Sanjamo Jedan od onih života, pamtimo Požar na trgu Marksa i Engelsa i Deset krvavih godina. Lagano iscrtavam Moj krug kredom, linija ide Iz crnih ponora do zvezda i završava kao Mrtvi ugao. Čovekova tragedija je što uvek traži Petu stranu sveta i uvek je traži Među javom i med snom, Tamo gde loze plaču. U pitanju je Velika zabuna jer je sve ovo Vražji otok, Sonata u sivom, Kuća lopova odakle Bekstva nema i Žalosno pozorje. Daleko je sunce. Sve drugo je Bajka, Jelena je žena koje uistinu nema. Kocka je bačena, srušen je Most na Žepi, daleko je Na drini ćuprija, daleko je moja Atlantida, uistinu Teško pobeđenima. Grešnik sam zarobljen u Vremenu smrti i Vremenu vlasti. Naći ćemo se jednog dana Na sunčanoj strani, ispod Zvezdanog plašta i sve će ovo jednog dana zvučati kao neka nepotvrđena glasina, hmm … Reče mi jedan čoek, u to i to vreme, u tom i tom mestu, u Smiraju dana na Balkanu, u Prokletoj avliji Kuće Lukića živeo je Čudan svet, zvali su ih Došljaci, Provincijalci, svirali su C.A. Blues …<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":236,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[5,75,76],"class_list":["post-228","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","tag-knjige","tag-srpska-knjizevnost","tag-srpski-pisci"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=228"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5694,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228\/revisions\/5694"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/236"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=228"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=228"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=228"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}