{"id":2368,"date":"2020-03-14T06:05:14","date_gmt":"2020-03-14T05:05:14","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=2368"},"modified":"2020-03-14T06:21:28","modified_gmt":"2020-03-14T05:21:28","slug":"meduratni-casopis-nova-evropa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/meduratni-casopis-nova-evropa\/2020\/","title":{"rendered":"Me\u0111uratni \u010dasopis \u201eNova Evropa\u201d"},"content":{"rendered":"\n
\u010casopis \u201eNova Evropa<\/a>\u201d <\/strong>pokrenut je po\u010detkom dvadesetih godina 20. veka. Neprekidno je izlazio od 16. septembra 1920. do 20. marta 1941. godine, u po\u010detku triput, pa dvaput, a od 1930. jedanput mese\u010dno, pod uredni\u0161tvom Milana \u0106ur\u010dina, istaknutog jugoslovenskog intelektualca, publiciste, prevodioca i knji\u017eevnika, koji je dugo boravio u Velikoj Britaniji. \u0106ur\u010din je inspiraciju prona\u0161ao u londonskom \u010dasopisu The New Europe<\/em> (16. oktobra 1916 \u2013 28. oktobra 1920), dakle, Nova Evropa<\/em> po\u010dela je izlaziti upravo u trenutku kada je engleski \u010dasopis prestao sa izla\u017eenjem.
<\/h6>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

U su\u0161tini, \u201eNova Evropa\u201d<\/strong> je bila glasilo za politiku i dru\u0161tveni \u017eivot, bavilo se kulturom i objavljivalo knji\u017eevne radove. Klica \u201eNove Evrope\u201d nikla je iz pisma koje je \u0106ur\u010din uputio po\u010detkom maja 1920. dvanaestorici istaknutih intelektualaca, pozivaju\u0107i ih na saradnju. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Osniva\u010di \u201eNove Evrope\u201d bili su:<\/strong> <\/em>Jovan Cviji\u0107, Josip Smodlaka, Ivan Me\u0161trovi\u0107, Matija Murko, Ivan Prijatelj, Milan Re\u0161etar, Nikola Stojkovi\u0107, Leonid Pitami\u0107, Julije Bene\u0161i\u0107, Tihomir Ostoji\u0107, Kosta Kumanudi, Milan Raki\u0107, Sv. Popovi\u0107, Vojislav M. Jovanovi\u0107, Branimir Livadi\u0107, Milan Grol i Milan \u0106ur\u010din<\/em>. <\/p>\n\n\n\n

Prvi broj \u201eNove Evrope\u201d<\/strong> publikovan je 16. septembra 1920. godine, u tira\u017eu oko 4.000 primjeraka. Ime \u010dasopisa je dobro smi\u0161ljeno i odabrano, a cilj mu je bio da obuhvati \u201esva tri plemena\u201d, Srbe, Hrvate i Slovence  i da ih pribli\u017ei \u201eevropskim uzorima\u201d.<\/p>\n\n\n\n

U \u010dasopisu su tako\u0111e sara\u0111ivale mnoge istaknute li\u010dnosti kao<\/strong> \u0161to su Vadimir Dvornikovi\u0107, Tihomir \u0110or\u0111evi\u0107, Vatroslav Jagi\u0107, Slobodan Jovanovi\u0107, Gustav Krklec, zenitista Ljubomir Mici\u0107, Marijan Mikac, vojvoda \u017divojin Mi\u0161i\u0107, Isidora Sekuli\u0107, Marko Car, Milo\u0161 Crnjanski, Uro\u0161 D\u017eoni\u0107 <\/em>i mnogi drugi. <\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Glavni urednik Nove Evrop<\/em><\/strong>e<\/strong><\/em> bio je Milan \u0106ur\u010din (Pan\u010devo, 14. novembar 1880 \u2014 Zagreb, 20. januar 1960). \u0106ur\u010din je bio knji\u017eevnik, knji\u017eevni kriti\u010dar, publicista i prevodilac. Godine 1904. doktorirao je germanistiku i slavistiku u Be\u010du sa tezom Srpska narodna poezija u nema\u010dkoj literaturi<\/em>. Teza je 1905. godine objavljena u Lajpcigu. Za vreme Prvog svetskog rata, od 1916. do 1919. \u017eiveo je u Londonu dru\u017ee\u0107i se sa jugoslovenskom emigracijom. Umro je u Zagrebu 1960. godine. Za bibliofile mo\u017ee biti zna\u010dajan podatak da je njegova druga knjiga “Pesme” iza\u0161la 1911. godine u tira\u017eu od samo 60 primeraka.<\/strong> Pored nekoliko knjiga koje je objavio, objavljivao je svoje pesme u najpoznatijim onovremenim knji\u017eevnim \u010dasopisim: \u201cBrankovo kolo\u201d, \u201cCarigradski glasnik\u201d,  \u201cSrpski knji\u017eevni glasnik\u201d i drugi.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Nova Evropa 1920-1941 – Marko Nedi\u0107 (pdf knjiga)<\/a><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Časopis „Nova Evropa” pokrenut je početkom dvadesetih godina 20. veka. Neprekidno je izlazio od 16. septembra 1920. do 20. marta 1941. godine, u početku triput, pa dvaput, a od 1930. jedanput mesečno, pod uredništvom Milana Ćurčina, istaknutog jugoslovenskog intelektualca, publiciste, prevodioca i književnika, koji je dugo boravio u Velikoj Britaniji. Ćurčin je inspiraciju pronašao u londonskom časopisu The New Europe (16. oktobra 1916 – 28. oktobra 1920), dakle, Nova Evropa počela je izlaziti upravo u trenutku kada je engleski časopis prestao sa izlaženjem. U suštini, „Nova Evropa” je bila glasilo za politiku i društveni život, bavilo se kulturom i objavljivalo književne radove. Klica „Nove Evrope” nikla je iz pisma koje je Ćurčin uputio početkom maja 1920. dvanaestorici istaknutih intelektualaca, pozivajući ih na saradnju. Osnivači „Nove Evrope” bili su: Jovan Cvijić, Josip Smodlaka, Ivan Meštrović, Matija Murko, Ivan Prijatelj, Milan Rešetar, Nikola Stojković, Leonid Pitamić, Julije Benešić, Tihomir Ostojić, Kosta Kumanudi, Milan Rakić, Sv. Popović, Vojislav M. Jovanović, Branimir Livadić, Milan Grol i Milan Ćurčin. Prvi broj „Nove Evrope” publikovan je 16. septembra 1920. godine, u tiražu oko 4.000 primjeraka. Ime časopisa je dobro smišljeno i odabrano, a cilj mu je bio da obuhvati „sva tri plemena”, Srbe, Hrvate i Slovence  i da ih približi „evropskim uzorima”. U časopisu su takođe sarađivale mnoge istaknute ličnosti kao što su Vadimir Dvorniković, Tihomir Đorđević, Vatroslav Jagić, Slobodan Jovanović, Gustav Krklec, zenitista Ljubomir Micić, Marijan Mikac, vojvoda Živojin Mišić, Isidora Sekulić, Marko Car, Miloš Crnjanski, Uroš Džonić i mnogi drugi. Glavni urednik Nove Evrope bio je Milan Ćurčin (Pančevo, 14. novembar 1880 — Zagreb, 20. januar 1960). Ćurčin je bio književnik, književni kritičar, publicista i prevodilac. Godine 1904. doktorirao je germanistiku i slavistiku u Beču sa tezom Srpska narodna poezija u nemačkoj literaturi. Teza je 1905. godine objavljena u Lajpcigu. Za vreme Prvog svetskog rata, od 1916. do 1919. živeo je u Londonu družeći se sa jugoslovenskom emigracijom. Umro je u Zagrebu 1960. godine. Za bibliofile može biti značajan podatak da je njegova druga knjiga “Pesme” izašla 1911. godine u tiražu od samo 60 primeraka. Pored nekoliko knjiga koje je objavio, objavljivao je svoje pesme u najpoznatijim onovremenim književnim časopisim: “Brankovo kolo”, “Carigradski glasnik”,  “Srpski književni glasnik” i drugi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2381,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[391,390,392],"class_list":["post-2368","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-meduratni-casopisi-u-jugoslaviji","tag-milan-curcin","tag-periodicna-stampa-u-kraljevini-jugoslaviji"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t