{"id":2404,"date":"2020-03-20T00:20:14","date_gmt":"2020-03-19T23:20:14","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=2404"},"modified":"2020-03-21T19:42:22","modified_gmt":"2020-03-21T18:42:22","slug":"ruska-emigracija-u-kraljevini-jugoslaviji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/ruska-emigracija-u-kraljevini-jugoslaviji\/2020\/","title":{"rendered":"Ruska emigracija u kraljevini Jugoslaviji"},"content":{"rendered":"\n
U poslednje vreme govori se vi\u0161e nego obi\u010dno o ruskim emigrantima u kraljevini Jugoslaviji 20-tih godina XX veka. Zasluga najverovatnije pripada jednoj doma\u0107oj tv seriji koja se bavila i tim pitanjem. Po\u0161to je pro\u0161le 2019. a i ove 2020. godine prakti\u010dno stogodi\u0161njica ove migracije, donosimo vam tekst koji predstavlja izbor iz \u010dlanaka napisanih i objavljenih u Jugoslaviji krajem 20-tih i po\u010detkom 30-tih godina, u vreme dok je ruska emigracija jo\u0161 uvek bila vrlo prisutna u na\u0161oj zemlji. Izvor je \u010dasopis “Nova Evropa”<\/a> u kome su u vi\u0161e razli\u010ditih brojeva \u0161tampani \u010dlanci o ruskoj emigraciji.<\/h6>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Ruska emigracija<\/h3>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n

Prvi emigranti pojavili su se u Jugoslaviji godine 1919., nakon napu\u0161tanja Odese od strane Francuza, dok su velike mase po\u010dele da pristi\u017eu po\u010dev\u0161i od februara 1920. godine, u nekoliko talasa. Zatim, u novembru iste godine Englezi evakui\u0161u iz Rusije brojne izbegli\u010dke grupe, koje su se nalazile na vi\u0161e mesta pod njihovom za\u0161titom. Potpuno ta\u010dna statistika i evidencija izbegli\u010dkih masa nikada nije vo\u0111ena, ali se smatra da je ruskih izbeglica u jednom trenutku u Jugoslaviji bilo vi\u0161e od 40.000. U godinama koje su sledile taj broj se smanjivao odlaskom grupa i pojedinaca u druge zemlje, najvi\u0161e u Francusku. Repatrijacije su bile vrlo retke, dok su stalno pristizali novi pojedinci iz Rusije i iz drugih zemalja. Godine 1930. smatralo se da je ruskih izbeglica u Jugoslaviji bili oko 28.000. Nekoliko hiljada ovih ljudi postali su dr\u017eavljani kraljevine Jugoslavije, dobiv\u0161i naturalizaciju<\/em> po preporuci Dr\u017eavnog Saveta, kraljevskim ukazom, a na predlog ministra unutra\u0161njih dela, i to olak\u0161anim postupkom.<\/p>\n\n\n\n

Ruske izbeglice u Jugoslaviji uglavnom su pripadale vi\u0161em ili srednjem stale\u017eu, veleposedni\u010dko plemstvo, vi\u0161a i srednja birokratija, lica liberalnih profesija, trgovci, industrijalci i najvi\u0161e oficira. Sa njima je do\u0161ao i odre\u0111eni broj Kozaka i pripadnika drugih slojeva. <\/p>\n\n\n\n

Svi oni u Jugoslaviji \u017eive vrlo intenzivnim ruskim \u017eivotom. Stvorili su sebi bezbroj svakojakih organizacija. U \u0161ali se govori da ima mnogo vi\u0161e organizacija nego samih Rusa. Sve vreme velika ve\u0107ina emigracije ube\u0111ena je da joj je \u010das povratka u Rusiju blizu. Ovo ose\u0107anje, ili ube\u0111enje, usporavalo je i usporava jo\u0161 uvek, proces prilago\u0111avanja doma\u0107oj sredini i zbli\u017eavanje sa doma\u0107im svetom. Izvesna odvojenost ruske emigracije od doma\u0107eg stanovni\u0161tva, kao i pojedini neprijatni sukobi ( a i poneka skandalozna afera, koje se s vremena na vreme javljaju), ometaju i kvare dobre me\u0111usobne odnose, ali ipak izgleda da se nigde na svetu nije ruska emigracija toliko odoma\u0107ila i prirasla za tle koje ju je primilo, kao u Jugoslaviji. U\u010de\u0161\u0107e Rusa u gotovo svim granama javnog i privrednog \u017eivota, sve mnogobrojniji me\u0161oviti brakovi, i naro\u010dito aktivni rad u nekim ustanovama, \u010dini da veliki broj Rusa vidi u Jugoslaviji svoju drugu domovinu. Mla\u0111e generacije, koje se ovde \u0161koluju, koje odrastaju sa doma\u0107om omladinom, potpuno postaju Jugosloveni, nenapu\u0161taju\u0107i pritom svoju rusku narodnost i ruski mentalitet. Zato \u0107e oni poslu\u017eiti kao most izme\u0111u Jugoslovena i Rusa uop\u0161te. Me\u0111utim, ponekad se od jedne grupe Rusa mo\u017ee \u010duti za drugu: “eto, oni vi\u0161e nisu Rusi, odrodili su se.” <\/p>\n\n\n\n

Ruski arhiv<\/em><\/h5>\n\n\n\n

Od 1928. godine, inicijativom jedne demokratske struje ruskih javnih radnika nastanjenih u Jugoslaviji, u Beogradu izlazi “Ruski arhiv”, \u010dasopis za politiku, kulturu i privredu Rusije, na srpskohrvatskom jeziku. Iako je u prvoj svesci nagla\u0161eno da \u0107e \u010dasopis izlaziti na srpskohrvatskom jeziku, a kako je poznato taj se jezik slu\u017ei i latinicom i \u0107irilicom, Ruski arhiv se sve vreme slu\u017eio samo \u0107irilicom, \u0161to su veoma \u017ealili \u010ditaoci zapadnih krajeva na\u0161e zemlje i \u0161to je bio jedan od razloga slabe popularnosti u ovim krajevima.<\/p>\n\n\n\n

Sudbina ruske imigracije<\/h3>\n\n\n\n

Nekada su Rusi bili \u017eeljeni gosti u Evropi; oni su van granica otad\u017ebine tro\u0161ili lude pare, i niko se sa njima nije takmi\u010dio <\/em><\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Ve\u0107 je deset godina pro\u0161lo otkako blizu milion ruskih ljudi \u017eive van otad\u017ebine, na\u0161av\u0161i sebi skloni\u0161ta u razli\u010ditim zemljama, nakon stra\u0161noga sloma stare Rusije. Izgleda da na kugli zemaljskoj nema nijednog kuti\u0107a a da nije sudbina bacila u njega ve\u0107i ili manji broj ruskih izbeglica. Svuda oni nose sa sobom ime Rusije, pri\u010de o uzrocima golemog prevrata i svoja ma\u0161tanja o budu\u0107oj Rusiji. Uloga emigracije kao nosioca ruskog duha i osobina ruske kulture, kao pokreta\u010da interesovanja za rusku istoriju, rusku umetnost i za rusku knji\u017eevnost, neosporna je. Nikad se pre nije prevodilo na strane jezike toliko dela ruskih pisaca. Nikad se pre kriti\u010dari i publicisti nisu tako bavili analizom dela ruskih klasi\u010dnih pisaca, ruske muzike i drugih umetnosti; i mo\u017eda nikad pre mo\u0107na stara Rusija nije toliko sna\u017eno uticala na op\u0161ti tok razvoja \u010dove\u010danske misli i kulture, koliko sad uti\u010de na njih Rusija razbijena, pretvorena razboji\u0161te, oslabljena usled Revolucije i gra\u0111anskog rata. Na ovaj na\u010din ruska emigracija ne samo da odr\u017eava tradiciju razvoja ruske kulture, nego i vaspitava u njenom duhu svoju omladinu, odvojenu od domovine i izlo\u017eenu opasnosti denacionalizacije. <\/p>\n\n\n\n

Moralo se raditi pod najte\u017eim uslovima, \u010desto u neprijateljskoj sredini, naro\u010dito u Evropi. Evropa je prenatrpana stanovni\u0161tvom, i svaki nov inteligentan stanovnik za nju je suvi\u0161an. Nekada su Rusi bili \u017eeljeni gosti u Evropi; oni su van granica otad\u017ebine tro\u0161ili lude pare, i niko se sa njima nije takmi\u010dio; putovali su naro\u010dito ljudi iz vi\u0161ih krugova: bogate spahije, ugledni birokrati na odmoru ili le\u010denju, veliki kne\u017eevi, obi\u010dni kne\u017eevi, grofovi i baroni, koji su svi tra\u017eili u inostranstvu rafiniranu razonodu, ne \u0161tede\u0107i zlatne rublje. Sada su veoma \u010desto isti ti predstavnici iz biv\u0161e Rusije u tu\u0111im krajevima na polo\u017eaju radnika. A pored njih su glumci, slikari, pisci, profesori koji tra\u017ee primenu svog znanja u svojim strukama. To nije po\u0161lo za rukom svima njima. Tra\u017ee\u0107i zaradu, ponekad mora\u0161 da napusti\u0161 omiljeni posao i da se lati\u0161 ne\u010deg drugog. Ali treba priznati \u010dinjenice, pa zastati sa divljenjem pred naporima i ume\u0161no\u0161\u0107u ruske emigracije da se prilagodi sasvim novim uslovima. Svuda se ose\u0107a strasna te\u017enja za radom i zahvalnost sudbini ako se mo\u017ee i u tu\u0111ini poslu\u017eiti onom kulturnom poslu kojem se \u010dovek bio posvetio kod ku\u0107e. Budu\u0107i istori\u010dar mora\u0107e da naglase ba\u0161 ovu osnovnu crtu: veliku kulturnost, i bogatstvo duhovnih interesa koji ne opadaju u tu\u0111ini. Sasvim je druga slika na polju politi\u010dkih dostignu\u0107a gde su ruske kolonije zasi\u0107ene politikom na koju se tro\u0161i dosta snage na hranjenje politi\u010dke vatre koja se ne gasi od Oktobarske Revolucije. Na primer, godine 1924. je registrovano 414 ruskih listova koji izlaze u emigraciji, od kojih su 364 izlazili na ruskom, 22 na ukrajinskom i 7 na beloruskom jeziku. Ova \u0161tampa nalazila se u 41 gradu Evrope, 22 azijska grada, 15 ameri\u010dkih gradova i 3 afri\u010dka grada. Najvi\u0161e ih je izlazilo u Berlinu (58) i Parizu (27), Njujork (20). Tri godine kasnije, godine 1927., od svih ovih listova preostalo je njih 115. Emigrantska \u0161tampa, to je najve\u0107a gra\u0111evina koju je emigracija uspela da sagradi, ne raspola\u017eu\u0107i ni sa velikim kapitalom, ni sa tehni\u010dkim sredstvima. Ona je \u017eivi spomenik svoga doba.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u omladinom ve\u0107 sazreva i raste saznanje da se u Rusiji nije desila pobuna, nego ne\u0161to nesravnjeno ve\u0107e i dublje. Ima te\u017enji, da se objektivno pogleda u o\u010di stvarnosti, i da se razumeju neophodne uzro\u010dne veze doga\u0111aja. Samo napu\u0161tanje starih \u0107udi, od strane ve\u0107ine emigracije, mo\u017ee obezbediti emigraciji zbli\u017eenje sa novom Rusijom. Sudbina emigracije, u znatnoj meri, zavisi\u0107e od ovog prelaza njenih pogleda u realisti\u010dnu fazu i od uzimanja u obzir \u010dinjenica, makako one te\u0161ke bile. Ljudska volja tek onda dobija pravu snagu kada radi van sveta fantazije.<\/p>\n\n\n\n

Problemi integracije Rusa<\/h3>\n\n\n\n

Sude\u0107i po jednom tekstu iz godine 1925., integracija ruskih izbeglica i su\u017eivot u Jugoslaviji nije i\u0161ao tako glatko i bez problema. Evo \u0161ta se u tom tekstu ka\u017ee:<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Kao naro\u010dito rizi\u010dno re\u0161enje istakli smo mogu\u0107nost da Rusi ostanu me\u0111u nama kao “tu\u0111inci”, tj. da po\u010dnemo da ih ose\u0107amo kao “corpus alienum”, pa smo bili mi\u0161ljenja da to po svaku cenu treba izbe\u0107i; a ne vide\u0107i mogu\u0107nost drugog teoretskog re\u0161enja ruskog izbegli\u010dkog problema, tj. da Ruse asimilujemo, zagovarali smo kao najpovoljnije, upravo jedino povoljno, tre\u0107e re\u0161enje, da pomi\u0161ljamo na prijateljsko rastajanje, tj. na povratak ruskih izbeglica u njihovu veliku domovinu, \u010dim to prilike dopuste. Ovako pi\u0161e uredni\u0161tvo “Nove Evrope” 1925. godine., smatraju\u0107i da je navedeno, jedino re\u0161enje, kako bi jugoslovensko-ruski odnosi ostali prijateljski i u budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n

Slu\u010daj Jefremov<\/h6>\n\n\n\n

U isto doba dok se doma\u0107i hoh\u0161tapleri \u0161ire i \u0161epure po celoj zemlji, dok pojedini ministri i politi\u010dari imaju da odgovaraju pred Skup\u0161tinom i pred sudom za kra\u0111u i plja\u010dku narodne imovine, dok “priznati” knji\u017eevnici potpisuju tu\u0111e prevode pod za\u0161titom uglednih kulturnih ustanova, i dok se profesori univerziteta uzajamno tu\u017ee u javnosti i pred sudom za plagijate i falsifikate, skrhala se kola nad jednom siroma\u0161nom ruskom izbeglicom, studentom medicine osmog semestra, koji je u Ratu osposobljen za lekara, pa je svoj ratni \u010din zadr\u017eao, i smatrao dovoljnim da se i posle Rata la\u017eno izdaje za ono \u0161to formalno jo\u0161 nije, ali \u0161to je dokazao da mo\u017ee da bude. Zato on dobija dve godine te\u0161ke tamnice, gubi \u010dast i pravo na dalju karijeru i osu\u0111uje se na pla\u0107anje tro\u0161kova. Ima godinu dana kako smo tu\u017eili sudu za klevetu jednog “istaknutog Jugoslovena”, za koga smo tvrdili da je jo\u0161 istaknutiji pustolov, a sud nikako ne mo\u017ee da mu dostavi optu\u017enicu. Isti gospodin mirno \u0161eta po Evropi o dr\u017eavnom tro\u0161ku i dr\u017ei predavanja, dok bedni ruski asistent, tek \u0161to je denunciran, mora pred sud i to u monstruoznom procesu o kojem pi\u0161e \u010ditava \u0161tampa. Na kraju je na\u0161a javnost \u010ditavu stvar poku\u0161ala da natovari na le\u0111a cele ruske emigracije, s malim izuzecima. I to jo\u0161 dok nam je svima \u017eivo u pameti, kako je bilo nama u izgnanstvu i kako su se dr\u017eali<\/em> na\u0161i pod tu\u0111inskom okupacijom za vreme Rata. <\/p>\n\n\n\n

Mo\u017ee se mirne du\u0161e re\u0107i da se na\u0161i ruski emigranti, u ogromnoj ve\u0107ini, dr\u017ee odli\u010dno i da nemamo nikakvog razloga da se na njih tu\u017eimo. Naprotiv, gdegod ih ima u malo ve\u0107em broju, oni unose jednu notu pitomosti i ve\u0107e kulture, tako da \u017ealimo \u0161to se prema na\u0161em elementu dr\u017ee rezervisano i bez punog poverenja. Njihovo poverenje ne\u0107emo ste\u0107i ako na\u0161e dr\u017eanje prema Rusima podesimo i nastavimo na na\u010din kojim je tretiran u na\u0161oj javnosti slu\u010daj Jefremov.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U poslednje vreme govori se više nego obično o ruskim emigrantima u kraljevini Jugoslaviji 20-tih godina XX veka. Zasluga najverovatnije pripada jednoj domaćoj tv seriji koja se bavila i tim pitanjem. Pošto je prošle 2019. a i ove 2020. godine praktično stogodišnjica ove migracije, donosimo vam tekst koji predstavlja izbor iz članaka napisanih i objavljenih u Jugoslaviji krajem 20-tih i početkom 30-tih godina, u vreme dok je ruska emigracija još uvek bila vrlo prisutna u našoj zemlji. Izvor je časopis “Nova Evropa” u kome su u više različitih brojeva štampani članci o ruskoj emigraciji. Ruska emigracija Prvi emigranti pojavili su se u Jugoslaviji godine 1919., nakon napuštanja Odese od strane Francuza, dok su velike mase počele da pristižu počevši od februara 1920. godine, u nekoliko talasa. Zatim, u novembru iste godine Englezi evakuišu iz Rusije brojne izbegličke grupe, koje su se nalazile na više mesta pod njihovom zaštitom. Potpuno tačna statistika i evidencija izbegličkih masa nikada nije vođena, ali se smatra da je ruskih izbeglica u jednom trenutku u Jugoslaviji bilo više od 40.000. U godinama koje su sledile taj broj se smanjivao odlaskom grupa i pojedinaca u druge zemlje, najviše u Francusku. Repatrijacije su bile vrlo retke, dok su stalno pristizali novi pojedinci iz Rusije i iz drugih zemalja. Godine 1930. smatralo se da je ruskih izbeglica u Jugoslaviji bili oko 28.000. Nekoliko hiljada ovih ljudi postali su državljani kraljevine Jugoslavije, dobivši naturalizaciju po preporuci Državnog Saveta, kraljevskim ukazom, a na predlog ministra unutrašnjih dela, i to olakšanim postupkom. Ruske izbeglice u Jugoslaviji uglavnom su pripadale višem ili srednjem staležu, veleposedničko plemstvo, viša i srednja birokratija, lica liberalnih profesija, trgovci, industrijalci i najviše oficira. Sa njima je došao i određeni broj Kozaka i pripadnika drugih slojeva. Svi oni u Jugoslaviji žive vrlo intenzivnim ruskim životom. Stvorili su sebi bezbroj svakojakih organizacija. U šali se govori da ima mnogo više organizacija nego samih Rusa. Sve vreme velika većina emigracije ubeđena je da joj je čas povratka u Rusiju blizu. Ovo osećanje, ili ubeđenje, usporavalo je i usporava još uvek, proces prilagođavanja domaćoj sredini i zbližavanje sa domaćim svetom. Izvesna odvojenost ruske emigracije od domaćeg stanovništva, kao i pojedini neprijatni sukobi ( a i poneka skandalozna afera, koje se s vremena na vreme javljaju), ometaju i kvare dobre međusobne odnose, ali ipak izgleda da se nigde na svetu nije ruska emigracija toliko odomaćila i prirasla za tle koje ju je primilo, kao u Jugoslaviji. Učešće Rusa u gotovo svim granama javnog i privrednog života, sve mnogobrojniji mešoviti brakovi, i naročito aktivni rad u nekim ustanovama, čini da veliki broj Rusa vidi u Jugoslaviji svoju drugu domovinu. Mlađe generacije, koje se ovde školuju, koje odrastaju sa domaćom omladinom, potpuno postaju Jugosloveni, nenapuštajući pritom svoju rusku narodnost i ruski mentalitet. Zato će oni poslužiti kao most između Jugoslovena i Rusa uopšte. Međutim, ponekad se od jedne grupe Rusa može čuti za drugu: “eto, oni više nisu Rusi, odrodili su se.” Ruski arhiv Od 1928. godine, inicijativom jedne demokratske struje ruskih javnih radnika nastanjenih u Jugoslaviji, u Beogradu izlazi “Ruski arhiv”, časopis za politiku, kulturu i privredu Rusije, na srpskohrvatskom jeziku. Iako je u prvoj svesci naglašeno da će časopis izlaziti na srpskohrvatskom jeziku, a kako je poznato taj se jezik služi i latinicom i ćirilicom, Ruski arhiv se sve vreme služio samo ćirilicom, što su veoma žalili čitaoci zapadnih krajeva naše zemlje i što je bio jedan od razloga slabe popularnosti u ovim krajevima. Sudbina ruske imigracije Nekada su Rusi bili željeni gosti u Evropi; oni su van granica otadžbine trošili lude pare, i niko se sa njima nije takmičio Već je deset godina prošlo otkako blizu milion ruskih ljudi žive van otadžbine, našavši sebi skloništa u različitim zemljama, nakon strašnoga sloma stare Rusije. Izgleda da na kugli zemaljskoj nema nijednog kutića a da nije sudbina bacila u njega veći ili manji broj ruskih izbeglica. Svuda oni nose sa sobom ime Rusije, priče o uzrocima golemog prevrata i svoja maštanja o budućoj Rusiji. Uloga emigracije kao nosioca ruskog duha i osobina ruske kulture, kao pokretača interesovanja za rusku istoriju, rusku umetnost i za rusku književnost, neosporna je. Nikad se pre nije prevodilo na strane jezike toliko dela ruskih pisaca. Nikad se pre kritičari i publicisti nisu tako bavili analizom dela ruskih klasičnih pisaca, ruske muzike i drugih umetnosti; i možda nikad pre moćna stara Rusija nije toliko snažno uticala na opšti tok razvoja čovečanske misli i kulture, koliko sad utiče na njih Rusija razbijena, pretvorena razbojište, oslabljena usled Revolucije i građanskog rata. Na ovaj način ruska emigracija ne samo da održava tradiciju razvoja ruske kulture, nego i vaspitava u njenom duhu svoju omladinu, odvojenu od domovine i izloženu opasnosti denacionalizacije. Moralo se raditi pod najtežim uslovima, često u neprijateljskoj sredini, naročito u Evropi. Evropa je prenatrpana stanovništvom, i svaki nov inteligentan stanovnik za nju je suvišan. Nekada su Rusi bili željeni gosti u Evropi; oni su van granica otadžbine trošili lude pare, i niko se sa njima nije takmičio; putovali su naročito ljudi iz viših krugova: bogate spahije, ugledni birokrati na odmoru ili lečenju, veliki kneževi, obični kneževi, grofovi i baroni, koji su svi tražili u inostranstvu rafiniranu razonodu, ne štedeći zlatne rublje. Sada su veoma često isti ti predstavnici iz bivše Rusije u tuđim krajevima na položaju radnika. A pored njih su glumci, slikari, pisci, profesori koji traže primenu svog znanja u svojim strukama. To nije pošlo za rukom svima njima. Tražeći zaradu, ponekad moraš da napustiš omiljeni posao i da se latiš nečeg drugog. Ali treba priznati činjenice, pa zastati sa divljenjem pred naporima i umešnošću ruske emigracije da se prilagodi sasvim novim uslovima. Svuda se oseća strasna težnja za radom i zahvalnost sudbini ako se može i u tuđini poslužiti onom kulturnom poslu kojem se čovek bio posvetio kod kuće. Budući istoričar moraće da naglase baš ovu osnovnu crtu: veliku kulturnost, i bogatstvo duhovnih interesa koji ne opadaju u tuđini. Sasvim je druga slika na polju političkih dostignuća gde su ruske kolonije zasićene politikom na koju se troši dosta snage na hranjenje političke vatre koja se ne gasi od Oktobarske Revolucije. Na primer, godine 1924. je registrovano 414 ruskih listova koji izlaze u emigraciji, od kojih su 364 izlazili na ruskom, 22 na ukrajinskom i 7 na beloruskom jeziku. Ova štampa nalazila se u 41 gradu Evrope, 22 azijska grada, 15 američkih gradova i 3 afrička grada. Najviše ih je izlazilo u Berlinu (58) i Parizu (27), Njujork (20). Tri godine kasnije, godine 1927., od svih ovih listova preostalo je njih 115. Emigrantska štampa, to je najveća građevina koju je emigracija uspela da sagradi, ne raspolažući ni sa velikim kapitalom, ni sa tehničkim sredstvima. Ona je živi spomenik svoga doba. Među omladinom već sazreva i raste saznanje da se u Rusiji nije desila pobuna, nego nešto nesravnjeno veće i dublje. Ima težnji, da se objektivno pogleda u oči stvarnosti, i da se razumeju neophodne uzročne veze događaja. Samo napuštanje starih ćudi, od strane većine emigracije, može obezbediti emigraciji zbliženje sa novom Rusijom. Sudbina emigracije, u znatnoj meri, zavisiće od ovog prelaza njenih pogleda u realističnu fazu i od uzimanja u obzir činjenica, makako one teške bile. Ljudska volja tek onda dobija pravu snagu kada radi van sveta fantazije. Problemi integracije Rusa Sudeći po jednom tekstu iz godine 1925., integracija ruskih izbeglica i suživot u Jugoslaviji nije išao tako glatko i bez problema. Evo šta se u tom tekstu kaže: Kao naročito rizično rešenje istakli smo mogućnost da Rusi ostanu među nama kao “tuđinci”, tj. da počnemo da ih osećamo kao “corpus alienum”, pa smo bili mišljenja da to po svaku cenu treba izbeći; a ne videći mogućnost drugog teoretskog rešenja ruskog izbegličkog problema, tj. da Ruse asimilujemo, zagovarali smo kao najpovoljnije, upravo jedino povoljno, treće rešenje, da pomišljamo na prijateljsko rastajanje, tj. na povratak ruskih izbeglica u njihovu veliku domovinu, čim to prilike dopuste. Ovako piše uredništvo “Nove Evrope” 1925. godine., smatrajući da je navedeno, jedino rešenje, kako bi jugoslovensko-ruski odnosi ostali prijateljski i u budućnosti. Slučaj Jefremov U isto doba dok se domaći hohštapleri šire i šepure po celoj zemlji, dok pojedini ministri i političari imaju da odgovaraju pred Skupštinom i pred sudom za krađu i pljačku narodne imovine, dok “priznati” književnici potpisuju tuđe prevode pod zaštitom uglednih kulturnih ustanova, i dok se profesori univerziteta uzajamno tuže u javnosti i pred sudom za plagijate i falsifikate, skrhala se kola nad jednom siromašnom ruskom izbeglicom, studentom medicine osmog semestra, koji je u Ratu osposobljen za lekara, pa je svoj ratni čin zadržao, i smatrao dovoljnim da se i posle Rata lažno izdaje za ono što formalno još nije, ali što je dokazao da može da bude. Zato on dobija dve godine teške tamnice, gubi čast i pravo na dalju karijeru i osuđuje se na plaćanje troškova. Ima godinu dana kako smo tužili sudu za klevetu jednog “istaknutog Jugoslovena”, za koga smo tvrdili da je još istaknutiji pustolov, a sud nikako ne može da mu dostavi optužnicu. Isti gospodin mirno šeta po Evropi o državnom trošku i drži predavanja, dok bedni ruski asistent, tek što je denunciran, mora pred sud i to u monstruoznom procesu o kojem piše čitava štampa. Na kraju je naša javnost čitavu stvar pokušala da natovari na leđa cele ruske emigracije, s malim izuzecima. I to još dok nam je svima živo u pameti, kako je bilo nama u izgnanstvu i kako su se držali naši pod tuđinskom okupacijom za vreme Rata. Može se mirne duše reći da se naši ruski emigranti, u ogromnoj većini, drže odlično i da nemamo nikakvog razloga da se na njih tužimo. Naprotiv, gdegod ih ima u malo većem broju, oni unose jednu notu pitomosti i veće kulture, tako da žalimo što se prema našem elementu drže rezervisano i bez punog poverenja. Njihovo poverenje nećemo steći ako naše držanje prema Rusima podesimo i nastavimo na način kojim je tretiran u našoj javnosti slučaj Jefremov.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2466,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[396,395,393,397,399,400,398,401,394],"class_list":["post-2404","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-nova-evropa","tag-oktobarska-revolucija-u-rusiji","tag-rusija","tag-ruska-dijaspora","tag-ruska-emigracija-na-balkanu","tag-ruska-emigracija-u-beogradu","tag-ruska-emigracija-u-srbiji","tag-ruska-emigracija-u-srpskoj-kulturi","tag-ruski-emigranti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2404","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2404"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2404\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2466"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2404"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2404"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2404"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}