{"id":2576,"date":"2020-09-24T15:56:27","date_gmt":"2020-09-24T13:56:27","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=2576"},"modified":"2022-03-24T17:10:04","modified_gmt":"2022-03-24T16:10:04","slug":"epikurizam-i-stoicizam-doba-raspada-rimskog-carstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/epikurizam-i-stoicizam-doba-raspada-rimskog-carstva\/2020\/","title":{"rendered":"Epikurizam i Stoicizam u doba raspada Rimskog carstva"},"content":{"rendered":"\n
Tekst koji sled izvod je iz op\u0161irnijeg \u010dlanka objavljenog 20-tih godina XX veka u \u010dasopisu Nova Evropa<\/a>.<\/h6>\n\n\n\n

Kada je stara rimska dr\u017eava, za carstva, izgledala da je naja\u010da, jer je imala naj\u0161ire granice, znaci unutra\u0161njeg raspadanja sve su bivali mnogobrojniji. Opasnost za moral po\u010divala je u blagu nagomilanom u Rimu iz osvojenih zemalja. Bogatstvo je kvarilo moral i stare rimske kreposti kojima se stvorila ta velika dr\u017eava. Telesna u\u017eivanja \u010dinila su Rimljane meku\u0161cima i slabila su gra\u0111anski i porodi\u010dni moral. Stavljanje materijalnih blaga na prvo mesto kr\u010dilo je put i teoretskom materijalizmu. Najvi\u0161e je pristalica sticala Epikurova filozofija, gr\u010dkog porekla, ali jako omiljena u rimskom dru\u0161tvu kad je ovo bilo u raspadanju. Gr\u010dki filozof Epikur nagla\u0161avao je da su duhovna u\u017eivanja ne\u0161to vi\u0161e od telesnih u\u017eivanja; ali u\u010denjem, da \u010dovek jer je smrtan, pripada samo \u010dulnom svetu, navodio je svoje pristalice na misao da je materija sve. Iako je Epikur u\u010dio umerenosti u telesnim u\u017eivanjima, ali usled rasko\u0161i i bluda koji je u Rimu vladao, bila je i umerenost tolika neumerenost, pa se vrlo brzo Epikurova nauka izmetnula u kult Bahu i Veneri, koji se u potonjim vekovima nazivao epikurejstvom.<\/p>\n\n\n\n

Epikur je u\u010dio da je zadovoljstvo najvi\u0161e ljudsko dobro, a tra\u017eio ga je u izgradnji duha i negovanju vrline. Smatrao je da \u010dovek ne treba tra\u017eiti trenutnu i prolaznu ugodu ve\u0107 trajnu pa je stoga spoznaja su\u0161tinska u otkrivanju puta k stalnoj sre\u0107i. Jer samo \u017eivotinja \u017eivi od slu\u010daja do slu\u010daja, za\u010das, za dnevni u\u017eitak. \u010coveku razum omogu\u0107uje da razmatra ne samo sada\u0161nje nego i pro\u0161lo i budu\u0107e. Nerazuman \u010dovek \u017eivi sli\u010dno \u017eivotinji, prepu\u0161ten je slu\u010daju, uvek u lovu za trenutnim u\u017eivanjem, danas veseo, sutra tu\u017ean i razo\u010daran. Ali sre\u0107a dostojna \u010doveka kao razumnog bi\u0107a ne\u0161to je drugo do pojedina\u010dni prijatni \u010das, provod, neposredno kratkotrajno u\u017eivanje. Sre\u0107a je rezultat \u010ditavog jednog \u017eivota, rukovo\u0111enog razborito\u0161\u0107u. Upravo zato, treba ignorisati prolazna dobra. Najvi\u0161e dobro je potpuna sre\u0107a, odnosno bla\u017eenstvo, koje se sastoji u bezbolnosti i du\u0161evnom miru.<\/p>\n\n\n\n

Govorio je: Kad ka\u017eemo da je u\u017eivanje cilj, mi ne mislimo na u\u017eivanje raspusnika, niti na gastronomska zadovoljstva, kao \u0161to to misle neki neupu\u0107eni, ili oni koji se dr\u017ee druga\u010dijih shvatanja, ili oni koji su lo\u0161e raspolo\u017eeni prema nama. Na\u0161 je cilj: ne patiti telesno i ne uznemiravati se du\u0161evno. Ni neprestane pijanke i igre, ni u\u017eivanje s mladi\u0107ima ili \u017eenama, ni u\u017eivanje u ribi i svemu \u0161to pru\u017ea rasko\u0161na trpeza – ni\u0161ta to ne daje plodan \u017eivot. Njega daje razum.<\/em><\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Reakcija ovakvom epikurejstvu bio je stoicizam, filozofija Zenona i Kleanta, Seneke, Epikteta, Marka Aurelija i drugih. Stoicizam me\u0111u Rimljanima zna\u010dio je uzmak demoralizaciji. ideal im be\u0161e vra\u0107anje ka staroj prostoti i jednostavnosti u \u017eivotu, strogom moralu predaka i preziranju telesnih u\u017eivanja koja mno\u017ee bolove u \u017eivotu. \u010culnost je svojstvo \u017eivotinja, \u010dovekovom razumu dostojno je samo osloba\u0111anje od materijalnog, \u010dulnog, strasti i \u017eelja. \u010covek se, po stoicima, ne meri spolja\u0161njim polo\u017eajem, ni bogatstvom, ve\u0107 vrlinom. Najbolji ljudi rimskoga dru\u0161tva bili su stoici, ali je njih bilo suvi\u0161e malo da bi zadr\u017eali struju koja je carstvo nosila u propast.<\/p>\n\n\n\n

Osnovni moto stoika je \u201e\u017eivot u skladu s prirodom\u201c. Mudar \u010dovek \u017eivi u skladu s prirodom i sopstvenim razumom, jer tako posti\u017ee mir du\u0161e. Najzna\u010dajnije vrline su razumnost, pravednost i umerenost. Smatrali su da \u010dovek treba da se suprotstavlja impulsima koje stvaraju ljubav, strast, mr\u017enja, strah, bol itd. Druga poznata stoi\u010dka izreka je \u201ebla\u017een je onaj koji je zadovoljan onim \u0161to ima\u201c. Stoicizam je promovisan kao na\u010din \u017eivota koji se ne dokazuje re\u010dima, ve\u0107 delima. Stoi\u010dku \u0161kolu zabranio je 529. godine vladar Justinijan I obrazlo\u017eenjem da poti\u010de iz paganizma i da nije u skladu sa hri\u0161\u0107anstvom.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada je stara rimska dr\u017eava, za carstva, izgledala da je naja\u010da, jer je imala naj\u0161ire granice, znaci unutra\u0161njeg raspadanja sve su bivali mnogobrojniji. Opasnost za moral po\u010divala je u blagu nagomilanom u Rimu iz osvojenih zemalja. Bogatstvo je kvarilo moral i stare rimske kreposti kojima se stvorila ta velika dr\u017eava. Telesna u\u017eivanja \u010dinila su Rimljane meku\u0161cima i slabila su gra\u0111anski i porodi\u010dni moral. Stavljanje materijalnih blaga na prvo mesto kr\u010dilo je put i teoretskom materijalizmu. Najvi\u0161e je pristalica…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2579,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[247,297],"tags":[562,559,561,560],"class_list":["post-2576","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-filozofija","category-o-knjigama","tag-anticka-filozofija","tag-epikurejstvo","tag-rimsko-carstvo","tag-stoicizam"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2576","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2576"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2576\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5012,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2576\/revisions\/5012"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2579"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2576"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2576"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2576"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}