{"id":2774,"date":"2020-04-11T21:11:19","date_gmt":"2020-04-11T19:11:19","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=2774"},"modified":"2020-04-22T01:37:57","modified_gmt":"2020-04-21T23:37:57","slug":"gligorije-vozarovic-prvi-gradanski-knjigovezac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/gligorije-vozarovic-prvi-gradanski-knjigovezac\/2020\/","title":{"rendered":"Gligorije Vozarovi\u0107, prvi gra\u0111anski knjigovezac"},"content":{"rendered":"\n
Prvi gra\u0111anski knjigovezac u oslobo\u0111enoj Srbiji bio je Gligorije Vozarovi\u0107. Njegovi osnovni biografski podaci i \u017eivotopis posve\u0107en razvoju srpske kulture u prvoj polovini 19. stole\u0107a, u velikoj meri su rasvetljeni.Me\u0111utim, o njegovom osnovnom zanimanju \u2013 knjigoveza\u010dkom zanatu, samo je pone\u0161to re\u010deno. Cilj ovog rada jeste da se potpunije sagledaju osobine poveza koje je radio, odnosno, da se izvr\u0161i analiza tehnike rada, strukturalnih elemenata i dekorativnih re\u0161enja. Ovim istra\u017eivanjem obuhva\u0107eni su povezi Gligorija Vozarovi\u0107a iz Biblioteke manastira Hilandar, Matice srpske, Spomen biblioteke Karlova\u010dke gimnazije, Srpske \u010ditaonice u Irigu, Univerzitetske biblioteke \u201eSvetozar Markovi\u0107\u201ci iz nekoliko privatnih kolekcija. Dobijeni rezultati mogu poslu\u017eiti kao osnova za restauraciju i rekonstrukciju poveza prve polovine 19. stole\u0107a.<\/em><\/h6>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Knjigovezaca je bilo u Srbiji i pre Vozarovi\u0107a. Kroz ceo srednji vek pa sve do po\u010detka 19. stole\u0107a bilo je mnogo znanih i neznanih monaha knjigovezaca me\u0111u kojima je bilo i crkvenih velikodostojnika, \u0161to nam svedo\u010de brojni sa\u010duvani povezi, kao i ostavljeni zapisi poveziva\u010da. Me\u0111utim, po\u010detkom 19. stole\u0107a stara srpska knjigoveza\u010dka manastirska umetnost postepeno se gasila; tamo gde je i postojala svodila se na neve\u0161to kopiranje starih obrazaca u kojima vi\u0161e nije bilo \u017eivotnosti. Povezi nastali u tom periodu samo su bleda senka onih srpsko-vizantijskih poveza nastalih tokom srednjeg veka, ali i onih poveza nastalih pod ruskim uticajem u 18. stole\u0107a. Tako je jedna duga tradicija povezivanja knjiga uga\u0161ena, a svi potonji knjigovesci morali su knjigoveza\u010dko ume\u0107e sticati, uglavnom u Be\u010du, Pe\u0161ti i drugim srednjoevropskim gradovima.<\/p>\n\n\n\n

U srpskim krajevima preko Save i Dunava, bilo je i gra\u0111anskih knjigovezaca pre Vozarovi\u0107a, jo\u0161 od druge polovine 18. stole\u0107a, \u010dija je pojava vezana za razvoj novijeg srpskog \u0161tamparstva. Me\u0111utim, zna\u010daj Gligorija Vozarovi\u0107a je, po re\u010dima Sime Milutinovi\u0107a, njegovog savremenika i biografa, \u0161to je bio \u201ePrvi u Srbiji knjigovezac, prodavac i izdavatelj Srbin.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Zapis Gligorija Vozarovi\u0107a sa unutra\u0161nje strane hrptenog ulo\u017eka<\/span><\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Vozarovi\u0107 je zanat u\u010dio u Be\u010du kod knjigovesca Jakoba Hermana. Ve\u0161tinu je brzo savladao, za nepunu godinu i po dana, i ve\u0107 11. januara 1826. godine u pismu Vuku Karad\u017ei\u0107u ka\u017ee da je postao kalfa knjigoveza\u010dki. U martu slede\u0107e godine Vozarovi\u0107 radi u Be\u010du kod Karla Hensingera, \u0161to se vidi po zapisu na jednoj knjizi koja se nalazi u Spomen biblioteci Karlova\u010dke gimnazije. Zanimljivo je da se zapis nalazi sa unutra\u0161nje strane hrptenog ulo\u017eka, \u0161to zna\u010di da je bio skriven. Tek kada su se korice sa hrptom odvojile od knji\u017enog bloka usled o\u0161te\u0107enja, mogao se zapaziti Vozarovi\u0107ev zapis, koji glasi:<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Dolaskom u Srbiju 1827. godine Vozarovi\u0107 je bio jedini knjigovezac u Beogradu, sve do 1834. godine, kada je iz Pruske doveo Ludviga Vinklera da mu poma\u017ee u radu. Zahvaljuju\u0107i toj \u010dinjenici da je sedam godina bio jedini knjigovezac, kao i da je bio izdava\u010d zna\u010dajnog broja knjiga, koje su zasigurno i povezane u njegovoj radionici, a i na osnovu potpisane knjige \u201ePisma Dos\u0456\u04e9e\u044f Obradovi\u0107a\u201c, iz 1833. godine, koju je poklonio \u201eSrbskoj \u010ditaonici\u201c u Irigu, ustanovljeni su zna\u010dajni elementi za prepoznavnje njegovih ostalih poveza.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Knjiga, koju je povezao kada je bio kalfa, samo je delimi\u010dno relevntna kao osnova za daljnja prou\u010davanja njegovih poveza, jer su ornamenti na njoj izvedeni pomo\u0107u pe\u010data i drugih alatki iz radionice Karla Hensingera i vi\u0161e se ne ponavljaju na njegovim drugim povezima. Me\u0111utim, ta knjiga je va\u017ena radi uvida koliko je znanje i ve\u0161tinu stekao za njegovog bavljenja u Be\u010du. I zaista, na knjizi se vidi visoko zanatsko ume\u0107e: ko\u017eni povez sa dubokim pregibom, korice i hrbat ura\u0111eni u pozlati, zatim zlatni rez i ru\u010dno opletena kapitelna (zaglavna) vrpca. \u010cak je ukrasio u pozlati rub \u2013 deo korica sa unutra\u0161nje strane koji prelazi knji\u017eni blok, kao i brid, odnosno obod korica.<\/p>\n\n\n\n

O tome kako je Vozarovi\u0107 povezivao knjige, koji alat i oru\u0111e je koristio nemamo pisanih podataka, ali do toga mo\u017eemo do\u0107i posredno, analizom strukturalnih elemenata njegovih sa\u010duvanih poveza.<\/p>\n\n\n\n

Od\u0161tampane listove hartije Vozarovi\u0107 je nazivao pe\u010datani tabaci. Njihovim presavijanjem dobijale su se sve\u0161\u010dice ili tetradi \u2013 osnovne jedinice knji\u017enog bloka. Na ve\u0107 oformljenu prvu i poslednju sve\u0161\u010dicu Vozarovi\u0107 je lepio ili obi\u010dni presavijeni predlist ili predlist koji se podvijao ispod. Naj\u010de\u0161\u0107e je predlist bio jednobojan, svetloplave i svetlozelene boje. U pismu Vuku od 6. oktobra 1827. godine Vozarovi\u0107 tra\u017ei da mu u Be\u010du kupi, izme\u0111u ostalog, \u201ecrven, plavetan, zelen i beli\u201c papir. O\u010digledno se radi o papiru koji je koristio za predlist.<\/p>\n\n\n\n

Uz ko\u017eni povez Vozarovi\u0107 je za predlist koristio moare, odnosno svilenkasti papir sa talasastim prelivima, koji tako\u0111e naru\u010duje u pomenutom pismu Vuku.<\/p>\n\n\n\n

Uz ko\u017ene poveze, ali i uz neke tvrde papirne poveze, Vozarovi\u0107 je koristio veoma dekorativnu marmoriranu hartija. U\u010denje tehnike marmoriranja hartije bilo je obavezno u sklopu izu\u010davanja knjigoveza\u010dkog zanata, i pre i posle Vozarovi\u0107evog vremena, pa se mo\u017ee zaklju\u010diti da ih je Vozarovi\u0107 sam izra\u0111ivao.<\/p>\n\n\n\n

Nakon zalepljenog predlista pristupalo se pro\u0161ivanju knji\u017enog bloka.<\/p>\n\n\n\n

Ko\u017eni i poluko\u017eni povezi Gligorija Vozarovi\u0107a po pravili imaju pet pro\u0161ivnih mesta, tri u koje bi se smestili kanapi i jo\u0161 dva za podvez (nuzvez).<\/p>\n\n\n\n

\u0160ivenje se vr\u0161ilo pomo\u0107u lanenog konca oko tri  kanapa od kudelje, zategnuta na knjigoveza\u010dkom razboju, metodom \u201epo dve\u201c, odnosno naizmeni\u010dnim pro\u0161ivanjem.<\/p>\n\n\n\n

Po zavr\u0161etku pro\u0161ivanja,  knji\u017eni blok bi se smestio u drvenu stegu, a  pove\u017enjak premazao tutkalom.<\/p>\n\n\n\n

Slede\u0107a operacija bila je obrezivanje knji\u017enog bloka pomo\u0107u knjigoveza\u010dke blanje, jer je no\u017e \u2013 giljotina, koji se i danas koristi, konstruisan i u\u0161ao u upotrbu tek oko sredine 19. stole\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Dobijeni rez knjige Vozarovi\u0107 je ukra\u0161avao prskanjem ili bojadisanjem u jednoj ili vi\u0161e boja. Koristio je zelenu, \u017eutu, crvenu i plavu boju. Na nekim njegovim knjigama rubovi listova bili su operva\u017eeni pravim zlatom, odnosno radio je zlatni rez. U pomenutom pismu Vuku, Vozarovi\u0107 naru\u010duje zlato i srebro re\u010dima \u201e1 tuce parizer Gold 1 tuce srebra\u201c. Tehnika izrade zlatnog reza je veoma slo\u017eena i predstavlja vi\u0161i stepen knjigoveza\u010dkog ume\u0107a. Preko dobro izgla\u010danog reza i premazanog bolusa \u2013 crvenkaste zemlje, nanosilo se izlupano i odstojalo belance, koje je slu\u017eilo kao vezivo. Na kraju su se pa\u017eljivo spu\u0161tali zlatni listi\u0107i i nakon su\u0161enja, ali ne potpunog, zlato se gla\u010dalo pomo\u0107u kamena, radi dobijanja visokog sjaja.<\/p>\n\n\n\n

Preko postavljenih lepenki sa spolja\u0161nje strane zalepo bi prethodno ras\u010de\u0161ljane krajeve vezica od kanapa a preko njih krilce od predlista. Zatim je na krajeve pove\u017enjaka, na zaglavlju i podno\u017eju, zalepio kapitelnu, odnosno zaglavnu vrpcu, a ceo pove\u017enjak prelepio hartijom. Zaglavna vrpca imala je dekorativnu, ali i konstruktivnu ulogu, tako \u0161to je dodatno u\u010dvr\u0161\u0107ivala krajeve pov\u017enjaka. Vozarovi\u0107 je naj\u010de\u0161\u0107e koristio krajnje jednostavnu zaglavnu vrpcu koju je pravio od jednobojnog ili dvobojnog par\u010deta tkanine presavijenog oko tankog kanapa. Me\u0111utim, na povezu knjige koju je radio dok je bio kalfa, vidi se ru\u010dno opletena jednobojna zaglavna vrpca, koja predstavlja slo\u017eeniji oblik vrpce.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Knjigoveza\u010dki alat za dekoraciju poveza<\/span><\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Za presvla\u010denje poveza Vozarovi\u0107 je koristio ko\u017eu, kombinaciju ko\u017ea \u2013 marmorirana hartija, samo od\u0161tampanu hartiju ili samo marmoriranu hartiju.Zanimljivo je pomenuti da je Vozarovi\u0107 za korice ko\u017enih i poluko\u017enih poveze koristio lepenku, odnosno vi\u0161eslojni karton debljine  od 1,5 do 3mm, a da je za neke papirne poveze (naj\u010de\u0161\u0107e za \u201eGolubicu\u201c) koristio jako tanke da\u0161\u010dice debljine 1\u20131,5 mm. Ko\u017eni povez iz ranih dana, ra\u0111en u Be\u010du ima tako\u0111e drvene korice. U pismu upu\u0107enom Adolfu Bermanu, direktoru tipografije, od 20. avgusta 1834. godine, Vozarovi\u0107 napominje da \u201eko\u017eu, artiju i daske\u201c uvozi iz Cesarije i pregovaraju\u0107i o ceni poveza razlikuje \u201ekruto vezanje knjiga u artii\u201c i \u201evezivanje u ko\u017ei\u201c, pri \u010demu nagla\u0161ava da je ko\u017eni povez 30 kr. srebra, a onaj u \u201eartii\u201c 18 kr. srebra za \u201ejedan jekzemplar\u201c.<\/p>\n\n\n\n

U ranije pomenutom pismu Vuku, Vozarovi\u0107 naru\u010duje i ko\u017eu, tj. pi\u0161e: \u201eda mi kupite \u00bd ko\u017ee crvenoga i finoga Marokena, zelene marokena, i braon, crnu, ovaj zeleni i crveni Mora biti kas leder, i to \u0161to mo\u017ee biti najfiniji i najtanji\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Tradicionalno za presvla\u010denje korica, i ko\u017eom i papirom, koristio se lepak dobijen kuvanjem belog p\u0161eni\u010dnog bra\u0161na.<\/p>\n\n\n\n

Pripremljena maroken ko\u017ea premazana lepkom od bra\u0161na, lepila se za hrpteni ulo\u017eak, a zatim preko korica. Posebnu pa\u017enju Vozarovi\u0107 je posve\u0107ivao oblikovanju kapice iznad kapitelne vrpce.  Kod poveza u poluko\u017ei Vozarovi\u0107 je radio male ko\u017ene uglove a zatim nepokriveni deo korica presvla\u010dio marmoriranom hartijom.<\/p>\n\n\n\n

Ko\u017eni i poluko\u017eni povezi nastali do kraja 18. stole\u0107a, ra\u0111eni su tako \u0161to je ko\u017ea direktno lepljena na pove\u017enjak, \u010dime se dobijao \u010dvrsti hrbat. Prednost ovih poveza bila je ve\u0107a \u010dvrsto\u0107a, a nedostaci te\u017ea izrada kao i vremenom, o\u0161te\u0107enje naslova i ornamenata zbog \u010destog presavijanja. Ovaj metod najpre je napu\u0161ten u Francuskoj oko 1770. godine, a zatim do po\u010detka 19. stole\u0107a i u ostalim zemljama. Novi povez imao je hrpteni ulo\u017eak, tako da se prilikom otvaranja knjige hrbat odvajao od pove\u017enjaka. Ovaj metod je bio jednostavniji za izradu a ko\u017ea se prilikom otvaranja knjige nije lomila. Gligorije Vozarovi\u0107 je u\u010dio zanat u tre\u0107oj deceniji 19. stole\u0107a, kada se novi metod ve\u0107 odoma\u0107io, tako da svi njegovi povezi\u00a0 imaju hrpteni ula\u017eak.<\/p>\n\n\n\n

Zagorka Janc, pi\u0161u\u0107i o poveziva\u010dima srpskih knjiga ka\u017ee da je Vozarovi\u0107 posebnu pa\u017enju pridavao ukra\u0161avanju hrpta. I zaista, na osnovu uvida u njegove poveze mo\u017ee se zaklju\u010diti da hrbat odska\u010de u bogatstvu ornamentike u odnosu na korice ko\u017enog poveza, koje su, po pravilu ukra\u0161avane samo uz ivicu. Za ukra\u0161avanje hrpta Vozarovi\u0107 je koristio tehniku pozlate, zatim aplikacije u boji i ispup\u010dena rebra.<\/p>\n\n\n\n

Izrada pozlate na ko\u017ei je delikatan posao \u2013 radi se nano\u0161enjem belanceta, kao veziva, na ko\u017eu, a nakon njegovog su\u0161enja, postavljaju su zlatni listi\u0107i preko kojih se zagrejanim pe\u010datom od bronze utiskuju ornamenti. Za ukra\u0161avanje hrpta Vozarovi\u0107 je naj\u010de\u0161\u0107e koristio filete, odnosno krasilice \u2013 alatke od bronze koje po obodu imaju ugraviran ponavljaju\u0107i biljni ili geometrijski ornament, kao i pe\u010date za otiskivanje  pojedina\u010dnih ornamenata i vinjeta.<\/p>\n\n\n\n

Rebra na povezima sa hrptenim ulo\u0161kom imaju isklju\u010divo estetsku funkciju, podse\u0107aju\u0107i na ranije poveze sa \u010dvrstim hrptom, kod kojih su rebra, bila kanapi koji se odslikavaju ispod navu\u010dene ko\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Hrbat sa rebrima kod Vozarovi\u0107evih poveza je veoma osoben: po pravilu ima \u0161est rebara, koja su jako \u0161iroka i nalaze se \u010dak i na krajevima. Raspored rebara je takav da je rebro u podno\u017eju hrpta najve\u0107e (oko 25 mm), u zaglavlju je oko 15 mm, a ostala \u010detiri su iste \u0161irine (oko 10 mm), dok su polja izme\u0111u rebara jednaka. Ovakav raspored rebara odgovara prirodi \u010dovekovog perspektivnog gledanja, kao i estetskoj zakonitosti po kojoj te\u0161ka stvar uvek ide na dno kompozicije.<\/p>\n\n\n\n

Tradicionalno, rebra su delila hrptenu povr\u0161inu na polja, koja su bila ukra\u0161avana. Me\u0111utim, Vozarovi\u0107 unosi jednu novu ornamentalnu ideju. On koristi jako \u0161iroka rebra, koja postaju glavni nosilac dekoracije, dok mu polja izme\u0111u njih slu\u017ee samo za ispisivanje naslova knjige i broja toma. Rebra pozla\u0107uje tako \u0161to pomo\u0107u fileta izvla\u010di niz ornamentalnih traka, me\u0111usobno oivi\u010denih pravim linijama. Ornamentalne trake naj\u010de\u0161\u0107e \u010dine stilizovana cvetna loza, palmete i vinova lozica sa grozdovima, kao i geometrijske forme,<\/p>\n\n\n\n

Ovoj na\u010din raspodele rebara na hrptu kao i samo ukra\u0161avanje osobenost je Vozarovi\u0107evog rada, jer pre njega ovaj stil nije zabele\u017een.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, ve\u0107ina poveza s kraja 18. i po\u010detka 19. stole\u0107a ima ravan hrbat. Tu praksau sledio je  Vozarovi\u0107, jer od trideset sedam utvr\u0111enih njegovih poveza u ko\u017enom ili poluko\u017enom povezu, trideset jedan je sa ravnim hrptom.<\/p>\n\n\n\n

Kod nekih poveza sa ravnim hrptom pozlata predstavlja jedino dekorativno sredstvo, dok  kod drugih  Vozarovi\u0107 uz pozlatu koristi aplikacije u boji. Posebno su dekorativni povezi gde je Vozarovi\u0107 koristio aplikacije, pored uobi\u010dajenih mesta, za naslov i tom, u zaglavlju i podno\u017eju hrpta. Takav primer su Dela Dositejeva iz Biblioteke manastira Hilandar, gde su sve aplikacije u crvenoj boji bogato pozla\u0107ene.<\/p>\n\n\n\n

Vozarovi\u0107  je naj\u010de\u0161\u0107e hrptenu povr\u0161inu delio na pet polja pomo\u0107u horizontalnih ornamentalnih traka. Kao i uvek, u drugom i \u010detvrtom polju, ra\u010dunaju\u0107i od zaglalja, nalaze se naslov i broj toma, dok su zaglavlje i podno\u017eje najbogatije ukra\u0161eni.<\/p>\n\n\n\n

U dekorativnim re\u0161enjima Gligorija Vozarovi\u0107a nalazimo potpunu ravnote\u017eu, sklad, ose\u0107aj za kolorit i pogo\u0111enu pravu meru u rasporedu. U\u010de\u0107i kod be\u010dkih knjigovezaca, Vozarovi\u0107 je stekao visoku zanatsko-umetni\u010dku kulturu, koju je primenio na povezima, ostavljaju\u0107i na njima i prepoznatljiv trag svoje osobene kreativnosti.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>
\"\"<\/figure>
\"\"<\/figure><\/div><\/div><\/div><\/div>\n\n\n\n
Autor teksta: Aleksandar \u0106ekli\u0107. Umetni\u010dki povezi i restauracija knjiga<\/em>. Rad je pro\u010ditan na me\u0111unarodnom skupu \u201eStara, retka i umetni\u010dka knjiga \u2013 ju\u010de, danas, sutra\u201c U Biblioteci grada Beograda 16. 12. 2010. godine<\/em><\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prvi građanski knjigovezac u oslobođenoj Srbiji bio je Gligorije Vozarović. Njegovi osnovni biografski podaci i životopis posvećen razvoju srpske kulture u prvoj polovini 19. stoleća, u velikoj meri su rasvetljeni.Međutim, o njegovom osnovnom zanimanju – knjigovezačkom zanatu, samo je ponešto rečeno. Cilj ovog rada jeste da se potpunije sagledaju osobine poveza koje je radio, odnosno, da se izvrši analiza tehnike rada, strukturalnih elemenata i dekorativnih rešenja. Ovim istraživanjem obuhvaćeni su povezi Gligorija Vozarovića iz Biblioteke manastira Hilandar, Matice srpske, Spomen biblioteke Karlovačke gimnazije, Srpske čitaonice u Irigu, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“i iz nekoliko privatnih kolekcija. Dobijeni rezultati mogu poslužiti kao osnova za restauraciju i rekonstrukciju poveza prve polovine 19. stoleća. Knjigovezaca je bilo u Srbiji i pre Vozarovića. Kroz ceo srednji vek pa sve do početka 19. stoleća bilo je mnogo znanih i neznanih monaha knjigovezaca među kojima je bilo i crkvenih velikodostojnika, što nam svedoče brojni sačuvani povezi, kao i ostavljeni zapisi povezivača. Međutim, početkom 19. stoleća stara srpska knjigovezačka manastirska umetnost postepeno se gasila; tamo gde je i postojala svodila se na nevešto kopiranje starih obrazaca u kojima više nije bilo životnosti. Povezi nastali u tom periodu samo su bleda senka onih srpsko-vizantijskih poveza nastalih tokom srednjeg veka, ali i onih poveza nastalih pod ruskim uticajem u 18. stoleća. Tako je jedna duga tradicija povezivanja knjiga ugašena, a svi potonji knjigovesci morali su knjigovezačko umeće sticati, uglavnom u Beču, Pešti i drugim srednjoevropskim gradovima. U srpskim krajevima preko Save i Dunava, bilo je i građanskih knjigovezaca pre Vozarovića, još od druge polovine 18. stoleća, čija je pojava vezana za razvoj novijeg srpskog štamparstva. Međutim, značaj Gligorija Vozarovića je, po rečima Sime Milutinovića, njegovog savremenika i biografa, što je bio „Prvi u Srbiji knjigovezac, prodavac i izdavatelj Srbin. Vozarović je zanat učio u Beču kod knjigovesca Jakoba Hermana. Veštinu je brzo savladao, za nepunu godinu i po dana, i već 11. januara 1826. godine u pismu Vuku Karadžiću kaže da je postao kalfa knjigovezački. U martu sledeće godine Vozarović radi u Beču kod Karla Hensingera, što se vidi po zapisu na jednoj knjizi koja se nalazi u Spomen biblioteci Karlovačke gimnazije. Zanimljivo je da se zapis nalazi sa unutrašnje strane hrptenog uložka, što znači da je bio skriven. Tek kada su se korice sa hrptom odvojile od knjižnog bloka usled oštećenja, mogao se zapaziti Vozarovićev zapis, koji glasi: Dolaskom u Srbiju 1827. godine Vozarović je bio jedini knjigovezac u Beogradu, sve do 1834. godine, kada je iz Pruske doveo Ludviga Vinklera da mu pomaže u radu. Zahvaljujući toj činjenici da je sedam godina bio jedini knjigovezac, kao i da je bio izdavač značajnog broja knjiga, koje su zasigurno i povezane u njegovoj radionici, a i na osnovu potpisane knjige „Pisma Dosіөeя Obradovića“, iz 1833. godine, koju je poklonio „Srbskoj čitaonici“ u Irigu, ustanovljeni su značajni elementi za prepoznavnje njegovih ostalih poveza. Knjiga, koju je povezao kada je bio kalfa, samo je delimično relevntna kao osnova za daljnja proučavanja njegovih poveza, jer su ornamenti na njoj izvedeni pomoću pečata i drugih alatki iz radionice Karla Hensingera i više se ne ponavljaju na njegovim drugim povezima. Međutim, ta knjiga je važna radi uvida koliko je znanje i veštinu stekao za njegovog bavljenja u Beču. I zaista, na knjizi se vidi visoko zanatsko umeće: kožni povez sa dubokim pregibom, korice i hrbat urađeni u pozlati, zatim zlatni rez i ručno opletena kapitelna (zaglavna) vrpca. Čak je ukrasio u pozlati rub – deo korica sa unutrašnje strane koji prelazi knjižni blok, kao i brid, odnosno obod korica. O tome kako je Vozarović povezivao knjige, koji alat i oruđe je koristio nemamo pisanih podataka, ali do toga možemo doći posredno, analizom strukturalnih elemenata njegovih sačuvanih poveza. Odštampane listove hartije Vozarović je nazivao pečatani tabaci. Njihovim presavijanjem dobijale su se sveščice ili tetradi – osnovne jedinice knjižnog bloka. Na već oformljenu prvu i poslednju sveščicu Vozarović je lepio ili obični presavijeni predlist ili predlist koji se podvijao ispod. Najčešće je predlist bio jednobojan, svetloplave i svetlozelene boje. U pismu Vuku od 6. oktobra 1827. godine Vozarović traži da mu u Beču kupi, između ostalog, „crven, plavetan, zelen i beli“ papir. Očigledno se radi o papiru koji je koristio za predlist. Uz kožni povez Vozarović je za predlist koristio moare, odnosno svilenkasti papir sa talasastim prelivima, koji takođe naručuje u pomenutom pismu Vuku. Uz kožne poveze, ali i uz neke tvrde papirne poveze, Vozarović je koristio veoma dekorativnu marmoriranu hartija. Učenje tehnike marmoriranja hartije bilo je obavezno u sklopu izučavanja knjigovezačkog zanata, i pre i posle Vozarovićevog vremena, pa se može zaključiti da ih je Vozarović sam izrađivao. Nakon zalepljenog predlista pristupalo se prošivanju knjižnog bloka. Kožni i polukožni povezi Gligorija Vozarovića po pravili imaju pet prošivnih mesta, tri u koje bi se smestili kanapi i još dva za podvez (nuzvez). Šivenje se vršilo pomoću lanenog konca oko tri  kanapa od kudelje, zategnuta na knjigovezačkom razboju, metodom „po dve“, odnosno naizmeničnim prošivanjem. Po završetku prošivanja,  knjižni blok bi se smestio u drvenu stegu, a  povežnjak premazao tutkalom. Sledeća operacija bila je obrezivanje knjižnog bloka pomoću knjigovezačke blanje, jer je nož – giljotina, koji se i danas koristi, konstruisan i ušao u upotrbu tek oko sredine 19. stoleća. Dobijeni rez knjige Vozarović je ukrašavao prskanjem ili bojadisanjem u jednoj ili više boja. Koristio je zelenu, žutu, crvenu i plavu boju. Na nekim njegovim knjigama rubovi listova bili su opervaženi pravim zlatom, odnosno radio je zlatni rez. U pomenutom pismu Vuku, Vozarović naručuje zlato i srebro rečima „1 tuce parizer Gold 1 tuce srebra“. Tehnika izrade zlatnog reza je veoma složena i predstavlja viši stepen knjigovezačkog umeća. Preko dobro izglačanog reza i premazanog bolusa – crvenkaste zemlje, nanosilo se izlupano i odstojalo belance, koje je služilo kao vezivo. Na kraju su se pažljivo spuštali zlatni listići i nakon sušenja, ali ne potpunog, zlato se glačalo pomoću kamena, radi dobijanja visokog sjaja. Preko postavljenih lepenki sa spoljašnje strane zalepo bi prethodno rasčešljane krajeve vezica od kanapa a preko njih krilce od predlista. Zatim je na krajeve povežnjaka, na zaglavlju i podnožju, zalepio kapitelnu, odnosno zaglavnu vrpcu, a ceo povežnjak prelepio hartijom. Zaglavna vrpca imala je dekorativnu, ali i konstruktivnu ulogu, tako što je dodatno učvršćivala krajeve povžnjaka. Vozarović je najčešće koristio krajnje jednostavnu zaglavnu vrpcu koju je pravio od jednobojnog ili dvobojnog parčeta tkanine presavijenog oko tankog kanapa. Međutim, na povezu knjige koju je radio dok je bio kalfa, vidi se ručno opletena jednobojna zaglavna vrpca, koja predstavlja složeniji oblik vrpce. Za presvlačenje poveza Vozarović je koristio kožu, kombinaciju koža – marmorirana hartija, samo odštampanu hartiju ili samo marmoriranu hartiju.Zanimljivo je pomenuti da je Vozarović za korice kožnih i polukožnih poveze koristio lepenku, odnosno višeslojni karton debljine  od 1,5 do 3mm, a da je za neke papirne poveze (najčešće za „Golubicu“) koristio jako tanke daščice debljine 1–1,5 mm. Kožni povez iz ranih dana, rađen u Beču ima takođe drvene korice. U pismu upućenom Adolfu Bermanu, direktoru tipografije, od 20. avgusta 1834. godine, Vozarović napominje da „kožu, artiju i daske“ uvozi iz Cesarije i pregovarajući o ceni poveza razlikuje „kruto vezanje knjiga u artii“ i „vezivanje u koži“, pri čemu naglašava da je kožni povez 30 kr. srebra, a onaj u „artii“ 18 kr. srebra za „jedan jekzemplar“. U ranije pomenutom pismu Vuku, Vozarović naručuje i kožu, tj. piše: „da mi kupite ½ kože crvenoga i finoga Marokena, zelene marokena, i braon, crnu, ovaj zeleni i crveni Mora biti kas leder, i to što može biti najfiniji i najtanji“. Tradicionalno za presvlačenje korica, i kožom i papirom, koristio se lepak dobijen kuvanjem belog pšeničnog brašna. Pripremljena maroken koža premazana lepkom od brašna, lepila se za hrpteni uložak, a zatim preko korica. Posebnu pažnju Vozarović je posvećivao oblikovanju kapice iznad kapitelne vrpce.  Kod poveza u polukoži Vozarović je radio male kožne uglove a zatim nepokriveni deo korica presvlačio marmoriranom hartijom. Kožni i polukožni povezi nastali do kraja 18. stoleća, rađeni su tako što je koža direktno lepljena na povežnjak, čime se dobijao čvrsti hrbat. Prednost ovih poveza bila je veća čvrstoća, a nedostaci teža izrada kao i vremenom, oštećenje naslova i ornamenata zbog čestog presavijanja. Ovaj metod najpre je napušten u Francuskoj oko 1770. godine, a zatim do početka 19. stoleća i u ostalim zemljama. Novi povez imao je hrpteni uložak, tako da se prilikom otvaranja knjige hrbat odvajao od povežnjaka. Ovaj metod je bio jednostavniji za izradu a koža se prilikom otvaranja knjige nije lomila. Gligorije Vozarović je učio zanat u trećoj deceniji 19. stoleća, kada se novi metod već odomaćio, tako da svi njegovi povezi  imaju hrpteni ulažak. Zagorka Janc, pišući o povezivačima srpskih knjiga kaže da je Vozarović posebnu pažnju pridavao ukrašavanju hrpta. I zaista, na osnovu uvida u njegove poveze može se zaključiti da hrbat odskače u bogatstvu ornamentike u odnosu na korice kožnog poveza, koje su, po pravilu ukrašavane samo uz ivicu. Za ukrašavanje hrpta Vozarović je koristio tehniku pozlate, zatim aplikacije u boji i ispupčena rebra. Izrada pozlate na koži je delikatan posao – radi se nanošenjem belanceta, kao veziva, na kožu, a nakon njegovog sušenja, postavljaju su zlatni listići preko kojih se zagrejanim pečatom od bronze utiskuju ornamenti. Za ukrašavanje hrpta Vozarović je najčešće koristio filete, odnosno krasilice – alatke od bronze koje po obodu imaju ugraviran ponavljajući biljni ili geometrijski ornament, kao i pečate za otiskivanje  pojedinačnih ornamenata i vinjeta. Rebra na povezima sa hrptenim uloškom imaju isključivo estetsku funkciju, podsećajući na ranije poveze sa čvrstim hrptom, kod kojih su rebra, bila kanapi koji se odslikavaju ispod navučene kože. Hrbat sa rebrima kod Vozarovićevih poveza je veoma osoben: po pravilu ima šest rebara, koja su jako široka i nalaze se čak i na krajevima. Raspored rebara je takav da je rebro u podnožju hrpta najveće (oko 25 mm), u zaglavlju je oko 15 mm, a ostala četiri su iste širine (oko 10 mm), dok su polja između rebara jednaka. Ovakav raspored rebara odgovara prirodi čovekovog perspektivnog gledanja, kao i estetskoj zakonitosti po kojoj teška stvar uvek ide na dno kompozicije. Tradicionalno, rebra su delila hrptenu površinu na polja, koja su bila ukrašavana. Međutim, Vozarović unosi jednu novu ornamentalnu ideju. On koristi jako široka rebra, koja postaju glavni nosilac dekoracije, dok mu polja između njih služe samo za ispisivanje naslova knjige i broja toma. Rebra pozlaćuje tako što pomoću fileta izvlači niz ornamentalnih traka, međusobno oivičenih pravim linijama. Ornamentalne trake najčešće čine stilizovana cvetna loza, palmete i vinova lozica sa grozdovima, kao i geometrijske forme, Ovoj način raspodele rebara na hrptu kao i samo ukrašavanje osobenost je Vozarovićevog rada, jer pre njega ovaj stil nije zabeležen. Međutim, većina poveza s kraja 18. i početka 19. stoleća ima ravan hrbat. Tu praksau sledio je  Vozarović, jer od trideset sedam utvrđenih njegovih poveza u kožnom ili polukožnom povezu, trideset jedan je sa ravnim hrptom. Kod nekih poveza sa ravnim hrptom pozlata predstavlja jedino dekorativno sredstvo, dok  kod drugih  Vozarović uz pozlatu koristi aplikacije u boji. Posebno su dekorativni povezi gde je Vozarović koristio aplikacije, pored uobičajenih mesta, za naslov i tom, u zaglavlju i podnožju hrpta. Takav primer su Dela Dositejeva iz Biblioteke manastira Hilandar, gde su sve aplikacije u crvenoj boji bogato pozlaćene. Vozarović  je najčešće hrptenu površinu delio na pet polja pomoću horizontalnih ornamentalnih traka. Kao i uvek, u drugom i četvrtom polju, računajući od zaglalja, nalaze se naslov i broj toma, dok su zaglavlje i podnožje najbogatije ukrašeni. U dekorativnim rešenjima Gligorija Vozarovića nalazimo potpunu ravnotežu, sklad, osećaj za kolorit i pogođenu pravu meru u rasporedu. Učeći kod bečkih knjigovezaca, Vozarović je stekao visoku zanatsko-umetničku kulturu, koju je primenio na povezima, ostavljajući na njima i prepoznatljiv trag svoje osobene kreativnosti. Autor teksta: Aleksandar Ćeklić. Umetnički povezi i restauracija knjiga. Rad je pročitan na međunarodnom skupu „Stara, retka i umetnička knjiga – juče, danas, sutra“ U Biblioteci grada Beograda 16. 12. 2010. godine<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2795,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[413,418,414,122,416,417,415,102,412],"class_list":["post-2774","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-knjigovesci","tag-knjigovesci-u-srbiji","tag-knjigovezacki-zanat","tag-knjizarstvo","tag-kozni-povezi-knjiga","tag-povezivanje-starih-knjiga","tag-prvi-srpski-knjigovesci","tag-stare-knjige","tag-umetnicki-povezi-knjiga"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2774","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2774"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2774\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2795"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2774"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2774"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2774"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}