{"id":2888,"date":"2020-04-21T21:19:21","date_gmt":"2020-04-21T19:19:21","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=2888"},"modified":"2020-04-21T21:44:58","modified_gmt":"2020-04-21T19:44:58","slug":"dali-je-stounhendz-u-engleskoj-zaista-novijeg-datuma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/dali-je-stounhendz-u-engleskoj-zaista-novijeg-datuma\/2020\/","title":{"rendered":"Da li je Stounhend\u017e u Engleskoj zaista novijeg datuma?"},"content":{"rendered":"\n
Godine 2014. razni portali i novine prenele su vest da je Stounhend\u017e velika britanska prevara i da je izgra\u0111en pre 60 godina. Mediji su ovu vest preneli pozivaju\u0107i se na izvesni ruski portal. Godine 2018. medij sa stranim imenom, a na srpskom jeziku, prenosi vest da je Stounhend\u017e “velika prevara” i da je starost pogre\u0161no datirana. Jedan doma\u0107i sajt donosi i ilustracije, koje su ina\u010de javno dostupne i lako se pronalaze, koje prati opisom: “na njima mo\u017eete videti kako se projekat “drevne gra\u0111evine” gradi modernim dizalicama i kranovima uz brojne u\u010desnike i nadzornike.”<\/em> <\/h6>\n\n\n\n

Naravno, re\u010deno uli\u010dnim \u017eargonom, ovo \u0161to su navedeni portali naveli “nema veze s vezom”. Dovoljno je da prelistate bilo koju knjigu na tu temu, iz recimo druge polovine XIX veka, i vide\u0107ete da je Stounhend\u017e na istom mestu. Blog na sajtu english-heritage.org.uk<\/em> navodi da se deo gra\u0111evine uru\u0161io 1797., a zatim i 1900. godine. Zatim se dalje ka\u017ee da je 1901. ura\u0111ena prva od mnogih restauracija spomenika, uklju\u010dujuc\u0301i rekonstrukciju celog palog trilitona 1958. godine.<\/p>\n\n\n\n

O \u010demu se ovde zapravo radi?<\/strong> Hajde prvo da pogledamo kako je izgledao Stounhend\u017e krajem XIX veka, ta\u010dnije oko godine 1880., i da li se zaista nalazio gde i danas. Po slici ispod izgleda da jeste, ali \u010dinjenica je da izgleda znatno druga\u010dije nego danas.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Photograph, ca. 1880. Credit: Wellcome Collection<\/a><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
Stounhend\u017e, la\u017ena legenda<\/strong><\/em><\/h5>\n\n\n\n

Objektivan odgovor na pitanje da li je Stonuhend\u017e “fake” ili nije, i ako jeste, u kojoj meri i u kom smislu je “prevara”, nalazimo ako se vratimo 19 godina unazad kroz vreme. Godine 2001., ugledna italijanska dnevna novina i veb portal Repubblica.it<\/em> donosi \u010dlanak novinara Antonia Polita pod nazivom “Stounhend\u017e, la\u017ena legenda. Sve je obnovljeno”<\/strong><\/em> u kome se ka\u017ee slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n

Prvi kamen, 3000. godine pre nove ere. Poslednji kamen, 1964. godine posle Hrista. U zoru letnjeg solsticija, kada se druidski sve\u0161tenici, New Age ratnici i zalutali hipiji bore da vide savr\u0161eno poravnavanje sunca koje se izdi\u017ee nad milenijumskim kamenjem Stounhend\u017ea, ovo su zapravo mogli da stave na omot plo\u010de Bitlsa, ako su zaista \u017eeleli da slave mitske graditelje misterioznog kruga. Jer poslednje ezoterijsko uskla\u0111ivanje u Stounhend\u017eu delo je prozai\u010dne dizalice iz 1960-ih godina (Autor teksta je ovde verovatno mislio na scenu iz filma Help! iz 1965. koju su Bitlsi snimili u senci Stounhend\u017ea)<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Veo tajne sa najve\u0107e misterije Engleske podigao je de\u010dak iz Bristola, Brajan Edvards. Dok je radio tezu iz istorije on je na\u0161ao fotografije koje datiraju iz 1901. godine i prikazuju grubu tehniku gradnje lopatama jedne grupe viktorijanskih radnika. Ovo je bio samo jedan prizor u nizu: 20. vek je bio gradili\u0161te, gde se vi\u0161e puta preure\u0111ivalo i \u201epobolj\u0161avalo\u201c lice Stounhend\u017ea, kao estetska hirurgija na licu neke starije gospo\u0111e.<\/p>\n\n\n\n

Bageri, konop i beton rekonstruisali su, pomerali, podizali, sre\u0111ivali, prilagodili ove monolite za koje milioni “vernih” pretpostavljaju da su netaknuti i obo\u017eavaju njihovu misti\u010dnu geometriju, verujuc\u0301i da je to praistorijski ra\u010dunar ili neolitski sat, keltski opservatorij ili \u010dak dar neke vi\u0161e civilizacije, \u010diji je svemirski brod sleteo na Zemlju pre pet hiljada godina kako bi ljudima preneo znanje.<\/p>\n\n\n\n

Rekonstrukcija spomenika nije zlo\u010din. Arheolozi su to \u010dinili uvek i svuda. Englezi su bili malo energi\u010dniji od ostalih. Godine 1919, godinu dana nakon \u0161to je Sir Cecil Chubb, vlasnik zemlje, prodao sve vladi za ne\u0161to vi\u0161e od 6.000 funti, \u0161est velikih kamenova je uklonjeno i podignuto u vertikalni polo\u017eaj po nalogu pukovnika William Hawley-a, entuzijaste i \u010dlana udru\u017eenja Stounhend\u017e (Stonehenge Society).<\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 tri monolita preme\u0161tena su dizalicom 1959. godine. Na jedan od gigantskih \u201etrilitona\u201c postavljen je kameni \u0161e\u0161ir 1958. godine, dok su u vreme D\u017eona Lenona, 1964. godine, \u010detiri neolitska stuba promenila mesto. Stounhend\u017e kakav danas poznajemo delo je 20. veka. Bez izvr\u0161enih radova, Stounhend\u017e bi izgledao dosta druga\u010dije, priznaju engleski arheolozi. Vrlo malo kamenja je jo\u0161 uvek ta\u010dno na mestu gde je postavljeno pre vi\u0161e milenijuma.<\/p>\n\n\n\n

Nije bilo te\u0161ko izvesti zaklju\u010dke. Bilo je dovoljno istra\u017eiti umetnost, gde je \u0161arm Stounhend\u017ea ostavio traga na slikama D\u017eona Konstabla i Vilijama Tarnera, koje prikazuju ogromno prevrnuto kamenje, o\u0161te\u0107eno vekovima i lo\u0161im vremenom, a ne onaj savr\u0161eni krug za koji pseudonau\u010dnici i lakovernici misle da je podignut radi izra\u010dunavanja solsticija ili pomra\u010denja meseca.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
John Constable, 1776 -1837, naslikano 1835.<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ozbiljni arheolozi su ovo vec\u0301 znali i \u010dak su to i naveli u svojim knjigama. Ali nama, jadnim smrtnicima, to niko nikada nije rekao. U stvari, oni su to pa\u017eljivo sakrili od nas. U vodi\u010dima i na turisti\u010dkim turama “od poverenja”, koje prikupljaju milione turista svake godine, jedva da se nejasno spominje deo o \u201eoja\u010davanju kamenja\u201c. Do 1960-ih godina, da budemo iskreni, turisti\u010dke bro\u0161ure su bile dosta jasnije. Zatim je masovna eksplozija fenomena “Stounhend\u017e” dovela do jake cenzure.<\/p>\n\n\n\n

Imajte na umu, Stounhend\u017e je vredan posete, barem jednom u \u017eivotu. Za razo\u010daranje koje je otkrio mladi Bristol nije kriva primitivna populacija koja je nadljudskim naporima podigla ono \u0161to je mo\u017eda tada bio hram njihovog bo\u017eanstva. Oni sigurno nisu mogli predvideti eksploziju turizma u budu\u0107nosti. Uprkos gra\u0111evinskim radovima sa po\u010detka XX veka, ti primitivci su bili prvi \u201ebritanci\u201c pre pet hiljada godina koji su usmerili ovo ogromno kamenje prema izlasku sunca, kao \u0161to je \u010dovek uvek to \u010dinio u molitvi. Hri\u0161c\u0301anske crkve su tako\u0111e uskla\u0111ene sa isto\u010dnim horizontom, gde izlazi sunce, ali na\u0161e crkve nisu ni nau\u010dne opservatorije, ni hramovi obo\u017eavalaca zvezda. U Stounhend\u017eu, oni koji je tra\u017ee, uvek mogu videti Bo\u017eju ruku, pod uslovom da stalno imaju na umu da se \u0110avo krije u detaljima.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Milioni “vernih” su ube\u0111eni da je kamenje netaknuto i originalno. Foto: Independent.co.uk<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
Fotografije rekonstrukcije Stounhend\u017ea<\/em><\/h6>\n\n\n\n