{"id":31,"date":"2019-02-10T07:26:26","date_gmt":"2019-02-10T06:26:26","guid":{"rendered":"http:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=31"},"modified":"2024-04-09T23:27:52","modified_gmt":"2024-04-09T21:27:52","slug":"risto-kovacic-milan-resetar-i-srednjovekovni-sloveni-iz-italijanske-pokrajine-molize","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/risto-kovacic-milan-resetar-i-srednjovekovni-sloveni-iz-italijanske-pokrajine-molize\/2019\/","title":{"rendered":"Risto Kova\u010di\u0107, Milan Re\u0161etar i srednjovekovni Sloveni iz italijanske pokrajine Molize"},"content":{"rendered":"\n

Prvi put sam 2007. godine saznao da u centralnoj ili preciznije ju\u017enoj Italiji postoje neki moji sunarodnici koji tamo \u017eive ve\u0107 500 godina i dan danas govore na\u0161im jezikom ili kako ga on zovu “na na\u0161u”. Te 2007. kupio sam u jednoj knji\u017eari “Glasnik Srpskog u\u010denog dru\u0161tva”, knjiga broj 62, \u0161tampana u Beogradu 1885. godine. Na strani 273 nalazi se \u010dlanak pod imenom \u201eSrpske naseobine u ju\u017enoj Italiji\u201c, autor Risto Kova\u010di\u0107, profesor slavistike u Rimu koji je od 1884. godine boravio u italijanskom regionu Molize (Molise<\/a>) i svoje izve\u0161taje o Srbima u Ju\u017enoj Italiji objavio u pomenutom broju 62 GSUD. Te 2007. godine osim Kova\u010di\u0107evog putopisa s kraja XIX. veka kod nas nije bilo knjiga na ovu temu, prili\u010dno sam siguran da nema ni danas, osim par \u010dlanaka na blogovima i forumima i odrednice na Vikipediji.<\/p>\n\n\n\n

Izve\u0161taj Riste Kova\u010di\u0107a za mene je bio otkri\u0107e kome u prvom trenutku nisam posvetio posebnu pa\u017enju. Tri godine kasnije, tokom mog vi\u0161egodi\u0161njeg boravka u Italiji (Abruzzi, region u susedstvu Molizea), na internetu sam prona\u0161ao prezentaciju Moli\u0161kih Slovena i kontakt, ako se dobro se\u0107am, predsednika udru\u017eenja ili zajednice. Gospodin se zvao Mario Spadanuda, prezime koje u prevodu zna\u010di “goli ma\u010d” ili “isukani ma\u010d”. Ljubazni gospodin, imao je tada \u0161esdeset i ne\u0161to godina, bio je vrlo predusetljiv i veoma brzo smo dogovorili susret u njegovom domu u Rimu.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Dvojezi\u010dna tabla u mestu Acquaviva Collecroce<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Da se vratimo na izve\u0161taj Riste Kova\u010di\u0107a iz 1885. godine i da uporedimo kakva je bila situacija me\u0111u tom na\u0161om manjinom tada i kakva je u dana\u0161nje vreme. Osim Kova\u010di\u0107a njima su se bavili u XIX. veku i drugi nau\u010dnici kao \u0161to je senator Kraljevine Italije i lingvista Graziadio Isaia Ascoli<\/a>. Njegov izve\u0161taj objavljen u \u010dasopisu “Politecnico<\/a>” 1867. godine jasno prikazuje kakvo je bilo raspolo\u017eenje u to vreme: <\/p>\n\n\n\n

“Slovenski jezik moli\u0161kih kolonija srpski je, tj. onaj \u0161to se govori s malim varijacijama u Dalmaciji, Crnoj Gori, Srbiji. Srpske kolonije u Molizu \u017eivo ljube svoj srpski jezik i svoju srpsku narodnost, ali u isto doba ljube tako\u0111e i otad\u017ebinu italijansku. I me\u0111u mu\u010denicima za slobodu Italije \u017eivom se svetlo\u0161\u0107u blista jedan Srbin iz Acquaviva Collecroce<\/a>; a to je: Nikola Neri (Nicola Neri,\u00a0<\/em>Acquaviva Collecroce 1761 – Napoli 1799, prim.)<\/em>, koji je umro godine 1799. na gubili\u0161tu, zajedno sa Paganom, Karafom, Kara\u0107olom i dosta ih je jo\u0161 slavnih italijanskih patriota. A taj je slavni italo-srbin (Nikola Neri) imao obi\u010daj, opra\u0161taju\u0107i se sa svojim me\u0161tanima koje je \u010desto pohodio, preporu\u010divati: “Nemojte ‘zgubit na\u0161 jezik”! I kad sam ja pohodio Akvavivu (oktobra 1864.) \u017eivela je jo\u0161 onda Nikolina udovica… Ovim Srbima u Molizu Italija bi se mogla koristiti da joj pomognu sklopiti novih saveza, civilnih i politi\u010dkih sa Srbima \u0161to su s druge strane Jadranskog mora.”<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Risto Kova\u010di\u0107 objavio je svoja zapa\u017eanja i na italijanskom jeziku u Ankoni 1884. godine, u delu koje nosi naslov “Gli Slavi Serbi dell’Italia” (Dr\u017eavni arhiv Srbije)<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kako navodi Risto Kova\u010di\u0107, u regionu Molize, provincija Campobasso, nekada je bilo devet srpskih naselja: Cerifelo, Palata, Tavena, Akvaviva, San Feli\u010de, Montemiro, San \u0110akomo, Ripalda i San Bjaze. Srpski jezik sa\u010duvao se, prema podacima s kraja pro\u0161log veka u tri naselja: Akvaviva, San Feli\u010de i Montemitro. Radi se o mestima Acquaviva collecroce<\/a> (ili kako ga lokalno zovu \u017diva voda Kru\u010d, ili samo Kru\u010d), San Felice del Molise<\/a> ili San Felice Slavo (lok. naziv Fili\u0107 ili \u0160tifili\u0107), i Montemitro<\/a> (lok. naziv Mundimitar). Ina\u010de, prve podatke o ovim kolonijama dao je sredinom XIX. veka na\u0161 knji\u017eevnik Medo Puci\u0107 koji je odr\u017eavao \u017eive kontakte sa lokalnom zajednicom, posebno sa pesnikom i knji\u017eevnikom \u0110ovanijem (Ivanom) de Rubertisom. Na\u017ealost u to vreme pa i kasnije u Srbiji nije bilo sluha kako bi se ove veze nastavile i pro\u0161irile. Kako pi\u0161e Milan Re\u0161etar stanovnika u ova tri mesta, po popisu od 1901. godine ima: u Kru\u010du<\/em> 2212, u Stifili\u010du<\/em> 1645 a u Mundimitru<\/em> 945, svega 4802 du\u0161e. Kada ih je Kova\u010di\u0107 posetio 1884. imali su jo\u0161 u velikoj meri sa\u010duvanu svoju nacionalnu svest i identitet. Tome mo\u017eemo zahvaliti i \u010dinjenici da se naselja nalaze u nepristupa\u010dnim brdskim predelima i da su prakti\u010dno sve do XIX. veka bila otse\u010dena i okrenuta sama sebi i sa minimalnim kontaktima sa italijanskim \u017eivljem. U XIX. veku i po\u010detkom XX. izgra\u0111uju se lokalni putevi i shodno tome dolazi do sve ve\u0107eg utapanja u sve\u017ee kreirani italijanski nacionalni korpus.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Dvojezi\u010dni natpisi u mestu Acquaviva Collecroce<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"
Risto Kova\u010di\u0107, istori\u010dar i profesor, 1885. godine pi\u0161e Jovanu Bo\u0161kovi\u0107u, profesoru Velike \u0161kole, o Srbima u koloniji Akvaviva u pokrajini Molize (Dr\u017eavni arhiv Srbije)<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Srbi i drugi Sloveni nisu \u017eiveli samo u regionu Molize ve\u0107 na vi\u0161e lokacija ju\u017ene Italije kao \u0161to su Pulja, Kalabrija, Abruco. Tokom mog boravka u Abrucima jednog dana pro\u0161ao sam autom kroz mesto koje se zove Schiavi d’Abruzzo (prev. Sloveni Abruca) u provinciji Kjeti (Chieti), Abruco. Iako sam po imenu pretpostavio o \u010demu se radi, veoma brzo je pretpostavka bila i potvr\u0111ena. Po predanju mesto je osnovala kolonija Slovena u XI veku, dok se u zapisima mesto pod ovim imenom prvi put pominje 1309. godine.<\/p>\n\n\n\n

Milan Re\u0161etar, srpski filolog iz Dubrovnika 1911. godine je na nema\u010dkom jeziku objavio knjigu “Srpsko-hrvatske kolonije u ju\u017enoj Italiji”. Knjiga je 1997. prevedena na italijanski jezik. Mo\u017eete je pro\u010ditati klikom ovde<\/a>. Srpski prevod jo\u0161 uvek ne postoji. Re\u0161etar navodi da su ovi Sloveni do\u0161li u Molize krajem XV. i u prvoj polovini XVI. veka. Me\u0111utim, tako\u0111e navodi da postoje nepotvr\u0111ene indicije o slovenskim naseobinama u ovim krajevima koje datiraju jo\u0161 iz XIII. veka. <\/p>\n\n\n\n

Najverovatniji razlog ovih migracija krajem XIV. i po\u010detkom XV. veka su turska osvajanja na Balkanu. Monsignor Giannelli<\/em>, biskup iz grada Termoli, u rukopisu od 1753-1769, je zabele\u017eio da su “Dalmati” 1518. osnovali malu koloniju u mestu S. Felice. U regionu Abruco su registrovane slovenske migracije 1488. godine. Jedna od teorija je da su ovi Sloveni do\u0161li u Italiju, tada\u0161nje Napuljsko kraljevstvo (Regno di Napoli) zajedno sa Albancima u sklopu ekspedicije \u0110ur\u0111a Kastrioti\u0107a Skenderbega 1460. godine i da je jedan deo njih nakon Skenderbegovog povratka na Balkan ostao da \u017eivi u Italiji. Albanci (ili kako su sebe tada zvali Arbere\u0161i ili Arbanasi) su se naselili jo\u0161 ju\u017enije i ostataka ovih grupacija ima i dan danas. U mestima gde danas \u017eive, isto kao i u tri slovenska naselja, mo\u017eete videti mnoge zvani\u010dne natpise na njihovom jeziku. Za mnoge poznate li\u010dnosti se tvrdi da su Arbere\u0161i poreklom, kao na primer Antonio Gram\u0161i i Ernesto Sabato. Albanske migracije su se nastavile i u XV. i XVI veku. Za poreklo slovenskih grupacija se tvrdi da se radi o narodu uglavnom iz Dalmacije i Hercegovine. Prof. Smodlaka tvrdio je da su sa Velebita i iz doline Neretve, Re\u0161etar je tako\u0111e pominjao Neretvu i Hercegovinu do Mostara.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Larino-Akvaviva 6-29. aprila 1885. Pismo zahvalnosti An\u0111ele Vete (Angela Vetta) i Ivana de Rubertisa (Giovanni de Rubertis) povodom njihovog izbora za dopisne \u010dlanove Srpskog u\u010denog dru\u0161tva u Beogradu (Arhiv SANU)<\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ivan de Rubertis, knji\u017eevnik i prevodilac, ro\u0111en je 25. decembra 1813. godine u mestu Akvaviva Kolekro\u0107e, pokrajina Molize, na jugu Italije. Bio je direktor gimnazije u mestu Kazakalenda i klju\u010dni \u010dovek za o\u010duvanje nacionalne svesti i identiteta me\u0111u Srbima u Molizeu. Bio je veliki prijatelj sa Medom Puci\u0107em \u010dije je pesme prevodio na italijanski jezik. Risto Kova\u010di\u0107 je, prilikom svojih istra\u017eivanja o Srbima na jugu Italije, posetio Ivana de Rubertisa 1884. godine. Od januara 1885. godine je postao dopisni \u010dlan Srpskog u\u010denog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Kakva je situacija danas? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kao \u0161to rekoh, 2010. godine posetio sam mog novog prijatelja Mario Spadanuda u njegovom stanu u Rimu. On i njegova supruga ukrajinka bili su veoma ljubazni i predusretljivi. Rekoh da sam \u010ditaju\u0107i tekst Riste Kova\u010di\u0107a zainteresovan da vi\u0161e saznam o srpskim kolonijama u regionu Molize. Mario je odgovorio da je na usluzi i da \u0107e mi rado ispri\u010dati sve \u0161to zna, uz opasku da se ne radi o srpskim ve\u0107 o hrvatskim kolonijama, da su oni katolici i Hrvati. Na moju napomenu da religija ne odre\u0111uje narodnost i da postoji dosta izvora koji druga\u010dije govore, odgovorio je da Srbi, za razliku od Hrvata, nikada nisu pokazali interes za njih i pohvalio se da ih je predsednik Mesi\u0107 posetio dva puta. Prema onome \u0161to sam \u010duo i video, meni se \u010dini da su veze na relaciji Zagreb-Molize zapo\u010dele u periodu nakon Drugog svetskog rata i da traju i dan danas. U mestu Mundimitar se nalazi i hrvatski po\u010dasni konzulat. Zvani\u010dno su priznati kao nacionalna manjin “Moli\u0161ki Hrvati” dok se njihov jezik naziva “Moli\u0161ki hrvatski dijalekt”. Na sajtu op\u0161tine Kru\u010d (Comune di Acquaviva Collecroce) jezik se naziva hrvatsko-moli\u017eanski (croato-molisano) ili “na na\u0161u” (alla nostra). Na sajtu Kru\u010d (kruc.it<\/a>) se ka\u017ee: U na\u0161em mestu se govori stari hrvatski (Nei nostri comuni si parla il Croato antico<\/em>). Zatim dalje navodi: Ovo nije savremeni hrvatski jezik, ve\u0107 dijalekt, nazvan \u0161tokavski, koji se govorio 1400. u dolini reke Neretve, u zale\u0111u Dalmacije, kao i u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori (Non si tratta del Croato moderno, ma di un dialetto, denominato Stocavo, che si parlava nel 1400 nella valle del fiume Narenta, nel retroterra della Dalmazia, oltre che nella Serbia, Bosnia-Erzegovina e Montenegro<\/em>). Po podacima iz 1996. ukupan broj stanovnika u ove tri kolonije iznosi 2206 sa tendencijom smanjivanja i potpunog nestanka usled migracija izazvanih ekonomskim motivima.<\/p>\n\n\n\n

Primer jezika “na na\u0161u” koji se nekada govorio u Kru\u010du: Ciota Tereza pa je pola Lamerika. Ona pa, ona pa je sa udala, je vazala jenga brata kucinoga, oda. Oni je si ga po\u0161a Lard\u017eendina, pa si ga pola pur ona. Je stala kvarand an nonda. Pa je nasa dola nakj, e pur bi sa cila stara, semaj ka ka je umbrala pa, jima\u0161a otandaduj an; nonda Lard\u017eendina. Pa su sil hot taka, di sima di tama. Ka su sa tvoril pute, e celjade pa su jil kruh. Ma sfe granja, a\u0161 ma\u0161a hot seki dan van.
<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n