{"id":3212,"date":"2020-05-04T21:27:35","date_gmt":"2020-05-04T19:27:35","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=3212"},"modified":"2020-05-04T21:45:58","modified_gmt":"2020-05-04T19:45:58","slug":"o-cistoj-rakiji-i-zrelosti-grozda-prokopije-bolic-1816","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/o-cistoj-rakiji-i-zrelosti-grozda-prokopije-bolic-1816\/2020\/","title":{"rendered":"O \u010distoj rakiji i zrelosti gro\u017e\u0111a : Prokopije Boli\u0107 (1816)"},"content":{"rendered":"\n
Prokopije Boli\u0107<\/strong>, bio je arhimandrit manastira Rakovac na Fru\u0161koj gori. On je u Budimu godine 1816.  objavio prvi vinogradarski priru\u010dnik pod nazivom \u201eSover\u0161en vinodelac\u201c. Ovo je jedan od najstarijih radova na na\u0161em jeziku o vinogradarstvu i vinarstvu.  Jedan od prvih na\u0161ih stru\u010dnih vinogradarskih pisaca, Boli\u0107, pi\u0161e u svom “Sover\u0161enom vinodelcu”<\/a> i o alkoholu i rakiji. Tekst sam prilagodio modernom srpskom jeziku trude\u0107i se da sa\u010duvam duh originalnog spisa s po\u010detka XIX veka. Pored pojedinih arhaizama dodao sam obja\u0161njenje.<\/h6>\n\n\n\n
\n\n\n\n

O alkoholu ili \u010distoj rakiji<\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Pod imenom alkohola razume se onaj duh vinski ili sama ja\u010dina rakijska, koja se iz vina, \u0161ljiva \u017eita, vo\u0107a, ili iz svakog drugog kao vino prevrelog vo\u0107a u kotlu izvla\u010di i dobija, i koja u sebi ni najmanje vode ili patoke nema (“patoka” je rakija koja poslednja izlazi iz kazana i koja se ne pije.)<\/em>. Rakija od svih vodenih delova oslobo\u0111ena i o\u010di\u0161\u0107ena, ne mo\u017ee vreti, niti se kvariti mo\u017ee. Ako \u017eeli\u0161 proveriti koliko je ja\u010dine sadr\u017eano u ovoj rakiji ili da li je rakija sasvim \u010dista, u srebrnu \u017elicu sipaj rakiju i zapali je. Ako rakija sasvim izgori, tako da po sagorevanju nimalo vodenih \u010destica u \u017elici ne ostane, to je onda znak da se radi o \u010distoj rakiji ili alkoholu. Ako li pak \u0161togod vodenih \u010destica u \u017elici ostane, to onda znaj da rakija nije sasvim o\u010di\u0161\u0107ena od vode. Alkohol dakle jest gore\u0107i duh vinski ili rakijski.<\/p>\n\n\n\n

O postanku rakije nisu hemi\u010dari jednakoga mnjenja. Jedni sude da se rakija sasvim u vinu ra\u0111a i postaje, a drugi vele da se rakija pe\u010denjem u kotlu pravi i napolje izvla\u010di i u \u010dobanju curi (“\u010dobanja” je posuda sli\u010dna \u010dabri\u0107u u koju curi rakija pri pe\u010denju)<\/em>; ili drugoja\u010dije, jedni sude da je ona proizvod vinskoga vrenja, a drugi ka\u017eu da je ona proizvod pe\u010denja u kotlu.<\/p>\n\n\n\n

Iako su hemi\u010dari razli\u010ditoga mnjenja, vinodelcu je najnu\u017enije znati da je opipljiva snaga ova najglavnije svojstvo vinsko. Rakija se ra\u0111a od rastvaranja ve\u0161testva zaharnog (ve\u0161tastvo=materija, tvar; zaharnog=\u0161e\u0107ernog)<\/em> i nje uvek ima toliko u vinu koliko i \u0161e\u0107era, i zato se u vinu, vi\u0161e ili manje vinske snage nalazi. Od vina se koje u toplim predelima ra\u0111a, dobija mnogo rakije, a od vina s ladni mesta skoro ni malo. Vino od zrelog i \u0161e\u0107era punog grozda dobijeno ima previ\u0161e rakijske ja\u010dine u sebi. U vinu se pak, koje se od zelenog, vodenog, i malo slatkog grozda cedi i pravi, vrlo malo snage vinske nalazi, kakve smo 1814. i 1815. godine vino imali.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to je vi\u0161e snage rakijske u vinu, to je ovo ja\u010de, a \u0161to je manje ove ja\u010dine u njemu, to je ono slabije; ravnim na\u010dinom, \u0161to je manje duha vinskog u vinu, to je ovo kiselije i br\u017ee se pokvariti i prevratiti mo\u017ee; a \u0161to vi\u0161e snage vinske ima u sebi, tim se du\u017ee odr\u017eati i sa\u010duvati mo\u017ee. \u0160to je vi\u0161e ove opipljive snage vinske u vinu, to se manje jabu\u010dne kiseline nalazi u njemu, i to je uop\u0161teni uzrok \u0161to se od boljeg i ja\u010deg vina uvek bolja rakija dobija; jer se jabu\u010dne kiseline manje u njemu nalazi, koja ispe\u010denoj od njega rakiji onaj neprijatan i zagoreo ukus daje. <\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

O zrelosti gro\u017e\u0111a<\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Zrelost gro\u017e\u0111a pokazuje se: <\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

1. Ako je peteljka jagode mrka i suva (jagoda=zrno gro\u017e\u0111a<\/em>). <\/p>\n\n\n\n

2. Ako gro\u017e\u0111e zato, \u0161to peteljka nije vi\u0161e kruta, oboreno visi i lako se s loze otkida. <\/p>\n\n\n\n

3. Ako su jagode mekane i lako se od svojih petelj\u010dica krune. <\/p>\n\n\n\n

4. Ako je ko\u017eurica jagode tanka i malo se kroz nju providi. <\/p>\n\n\n\n

5. Ako je sok jagode gust, sladak, dobrog ukusa i lepi se za prste. <\/p>\n\n\n\n

6. Ako su crvene, plavetne ili crne jagode, koje nisu sasvim u hladu od sunca zaklonjene bile, otvoreno ili crveno crne postale : i naprotiv jagode zelenoga, beloga ili \u017eutoga gro\u017e\u0111a, ako su sa sun\u010dane strane crvenkasto ili \u017eu\u0107kasto mrke. <\/p>\n\n\n\n

7. Ako jagode ni malo vi\u0161e ne jedre, niti nabubravaju, no jednako velike ostaju. Ovo se najlak\u0161e proveriti mo\u017ee, kad jednu jagodu otkine\u0161 i posle nekoliko dana usmotri\u0161, da su susedne jagode rastenjem i najedrivanjem svojim prazno mesto otkinute jagode malo popunile. To je znak da jagode jo\u0161 rastu, u protivnom pak slu\u010daju one ne rastu vi\u0161e. <\/p>\n\n\n\n

8. Ako je zrno ili seme jagode sasvim izobra\u017eeno i lako se od mesnatog soka otkida i rastavlja.<\/p>\n\n\n\n

Opadanje li\u0161\u0107a sa loze i truljenje jagoda, kao izvesni znaci zrelosti gro\u017e\u0111a ne mogu se smatrati, jer se prvo mo\u017ee pri\u010dinjavati od mraza, a drugo od vlage i hladno\u0107e. U ovakvom sledu doga\u0111aja, uvek je pametnije i poleznije (korisnije; polza= dobitak, korist<\/em>) branje gro\u017e\u0111a ne odlagati. Jer gro\u017e\u0111e posle mraza ne dozreva vi\u0161e, no ostaje zeleno i jagode njegove trunu. Bolje je dakle i korisnije i sasvim nedozrelo gro\u017e\u0111e brati, nego \u010dekati da mu mraz jo\u0161 vi\u0161e na\u0161kodi. Jer je izvesno to, da \u0107e se odlaganjem, nakon padanja mraza, umesto boljeg vina lo\u0161ija berba dobiti. Takav je slu\u010daj skoro svuda godine 1814. i 1815. bio, kada se berba zbog ranih mrazova odr\u017eati morala. Tada je li\u0161\u0107e sa \u010dokota pootpadalo pre zavr\u0161ene vinske zrelosti gro\u017e\u0111a i pre razvitka \u0161e\u0107ernog ve\u0161testva u zrnima. Zato je ponajvi\u0161e slabo i kiselo vino dobijeno. Penu\u0161avo i ka\u0161tro vino samo se od nesavr\u0161eno dozrelog gro\u017e\u0111a dobija i pravi, kao \u0161to se u \u0160ampanji, u francuskoj zemlji i u drugim predelima \u010desto radi.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Dodatak: Video prikaz knjige \u201cSover\u0161en vinodelac\u201d<\/h4>\n\n\n\n
\n\n\n\n