Ispred sebe na stolu ponovo imam jednu vrlo retku knji\u017eicu koja nosi naslov “Ukrajinsko pitanje”. \u0160tampana je u Beogradu 1919. godine, dok je za izdava\u010da navedeno “Dru\u0161tvo Slovenske Uzajamnosti”. O ovom dru\u0161tvu danas ima vrlo malo podataka, uglavnom po jedna ili dve re\u010denice gde se spominje u nekoj knjizi. \u0160ta o ovom dru\u0161tvu nalazimo u knjizi “Ukrajinsko pitanje” i za\u0161to i kako se to dru\u0161tvo bavilo tim pitanjem?<\/p>\n\n\n\n
Na po\u010detku nailazimo na poduga\u010dak spisak osniva\u010da “Dru\u0161tva slovenske uzajamnosti”. Nave\u0161\u0107u pojedine, doma\u0107e osniva\u010de:<\/strong> <\/p>\n\n\n\n Pukovnik Stevan Bo\u0161kovi\u0107, predsednik srpsko-ruskog kluba; Velja Vuki\u0107evi\u0107, narodni poslanik iz Pirota; Marko Vuleti\u0107, trgovac iz Beograda; Dr. Bogdan Gavrilovi\u0107, profesor Univerziteta u Beogradu; General Vojislav \u017divanovi\u0107; Aleksa \u017dujovi\u0107, narodni poslanik iz Kosmaja; Dr. Jevrem M. \u017dujovi\u0107, \u0161ef lekar Op\u0161te dr\u017eavne bolnice u Beogradu; Jovan M. \u017dujovi\u0107, predsednik Srpske Kraljevske Akademije; Dr. Mom\u010dilo Ivkovi\u0107, lekar; Dr. Dragutin Ikoni\u0107, urednik “La Patrie Serbe”; Velimir Kari\u0107, apotekar u Beogradu; Sima Lozani\u0107, Milo\u0161 P. Sav\u010di\u0107, Dr. Vladimir \u0106orovi\u0107, narodni poslanik iz Mostara i mnogi drugi. <\/p>\n\n\n\n Od stranih osniva\u010da tu su pored ostalih: Graf Vladimir Bobrinski; Dimitrije Nik. Vergun; Aleksandar Stefanovi\u010d Gi\u017einski; Sergije Lavrov; General Maksim Leontijev; Senator Vladimir Smoljaninov i drugi. <\/p>\n\n\n\n Predsednik ovog Dru\u0161tva osnovanog 1919. bio je na\u0161 Jovan \u017dujovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n U proglasu Dru\u0161tva slovenske uzajamnosti<\/em> se izme\u0111u ostalog ka\u017ee: <\/strong><\/p>\n\n\n\n Ube\u0111eni, da se oslobo\u0111eni i u samostalne dr\u017eave ujedinjeni Srbi, Hrvati i Slovenci, \u010cesi i Slovaci i Poljaci mogu slobodno i bezbri\u017eno razvijati samo tako, ako odr\u017eavaju\u0107i i dalje prisnu vezu sa Saveznicima, uz \u010diju su se pripomo\u0107 oslobodili i ujedinili. Mi smo osnovali Dru\u0161tvo slovenske uzajamnosti<\/em> kome je zadatak da razvija i utvr\u0111uje kulturnu, politi\u010dku, ekonomsku i domobransku uzajamnost me\u0111u slovenskim narodima. Na ovom \u0107e zadatku Dru\u0161tvo raditi.<\/p>\n\n\n\n Dru\u0161tvo slovenske uzajamnosti misli da je bez obnovljenja Rusije kao velike slovenske dr\u017eave, koja bi se razvijala na slobodnim demokratskim osnovama, nemogu\u0107e zamisliti mir u Evropi. Da je bez obnovljenja Rusije nemogu\u0107no zamisliti pobedu onih ideja koje su odu\u0161evljavale i pokretale sve Saveznike na ne\u010duvene \u017ertve i patnje koje su podnele za vreme rata. Da se bez obnovljenja Rusije ne mo\u017ee amisliti razvi\u0107e i napredak i ostalih slovenskih naroda, koji \u0107e u velikoj Rusiji uvek na\u0107i za\u0161tite protiv vekovnih neprijatelja, koji su sada trenutno pali ali \u0107e uvek biti spremni da remete mir sveta.<\/p>\n\n\n\n Svesne svih opasnosti, koje prete slovenskim narodima, ako bi Rusija ostala jo\u0161 dugo u ovom haoti\u010dnom stanju, i svih koristi od njenog obnovljenja Dru\u0161tvo slovenske uzajamnosti<\/em> stavilo je sebi u prvom redu naro\u010dit zadatak: da sudeluje u op\u0161tem radu za \u0161to skorije obnovljenje Rusije najmo\u0107nijeg \u010dlana slovenske zajednice.<\/strong> Ovim poslom bavi\u0107e se celo Dru\u0161tvo a naro\u010dito Ruska podru\u017eina, koja se u njemu radi toga grupisala.<\/p>\n\n\n\n Patnje i stradanja na\u0161e bra\u0107e Rusa na\u0161le su odjeka u dubini du\u0161a svih Ju\u017enih Slovena. Sada Dru\u0161tvo misli da sme pozvati sve gra\u0111ane i gra\u0111anke Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, da prriteknu u pomo\u0107 nov\u010danim prilozima i gostoprimstvom u svojim domovima onoj bra\u0107i iz Rusije, koji su morali napustiti svoje ognji\u0161te be\u017ee\u0107i ispred nasilja i potra\u017eiti zbeg u na\u0161oj Otad\u017ebini… U Beogradu 3. juna 1919<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Ukrajinsko pitanje je i u na\u0161e vreme jo\u0161 uvek aktuelno. Da vidimo kakav je bio karakter tog pitanja pre 100 godina.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da bi se postigla \u0161to ve\u0107a uzajamnost me\u0111u Slovenima potrebno je, izme\u0111u ostalog, da oni mirno raspravljaju i dogovorom re\u0161avaju pitanja, koja ih dele i otu\u0111uju. O svim tim pitanjima treba da bude dobro obave\u0161teno Dru\u0161tvo slovenske uzajamnosti<\/em>, kako bi ih moglo pravilno oceniti i pravedni sud gde treba i \u010dime mo\u017ee zastupati.<\/p>\n\n\n\n Jedno od te\u017eih pitanja, koje je prvo do\u0161lo Dru\u0161tvu na pretres jeste Ukrajinsko pitanje<\/em><\/strong>. \u010clanovi ukrajinske misije V. Verbenec, P. Franko, V. Ganjkijevski podneli su Dru\u0161tvu svoje te\u017enje, a ta je te\u017enja bila predmet diskusije na dvema sednicama od 10-og i 17-og jula 1919. kojima su osim osniva\u010da prisustvovali i drugi \u010dlanovi dru\u0161tva. U diskusiji je u\u010destvovalo mnogo govornika, Srba i Velikorusa i jedan predstavnik Malorus. U ovoj knjizi predaje se javnosti ve\u0107ina tih govora zajedno sa pismenom predstavkom ukrajinske misije. <\/p>\n\n\n\n Kakve su bile pomenute te\u017enje Ukrajinske misije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nakon uvoda, predstavnik Ukrajinaca je rekao: “Poljski narod do ju\u010de je bio ugnjetavan i poni\u017eavan od ruskih careva u njegovim najosnovnijim nacionalnim pravima i aspiracijama, na\u0161 ukrajinski narod sa svih strana, kako od Mad\u017eara, tako od Slovena, Rusa i Poljaka bio negiran. Danas kad se osloba\u0111aju slovenski narodi, na\u0161 se narod jo\u0161 vi\u0161e negira. Ovo uzimamo kao na jednu nepravdu koja nam se \u010dini ne samo od tu\u0111ina, nego i od na\u0161e bra\u0107e Slovena. Veruju\u0107i, da \u0107e Srbi kao Sloveni, s naj\u010distijom idejom bratstva i bez trunke egoizma i kao narod u demokratskom duhu najja\u010de izra\u017een, najbolje razumeti na\u0161e o\u010dajanje kad nas negiraju kao slobodan narod i Rumuni i Ma\u0111ari i Poljaci i Rusi. U novim granicama koje se danas dodeljuju dr\u017eavama \u017ertvuju se Ukrajinci na sve strane. Rumuniji se predaju dva miliona Ukrajinaca Bukovine i severne Ugarske. Poljaci tra\u017ee da sebi podjarme pet miliona Ukrajinaca. Rusi, jo\u0161 od doba Ekaterine negiraju Ukrajinsku naciju du\u017e Dnjepra. Ka\u017ee nam se da mi \u010dak i ne postojimo, nego nas je izmislila tobo\u017e nema\u010dka politika. Na Ukrajinsku naciju se jo\u0161 kleveta da je sva bolj\u0161evi\u010dka.”<\/p>\n\n\n\n Nakon navo\u0111enja istorijskih primera borbe za slobodu ukrajinskog naroda, predstavnik misije dalje ka\u017ee:<\/p>\n\n\n\n “U punom bolu i o\u010dajanju a u veri da \u0107e nas srpski demokratski narod najbolje razumeti mi i upu\u0107ujemo ovo pismo Vama Gospodine Predsedni\u010de. Vi \u0107ete kao sin demokratskog naroda imati najvi\u0161e autoriteta da kroz Dru\u0161tvo uputite svima Slovenima poziv za izmirenje, za me\u0111usobno priznanje i za slovensku solidarnost. Srpski narod nam je oduvek najbli\u017ei bio i po jeziku i po bi\u010dajima i po narodnim pesmama. Tamo gde mi danas \u017eivimo, bila je nekada Va\u0161a stara domovina. na\u0161eg nacionalnog junaka Tarasa Buljbu vi na jugu ste najbolje razumeli.”<\/p>\n\n\n\n Predstavnik misije zavr\u0161ava pesmom \u0110ure Jak\u0161i\u0107a “Pozdrav”. U Beogradu 16-VI-1919. U nastavku je usledila diskusija \u010dlanova Dru\u0161tva, objavljena u knjizi “Ukrajinsko pitanje<\/a>” iz 1919. godine. <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ispred sebe na stolu ponovo imam jednu vrlo retku knji\u017eicu koja nosi naslov \u201cUkrajinsko pitanje\u201d. \u0160tampana je u Beogradu 1919. godine, dok je za izdava\u010da navedeno \u201cDru\u0161tvo Slovenske Uzajamnosti\u201d. O ovom dru\u0161tvu danas ima vrlo malo podataka, uglavnom po jedna ili dve re\u010denice gde se spominje u nekoj knjizi. \u0160ta o ovom dru\u0161tvu nalazimo u knjizi \u201cUkrajinsko pitanje\u201d i za\u0161to i kako se to dru\u0161tvo bavilo tim pitanjem? Na po\u010detku nailazimo na poduga\u010dak spisak osniva\u010da \u201cDru\u0161tva slovenske uzajamnosti\u201d. Nave\u0161\u0107u…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3250,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[469,471,472,468,470],"class_list":["post-3244","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-jovan-zujovic","tag-sukob-ukrajine-i-rusije","tag-sveslovenski-savez","tag-ukrajina","tag-ukrajinski-problem"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3244","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3244"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3244\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3250"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3244"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3244"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3244"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Fotografija u zaglavlju: Fotomagacin<\/a><\/span><\/em><\/pre>\n\n\n\n