Iako je danas ve\u0107 poznato da je Skerli\u0107<\/a> pojedine pisce izostavljao iz li\u010dnih razloga, zlonamerno ili ne, da se raspravljati, \u010dinjenica je da u jednu istoriju knji\u017eevnosti ne mogu u\u0107i ba\u0161 svi koji su pone\u0161to napisali i izdali. Ali, zato mogu u neki leksikon, enciklopediju, da im se ime u narodu potpuno ne zaboravi. Ocenu o “izostavljenima” dali su i kasniji kriti\u010dari, a kona\u010dni sud dali su i da\u0107e \u010ditaoci, jer je evidentno da se u poslednjih deset godina dela “izostavljenih” sve vi\u0161e kupuju i \u010ditaju. Da li se radi samo o trenutnom interesovanju radoznalih istra\u017eiva\u010da srpske knji\u017eevnosti ili se skrajnuti vra\u0107aju na zaslu\u017eeno mesto koje im je Skerli\u0107 oduzeo? Te\u0161ko je re\u0107i. Ako izuzmemo Disa i jo\u0161 par knji\u017eevnika, za veliku ve\u0107inu drugih pisaca te\u0161ko da je neko u dana\u0161nje vreme \u010duo. Ali, to nije razlog da ih ne \u010ditate. Dajte \u0161ansu zaboravljenima.<\/p>\n\n\n\n \u010citaju\u0107i Bo\u017eine memoare ne mogu da se otmem utisku da je svoje “brisanje” iz knji\u017eevne istorije do\u017eiveo vrlo emotivno, sli\u010dno kao i u knji\u017eici “La\u017e i kleveta<\/a>” gde se branio i napadao list Politika. Navode\u0107i u svojim memoarima sve zaboravljene i izostavljene, Bo\u017ea Nikolajevi\u0107 zapravo je nesvesno napisao jednu kratku paralelnu istoriju srpske knji\u017eevnosti. U produ\u017eetku slede re\u010di Bo\u017eidara S. Nikolajevi\u0107a objavljene 1989. godine u ve\u0107 pomenutoj knjizi “Iz minulih dana” koju je priredio Svetomir B. Nikolajevi\u0107, a izdala SANU.<\/p>\n\n\n\n Kod pojednih dela navedeni su linkovi ka stranicama u knji\u017eari kako bi bili u prilici da u\u017eivo vidite o kojim autorima i knjigama se radi.<\/em><\/p>\n\n\n\n Bo\u017eidar S. Nikolajevi\u0107 (1877\u20141947) bio je knji\u017eevnik i istori\u010dar umetnosti, diplomata, upravnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Ro\u0111en je i odrastao u Vi\u0161nji\u0107evoj ulici na Dor\u0107olu. Osniva\u010d je katedre za Istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu i autor je prve srpske monografije o Leonardu da Vin\u010diju. Otac Bo\u017eidarov, Svetomir Nikolajevi\u0107 bio je prvi srpski \u0161ekspirolog.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ja sam Skerli\u0107a podrobno poznavao, stoga smelo tvrdim: on njih nije uneo u svoju Istoriju<\/em> jer ih li\u010dno ili partijski nije mario.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n Skerli\u0107 je isklju\u010dio \u010ditav niz knji\u017eevnika koji iz jedne savesne istorije srpske knji\u017eevnosti ne smeju ni u kom slu\u010daju biti izostavljeni. Takav se postupak ne da ni\u010dim pravdati. Mi \u0107emo, po li\u010dnom se\u0107anju, navesti namerno isklju\u010dene pisce, pa neka \u010ditalac sam oceni veli\u010dinu nepravde koju je Skerli\u0107 svojom Istorijom nove srpske knji\u017eevnosti<\/em> naneo pojedinim valjanim knji\u017eevnicima, nanev\u0161i time \u0161tetu i vlastitom ugledu. Za\u0161to je izostavljen \u010ceda Popovi\u0107<\/strong> i njegova satiri\u010dna \u0106atina pisma<\/em>? Za\u0161to nije re\u010deno ni\u0161ta o Iliji Vuki\u0107evi\u0107u<\/a><\/strong> kao pripoveda\u010du? Njegove realisti\u010dne pripovetke iz vranjskog \u017eivota ne bi smele biti zaboravljene, kao \u0161to bi trebalo od zaborava otrgnuti Nikolu \u0110ori\u0107a<\/a><\/strong>, pesnika nesumnjive vrednosti. \u0110ori\u0107 je dao interesantan poku\u0161aj Kosovskog epa<\/em> u klasi\u010dnom heksametru. <\/p>\n\n\n\n Skerli\u0107 je u svojoj istoriji po\u010dinio i ve\u0107e nepravde. On, na primer, Vladana \u0110or\u0111evi\u0107a<\/a><\/strong> spominje samo uzgred, i to samo u svojstvu pokreta\u010da Otad\u017ebine<\/a><\/em>, a nigde ne govori o njemu kao piscu istorijskih romana, putopisa i memoara. Kao i Vladan, tako je i Milan Kujund\u017ei\u0107-Aberdar<\/a><\/strong> sasvim ignorisan. O Dragutinu Ili\u0107u<\/a><\/strong>, starijem bratu Vojislavljevom, nalazimo samo jednu uzgrednu re\u010denicu. On je pisac nezaslu\u017eeno zaboravljenih istroijskih drama, dobrog romana Had\u017ei \u0110era<\/a><\/em>, pripovetki Svetle slike<\/a><\/em> i drugo. Izostavljen je Milo\u0161 Cveti\u0107<\/a><\/strong>, \u010diji se Nemanja<\/a><\/em> mo\u017ee ubrojati u ja\u010da dela na\u0161e dramske knji\u017eevnosti. Isto tako i Dragi\u0161a Stanojevi\u0107<\/strong> nije ni zabele\u017een. Stanojevi\u0107evi pesni\u010dki prevodi Dantea<\/a>, Tasa, Ariosta, naro\u010dito prepev Bijesnog Rolanda<\/a><\/em>, \u010dinili bi \u010dast i mnogo ve\u0107oj knji\u017eevnosti. O Peri Todorovi\u0107u<\/a><\/strong> knji\u017eevniku Skerli\u0107 ne ka\u017ee ni\u0161ta; isti\u010de ga samo kao najranijeg saradnika Svetozara Markovi\u0107a i Perinu nihilisti\u010dku budala\u0161tinu Uni\u0161tenje estetike<\/em>. Od suvremenih pisaca srpskih on je pisao najlak\u0161e i naj\u010ditkije (Dnevnik jednog dobrovoljca<\/a>, Silazak s prestola<\/a><\/em>). Njegova Smrt Kara\u0111or\u0111eva<\/a><\/em> ostaje jo\u0161 uvek najbolji roman o vo\u0111i prvog ustanka, a Perino Ogledalo<\/a><\/em>, odmah po pogibiji poslednjeg Obrenovi\u0107a, stalno \u0107e zadr\u017eati svoju neposrednost i toplinu. Nije udostojen ni pomena Zarija R. Popovi\u0107<\/strong>, prvi pripoveda\u010d Stare Srbije.<\/p>\n\n\n\n Jovan \u0110or\u0111evi\u0107<\/a><\/strong>, ujak i doma\u0107i vaspita\u010d Stevana Sremca, pisac nekoliko pozori\u0161nih komada (Markova sablja<\/a><\/em>) spominje se samo ovla\u0161. Njegove zasluge za pozori\u0161te vrlo su velike, a ve\u0107 i kao pesnik srpske narodne himne morao bi dobiti po\u010dasnije mesto. Tako je i Knez Nikola<\/a><\/strong> morao dobiti svoje knji\u017eevno mesto kao pesnik popularne i pesni\u010dki izvrsne crnogorske himne Onamo, namo…<\/em> Jovan Draga\u0161evi\u0107<\/a><\/strong> nije ni citiran, a nekad je to bio rado \u010ditan pesnik. Izostavljeni su, dalje, Jovan P. Be\u0161evi\u0107<\/strong>, pesnik patriotskih zamisli, dramski pisac i nekada\u0161nji urednik \u0161aljivog lista Vra\u010d poga\u0111a\u010d<\/em>; daroviti Hajim S. Davi\u010do<\/strong>, pripoveda\u010d beogradskih Jevreja starosedelaca Sa Jalije<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Sasvim neumesno i o\u010devidno iz li\u010dne netrpeljivosti, nije naveden Andra Gavrilovi\u0107<\/a><\/strong>. U izobilju njegovih istorijsko knji\u017eevnih dela ima dobrih i lo\u0161ih, ali mu se knji\u017eevne zasluge ne mogu osporiti. To va\u017ei i za Jovana Gr\u010di\u0107a<\/a><\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Ostali su nedovoljno zapa\u017eeni ili \u010dak sasvim izostavljeni: \u0110or\u0111e Rajkovi\u0107<\/strong> urednik Stra\u017eilova<\/a><\/em>, Milan Savi\u0107<\/a>, Ja\u0161a Prodanovi\u0107<\/a>, Milivoje Ba\u0161i\u0107<\/a>, Jovan Maksimovi\u0107<\/a>, Milorad-Mile Pavlovi\u0107, Jeremija \u017divanovi\u0107<\/a>, Uro\u0161 Petrovi\u0107, Danilo \u017divaljevi\u0107<\/strong>. Kad je re\u010d o piscima koji se bave li\u010dnostima knji\u017eevni\u010dkim, nije smeo biti pre\u0107utan rad te vrste Todora Stefanovi\u0107a-Vilovskog<\/a><\/strong> \u010diji memoarski spisi i stilski te\u010dne uspomene sadr\u017ee podatke op\u0161teg zna\u010daja. Njegove studije iz pro\u0161losti Beograda predstavljaju dragocen istorijski materijal. <\/p>\n\n\n\n Spisak valjanih knji\u017eevnika koje je Skerli\u0107 izostavio nije ovim iscrpen. Osim navedenih postoje i: Petar J. Petrovi\u0107, Rista Odavi\u0107<\/a>, Sava Mijalkovi\u0107, Mita Dimitrijevi\u0107<\/a>, Vladimir Stanimirovi\u0107<\/a>, Vojislav Ili\u0107 Mla\u0111i<\/a>, Vladislav Petkovi\u0107 Dis<\/a>, Josip Bersa<\/a>, Blagoje Bran\u010di\u0107, Du\u0161an Srezojevi\u0107, Du\u0161an Simi\u0107, Sava Petrovi\u0107, Jela Spiridonovi\u0107 Savi\u0107<\/strong> i drugi.<\/p>\n\n\n\n Nepravda, greh je ne spomenuti ikog ko je ma i prose\u010dno koristio knji\u017eevnosti svoga naroda. Kakva je to naopaka istorija nove srpske knji\u017eevnosti kada u njoj Vojislav Ili\u0107 Mla\u0111i<\/strong> i Dis<\/strong> nisu ni poimence navedeni, dok se pojedinim bezdarnicima posve\u0107uju zasebna poglavlja?<\/p>\n\n\n\n Skerli\u0107 je sve njih pre\u0107utao, ne iz knji\u017eevnih pobuda – ne; ja sam Skerli\u0107a podrobno poznavao, stoga smelo tvrdim: on njih nije uneo u svoju Istoriju<\/em> jer ih li\u010dno ili partijski nije mario. Uostalom, sam Bogdan Popovi\u0107<\/a><\/strong> veli doslovno: “Skerli\u0107 nije bio slobodan od radikalskog mentaliteta… Pred knji\u017eevnim stvarima on je stajao kao \u010dovek jedne politi\u010dke stranke ili dru\u0161tvenog tabora … On vi\u0161e nije imao nezavisnost su\u0111enja, stav \u010doveka koji tra\u017ei istinu i samo istinu…”<\/p>\n\n\n\n Ovaj Popovi\u0107ev sud ja bih dopunio \u0161to bih kazao da se i pokraj “radikalskog mentaliteta” mo\u017ee biti pravedan, ali Skerli\u0107, zbog svoje izrazito netrpeljive prirode, to nije bio. Da li\u010dni momenat preovla\u0111uje kod ina\u010de darovitog Skerli\u0107a, pokaza\u0107e i ovaj primer. On \u0107e Radoju Domanovi\u0107u<\/a><\/strong> i Miloradu Mitrovi\u0107u<\/a><\/strong> zabele\u017eiti u knji\u017eevnu zaslugu i to da su pod poslednjim Obrenovi\u0107em bili tobo\u017ee politi\u010dki gonjeni.<\/p>\n\n\n\n Kada se 1914, nekoliko meseci pred njegovu smrt, pojavila Skerli\u0107eva Istorija nove srpske knji\u017eevnosti<\/a><\/strong> (potpuno i ilustrovano izdanje) mi\u0161ljenja bejahu do neverovatnosti podeljena. Jedni su knjigu kovali u zvezde, drugi je svla\u010dili u prah. Skerli\u0107evoj istoriji moglo bi se u\u010diniti jo\u0161 vazdan zameraka, ali i ove koje smo izneli pokazuju dovoljno. Da nije tih negativnosti u njoj, bila bi prihvatljiva i mogla bi poslu\u017eiti za obrazac … sve dok ne dobijemo jedno kompletno delo, koje bi slu\u017eilo nauci na \u010dast i budu\u0107im nara\u0161tajima na korist.<\/p>\n\n\n\n Božidar S. Nikolajević je kao književnik u današnje vreme skoro pa nepoznat. Takvu mu je sudbu pre jednog veka i “prorekao” naš književni kritičar Jovan Skerlić, izostavivši ga iz svog glavnog dela “Istorija nove srpske književnosti”. Boža se u svojim memoarima “Iz minulih dana” svojski potrudio da mu ne ostane dužan. Iako je danas već poznato da je Skerlić pojedine pisce izostavljao iz ličnih razloga, zlonamerno ili ne, da se raspravljati, činjenica je da u jednu istoriju književnosti ne mogu ući baš svi koji su ponešto napisali i izdali. Ali, zato mogu u neki leksikon, enciklopediju, da im se ime u narodu potpuno ne zaboravi. Ocenu o “izostavljenima” dali su i kasniji kritičari, a konačni sud dali su i daće čitaoci, jer je evidentno da se u poslednjih deset godina dela “izostavljenih” sve više kupuju i čitaju. Da li se radi samo o trenutnom interesovanju radoznalih istraživača srpske književnosti ili se skrajnuti vraćaju na zasluženo mesto koje im je Skerlić oduzeo? Teško je reći. Ako izuzmemo Disa i još par književnika, za veliku većinu drugih pisaca teško da je neko u današnje vreme čuo. Ali, to nije razlog da ih ne čitate. Dajte šansu zaboravljenima. Čitajući Božine memoare ne mogu da se otmem utisku da je svoje “brisanje” iz književne istorije doživeo vrlo emotivno, slično kao i u knjižici “Laž i kleveta” gde se branio i napadao list Politika. Navodeći u svojim memoarima sve zaboravljene i izostavljene, Boža Nikolajević zapravo je nesvesno napisao jednu kratku paralelnu istoriju srpske književnosti. U produžetku slede reči Božidara S. Nikolajevića objavljene 1989. godine u već pomenutoj knjizi “Iz minulih dana” koju je priredio Svetomir B. Nikolajević, a izdala SANU. Kod pojednih dela navedeni su linkovi ka stranicama u knjižari kako bi bili u prilici da uživo vidite o kojim autorima i knjigama se radi. Božidar S. Nikolajević (1877—1947) bio je književnik i istoričar umetnosti, diplomata, upravnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Rođen je i odrastao u Višnjićevoj ulici na Dorćolu. Osnivač je katedre za Istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu i autor je prve srpske monografije o Leonardu da Vinčiju. Otac Božidarov, Svetomir Nikolajević bio je prvi srpski šekspirolog. O Skerliću i njegovoj Istoriji nove srpske književnosti Ja sam Skerlića podrobno poznavao, stoga smelo tvrdim: on njih nije uneo u svoju Istoriju jer ih lično ili partijski nije mario. Skerlić je isključio čitav niz književnika koji iz jedne savesne istorije srpske književnosti ne smeju ni u kom slučaju biti izostavljeni. Takav se postupak ne da ničim pravdati. Mi ćemo, po ličnom sećanju, navesti namerno isključene pisce, pa neka čitalac sam oceni veličinu nepravde koju je Skerlić svojom Istorijom nove srpske književnosti naneo pojedinim valjanim književnicima, nanevši time štetu i vlastitom ugledu. Zašto je izostavljen Čeda Popović i njegova satirična Ćatina pisma? Zašto nije rečeno ništa o Iliji Vukićeviću kao pripovedaču? Njegove realistične pripovetke iz vranjskog života ne bi smele biti zaboravljene, kao što bi trebalo od zaborava otrgnuti Nikolu Đorića, pesnika nesumnjive vrednosti. Đorić je dao interesantan pokušaj Kosovskog epa u klasičnom heksametru. Skerlić je u svojoj istoriji počinio i veće nepravde. On, na primer, Vladana Đorđevića spominje samo uzgred, i to samo u svojstvu pokretača Otadžbine, a nigde ne govori o njemu kao piscu istorijskih romana, putopisa i memoara. Kao i Vladan, tako je i Milan Kujundžić-Aberdar sasvim ignorisan. O Dragutinu Iliću, starijem bratu Vojislavljevom, nalazimo samo jednu uzgrednu rečenicu. On je pisac nezasluženo zaboravljenih istroijskih drama, dobrog romana Hadži Đera, pripovetki Svetle slike i drugo. Izostavljen je Miloš Cvetić, čiji se Nemanja može ubrojati u jača dela naše dramske književnosti. Isto tako i Dragiša Stanojević nije ni zabeležen. Stanojevićevi pesnički prevodi Dantea, Tasa, Ariosta, naročito prepev Bijesnog Rolanda, činili bi čast i mnogo većoj književnosti. O Peri Todoroviću književniku Skerlić ne kaže ništa; ističe ga samo kao najranijeg saradnika Svetozara Markovića i Perinu nihilističku budalaštinu Uništenje estetike. Od suvremenih pisaca srpskih on je pisao najlakše i najčitkije (Dnevnik jednog dobrovoljca, Silazak s prestola). Njegova Smrt Karađorđeva ostaje još uvek najbolji roman o vođi prvog ustanka, a Perino Ogledalo, odmah po pogibiji poslednjeg Obrenovića, stalno će zadržati svoju neposrednost i toplinu. Nije udostojen ni pomena Zarija R. Popović, prvi pripovedač Stare Srbije. Jovan Đorđević, ujak i domaći vaspitač Stevana Sremca, pisac nekoliko pozorišnih komada (Markova sablja) spominje se samo ovlaš. Njegove zasluge za pozorište vrlo su velike, a već i kao pesnik srpske narodne himne morao bi dobiti počasnije mesto. Tako je i Knez Nikola morao dobiti svoje književno mesto kao pesnik popularne i pesnički izvrsne crnogorske himne Onamo, namo… Jovan Dragašević nije ni citiran, a nekad je to bio rado čitan pesnik. Izostavljeni su, dalje, Jovan P. Bešević, pesnik patriotskih zamisli, dramski pisac i nekadašnji urednik šaljivog lista Vrač pogađač; daroviti Hajim S. Davičo, pripovedač beogradskih Jevreja starosedelaca Sa Jalije. Sasvim neumesno i očevidno iz lične netrpeljivosti, nije naveden Andra Gavrilović. U izobilju njegovih istorijsko književnih dela ima dobrih i loših, ali mu se književne zasluge ne mogu osporiti. To važi i za Jovana Grčića. Ostali su nedovoljno zapaženi ili čak sasvim izostavljeni: Đorđe Rajković urednik Stražilova, Milan Savić, Jaša Prodanović, Milivoje Bašić, Jovan Maksimović, Milorad-Mile Pavlović, Jeremija Živanović, Uroš Petrović, Danilo Živaljević. Kad je reč o piscima koji se bave ličnostima književničkim, nije smeo biti prećutan rad te vrste Todora Stefanovića-Vilovskog čiji memoarski spisi i stilski tečne uspomene sadrže podatke opšteg značaja. Njegove studije iz prošlosti Beograda predstavljaju dragocen istorijski materijal. Spisak valjanih književnika koje je Skerlić izostavio nije ovim iscrpen. Osim navedenih postoje i: Petar J. Petrović, Rista Odavić, Sava Mijalković, Mita Dimitrijević, Vladimir Stanimirović, Vojislav Ilić Mlađi, Vladislav Petković Dis, Josip Bersa, Blagoje Brančić, Dušan Srezojević, Dušan Simić, Sava Petrović, Jela Spiridonović Savić i drugi. Nepravda, greh je ne spomenuti ikog ko je ma i prosečno koristio književnosti svoga naroda. Kakva je to naopaka istorija nove srpske književnosti kada u njoj Vojislav Ilić Mlađi i Dis nisu ni poimence navedeni, dok se pojedinim bezdarnicima posvećuju zasebna poglavlja? Skerlić je sve njih prećutao, ne iz književnih pobuda – ne; ja sam Skerlića podrobno poznavao, stoga smelo tvrdim: on njih nije uneo u svoju Istoriju jer ih lično ili partijski nije mario. Uostalom, sam Bogdan Popović veli doslovno: “Skerlić nije bio slobodan od radikalskog mentaliteta… Pred književnim stvarima on je stajao kao čovek jedne političke stranke ili društvenog tabora … On više nije imao nezavisnost suđenja, stav čoveka koji traži istinu i samo istinu…” Ovaj Popovićev sud ja bih dopunio što bih kazao da se i pokraj “radikalskog mentaliteta” može biti pravedan, ali Skerlić, zbog svoje izrazito netrpeljive prirode, to nije bio. Da lični momenat preovlađuje kod inače darovitog Skerlića, pokazaće i ovaj primer. On će Radoju Domanoviću i Miloradu Mitroviću zabeležiti u književnu zaslugu i to da su pod poslednjim Obrenovićem bili tobože politički gonjeni. Kada se 1914, nekoliko meseci pred njegovu smrt, pojavila Skerlićeva Istorija nove srpske književnosti (potpuno i ilustrovano izdanje) mišljenja bejahu do neverovatnosti podeljena. Jedni su knjigu kovali u zvezde, drugi je svlačili u prah. Skerlićevoj istoriji moglo bi se učiniti još vazdan zameraka, ali i ove koje smo izneli pokazuju dovoljno. Da nije tih negativnosti u njoj, bila bi prihvatljiva i mogla bi poslužiti za obrazac … sve dok ne dobijemo jedno kompletno delo, koje bi služilo nauci na čast i budućim naraštajima na korist. Deo ovog članka ispod podnaslova “O Skerliću i njegovoj Istoriji nove srpske književnosti” skraćena je verzija teksta objavljenog u knjizi “Iz minulih dana”, SANU, Beograd 1986, str. 49-57. Preporuka: Brz i besan – Jovan Skerlić!<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3370,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[499,100,494,487,497,498,491,490,486,501,489,485,505,503,504,492,495,496,500,493,502,507,488],"class_list":["post-3348","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","tag-blagoje-brancic","tag-bozidar-nikolajevic","tag-danilo-zivaljevic","tag-dragisa-stanojevic","tag-dusan-simic","tag-dusan-srezojevic","tag-dorde-rajkovic","tag-hajim-s-davico","tag-istorija-nove-srpske-knjizevnosti","tag-jela-spiridonovic-savic","tag-jovan-p-besevic","tag-jovan-skerlic","tag-jovan-skerlic-kao-knjizevni-kriticar","tag-knjizevna-kritika","tag-knjizevni-kriticari","tag-milorad-mile-pavlovic","tag-petar-j-petrovic","tag-sava-mijalkovic","tag-sava-petrovic","tag-uros-petrovic","tag-vojislav-ilic-mladi","tag-zaboravljeni-srpski-pisci","tag-zarija-r-popovic"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3348","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3348"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3348\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3370"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3348"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3348"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3348"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n\n\n\nO Skerli\u0107u i njegovoj Istoriji nove srpske knji\u017eevnosti<\/h4>\n\n\n\n
\n\n\n\nDeo ovog \u010dlanka ispod podnaslova \"O Skerli\u0107u i njegovoj Istoriji nove srpske knji\u017eevnosti\" skra\u0107ena je verzija teksta objavljenog u knjizi \"Iz minulih dana<\/a>\", SANU, Beograd 1986, str. 49-57.<\/pre>\n\n\n\n
Preporuka: Brz i besan \u2013 Jovan Skerli\u0107!<\/a><\/strong><\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"