{"id":3416,"date":"2020-06-21T03:33:35","date_gmt":"2020-06-21T01:33:35","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=3416"},"modified":"2020-06-21T04:38:54","modified_gmt":"2020-06-21T02:38:54","slug":"bozidar-karadordevic-zapisi-iz-indije-iz-1899-i-misterija-prvog-izdanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/bozidar-karadordevic-zapisi-iz-indije-iz-1899-i-misterija-prvog-izdanja\/2020\/","title":{"rendered":"Bo\u017eidar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 : Zapisi iz Indije iz 1899 i misterija prvog izdanja"},"content":{"rendered":"\n
Ovaj tekst sastoji se iz dva poglavlja. Prvo se bavi fascinantnim \u017eivotom i radom princa Bo\u017eidara Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, dok je drugo posve\u0107eno njegovom najpoznatijem delu, putopisu “Zapisi iz Indije” i misteriji prvog izdanja ove knjige iz 1899. godine.<\/h5>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Bo\u017eidar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 (1862-1908), zvani “Bijou d\u2019Art”, bio je slikar, zlatar, dizajner, ilustrator, likovni kriti\u010dar, prevodilac Tolstoja, novinar i pisac. Jedna je od najzanimljivijih, ali i najmanje istra\u017eenih stvarala\u010dkih li\u010dnosti srpskog porekla. Neverovatno prirodno obdaren, u svakoj od ovih oblasti ostavio je li\u010dni pe\u010dat. U domenu primenjenih umetnosti brojni su Bo\u017eidarevi genijalni izumi koje je francuska industrija uspe\u0161no realizovala. Bio je prijatelj sa mnogim velikanima svog doba kao \u0161to su Pjer Loti, Sara Bernar, \u017dil Bestijen Lepa\u017e, Fransoa Kope, Vilijem Riter, \u017dor\u017e Kiten, Pjer Ro\u0161, \u017dor\u017e Bertran, De Piri, Anton Brukne i drugi. Proputovao je celu Evropu, sever Afrike i Indiju gde je posetio 38 gradova. Njegovo delo “Zapisi o Indiji” verodostojan je prikaz ove magi\u010dne imperije koju su pre njega mnogi probali da opi\u0161u, ali im je izmicala misteriozna su\u0161tina \u017eivota njenih stanovnika.<\/p>\n\n\n\n

Bo\u017eidar Kara\u0111or\u0111evi\u0107, po ocu \u0110or\u0111u praunuk Kara\u0111or\u0111ev, a po majci Sarki unuk Mi\u0161e Anastasijevi\u0107a, rodio se u Parizu 1861. godine. Stevan K. Pavlovi\u0107 u svom delu Bo\u017eid\u00b4art<\/a> navodi da je ro\u0111en u Beogradu, dok Kosta St. Pavlovi\u0107 u svojim se\u0107anjima “Onakvi kakve sam ih znao” ka\u017ee da je ro\u0111en u Be\u010du. Bo\u017eidar je u Parizu \u017eiveo, radio i umro \u2013 bio poznat i cenjen, dok se u Srbiji, zbog dinasti\u010dkih borbi okon\u010danih tek takozvanim Majskim prevratom i ubistvom poslednjeg Obrenovi\u0107a 1903. godine \u2013 o njemu do tada nije ni\u0161ta pisalo. Bo\u017eidarov ro\u0111eni brat bio je Aleksije “Aleksa” Kara\u0111or\u0111evi\u0107<\/a> (1859 – 1920). Njihov deda po ocu Aleksa Kara\u0111or\u0111evi\u0107<\/a> (1801-1830), bio je najstariji sin Kara\u0111or\u0111a Petrovi\u0107a i stariji brat kneza Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a. Sa Marijom Trokin<\/a> imao je sina jedinca \u0110or\u0111a Kara\u0111or\u0111evi\u0107a<\/a> (1827-1884).<\/p>\n\n\n\n

U uvodu knjige “La vie multiple<\/a>” (Paris 1921), Jean Finot<\/a> je o Bo\u017eidaru Kara\u0111or\u0111evi\u0107u rekao slede\u0107e: Bo\u017eidar je u Parizu bio poznat kao “\u0161armantni princ”, \u0161to je i bio u stvarnosti. Njegovo ime ozna\u010davalo je njegovu sudbinu, jer Bo\u017eidar zna\u010di “dar od Boga”, dok je njegovo bitisanje u dubokoj vezi sa evolucijom predratne francuske misli.<\/p>\n\n\n\n

Poliglota i kozer koji nije bio za pore\u0111enje, visoko se kotirao, kako u umetni\u010dkim, tako i u knji\u017eevnim i mondenskim krugovima. ovaj princ je bio ube\u0111eni i instinktivni demokrata mnogo pre same pojave tog pojma. Dok su snobovi u njemu videli kraljevog ne\u0107aka, ovaj veliki umetnik je sa ljubavlju i po\u0161tovanjem radio svoj posao. Bilo je to njegovo bogatstvo, utoliko vi\u0161e jer nije \u017eeleo da \u017eivi po uzoru na bogate, ni da se proda prihvataju\u0107i zlato neke bogate naslednice. Uporno i te\u0161ko je slikao kako bi skromno zaradio. <\/p>\n\n\n\n

Kao umetnik po\u010deo je da radi u jednom rezbarskom ateljeu u delu Pariza poznatom kao “Faubourg Saint-Antoine”. Njegova pojava je me\u0111u radnicima u Faubourg-u izazivala veliku senzaciju. obo\u017eavali su svog kolegu-princa koji se jednako isticao dobrotom, koliko i izrazitim umetni\u010dkim talentima. \u010cesto je sa njima umeo da ru\u010da u poznatim restoran\u010di\u0107ima, a neretko i na javnim trgovima, sede\u0107i na klupi kraj drugih radnika sa kojima je razmenjivao stavove. Pariska elita je bila iznena\u0111ena ovim “bratstvom klasa”. Uve\u010de, nakon dana provedenog u ateljeu, Bo\u017eidar se sre\u0111ivao i sa ponosom nosio svoju svetsku ulogu.<\/p>\n\n\n\n

Njegova \u017eivotna filozofija prezirala je predrasude i banalna mi\u0161ljenja o ljudima i stvarima. Njegov na\u010din rasu\u0111ivanja bio je prilago\u0111en potrebama njegovog postojanja. Uprkos tragi\u010dnoj sudbini koja ga je zadesila, uvek je izgledao zadovoljno. <\/p>\n\n\n\n

Ku\u0107a u “Avenude du Bois”, koja je bila prebivali\u0161te starije grane Kara\u0111or\u0111evi\u0107a i u kojoj su \u017eiveli “kraljevi\u0107i u izgnanstvu” (Bo\u017eidar i njegov stariji brat Aleksa), kao i njihova majka Sarka Kara\u0111or\u0111evi\u0107, bila je poznata i cenjena u Parizu kao rezidencija ljudi koji su umeli da pomire ono \u0161to su nekada bili, sa siroma\u0161tvom, da ne ka\u017eemo mizerijom, koja nije prestajala da ih zatrpava. <\/p>\n\n\n\n

Bilo je ne\u010dega u njegovoj fizionomiji. “Nije delovao kao \u010dovek od krvi i mesa”, kako je to opisao francuski pisac i \u017eurnalista Hugues Le Roux<\/a>, “kao \u010dovek koji ima vene, kojima te\u010de krv, ve\u0107 vi\u0161e kao neka vizantijska slika, jedna sa onih fresaka izdu\u017eenog lika, bez senzualne realnosti…”. Njegov lik je bio samo profil. \u0160iljata brada nastavljala se od vrha nosa. O\u010di su mu bile kose, ramena i ruke obe\u0161ene. Celog svog \u017eivota delovao je kao razapeti Hrist. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, iza te vidne patnje, odigravao se jedan intenzivan unutra\u0161nji \u017eivot. Bo\u017eidarova strast za lepim, njegova uvek budna misao. O\u010di su mu \u010desto sijale jakim sjajem. On je bio primer do koje mere izgled ljudskog tela slabo odra\u017eava stanje duha. Dela njegove umetni\u010dke du\u0161e reflektovala su ne\u0161to natprirodno, \u0161to se nije uklapalo u banalnosti svakodnevnog pariskog \u017eivota. Godinama se u Parizu pri\u010dalo o jednoj kostimiranoj ve\u010deri. u jednom trenutku, ve\u0107 poodmakloj no\u0107i, jedan glas odzvanjao je zidinama l’Abbaye-a. Duboka emocija zahvatila je sve prisutne goste. Bio je to princ Bo\u017eidar koji je pevao u pratnji njegovog prijatelja Pierre Loti<\/a>-a na gitari. Njegov melodi\u010dan i zanosan glas pevao je o bedi i nevoljama suverena li\u0161enih poseda i trona. Ose\u0107aj tuge zahvatio je prisutne koji su vikali “Bravo!” gledaju\u0107i u princa koji im se sme\u0161io kroz suze. <\/p>\n\n\n\n

Umetni\u010dko nasle\u0111e koje name je ostavio princ Bo\u017eidar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 je koliko originalno, toliko i raznoliko. Njegov umetni\u010dki name\u0161taj, njegovi \u010de\u0161ljevi, njegove ka\u0161ike, ko\u017eni predmeti, fantasti\u010dni vezovi, okviri od dragog kamenja koje su kasnije toliki draguljari imitirali. Mnogi od ovih predmeta nalaze se u muzejima novog i starog sveta. <\/p>\n\n\n\n

Bio je odli\u010dna peva\u010d, jedan od najboljih u\u010denika Gabriel Faur\u00e9<\/a>-a, a bio je i slikar neskrivenog talenta koji je mogao da stekne svetsku slavu samo da je istrajao u poslu slikara. Ali njegova priroda, tako nadarena, vukla ga je na sve strane. Pisac, putopisac i zapa\u017eeni novelista, bio je istovremeno cenjen i kao umetni\u010dki kriti\u010dar, kako u Francuskoj, tako i van nje. Njegovo poznavanje jezika, govori je desetinu, i stranih zemalja, omogu\u0107ilo mu je da ima jedno retko i duboko poznavanje ljudskih du\u0161a. Njegova kriti\u010dka paleta bila je raznovrsna, oboga\u0107ena najuspelijim pore\u0111enjima uzetih iz umetnosti i literature razli\u010ditih zemalja.<\/p>\n\n\n\n

Pored Revue des Revues<\/em>, sara\u0111ivao je sa velikim brojem engleskih, ameri\u010dkih, nema\u010dkih i ruskih \u010dasopisa. Neke od njegovih studija zaslu\u017euju da budu ponovo \u0161tampane jer sadr\u017ee zapa\u017eanja i primedbe koje ostaju i osta\u0107e ta\u010dne i istinite. Na primer, jedna od Bo\u017eidarovih studija o de\u010dijim igra\u010dkama koja je bila objavljena u jednoj engleskoj reviji. On je konstatovao \u010dinjenicu koja je ostala neprime\u0107ena od strane pedagoga, da je moderna igra\u010dka uzrok propasti na\u0161e svesti. Ona im daje ljubav na la\u017ean na\u010din, “trik”. Lutke koje se nude devoj\u010dicama na bolestan na\u010din uti\u010du na njihovo pona\u0161anje. Tako do\u0111e dan kada devoj\u010dica po\u010dinje da li\u010di na lutku, na svom toaletnom sto\u010di\u0107u tra\u017ei proizvode koji njeno lice \u017eene transformi\u0161u u odvratnu masku. Princ Bo\u017eidar razvio je napredni pedago\u0161ki sistem koji bi transformisao du\u0161e koje su igra\u010dkama korenito izmenjene. <\/p>\n\n\n\n

\u017divot dvojice prin\u010deva bio je prili\u010dno uzoran pored njihove majke koja je uspela da sa\u010duva \u010dast uprkos svim neda\u0107ama koje su je sna\u0161le. Princeza Sarka ima ne\u0161to kraljevsko u svojoj fizionomiji \u0161to je opstalo uprkos godinama koje su je zatrpale. Njen hotel u “Avenue du Bois de Boulogne” primao je, pored suverena i \u010dlanova dinastija, i \u010duvene pisce, dame, glumice, ali i obi\u010dne umetnike. Bio je jedan od najzanimljivijih i najtra\u017eenijih salona u francuskoj prestonici. Nakon \u0161to je izgubila oba sina, sama i odse\u010dena od sveta, srpska princeza udovica poslednjih godina svog \u017eivota trudila se da doprinese slavi svoje domovine Srbije, kao i da ljude u Srbiji upozna sa zaostav\u0161tinom njenih sinova. Posle Prvog svetskog rata Sarka Kara\u0111or\u0111evi\u0107 je, nastoje\u0107i da se i u otad\u017ebini \u010duje, pi\u0161e i zna o njenom sinu Bo\u017eidaru, poklonila Kolu srpskih sestara<\/em>, radi prodaje u dobrotvorne svrhe, umetni\u010dke radove svoga sina u kojima je pokazao najvi\u0161e talenta: razne bro\u0161eve, prstenje, no\u017eeve za se\u010denje hartije i druge razne dekorativne predmete. Srpskoj omladini poklonila je Sarka Bo\u017eidarevu biblioteku, koja se \u010duva u Univerzitetskoj biblioteci “Svetozar Markovi\u0107”.<\/p>\n\n\n\n

Princeza Sarka umrla je 1931. godine u Parizu. Sarku ni u smrti nevolje nisu zaobi\u0161le. Kako u “Dnevniku 1936-1941. ( I deo)<\/em>” navodi Milan Jovanovi\u0107 Stoimirovi\u0107, njen sekretar \u017dika Rankovi\u0107 je iz njene zaostav\u0161tine kupio grobnicu, ali prevarom na svoje ime, pa je posle sahrane prodao i nalo\u017eio da se Sarkini ostaci iz nje izbace.<\/p>\n\n\n\n

Sarka (Sara) Kara\u0111or\u0111evi\u0107, ro\u0111ena Anastasijevi\u0107 <\/strong>(Beograd, 27. april 1836 – Pariz, 28. april 1931), je bila supruga \u0110or\u0111a Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, unuka Kara\u0111or\u0111evog, i \u0107erka kapetana Mi\u0161e Anastasijevi\u0107a. Sara je ro\u0111ena 1836. kao peta i najmla\u0111a \u0107erka Mi\u0161e Anastasijevi\u0107a i Hristine Uro\u0161evi\u0107. U \u017eelji da mu k\u0107i postane princeza, kapetan Mi\u0161a ju je udao 10. maja 1856. za \u0110or\u0111a Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, a palata koju je podigao da bude njihova rezidencija, posle neuspeha da \u0110or\u0111a dovede na \u010delo Srbije postaje “Kapetan Mi\u0161ino zdanje”.<\/p>\n\n\n\n

Bo\u017eidarev stariji brat Aleksa Kara\u0111or\u0111evi\u0107<\/strong> (1859 – 1920) bio je pretendent na srpski presto, dobrovoljac u Balkanskim i Prvom svetskom ratu i nosilac Kara\u0111or\u0111eve zvezde. Postoje izvesni navodi da je kralj Aleksandar I iz rivalskog doma Obrenovi\u0107a 1902. godine bio spreman da se odrekne prestola u korist kneza Alekse, ili u najmanju ruku da \u0107e on biti imenovan kao Aleksandarov naslednik. Me\u0111utim to se nije dogodilo i slede\u0107e godine kralj Aleksandar je ubijen. Princ Aleksa je preminuo 15. februara 1920. godine od \u0160panskog gripa. <\/p>\n\n\n\n

Princ Bo\u017eidar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 preminuo je u Versaju 2. aprila 1908. godine u 46. godini \u017eivota. Sahranjen je na groblju Per La\u0161ez u Parizu. Smr\u0107u Bo\u017eidara i Alekse starija grana dinastije Kara\u0111or\u0111evi\u0107 je zauvek izumrla po mu\u0161koj liniji.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Zapisi o Indiji : tri prva izdanja putopisa Bo\u017eidara Kara\u0111or\u0111evi\u0107a<\/h4>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Da li jedna knjiga mo\u017ee da ima tri prva izdanja? Odgovor bi bio ne ili vrlo retko, kada se radi o nekom vrlo specifi\u010dnom slu\u010daju. U nastavku pro\u010ditajte kako je do\u0161lo do toga da se putopis princa Bo\u017eidara Kara\u0111or\u0111evi\u0107a “Zapisi iz Indije” mo\u017ee prona\u0107i u tri verzije i na tri jezika, od kojih svako izdanje mo\u017ee da ponese epitet “prvo izdanje”.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zapisi iz Indije<\/em> prvobitno su izdati na engleskom i francuskom jeziku na prelomu 19. i 20. veka. 119 godina kasnije pojavilo se i tre\u0107e “prvo izdanje”. Da sakupimo ovaj komplet bilo nam je potrebno sedam godina. Knjige su nabavljene u tri razli\u010dite dr\u017eave i dva kontinenta, od kojih jedna knjiga nosi svojeru\u010dnu posvetu i potpis princa Bo\u017eidara Kara\u0111or\u0111evi\u0107a. Hronolo\u0161ki, radnja putopisa se de\u0161ava u Indiji 1886-7 godine, ali se ta\u010dno vreme ne pominje. U o\u010dima na\u0161eg princa Indija je zemlja veli\u010danstvenih hramova s bezbroj nedoku\u010divih bogova, \u010dudesnih plesova u njihovu slavu, blistavih palata rad\u017ea, sve\u010danih rituala, \u010darobnog i ljupkog cve\u0107a, raznolikih \u017eivotinja i delikatnih pejza\u017ea. Ovo nije roman dinami\u010dnih obrta na pokretnoj traci istorije, pustolovina, nevolja, s nizom doga\u0111aja – ovo je knjiga koja obiluje bojama, mirisima i melodijama koji se mogu do\u017eiveti jedino u treperavom beskraju Indije. Bo\u017eidar je prikazao Indiju kroz njenu \u017eivu kulturu. Nije “sudio o celom pirin\u010danom polju na osnovu zrna ili dva”, kao \u0161to ka\u017ee indijska poslovica. On je jedan od retkih pisaca koji su uspeli da jednu raznoliku kulturu ovaplote u zanimljivu pri\u010du koja oslikava beskrajni duh i istinsku lepotu polifone indijske kulture.<\/p>\n\n\n\n

Putopis je postigao veliki uspeh i vi\u0161e puta je pre\u0161tampavan. \u010cak i danas mo\u017eete prona\u0107i poneko novo izdanje na engleskom jeziku, \u0161to svedo\u010di o popularnosti ovog putopisa i nakon vi\u0161e od jednog veka. <\/p>\n\n\n\n

Englesko i francusko izdanje iz 1899<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bo\u017eidar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 na put u Indiju krenuo je 1896, a neposredno po povratku po\u010deo je da objavljuje putopis u nastavcima u \u010dasopisu Pariska revija<\/em>, od 1897. do 1899. Te 1899. godine pojavljuje se prvo izdanje ove knjige, engleska verzija pod nazivom “Enchanted India”<\/em>, dok isto delo, na francuskom naslovljeno “Notes sur l’Inde”<\/em>, izlazi iz \u0161tampe nekoliko meseci kasnije. <\/p>\n\n\n\n

Razlog jer je \u010desto dolazilo do zabune oko prvog izdanja je godina \u0161tampanja koja je na oba izdanja ista, tj. 1899. Bo\u017eidar je \u017eiveo u Francuskoj i govorio francuski jezik pa se pogre\u0161no smatralo da je knjigu prvo objavio na jeziku na kom je putopis prvobitno izlazio u pomenutom \u010dasopisu. Na francuskom izdanju godina \u0161tampanja navedena je na predlistu. Pri dnu stranicu naveden je mesec i godina \u0161tampanja: 8-99, tj. avgust 1899. godine, dok je na engleskom navedena na naslovnoj strani (1899). Drugi razlog pogre\u0161nog navo\u0111enja francuskog izdanja kao prvog, je zapis na predlistu engleskog izdanja gde se ka\u017ee: <\/p>\n\n\n\n

“Enchanted India” which was written in French by Prince Bojidar Karageorevitch, and translated by Clara Bell, is now published in advance of the edition in the original language”<\/em>. <\/p>\n\n\n\n

Clara Bell jeste prevela putopis sa originalnog francuskog jezika, ali ne iz knjige “Notes sur l’Inde”<\/em> (koja jo\u0161 uvek nije postojala), ve\u0107 iz rukopisa, pri \u010demu joj je pomo\u0107 pru\u017eao li\u010dno Bo\u017eidar koji je verovatno tokom prevo\u0111enja odre\u0111ene delove menjao, brisao ili dodavao. Kako pi\u0161e Aleksandar Petrovi\u0107 u predgovoru srpskog izdanja “engleski prevodilac kao da povremeno pi\u0161e svoj tekst, ponekad ne uspeva da uhvati misao pisca, ispu\u0161ta delove ili se gubi u njegovim tananim opa\u017eanjima i povezivanjima, nazivima u koje ne proni\u010de, verovatno u velikoj brzini u kojoj radi, i opet se vra\u0107a na dobar put… Da li je prevodilac u brzini ispu\u0161tao delove ili ih je Bo\u017eidar precrtavao, nikada ne\u0107emo saznati”.<\/p>\n\n\n\n

U predgovoru srpskog izdanja se navodi slede\u0107e: “O\u010dito je da je rad na engleskom izdanju tekao uporedo s nastajanjem francuskog rukopisa, tako da se ovo delo neo\u010dekivano presijava u dva originala. Kao ishod pred nama su dva naslova koji se razlikuju i dve verzije koje se ne podudaraju”. <\/p>\n\n\n\n

Ovde prestaje da bude bitno koja je knjiga prva iza\u0161la iz \u0161tamparske ma\u0161ine, jer je o\u010digledno da se englesko i francusko izdanje me\u0111usobno razlikuju. <\/p>\n\n\n\n

Dalje se ka\u017ee: “Paradoksalno je da se englesko izdanje, na kome pi\u0161e da je prevod, pojavilo ranije od francuskog, pre poslednjeg nastavka u \u010dasopisu Revue parisienne<\/em>“. <\/p>\n\n\n\n

Koje su razlike izme\u0111u engleskog i francuskog izdanja? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

U francuskom tekstu postoji mno\u0161tvo re\u010denica, iskaza i delova teksta kojih nema u engleskom, ali i u engleskom izdanju postoji jedan broj odlomaka kojih nema u francuskom. Tako\u0111e, u engleskom izdanju nije \u0161tampan predgovor koji se nalazi u francuskom izdanju, za \u0161ta su verovatno postojali i odre\u0111eni razlozi. Engleska verzija se i dalje pre\u0161tampava bez predgovora, dok francusko izdanje nikada vi\u0161e nije obnovljeno. Francusko izdanje je ilustrovano, dok u engleskoj verziji ilustracija nema. Sve navedeno oba izdanja \u010dini po sadr\u017eini originalnim i oba imaju pravo da se nazovu prvim izdanjem.<\/p>\n\n\n\n

Srpsko izdanje<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovde dolazimo do tre\u0107e, srpske verzije, koja je objavljena 119. godina nakon engleske i francuske, ali se po sadr\u017eini tako\u0111e mo\u017ee smatrati originalom i mo\u017ee se nazvati jo\u0161 jednim, tre\u0107im “prvim izdanjem” ovog putopisa Bo\u017eidara Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, jer srpski tekst, kao tre\u0107a dimenzija prva dva, to i jeste. Kako se navodi u predgovoru srpske verzije “pa\u017eljivo prate\u0107i bifurkacije teksta, prevodili smo oprezno s oba jezika, a onda sve uporedili da vidimo gde je pisac a gde smo mi.” Prakti\u010dno srpska verzija je ukr\u0161taj, rezultat kalemljenja dva teksta od strane prevodioca. U njoj su objedinjeni delovi koji nedostaju u engleskom, a ima ih u francuskom, i suprotno.<\/p>\n\n\n\n

Bibliofilski ugao<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Imati u kompletu sva tri izdanja, sve tri verzije ovog putopisa, je prava bibliofilska retkost koja se vrlo retko vi\u0111a, skoro nikada. Mi smo uspeli nakon sedam godina da sakupimo sve tri verzije, ali ne bilo kakve primerke. Za ovakav prvoklasni komplet primerci su prvenstveno morali da budu u odli\u010dnom stanju o\u010duvanosti. Sada dolazimo do najinteresantnijeg dela, specifi\u010dnostima svakog primerka koji ovom kompletu daju posebnu notu i monumentalnu vrednost. Francuska verzija iz 1899. na predlistu poseduje svojeru\u010dnu posvetu i potpis princa Bo\u017eidara Kara\u0111or\u0111evi\u0107a<\/strong>. Engleska verzija iz iste godine poseduje pe\u010dat li\u010dne biblioteke (knji\u017enice) Sime Simi\u0107a. Sima Simi\u0107 autor je monografije o Bo\u017eidaru Kara\u0111or\u0111evi\u0107u koja nikada nije objavljena. U \u010dasopisu Vidici za godinu 1938. br. 3, rubrika: Sudbine i li\u010dnosti, povodom 30-godi\u0161njice Bo\u017eidareve smrti objavljen je \u010dlanak Sime Simi\u0107a pod naslovom: Iz \u017eivota Bo\u017eidara Kara\u0111or\u0111evi\u0107a \u2013 knji\u017eevnika i umetnika<\/em>. To su, kako je sam autor rekao, fragmenti iz monografije o Bo\u017eidaru koju je pripremao za \u0161tampu, a koja nikada nije objavljena. Kako se navodi u katalogu izlo\u017ebe “Bo\u017eidar Kara\u0111or\u0111evi\u0107” (2010) ovaj \u010dlanak je najop\u0161irnija Bo\u017eidareva biografija objavljena na srpskom jeziku. <\/p>\n\n\n\n

Za kraj pogledajte fotografije sva tri primerka iz ovog “kompleta” koji se nalazi u ponudi u na\u0161oj knji\u017eari<\/a>.<\/p>\n\n\n\n