{"id":352,"date":"2019-02-23T15:52:13","date_gmt":"2019-02-23T14:52:13","guid":{"rendered":"http:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=352"},"modified":"2019-12-30T04:38:53","modified_gmt":"2019-12-30T03:38:53","slug":"da-nane-della-giulia-najstariji-restoran-u-padovi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/da-nane-della-giulia-najstariji-restoran-u-padovi\/2019\/","title":{"rendered":"Da Nane della Giulia. Najstariji restoran u Padovi"},"content":{"rendered":"\n

Da Nane della Giulia Padova<\/strong>. Svaki hotel ima svoj restoran sa kojim ima deal<\/em> i koga preporu\u010duje gostima kao “dobro mesto”, mesto gde dolaze “lokalci” i gde nema turista. Svi se turisti pri tom saznanju ose\u0107aju posebno, skoro izabrano, skoro italijani. Preporu\u010dena specijalna “no tourists” trattoria je bila pretrpana kao sir belim “lokalcima” sa stranim paso\u0161ima, koji su gutali pune tanjire “doma\u0107e, ru\u010dno pravljene”, infatti <\/em>industrijske paste. Me\u0111utim, saradnike u hotelu niko o tome nije obavestio i oni su i dalje delili vizit karte i gostima preporu\u010divali ovo “tajno mesto”. Ne pri\u010dam naravno o restoranu Da Nane della Giulia<\/em>, ve\u0107 o nekom “no name” gde nas je uputio recepcionar, gde kao \u0161to rekoh nije bilo mesta pa smo nastavili pe\u0161ke dalje. Par ulica dalje, nakon par pogre\u0161nih skretanja u slepe ulice, nai\u0161li smo na \u017eutu zgradu sa zelenim vratima iznad koji je pisalo “Trattoria Da Nane della Giulia”. <\/p>\n\n\n\n

Zgrada iz verovatno 16. ili 17. veka u kojoj se nalazi Da Nane<\/em> spolja ne odaje utisak najstarijeg i najpoznatijeg restorana u Padovi, \u010dak izgleda neugledno i blago zapu\u0161teno, me\u0111utim ne sudite nikada, ali nikada, o restoranu po zgradi u kojoj se nalazi ili njegovim ulaznim vratima. To posebno va\u017ei za Italiju. Na prvi pogled ulaz izgleda kao jo\u0161 jedna u nizu \u0161arenolikih trattoria i osteria. Kada u\u0111ete u restoran Da Nane (Nane je skra\u0107enica od Giovanni) ne ose\u0107ate se posebno dobrodo\u0161lo, ili preciznije niko se posebno ne trudi da se vi ose\u0107ate dobrodo\u0161lo. \u0160to i nije lo\u0161e, jer ako niste iskompleksirani ovde \u0107ete se vrlo brzo ose\u0107ati kao kod ku\u0107e i prvi utisak se vrlo brzo menja u doma\u0107u, skoro familijarnu atmosferu gde ljubaznost ne manjka. Sve je naravno lak\u0161e i neposrednije ukoliko govorite italijanski. Prostor ovog porodi\u010dnog restorana nije veliki, jednostavno je dekorisan i opremljen starim drvenim stolovima s kraja 19. veka koji prostoru i atmosferi daju odre\u0111enu te\u017einu. Jednostavno ne zna\u010di “Ikea jednostavno” ili “nordijski minimalizam”, ve\u0107 se unutra nalazi samo ono \u0161to je neophodno. Porodi\u010dne slike na zidu i ovalni plafon poja\u010davaju ve\u0107 postoje\u0107i utisak da se nalazite u Padovi 18. veka. Jedina razlika je \u0161to pored vas ne sede znojavi konjanici ve\u0107 fin svet koji je posle posla do\u0161ao na ve\u010deru. Atmosfera je vrlo topla i prijatna, idealna za romanti\u010dnu ve\u010deru. Rezervacije se preporu\u010duju, jer ovde retko kada ima slobodnih mesta.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Smestili smo se za, u tom trenutku, jedini slobodan sto, uz zid i blizu \u0161anka. Pozicija je bila vrlo pregledna i moglo se primetiti da su u pitanju stalni gosti koji se me\u0111usobno poznaju. Nakon deset minuta konobarica je u prolazu “dobacila” meni pisan rukom, pisanim slovima. Ru\u010dno pisani meni je jedna od karakteristika ovog mesta. Svaki region, pa i grad ili selo u Italiji ima neku svoju specifi\u010dnu lokalnu kuhinju, to je i ovde bio slu\u010daj. Paste jedemo stalno, to otpada, ne\u0161to od ponude nisam uspeo da pro\u010ditam, a za neke nisam znao \u0161ta je u pitanju. Odlu\u010dili smo se za jelo koje retko jedemo ku\u0107i, Ze\u010detina kuvana u crvenom vinu sa pe\u010durkama i palentom (Coniglio al vino rosso). Uz ze\u010detinu smo po preporuci “\u0161efa” uzeli crveno vino lokalne provenijencije. Hrana je poslu\u017eena u velikim starim kerami\u010dkim tanjirima. Po\u0161to ovo nije, i ne\u0107e biti, gastronomski blog, i nemam nameru da ocenjujem kuhinje, jer su ukusi i navike razli\u010dite, re\u0107i \u0107u da smo bili vrlo zadovoljni. Verovatno na svetu postoji i bolje pripremljena ze\u010detina, ali dobar i prijatan obrok ne \u010dini samo hrana, ve\u0107 ukusu i ose\u0107aju zadovoljstva uveliko doprinosi prostor i ambijent u kom se nalazite, kao i ljudi naravno. Ovde je sve to bilo u savr\u0161enoj harmoniji. Da Nane<\/em> ima svoju pri\u010du i ta pri\u010da u\u010destvuje u va\u0161oj ve\u010deri, poja\u010dava i menja ukuse. <\/p>\n\n\n\n

Ko voli izglancane, glamurozne restorane, gde se dosta \u010desto, ne i uvek, jede lo\u0161e i skupo, ovo mesto nije za njega. Ovde je sve jednostavno i prirodno, i svi su jednostavni, i svi su gladni. Prava italijanska kuhinja nije nastala na dvorovima i u zamkovima, nastala je i razvijala se u kuhinjama obi\u010dnog sveta, koji u to vreme nije ni pomi\u0161ljao da spontano kreira budu\u0107nost jedne od najboljih kuhinja na svetu. Jela koja mi stranci dosta \u010desto do\u017eivljavamo kao ne\u0161to “fensi” i posebno, u stvari je vekovima, pa i danas, bila svakodneva hrana obi\u010dne radni\u010dke i zemljoradni\u010dke klase. Da Nane<\/em> je pravi primer tog savr\u0161enstva jednostavnosti. Cene tako\u0111e prate prethodno opisanu filozofiju, ve\u010dera za dvoje sa bak\u0161i\u0161om je oko 50 evra. Vrlo pristojno s obzirom da se radi o poznatom restoranu lociranom u istorijskom centru Padove.<\/p>\n\n\n\n

Nakon ukusne i \u017eivopisne ve\u010dere crveno vino mutilo je razum, pa je \u0161etnja do hotela kroz puste stare ulice bila savr\u0161en zavr\u0161etak ve\u010deri, iako je trajala dosta du\u017ee nego \u0161to bi ina\u010de trebalo. Ako vas put nanese u Padovu i po\u017eelite da provedete ve\u010de koje \u0107ete pamtiti, ova trattoria se nalazi u ulici Via Santa Sofia.<\/p>\n\n\n\n

“Nane” ili \u0110ovani (Giovanni) bio je Julijin (Giulia) mu\u017e \u010dije je ime nosila stara gostionica (osteria). Njih dvoje su ovim mestom upravljali od 60-tih godina 20. veka. Godine 1994 “Nane” preuzima Monica Voltolina, tako\u0111e poznata kao “la signora Nane” i Arjo Den Hertog. \u0160ef kuhinje je Niccolo Malachin. “Nane” jeste najstariji restoran u Padovi, pri\u010da se da ima kontinuitet (pod razli\u010ditim imenima) jo\u0161 od 16. veka, ali da li je i najbolji u Padovi, to ne bih mogao re\u0107i, to nije ni bitno. U svakom slu\u010daju, “Nane” je mesto gde \u0107emo se prilikom slede\u0107eg boravka u Padovi sigurno vratiti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da Nane della Giulia Padova. Svaki hotel ima svoj restoran sa kojim ima deal i koga preporučuje gostima kao “dobro mesto”, mesto gde dolaze “lokalci” i gde nema turista. Svi se turisti pri tom saznanju osećaju posebno, skoro izabrano, skoro italijani. Preporučena specijalna “no tourists” trattoria je bila pretrpana kao sir belim “lokalcima” sa stranim pasošima, koji su gutali pune tanjire “domaće, ručno pravljene”, infatti industrijske paste. Međutim, saradnike u hotelu niko o tome nije obavestio i oni su i dalje delili vizit karte i gostima preporučivali ovo “tajno mesto”. Ne pričam naravno o restoranu Da Nane della Giulia, već o nekom “no name” gde nas je uputio recepcionar, gde kao što rekoh nije bilo mesta pa smo nastavili peške dalje. Par ulica dalje, nakon par pogrešnih skretanja u slepe ulice, naišli smo na žutu zgradu sa zelenim vratima iznad koji je pisalo “Trattoria Da Nane della Giulia”. Zgrada iz verovatno 16. ili 17. veka u kojoj se nalazi Da Nane spolja ne odaje utisak najstarijeg i najpoznatijeg restorana u Padovi, čak izgleda neugledno i blago zapušteno, međutim ne sudite nikada, ali nikada, o restoranu po zgradi u kojoj se nalazi ili njegovim ulaznim vratima. To posebno važi za Italiju. Na prvi pogled ulaz izgleda kao još jedna u nizu šarenolikih trattoria i osteria. Kada uđete u restoran Da Nane (Nane je skraćenica od Giovanni) ne osećate se posebno dobrodošlo, ili preciznije niko se posebno ne trudi da se vi osećate dobrodošlo. Što i nije loše, jer ako niste iskompleksirani ovde ćete se vrlo brzo osećati kao kod kuće i prvi utisak se vrlo brzo menja u domaću, skoro familijarnu atmosferu gde ljubaznost ne manjka. Sve je naravno lakše i neposrednije ukoliko govorite italijanski. Prostor ovog porodičnog restorana nije veliki, jednostavno je dekorisan i opremljen starim drvenim stolovima s kraja 19. veka koji prostoru i atmosferi daju određenu težinu. Jednostavno ne znači “Ikea jednostavno” ili “nordijski minimalizam”, već se unutra nalazi samo ono što je neophodno. Porodične slike na zidu i ovalni plafon pojačavaju već postojeći utisak da se nalazite u Padovi 18. veka. Jedina razlika je što pored vas ne sede znojavi konjanici već fin svet koji je posle posla došao na večeru. Atmosfera je vrlo topla i prijatna, idealna za romantičnu večeru. Rezervacije se preporučuju, jer ovde retko kada ima slobodnih mesta. Smestili smo se za, u tom trenutku, jedini slobodan sto, uz zid i blizu šanka. Pozicija je bila vrlo pregledna i moglo se primetiti da su u pitanju stalni gosti koji se međusobno poznaju. Nakon deset minuta konobarica je u prolazu “dobacila” meni pisan rukom, pisanim slovima. Ručno pisani meni je jedna od karakteristika ovog mesta. Svaki region, pa i grad ili selo u Italiji ima neku svoju specifičnu lokalnu kuhinju, to je i ovde bio slučaj. Paste jedemo stalno, to otpada, nešto od ponude nisam uspeo da pročitam, a za neke nisam znao šta je u pitanju. Odlučili smo se za jelo koje retko jedemo kući, Zečetina kuvana u crvenom vinu sa pečurkama i palentom (Coniglio al vino rosso). Uz zečetinu smo po preporuci “šefa” uzeli crveno vino lokalne provenijencije. Hrana je poslužena u velikim starim keramičkim tanjirima. Pošto ovo nije, i neće biti, gastronomski blog, i nemam nameru da ocenjujem kuhinje, jer su ukusi i navike različite, reći ću da smo bili vrlo zadovoljni. Verovatno na svetu postoji i bolje pripremljena zečetina, ali dobar i prijatan obrok ne čini samo hrana, već ukusu i osećaju zadovoljstva uveliko doprinosi prostor i ambijent u kom se nalazite, kao i ljudi naravno. Ovde je sve to bilo u savršenoj harmoniji. Da Nane ima svoju priču i ta priča učestvuje u vašoj večeri, pojačava i menja ukuse. Ko voli izglancane, glamurozne restorane, gde se dosta često, ne i uvek, jede loše i skupo, ovo mesto nije za njega. Ovde je sve jednostavno i prirodno, i svi su jednostavni, i svi su gladni. Prava italijanska kuhinja nije nastala na dvorovima i u zamkovima, nastala je i razvijala se u kuhinjama običnog sveta, koji u to vreme nije ni pomišljao da spontano kreira budućnost jedne od najboljih kuhinja na svetu. Jela koja mi stranci dosta često doživljavamo kao nešto “fensi” i posebno, u stvari je vekovima, pa i danas, bila svakodneva hrana obične radničke i zemljoradničke klase. Da Nane je pravi primer tog savršenstva jednostavnosti. Cene takođe prate prethodno opisanu filozofiju, večera za dvoje sa bakšišom je oko 50 evra. Vrlo pristojno s obzirom da se radi o poznatom restoranu lociranom u istorijskom centru Padove. Nakon ukusne i živopisne večere crveno vino mutilo je razum, pa je šetnja do hotela kroz puste stare ulice bila savršen završetak večeri, iako je trajala dosta duže nego što bi inače trebalo. Ako vas put nanese u Padovu i poželite da provedete veče koje ćete pamtiti, ova trattoria se nalazi u ulici Via Santa Sofia. “Nane” ili Đovani (Giovanni) bio je Julijin (Giulia) muž čije je ime nosila stara gostionica (osteria). Njih dvoje su ovim mestom upravljali od 60-tih godina 20. veka. Godine 1994 “Nane” preuzima Monica Voltolina, takođe poznata kao “la signora Nane” i Arjo Den Hertog. Šef kuhinje je Niccolo Malachin. “Nane” jeste najstariji restoran u Padovi, priča se da ima kontinuitet (pod različitim imenima) još od 16. veka, ali da li je i najbolji u Padovi, to ne bih mogao reći, to nije ni bitno. U svakom slučaju, “Nane” je mesto gde ćemo se prilikom sledećeg boravka u Padovi sigurno vratiti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":364,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[173],"tags":[48,47,45,36,46],"class_list":["post-352","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-putovanja","tag-italija","tag-kuhinja","tag-padova","tag-putovanje","tag-restorani"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=352"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/352\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/364"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=352"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=352"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=352"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}