{"id":3600,"date":"2020-08-20T19:02:05","date_gmt":"2020-08-20T17:02:05","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=3600"},"modified":"2020-08-20T20:35:57","modified_gmt":"2020-08-20T18:35:57","slug":"cedomilj-mijatovic-o-rotsildima-i-kako-postati-milioner","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/cedomilj-mijatovic-o-rotsildima-i-kako-postati-milioner\/2020\/","title":{"rendered":"\u010cedomilj Mijatovi\u0107 o Rot\u0161ildima i kako postati milioner"},"content":{"rendered":"\n
\u010cedomilj Mijatovi\u0107 danas je me\u0111u ljubiteljima knjiga najpoznatiji po svom dvotomnom delu “Despot \u0110ura\u0111 Brankovi\u0107<\/a>“. Ro\u0111en je u Beogradu 6. oktobra 1842. U Minhenu, Lajpcigu i Cirihu studirao je politi\u010dko-ekonomske nauke. Nakon zavr\u0161enih studija 1866. postaje profesor Velike \u0161kole u Beogradu. Du\u017ee vremena proveo je i na polo\u017eaju na\u010delnika Ministarstva finansija i kao veliki stru\u010dnjak za finansije poslat je od Vlade na Zapad da izu\u010dava bankarstvo. Prvi put postaje Ministar finansija 1873. godine. Zatim je obavljao du\u017enost Ministra inostranih dela i narodne privrede, dr\u017eavnog savetnika, kao i kraljevskog poslanika u Londonu i Carigradu. Kao Ministar finansija 1882. godine izradio je projekat za osnivanje srpske bankarske ustanove, Narodne banke. Narodna skup\u0161tina je ovaj predlog usvojila i tako je 6. januara 1883. godine stvorena Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Bio je vrlo plodan i kao pisac.<\/h6>\n\n\n\n

\u017dele\u0107i da pomogne i da doprinos razvoju trgovine, a posebno srpskoj trgova\u010dkoj omladini, godine 1892. \u010cedomilj Mijatovi\u0107 izdaje knjigu pod naslovom “O uslovima uspeha”. Smatrao je da je razvijena trgovina i \u0161to ve\u0107i broj doma\u0107ih milionera preduslov za uspe\u0161an razvoj celokupnog dru\u0161tva. <\/p>\n\n\n\n

Govorio je: “gde je na niskom stupnju trgovina, na niskom je stupnju i proizvodnja”<\/em>. Protivnicima uvoza iz stranih zemalja obra\u0107ao se re\u010dima: “uvozna trgovina, donose\u0107i iz naprednijih zemalja proizvode njihove razvijenije radinosti i vi\u0161e obrazovanosti, radi tim samim na izazivanju vi\u0161ih potreba, na obrazovanju ukusa, na stvaranju tr\u017ei\u0161ta za izvesne artikle, a time bar posredno dejstvuje potstrekavaju\u0107i na ja\u010du i uspe\u0161niju proizvodnju.<\/em>” Tvrdio je da “trgovina ima u prvoj liniji neposredno javni zadatak u privrednom \u017eivotu naroda, pa onda u drugoj liniji i posredno javni zadatak u obrazovanju i civilizovanju naroda.”<\/em> Pisao je kako “istorija svih naroda daje dokaze, da je trgovina uvek bila pionir obrazovanosti, pionir materijalnog i moralnog napretka, pionir misli o solidarnosti i bratstvu me\u0111u narodima.”<\/em> Isticao je kao primer srpske trgovce, Krsmanovi\u0107a, Mi\u0161u Anastasijevi\u0107a i Iliju Milosavljevi\u0107a Kolarca. Savetovao je da svaki mlad trgovac, trgova\u010dki u\u010denik ili pomo\u0107nik treba da ima jedan glavni zadatak, da po\u0161tenim radom postane milioner, kao i da treba da ima “tvrdu veru da se taj cilj daje dosti\u0107i, i da ga ba\u0161 on, i ako je siromah i bez prijatelja, sa Bo\u017ejom pomo\u0107u dosti\u0107i mo\u017ee.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Gde le\u017ei tajna? Postoji li gdegod Nauka o uslovima uspeha<\/em>? To su pitanja koja je sebi Mijatovi\u0107 postavljao. U svrhu pisanja knjige, krajem XIX veka stupio je u kontakt sa bogata\u0161ima iz vi\u0161e zemalja, trude\u0107i se da pronikne i od njih sazna formulu uspeha ili kao postati milioner. Iako navodi da je tokom karijere bio u kontakt sa be\u010dkim S. Rot\u0161ildom, pariskim Rot\u0161ildom i londonskim Rot\u0161ildom, u knjizi je objavljen razgovor sa “prisnim prijateljem lorda Rot\u0161ilda”, kome je Mijatovi\u0107 postavio pitanje: ka\u017eite mi, ako znate, veruje li on u filosofiju trgovine, i \u0161ta smatra da su neophodni uslovi za uspeh?”<\/p>\n\n\n\n

Rot\u0161ildi su, odgovori mi g. H. od V. , tako stara ku\u0107a, da oni sad ve\u0107 imaju svoju naro\u010ditu “filosofiju milionarstva” pocrpljenu iz svoga sopstvenog iskustva. Koliko ja znam, oni dr\u017ee da se bez sistemati\u010dnog i metodi\u010dnog rada, bez savr\u0161enog reda u svima pojedinostima, bez pametne \u0161tednje, bez op\u0161irnog, pouzdanog i neprekidnog obave\u0161tavanja o zemljama, dr\u017eavama, vladama i ljudima, ni milioni ve\u0107 ste\u010deni ne mogu da sa\u010duvaju, a jo\u0161 manje novi da se steku. Naro\u010dito pola\u017eu na to, da dobro promere i procene \u010doveka s kojim ho\u0107e kakav posao da imaju. Mo\u017eda ste i vi \u010duli kako se o lordu Rot\u0161ildu pri\u010da, da veruje u astrologiju, u upliv zvezda na sre\u0107u \u010dovekovu, da pola\u017ee mnogo na hiromantiju. To je naravno sve koje\u0161ta. Ali je istina da se Rot\u0161ildi dr\u017ee pravila: “dva puta se obave\u0161tavaj o karakteru \u010doveka, s kojim ho\u0107e\u0161 posla da ima\u0161, i dobro otvaraj o\u010di u \u0161ta ulazi\u0161!”<\/p>\n\n\n\n

U potvrdu tih nazora ovaj mi je poznanik pri\u010dao neke pojedinosti o tome, kako je divno organizovana slu\u017eba, koja za Rot\u0161ilda neprekidno prikuplja podatke o materijalnim, politi\u010dkim i moralnim okolnostima svih zemalja. \u010cesto se doga\u0111alo da vesti o ogla\u0161avanju rata, o pobedama na bojnom polju, o zaklju\u010denju primirja, prvo stignu njima, pa onda vladaocima i vladama zemalja u kojima \u017eive. Ja li\u010dno mogao bih navesti jedan primer, kako je veliko i pouzdano njihovo znanje o svima prilikama evropskih zemalja. God. 1883. imao sam misiju da poku\u0161am da be\u010dkog i pariskog Rot\u0161ilda nagovorim da preduzmu gra\u0111enje srpske \u017eeleznice. Obojici sam predstavljao kako Srbija nije siroma\u0161na privrednim izvorima. Baron Alfonz samo se osmehnuo, mahnuo glavom i rekao: “sve verujem, i znam da va\u0161a zemlja ima dosta prirodnih resursa. Ali to sve tek treba otvarati, podizati i izvoditi u slu\u017ebu zemaljskih finansija. Ima\u0107ete vi bar deset godina svakojakih finansijskih neprilika. Posle deset godina do\u0111ite da se razgovaramo opet!” A be\u010dki Rot\u0161ild istina nije rekao meni u o\u010di, ali je rekao drugom nekom, koji mi je njegove re\u010di ponovio: da on sumnja da \u0107emo mi bez novog apelovanja na nov\u010danom tr\u017ei\u0161tu mo\u0107i prvih godina da izmirujemo godi\u0161njinu na na\u0161e dr\u017eavne dugove (bez novog zajma Srbija ne\u0107e mo\u0107i da otpla\u0107uje svoje prethodne dugove<\/em>). Ho\u0107u samo da poka\u017eem, kako su oni bili u stanju da ta\u010dnije promere na\u0161u finansijsku snagu, no ja, koji sam ro\u0111en u Srbiji i koji sam se po du\u017enosti tim pitanjima bavio.<\/p>\n\n\n\n

Drugi bogata\u0161, po narodnosti \u0160kot, prijatelj Mijatovi\u0107ev a po zanimanju berzanski agent, savetovao je da deca od malih nogu \u010ditaju poslovice cara Solomona iz Svetog pisma. Tvrdio je da “uspe\u0161nost jevrejske rase u trgova\u010dkim poslovima ne le\u017ei u krvi njihovoj, nego u pravilima mudrosti njihovog cara Solomona”. Kad do\u0111oh uve\u010de ku\u0107i, pi\u0161e Mijatovi\u0107, pro\u010ditah Solomona. Zaista ima u njemu dragocenih pravila mudrosti, vazda sve\u017eih izreka istine.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od milionera sa kojim je \u010cedomilj Mijatovi\u0107 obavio razgovor, ili intervju, kako on to ka\u017ee, bio je neimenovani vlasnik fabrike u \u0160efildu koja je proizvodila \u010deli\u010dne pancire za engleske oklopne brodove. Razgovor je obavljen u njegovom dvorcu u Severnom Velsu. Mijatovi\u0107 pi\u0161e da njegov ba\u0161tovan ima ve\u0107u platu nego ministar u Srbiji. O svom doma\u0107inu ka\u017ee da je vrlo obrazovan \u010dovek, i da je veliki poznavalac ne samo politi\u010dko-ekonomske, ve\u0107 je ljubitelj i lepe knji\u017eevnosti. “\u010cini mi se da sam tek u njegovoj ku\u0107i prvi put nazreo \u0161ta zna\u010di biti milioner, i kako milioni tek onda mogu da poka\u017eu u najboljoj svetlosti svoju \u010darobnu mo\u0107 kad ih ima \u010dovek, koji je i ja\u010dinom svoje pameti, i potpuno\u0161\u0107u svoje obrazovanosti i plemenito\u0161\u0107u svoga srca, pravi gospodar njihov, a ne rob njihov<\/em>“, iznosi svoje impresije \u010cedomilj Mijatovi\u0107. Milioner T. P. savetovao je da je Plutarh pravi i najprakti\u010dniji ud\u017ebenik o uslovima uspeha. Posle Plutarha, na drugo mesto postavio je Smajlsa i njegova dela “o karakteru”, “o \u0161tedljivosti”, “o samopouzdanju” i “samopomo\u0107”. “Prevedite za va\u0161e mlade prijatelje Plutarha, prevedite im Smajlsa, i onda ste im dali u ruke \u010ditavu, i to sasvim modernu, biblioteku dela, u kojima je sva filosofija uspeha iskazana<\/em>“. Savetovao je i da se ove i sli\u010dne knjige \u0161tampaju u velikim tira\u017eima i poklanjaju \u0111acima po \u0161kolama, u\u010denicima i pomo\u0107nicima po prodavnicama i radionicama. (Istina, sve do Drugog svetskog rata dela Samuila Smajlsa<\/a> \u0161tampana su kod nas u vi\u0161e izdanja i u ve\u0107im tira\u017eima.) <\/p>\n\n\n\n

“Tajna uspeha ne le\u017ei u tehni\u010dkim naukama. Nauke su samo alat, oru\u0111e, koje \u010deka inteligentnu ruku da ga u pokret stavi. Tajna uspeha le\u017ei u li\u010dnom karakteru \u010dovekovom. \u010covek bez jake volje, bez postojanosti u preduzetom poslu, bez odva\u017enosti i re\u0161enosti ne mo\u017ee da uspe. \u010covek, koji svojim po\u0161tenjem ne uliva poverenje, ne mo\u017ee da uspe. \u010covek tesnogrud, pakostan, sebi\u010dan nikad nije mogao do\u0107i do velikog i trajnog uspeha. “<\/p>\n\n\n\n

“Karakter, karakter, karakter! Tu kucajte, tu popravljajte, to negujte! Tu vam je pravi “Sezam”! Oni koji rade na obrazovanju karaktera u mladih ljudi, rade na obrazovanju njihova bogatstva, i vi\u0161e nego to – oni rade na osiguranju njihove sre\u0107e. Karakter je ve\u0107e blago od bogatstva. Karakter mo\u017ee od sirotinje da na\u010dini bogatstvo; bogatstvo ne mo\u017ee da stvori karakter. Za veliko bogatstvo treba i veliki karakter, ina\u010de \u0107e to bogatstvo da se pretvori u a\u017edaju koja \u0107e \u010doveka da proguta.”<\/p>\n\n\n\n

Ovako je govorio bogati industrijalac T. P. iz Velsa, a u svojoj knjizi “O uslovima uspeha” preneo za nas, na\u0161 \u010cedomilj Mijatovi\u0107. Knjiga “O uslovima uspeha” prvi put je objavljena 1892. godine u Beogradu. Do\u017eivela je \u010detiri izdanja zaklju\u010dno sa godinom 1939.<\/h6>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Čedomilj Mijatović danas je među ljubiteljima knjiga najpoznatiji po svom dvotomnom delu “Despot Đurađ Branković“. Rođen je u Beogradu 6. oktobra 1842. U Minhenu, Lajpcigu i Cirihu studirao je političko-ekonomske nauke. Nakon završenih studija 1866. postaje profesor Velike škole u Beogradu. Duže vremena proveo je i na položaju načelnika Ministarstva finansija i kao veliki stručnjak za finansije poslat je od Vlade na Zapad da izučava bankarstvo. Prvi put postaje Ministar finansija 1873. godine. Zatim je obavljao dužnost Ministra inostranih dela i narodne privrede, državnog savetnika, kao i kraljevskog poslanika u Londonu i Carigradu. Kao Ministar finansija 1882. godine izradio je projekat za osnivanje srpske bankarske ustanove, Narodne banke. Narodna skupština je ovaj predlog usvojila i tako je 6. januara 1883. godine stvorena Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Bio je vrlo plodan i kao pisac. Želeći da pomogne i da doprinos razvoju trgovine, a posebno srpskoj trgovačkoj omladini, godine 1892. Čedomilj Mijatović izdaje knjigu pod naslovom “O uslovima uspeha”. Smatrao je da je razvijena trgovina i što veći broj domaćih milionera preduslov za uspešan razvoj celokupnog društva. Govorio je: “gde je na niskom stupnju trgovina, na niskom je stupnju i proizvodnja”. Protivnicima uvoza iz stranih zemalja obraćao se rečima: “uvozna trgovina, donoseći iz naprednijih zemalja proizvode njihove razvijenije radinosti i više obrazovanosti, radi tim samim na izazivanju viših potreba, na obrazovanju ukusa, na stvaranju tržišta za izvesne artikle, a time bar posredno dejstvuje potstrekavajući na jaču i uspešniju proizvodnju.” Tvrdio je da “trgovina ima u prvoj liniji neposredno javni zadatak u privrednom životu naroda, pa onda u drugoj liniji i posredno javni zadatak u obrazovanju i civilizovanju naroda.” Pisao je kako “istorija svih naroda daje dokaze, da je trgovina uvek bila pionir obrazovanosti, pionir materijalnog i moralnog napretka, pionir misli o solidarnosti i bratstvu među narodima.” Isticao je kao primer srpske trgovce, Krsmanovića, Mišu Anastasijevića i Iliju Milosavljevića Kolarca. Savetovao je da svaki mlad trgovac, trgovački učenik ili pomoćnik treba da ima jedan glavni zadatak, da poštenim radom postane milioner, kao i da treba da ima “tvrdu veru da se taj cilj daje dostići, i da ga baš on, i ako je siromah i bez prijatelja, sa Božjom pomoću dostići može.” Gde leži tajna? Postoji li gdegod Nauka o uslovima uspeha? To su pitanja koja je sebi Mijatović postavljao. U svrhu pisanja knjige, krajem XIX veka stupio je u kontakt sa bogatašima iz više zemalja, trudeći se da pronikne i od njih sazna formulu uspeha ili kao postati milioner. Iako navodi da je tokom karijere bio u kontakt sa bečkim S. Rotšildom, pariskim Rotšildom i londonskim Rotšildom, u knjizi je objavljen razgovor sa “prisnim prijateljem lorda Rotšilda”, kome je Mijatović postavio pitanje: kažite mi, ako znate, veruje li on u filosofiju trgovine, i šta smatra da su neophodni uslovi za uspeh?” Rotšildi su, odgovori mi g. H. od V. , tako stara kuća, da oni sad već imaju svoju naročitu “filosofiju milionarstva” pocrpljenu iz svoga sopstvenog iskustva. Koliko ja znam, oni drže da se bez sistematičnog i metodičnog rada, bez savršenog reda u svima pojedinostima, bez pametne štednje, bez opširnog, pouzdanog i neprekidnog obaveštavanja o zemljama, državama, vladama i ljudima, ni milioni već stečeni ne mogu da sačuvaju, a još manje novi da se steku. Naročito polažu na to, da dobro promere i procene čoveka s kojim hoće kakav posao da imaju. Možda ste i vi čuli kako se o lordu Rotšildu priča, da veruje u astrologiju, u upliv zvezda na sreću čovekovu, da polaže mnogo na hiromantiju. To je naravno sve koješta. Ali je istina da se Rotšildi drže pravila: “dva puta se obaveštavaj o karakteru čoveka, s kojim hoćeš posla da imaš, i dobro otvaraj oči u šta ulaziš!” U potvrdu tih nazora ovaj mi je poznanik pričao neke pojedinosti o tome, kako je divno organizovana služba, koja za Rotšilda neprekidno prikuplja podatke o materijalnim, političkim i moralnim okolnostima svih zemalja. Često se događalo da vesti o oglašavanju rata, o pobedama na bojnom polju, o zaključenju primirja, prvo stignu njima, pa onda vladaocima i vladama zemalja u kojima žive. Ja lično mogao bih navesti jedan primer, kako je veliko i pouzdano njihovo znanje o svima prilikama evropskih zemalja. God. 1883. imao sam misiju da pokušam da bečkog i pariskog Rotšilda nagovorim da preduzmu građenje srpske železnice. Obojici sam predstavljao kako Srbija nije siromašna privrednim izvorima. Baron Alfonz samo se osmehnuo, mahnuo glavom i rekao: “sve verujem, i znam da vaša zemlja ima dosta prirodnih resursa. Ali to sve tek treba otvarati, podizati i izvoditi u službu zemaljskih finansija. Imaćete vi bar deset godina svakojakih finansijskih neprilika. Posle deset godina dođite da se razgovaramo opet!” A bečki Rotšild istina nije rekao meni u oči, ali je rekao drugom nekom, koji mi je njegove reči ponovio: da on sumnja da ćemo mi bez novog apelovanja na novčanom tržištu moći prvih godina da izmirujemo godišnjinu na naše državne dugove (bez novog zajma Srbija neće moći da otplaćuje svoje prethodne dugove). Hoću samo da pokažem, kako su oni bili u stanju da tačnije promere našu finansijsku snagu, no ja, koji sam rođen u Srbiji i koji sam se po dužnosti tim pitanjima bavio. Drugi bogataš, po narodnosti Škot, prijatelj Mijatovićev a po zanimanju berzanski agent, savetovao je da deca od malih nogu čitaju poslovice cara Solomona iz Svetog pisma. Tvrdio je da “uspešnost jevrejske rase u trgovačkim poslovima ne leži u krvi njihovoj, nego u pravilima mudrosti njihovog cara Solomona”. Kad dođoh uveče kući, piše Mijatović, pročitah Solomona. Zaista ima u njemu dragocenih pravila mudrosti, vazda svežih izreka istine. Jedan od milionera sa kojim je Čedomilj Mijatović obavio razgovor, ili intervju, kako on to kaže, bio je neimenovani vlasnik fabrike u Šefildu koja je proizvodila čelične pancire za engleske oklopne brodove. Razgovor je obavljen u njegovom dvorcu u Severnom Velsu. Mijatović piše da njegov baštovan ima veću platu nego ministar u Srbiji. O svom domaćinu kaže da je vrlo obrazovan čovek, i da je veliki poznavalac ne samo političko-ekonomske, već je ljubitelj i lepe književnosti. “Čini mi se da sam tek u njegovoj kući prvi put nazreo šta znači biti milioner, i kako milioni tek onda mogu da pokažu u najboljoj svetlosti svoju čarobnu moć kad ih ima čovek, koji je i jačinom svoje pameti, i potpunošću svoje obrazovanosti i plemenitošću svoga srca, pravi gospodar njihov, a ne rob njihov“, iznosi svoje impresije Čedomilj Mijatović. Milioner T. P. savetovao je da je Plutarh pravi i najpraktičniji udžbenik o uslovima uspeha. Posle Plutarha, na drugo mesto postavio je Smajlsa i njegova dela “o karakteru”, “o štedljivosti”, “o samopouzdanju” i “samopomoć”. “Prevedite za vaše mlade prijatelje Plutarha, prevedite im Smajlsa, i onda ste im dali u ruke čitavu, i to sasvim modernu, biblioteku dela, u kojima je sva filosofija uspeha iskazana“. Savetovao je i da se ove i slične knjige štampaju u velikim tiražima i poklanjaju đacima po školama, učenicima i pomoćnicima po prodavnicama i radionicama. (Istina, sve do Drugog svetskog rata dela Samuila Smajlsa štampana su kod nas u više izdanja i u većim tiražima.) “Tajna uspeha ne leži u tehničkim naukama. Nauke su samo alat, oruđe, koje čeka inteligentnu ruku da ga u pokret stavi. Tajna uspeha leži u ličnom karakteru čovekovom. Čovek bez jake volje, bez postojanosti u preduzetom poslu, bez odvažnosti i rešenosti ne može da uspe. Čovek, koji svojim poštenjem ne uliva poverenje, ne može da uspe. Čovek tesnogrud, pakostan, sebičan nikad nije mogao doći do velikog i trajnog uspeha. “ “Karakter, karakter, karakter! Tu kucajte, tu popravljajte, to negujte! Tu vam je pravi “Sezam”! Oni koji rade na obrazovanju karaktera u mladih ljudi, rade na obrazovanju njihova bogatstva, i više nego to – oni rade na osiguranju njihove sreće. Karakter je veće blago od bogatstva. Karakter može od sirotinje da načini bogatstvo; bogatstvo ne može da stvori karakter. Za veliko bogatstvo treba i veliki karakter, inače će to bogatstvo da se pretvori u aždaju koja će čoveka da proguta.” Ovako je govorio bogati industrijalac T. P. iz Velsa, a u svojoj knjizi “O uslovima uspeha” preneo za nas, naš Čedomilj Mijatović. Knjiga “O uslovima uspeha” prvi put je objavljena 1892. godine u Beogradu. Doživela je četiri izdanja zaključno sa godinom 1939.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3607,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[546,549,548,547],"class_list":["post-3600","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-cedomilj-mijatovic","tag-kako-postati-milioner","tag-o-uslovima-uspeha","tag-porodica-rotsild"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3600","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3600"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3600\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3607"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3600"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3600"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3600"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}