{"id":375,"date":"2019-02-24T03:27:30","date_gmt":"2019-02-24T02:27:30","guid":{"rendered":"http:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=375"},"modified":"2020-01-21T21:02:27","modified_gmt":"2020-01-21T20:02:27","slug":"spanski-zid-radeta-drainca-ili-kelner-jos-jednu-casu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/spanski-zid-radeta-drainca-ili-kelner-jos-jednu-casu\/2019\/","title":{"rendered":"\u0160panski zid Radeta Drainca ili Kelner jo\u0161 jednu \u010da\u0161u!"},"content":{"rendered":"\n

\u010citaju\u0107i knjigu “\u0160panski zid i na\u0161a ljubav” na\u0161eg predratnog pisca Radojka Jovanovi\u0107a, samoprozvanog Rade Drainac, iskreno sam u\u017eivao. Radojko je ro\u0111en 1899. godine u Trbunju, Rade je umro u Beogradu 1943. Prolaze\u0107i pro\u017edrljivo kroz stranice knjige Drainac je vi\u0161e puta uspeo da mi izmami osmeh ili da me vrati na po\u010detak pasusa da ponovo pro\u010ditam deo koji mi se dopao. Nisam imao vremena da je pro\u010ditam do kraja jer je neko kupio knjigu, tako da sam morao da je spakujem i po\u0161aljem budu\u0107em vlasniku koji \u0107e u njoj u\u017eivati kao ja, ako ne i vi\u0161e. Eto, to je jedna od lo\u0161ih strana rada u knji\u017eari. Ja \u0107u sa\u010dekati slede\u0107i primerak kako bih imao priliku da je zavr\u0161im. Delo “\u0160panski zid” prvi put je objavljeno 1930. godine u izdanju na\u0161eg velikog knji\u017eara i izdava\u010da Gece Kona. Kelner jo\u0161 jednu \u010da\u0161u!<\/strong> je re\u010denica koju sam ugledao kada sam prvi put otvorio knjigu, po sredini, kakav mi je obi\u010daj. Mada, slobodno sam ovaj tekst mogao nasloviti i kao: \u0160panski zid Radeta Drainca ili Molim vas vratite mi knjigu!<\/em> Izabrao sam aktuelni, jer osim \u0161to se radi o citatu iz ove knjige, ova re\u010denica tako\u0111e odli\u010dno oslikava boemski \u017eivot ovog pesnika krvave istine i \u010dovekovog prava<\/em>, kome je kafana bila druga ku\u0107a. U nastavku \u0107u navesti citate iz \u0160panskog zida<\/em> koje smatram zna\u010dajnim ili lepim. Nadam se da \u0107u bar pribli\u017eno uspeti da vam do\u010daram \u017eivopisnost ove retke knjige.<\/p>\n\n\n\n

Nalazio je da pesnici preteruju i da su velike budale \u0161to u svakoj \u017eeni vide an\u0111ela, a u svakoj \u010dorbi udavljene muve.<\/h6>\n\n\n\n

Zvali su je “Nono”, me\u0111utim imala je vrlo prozai\u010dno ime. To nije smetalo da primi blagotvorne inekcije literature i kulture, koja u ovoj \u017eeni na\u0111e divno polje za svoje bujanje… Nije nikoga volela i nije ni slutila da neko \u010dezne za njom: mo\u017eda bi se probudila u zanosnom cvetanju kao \u0161ume koje za jednu no\u0107 razlistaju od ju\u017enih vetrova.<\/p>\n\n\n\n

Zaljubljenost ili ljubav samo su sinonimi od re\u010di po\u017euda. Prohtev du\u0161e je podre\u0111en fiziolo\u0161kom procesu, kome su romantici dali nakaradno zna\u010denje.<\/h6>\n\n\n\n

Kad devojke izgube nevinost stupaju u sasvim novu sezonu \u017eivota. To je jedna bolna etapa ka seksualnom zrenju. Preko tog mosta nastaje prole\u0107e isto tako \u010darobno kao jezero puno belih cvetova, oprljenih od ve\u010dernjeg rumenila. Nastaje jedan sasvim novi \u017eivot, gde je svako davanje uzvi\u0161ena stvar prirode, a svako primanje najsla\u0111a kap vina.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

\u017divot je beskrajan i u njemu se ra\u0111aju srebrna jutra i umiru najlep\u0161e ezoteri\u010dne ve\u010deri…<\/h4>\n\n\n\n

\u017divimo u veku bez srca i najodvratnije trgovine. Danas se najvi\u0161e ljubavi ima da se Sloveni bore protivu Slovenstva, da se kupuje kokain i da se mu\u0161karci prodaju kao kokote.<\/p>\n\n\n\n

Sve \u017eene koje se \u017eude izgledaju kao remek dela prirode.<\/p>\n\n\n\n

Sve \u017eene vole dok je mu\u0161karac ja\u010di od njih, mada je svaka \u017eena sposobna i najja\u010deg \u010doveka da iscrpi…<\/p>\n\n\n\n

Priznaj, gde se na svetu ovako volela monarhija, a da li je igde vi\u0161e vo\u0111a i kraljeva ubijeno? Kako ti se svi\u0111a ovaj paradoks? A posle nije li Slovenski jug izabrana zemlja za evropski cinizam.<\/h6>\n\n\n\n

Redak je broj ljudi koji nemaju cilja u \u017eivotu. Ako ih ima, to su ograni\u010dene prirode, ili deca ro\u0111ena od rahiti\u010dnih o\u010deva, sa veneri\u010dnim bakcilima u o\u010dima i nozdrvama.<\/p>\n\n\n\n

Dobar brak je \u0161to i lutrija. Ali uvek gora polovina pripada boljemu. To je onaj prirodni paradoks od pamtiveka: jer na taj na\u010din se i stvaraju kreteni.<\/p>\n\n\n\n

\u017divot pretstavlja jednu banalnu reku koja ima izvor i uvir. Simpati\u010dno je samo to, \u0161to se ta \u017eivotna reka \u010desto razliva preko obala te tako \u0111ubri tu\u0111e njive, ili pusto\u0161i zasejane vrtove. Nesre\u0107ne su sve one vode koje izvan useka ne izlaze… <\/h6>\n\n\n\n

U dana\u0161nje doba niko iskreno ne sudeluje u na\u0161im radostima ili tuzi. Ra\u010dunski se ide na pratnju, da se udovici jo\u0161 na groblju ponudi ruka, tim pre ako je bogata. Na svadbe se odlazi vi\u0161e zbog besplatnih pi\u0107a i zakuski… Nakon svadbe u jednom uglu neko je povra\u0107ao u pljuvaonicu, valjda od silnog odu\u0161evljenja.<\/p>\n\n\n\n

U \u010dove\u010danstvu jedni \u017eive, drugi umiru. Jedni jedu i piju, drugi se mu\u010de i gladuju. Jedni su nasrtljivi, pohotljivi i otimaju lukavo kao lisice; drugi kora\u010daju kroz \u017eivot kao isposnici i ako takvom bolesniku opalite \u0161amar, pru\u017ei\u0107e vam i drugi obraz… Prvi su ljudi, drugi su senke. Senka-\u010dovek i ne treba bolje da pro\u0111e. Danas ako se ne mo\u017ee lepim, otima se. Zar otimanje nije vrsta socijalne borbe. Otimajte \u0161to vi\u0161e mo\u017eete jer \u0107ete oteti od ljudi koji i onako ne bi umeli da sa\u010duvaju. Otimajte sve dok se ne na\u0111e majstor i nad vama. Onda po\u010dnite iznova, tako \u0107e vam \u017eivot biti zanimljiv.<\/p>\n\n\n\n

\u017dena vas na o\u010di ne\u0107e prevariti, jer ne sme, a na delu ne tra\u017eite je; tako \u0107ete biti sre\u0107ni i kao namagar\u010deni.<\/p>\n\n\n\n

Te\u0161ko je u braku da nas \u017eene vole kad su ve\u010dito prisutne svim na\u0161im vrlinama i manama. Trenutna ljubav ostavlja neizbrisiv trag jer je savr\u0161ena. <\/h6>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Čitajući knjigu “Španski zid i naša ljubav” našeg predratnog pisca Radojka Jovanovića, samoprozvanog Rade Drainac, iskreno sam uživao. Radojko je rođen 1899. godine u Trbunju, Rade je umro u Beogradu 1943. Prolazeći proždrljivo kroz stranice knjige Drainac je više puta uspeo da mi izmami osmeh ili da me vrati na početak pasusa da ponovo pročitam deo koji mi se dopao. Nisam imao vremena da je pročitam do kraja jer je neko kupio knjigu, tako da sam morao da je spakujem i pošaljem budućem vlasniku koji će u njoj uživati kao ja, ako ne i više. Eto, to je jedna od loših strana rada u knjižari. Ja ću sačekati sledeći primerak kako bih imao priliku da je završim. Delo “Španski zid” prvi put je objavljeno 1930. godine u izdanju našeg velikog knjižara i izdavača Gece Kona. Kelner još jednu čašu! je rečenica koju sam ugledao kada sam prvi put otvorio knjigu, po sredini, kakav mi je običaj. Mada, slobodno sam ovaj tekst mogao nasloviti i kao: Španski zid Radeta Drainca ili Molim vas vratite mi knjigu! Izabrao sam aktuelni, jer osim što se radi o citatu iz ove knjige, ova rečenica takođe odlično oslikava boemski život ovog pesnika krvave istine i čovekovog prava, kome je kafana bila druga kuća. U nastavku ću navesti citate iz Španskog zida koje smatram značajnim ili lepim. Nadam se da ću bar približno uspeti da vam dočaram živopisnost ove retke knjige. Nalazio je da pesnici preteruju i da su velike budale što u svakoj ženi vide anđela, a u svakoj čorbi udavljene muve. Zvali su je “Nono”, međutim imala je vrlo prozaično ime. To nije smetalo da primi blagotvorne inekcije literature i kulture, koja u ovoj ženi nađe divno polje za svoje bujanje… Nije nikoga volela i nije ni slutila da neko čezne za njom: možda bi se probudila u zanosnom cvetanju kao šume koje za jednu noć razlistaju od južnih vetrova. Zaljubljenost ili ljubav samo su sinonimi od reči požuda. Prohtev duše je podređen fiziološkom procesu, kome su romantici dali nakaradno značenje. Kad devojke izgube nevinost stupaju u sasvim novu sezonu života. To je jedna bolna etapa ka seksualnom zrenju. Preko tog mosta nastaje proleće isto tako čarobno kao jezero puno belih cvetova, oprljenih od večernjeg rumenila. Nastaje jedan sasvim novi život, gde je svako davanje uzvišena stvar prirode, a svako primanje najslađa kap vina. Život je beskrajan i u njemu se rađaju srebrna jutra i umiru najlepše ezoterične večeri… Živimo u veku bez srca i najodvratnije trgovine. Danas se najviše ljubavi ima da se Sloveni bore protivu Slovenstva, da se kupuje kokain i da se muškarci prodaju kao kokote. Sve žene koje se žude izgledaju kao remek dela prirode. Sve žene vole dok je muškarac jači od njih, mada je svaka žena sposobna i najjačeg čoveka da iscrpi… Priznaj, gde se na svetu ovako volela monarhija, a da li je igde više vođa i kraljeva ubijeno? Kako ti se sviđa ovaj paradoks? A posle nije li Slovenski jug izabrana zemlja za evropski cinizam. Redak je broj ljudi koji nemaju cilja u životu. Ako ih ima, to su ograničene prirode, ili deca rođena od rahitičnih očeva, sa veneričnim bakcilima u očima i nozdrvama. Dobar brak je što i lutrija. Ali uvek gora polovina pripada boljemu. To je onaj prirodni paradoks od pamtiveka: jer na taj način se i stvaraju kreteni. Život pretstavlja jednu banalnu reku koja ima izvor i uvir. Simpatično je samo to, što se ta životna reka često razliva preko obala te tako đubri tuđe njive, ili pustoši zasejane vrtove. Nesrećne su sve one vode koje izvan useka ne izlaze… U današnje doba niko iskreno ne sudeluje u našim radostima ili tuzi. Računski se ide na pratnju, da se udovici još na groblju ponudi ruka, tim pre ako je bogata. Na svadbe se odlazi više zbog besplatnih pića i zakuski… Nakon svadbe u jednom uglu neko je povraćao u pljuvaonicu, valjda od silnog oduševljenja. U čovečanstvu jedni žive, drugi umiru. Jedni jedu i piju, drugi se muče i gladuju. Jedni su nasrtljivi, pohotljivi i otimaju lukavo kao lisice; drugi koračaju kroz život kao isposnici i ako takvom bolesniku opalite šamar, pružiće vam i drugi obraz… Prvi su ljudi, drugi su senke. Senka-čovek i ne treba bolje da prođe. Danas ako se ne može lepim, otima se. Zar otimanje nije vrsta socijalne borbe. Otimajte što više možete jer ćete oteti od ljudi koji i onako ne bi umeli da sačuvaju. Otimajte sve dok se ne nađe majstor i nad vama. Onda počnite iznova, tako će vam život biti zanimljiv. Žena vas na oči neće prevariti, jer ne sme, a na delu ne tražite je; tako ćete biti srećni i kao namagarčeni. Teško je u braku da nas žene vole kad su večito prisutne svim našim vrlinama i manama. Trenutna ljubav ostavlja neizbrisiv trag jer je savršena.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":390,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[83,5,50,49],"class_list":["post-375","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","tag-avangarda","tag-knjige","tag-modernizam","tag-rade-drainac"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=375"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/375\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/390"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=375"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=375"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=375"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}