{"id":3826,"date":"2020-12-19T06:46:23","date_gmt":"2020-12-19T05:46:23","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=3826"},"modified":"2020-12-20T02:29:58","modified_gmt":"2020-12-20T01:29:58","slug":"nik-kajli-i-kraj-jedne-epohe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/nik-kajli-i-kraj-jedne-epohe\/2020\/","title":{"rendered":"Nik, Kajli i kraj jedne epohe"},"content":{"rendered":"\n
Zvrrr, notifikacija! \u0160alje mi drugar YT link i ispod linka poruku: \u201cGledaj (i slu\u0161aj) kooooliko dobra verzija, sve, muzi\u010dari, aran\u017eman, njihovo pevanje, govor tela, njen sharm\u2026 fenomenalno!\u201d<\/em><\/h6>\n\n\n\n

Znamo se od 1989., iz trolejbusa br. 22. Imao sam 14 godina i naslonjen na zadnja \u0161kripava vrata, mrmljao sam “Sheena is a punk rocker”, a on je bio \u010dupav i nosio majcu Ramones-a, ta\u010dno 40 dana stariji od mene. Danas vi\u0161e izgleda kao me\u0161avina D\u017eord\u017e Klunija i Caneta, i pripada vrsti ljudi koja umetnost \u017eivi i di\u0161e, za koju muzika nije samo pozadinska buka u predvorju digitalnog doba. Ugro\u017eena je, vrlo retka vrsta, koju muzika zapravo interesuje i koja muzici posve\u0107uje svoje misli i vreme. I \u010dije mi\u0161ljenje cenim, i na \u010dije linkove uvek kliknem.<\/p>\n\n\n\n

I sada sam kliknuo: Nick Cave & The Bad Seeds – Where The Wild Roses Grow (Live at Koko) ft. Kylie Minogu<\/em><\/p>\n\n\n\n

Where The Wild Roses Grow<\/em> objavljena je 1996. godine na albumu \u201cMurder ballads\u201d. Vrlo brzo je postala jedan od najve\u0107ih hitova australijskog benda \u201cNick Cave and the Bad Seeds\u201d i pop peva\u010dice Kylie Minogue. Imao sam celu kasetu samo sa tom pesmom, na auto-reverse. U to vreme nisam poznavao nikog ko je slu\u0161ao Kajli, mislim, Kajli se ne slu\u0161a, Kajli se gleda. Kajli na “Mute”.<\/p>\n\n\n\n

Odgledam gore pomenuti snimak sa koncerta. Dobro zvu\u010de. Pogledam jo\u0161 dva, tri puta i osetim se setno. Neko je jednom rekao da gledaju\u0107i sebe ne mo\u017eemo da primetimo starenje, to mo\u017eemo samo gledaju\u0107i druge.<\/p>\n\n\n\n

Otvorim Messenger i napi\u0161em mom drugaru: <\/p>\n\n\n\n

“Gledam ponovo Kejva i Kajli i one klince u publici. Njih dvoje na bini, Kejv onako star, ona se jo\u0161 pomalo dr\u017ei. Li\u010de mi na dva \u017eiva spomenika, dva simbola vremena koje nestaje, a klinci im se dive nesvesni \u0161ta gube. Cela ta scena izgleda mi kao opro\u0161taj, poslednji ispra\u0107aj, tu\u017eni pozdrav Niku, Dejvidu, D\u017eimu, Malom Ri\u010dardu, rekvijem za XX vek.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n
\n