{"id":4118,"date":"2021-06-28T01:50:45","date_gmt":"2021-06-27T23:50:45","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=4118"},"modified":"2021-11-13T00:53:27","modified_gmt":"2021-11-12T23:53:27","slug":"prvi-cirkus-u-srbiji-1323-godine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/prvi-cirkus-u-srbiji-1323-godine\/2021\/","title":{"rendered":"Prvi cirkus u Srbiji 1323. godine"},"content":{"rendered":"\n

Jo\u0161 pre nove ere u Kini su postojali akrobati koji su zabavljali narod, u Egiptu su pa\u017enju privla\u010dili krotitelji \u017eivotinja, u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj trke dvokolica, dok su u starom Rimu, u pauzama borbi, u Cirkus Maksimus ulazili akrobati, jaha\u010di i drugi zabavlja\u010di, kao i razli\u010dite \u017eivotinje. Iako su te predstave bile organizovane na zavidnom nivou, iako Cirkus vekovima, kao i danas, nosi ime po rimskom gladijatorskom popri\u0161tu, \u010dini mi se da po\u010detke modernog cirkusa trebamo tra\u017eiti u srednjem veku kada su svetom krstarile putuju\u0107e dru\u017eine zabavlja\u010da koje su po gradovima prikazivale svoje ve\u0161tine. Iz 14. veka ostao nam je jedan zapis koji dosta detaljno opisuje kako su cirkuske predstave u to vreme izgledale.<\/p>\n\n\n\n

Pro\u0161lo je sedam vekova od onoga doba, kada je kroz Srbiju pro\u0161ao prvi cirkus i kada su na\u0161i preci, savremenici kralja Stevana De\u010danskog, imali prilike da prvi put prisustvuju cirkuskim predstavama i da gledaju razne cirkuske ve\u0161tine. Iako u sa\u010duvanim srpskim srednjevekovnim knjigama nema pomena o ovom doga\u0111aju, u tada\u0161njem najbli\u017eem kom\u0161iluku sa\u010duvan je detaljan opis jedne cirkuske predstave iz toga doba, od jednog zna\u010dajnog savremenog letopisca. Iz tog se spisa vidi, da se onda\u0161nji cirkus skoro i ne razlikuje od predstava kakve se i danas mogu videti po cirkusima.<\/p>\n\n\n\n

Pri\u010da o prvom cirkusu u Srbiji bazirana je na pretpostavci da je nakon izvedenih predstava u Carigradu, cirkus na putu ka zapadnoj Evropi pro\u0161ao kroz srpske zemlje i tu tako\u0111e prikazao svoje ve\u0161tine. Kako istori\u010dar Stanoje Stanojevi\u0107 navodi u svojoj knjizi “Iz na\u0161e pro\u0161losti”<\/a> (Beograd 1934, Geca Kon), prva cirkuska trupa pojavila se u Evropi 1322 god. To je bila jedna dru\u017eina Cigana, njih oko 20, a do\u0161la je u Evropu iz Egipta. Oni su prvobitno odr\u017eavali predstave u Carigradu, pa su odatle, preko Makedonije, oti\u0161li u zapadnu Evropu, gde su zabavljali i zadivljavali svet u raznim zemljama.<\/p>\n\n\n\n

Savremeni pisac, poznati polihistor, dr\u017eavnik i istorik, Nikifor Grigoras ili Ni\u0107ifor Grigora, opisao je u svojoj Romejskoj istoriji, u kojoj su opisani doga\u0111aji od 1204. do 1359. godine, jednu predstavu te prve zabele\u017eene cirkuske trupe u Carigradu 1322. god. Po\u0161to je ta trupa iz Carigrada verovatno oti\u0161la u susednu Srbiju, nema sumnje da je iste te predstave, koje je opisao Grigora, gledala idu\u0107e 1323. godine i srpska publika.<\/p>\n\n\n\n

Ni\u0107ifor Grigora je ro\u0111en oko 1295. godine. Rodom je bio iz Herakleje, grada u anti\u010dkoj oblasti Vitiniji. Tokom svog \u017eivota zauzimao je visoko mesto na vizantijskom dvoru, a smatra se jednim od najzna\u010dajnijih vizantijskih istori\u010dara 14. veka. Smatra se da je sastavio oko 80 dela, od kojih su neka danas poznata samo po naslovima. Njegovo najva\u017enije delo je “Romejska (Vizantijska) istorija”, podeljena na 37 knjiga i obuhvata period od 1204. do 1359. godine. Delove Ni\u0107iforove istorije koristili su za svoja dela Mavro Orbin i Jovan Raji\u0107.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

U to doba (1322 god.), pi\u0161e Ni\u0107ifor Grigora, videli smo u Carigradu ljude, njih oko 20, koji su se tu u prolazu zadr\u017eavali, i koji su znali \u010dudne ve\u0161tine, Takve ljude na\u0161i stari nisu poznavali, ni po \u010duvenju ni po vi\u0111enju. Oni su po\u0161li iz Misira, i na\u010dinili su svojim kretanjem \u010ditav krug, putuju\u0107i na istok i na sever. Oni su pro\u0161li Haldeju, Arabiju, Persiju, Midiju i Asiriju; posle toga su oti\u0161li na zapad, pro\u0161li su Kavkaske predele, \u0110ur\u0111ijansku, Kolhidu, Jermensku i sve narode do Vizantije. U svima tim zemljama i varo\u0161ima izvodili su oni svoje predstave.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to su oni izvodili, pi\u0161e dalje Grigora, bilo je basnoslovno i zadivljivalo je. Njihove ve\u0161tine nisu imale nikakve veze sa \u010darolijama, nego su to bila izvo\u0111enja, koja su \u010dlanovi te trupe, usled dugog ve\u017ebanja, doterali do velike okretnosti.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Posle tih op\u0161tih napomena, Grigora navodi neke od njihovih ta\u010daka. Oni su na primer uzimali 2-3 motke, pa su ih postavili uspravno na zemlju i vezivali ih i utvr\u0111ivali konopcima tako, da se ne mogu klatiti. Onda su preko vrhova tih motki zategnuli drugi konopac, a oko samih motki obavili su tako\u0111e konopce, tako da su to bile kao vijugave stepenice. Po tim stepenicama uspeo bi se onda jedan od njih gore na motku, i tu bi upro glavom u vrh i pru\u017eao bi \u010das jednu \u010das obe noge prema nebu. Zatim bi u\u010dinio iznenada brz pokret, uhvatio se za konopac i visio bi tako u vazduhu. Onda bi se po\u010deo okretati bez prestanka kao to\u010dak. Posle toga bi se obesio o konopac potkolenima, i visio bi tako u vazduhu sa glavom okrenutom na dole. I onda bi se u tom polo\u017eaju opet okretao. Posle toga iza\u0161ao bi na sredinu zategnutog konopca, uzeo bi luk i strelu i ga\u0111ao bi u ni\u0161an, koji je bio daleko postavljen, a ga\u0111ao je tako ta\u010dno, kako drugi ne bi mogao i kad stoji na \u010distoj zemlji. Posle toga bi uzeo jedno dete na ramena, pa bi i\u0161ao po vazdu\u0161nom putu od jedne motke do druge. To su stvari, koje je jedan od njih izvodio.<\/p>\n\n\n\n

Drugi bi seo na konja i poterao bi ga u trk, a dok je konj jurio, on bi ustajao i \u010das bi stojao na sedlu, \u010das napred na grivi, \u010das ostrag na sapima, a pri tom bi ve\u0161to menjao nogu, na kojoj je stajao, lepr\u0161aju\u0107i se kao tica. Posle toga sko\u010dio bi s konja dole, dok je ovaj jurio u punom trku, uhvatio bi mu se za rep, i za tren oka, pre no \u0161to je \u010dovek mogao videti \u0161ta se zbiva, sedeo je opet u sedlu. Sad bi se spustio prema jednoj strani sedla, provukao bi se ve\u0161to ispod konjskog trbuha, iza\u0161ao bi na drugu stranu i seo bi opet u sedlo. I mada je tim poslom bio zauzet, on je neprestano bi\u010dem gonio konja.<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107i bi metnuo na glavu duga\u010dak \u0161tap, a na vrhu toga \u0161tapa bio je jedan sud sa te\u010dno\u0161\u0107u i i\u0161ao je tako, balansiraju\u0107i sa onim sudom, dugo gore dole.<\/p>\n\n\n\n

\u010cetvrti bi metnuo na vrh glave koplje, koje nije bilo kra\u0107e od tri fata, i od gore do dole uvijeno u konopac, kao stepenice. Uz to bi se koplje onda rukama i nogama puzao jedan de\u010dko, brzo smenjuju\u0107i noge i ruke, do vrha koplja i opet dole; pri tom je onaj, \u0161to je dr\u017eao koplje na glavi, neprestano i\u0161ao.<\/p>\n\n\n\n

Peti bi uzeo loptu od stakla, bacao bi je u visinu i do\u010dekivao bi je pri padu na vrh prsta ili na lakat i tako dalje, uvek na drugo mesto.<\/p>\n\n\n\n

Grigora izri\u010dno isti\u010de, da pi\u0161e o raznim igrama i drugim ve\u0161tinama koje je ova trupa izvodila, ali napominje, da svaki \u010dlan trupe nije znao samo jednu stvar, nego je svaki od njih izvodio sve stvari. A znali su oni, napominje Grigoras, ne samo one stvari, koje sam ja opisao, nego jo\u0161 i bezbroj drugih.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e isti\u010de Grigoras, da su njihova izvo\u0111enja bila skop\u010dana sa velikom opasno\u0161\u0107u, i da se \u010desto de\u0161avalo, da je pokoji od ve\u0161taka pao i poginuo. Kad su po\u0161li iz Misira na turneju, bilo ih je preko 40, a u Carigrad ih je stiglo jedva 20. I u Carigradu je na jednoj predstavi, na kojoj je bio i Grigoras, jedan od njih pao sa motke i na mestu ostao mrtav.<\/p>\n\n\n\n

Naposletku Grigora napominje, da je ova cirkuska trupa zara\u0111ivala mnogo para. Oni su i\u0161li po celom svetu, ka\u017ee Grigora, istina i da zarade, ali i da poka\u017eu svoju ve\u0161tinu. Dakle, izgleda da je kod cirkuskih majstora Cigana iz XIV veka ve\u0107 postojao Larpurlartizam<\/strong> (l’art pour l’art<\/em> – umetnost radi umetnosti).<\/p>\n\n\n\n

Iz Carigrada je, pi\u0161e Grigora, ova ciganska cirkuska dru\u017eina oti\u0161la u Trakiju, pa u Makedoniju, pa onda dalje na zapad.
\f<\/p>\n\n\n\n


\f<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pro\u0161lo je sedam vekova od onoga doba, kada je kroz Srbiju pro\u0161ao prvi cirkus i kada su na\u0161i preci, savremenici kralja Stevana De\u010danskog, imali prilike da prvi put prisustvuju cirkuskim predstavama i da gledaju razne cirkuske ve\u0161tine. Iako u sa\u010duvanim srpskim srednjevekovnim knjigama nema pomena o ovom doga\u0111aju, u tada\u0161njem najbli\u017eem kom\u0161iluku sa\u010duvan je detaljan opis jedne cirkuske predstave iz toga doba, od jednog zna\u010dajnog savremenog letopisca. Iz tog se spisa vidi, da se onda\u0161nji cirkus skoro i ne razlikuje od predstava kakve se i danas mogu…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4126,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[94,7],"tags":[643,646,645,642,644,14,647],"class_list":["post-4118","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-x","category-istorija","tag-istorija-cirkusa","tag-nicifor-grigora","tag-nikifor-grigoras","tag-prve-cirkuske-predstave","tag-srednjevekovna-srbija","tag-srednji-vek","tag-zivot-u-vizantiji"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t