Dana\u0161nje dru\u0161tvo osnovano je na li\u010dnoj svojini i slobodnoj konkurenciji. Napredak se sastoji u popravci zloupotreba i uredaba, koje bri\u0161u ili spre\u010davaju primenu ova dva na\u010dela. Kada prou\u010dimo istoriju, opa\u017eamo da ljudsko dru\u0161tvo manje proizvodi, manje ima mo\u0107i, manje ugodnosti i obrazovanosti, ukoliko je u tom dru\u0161tvu manje osigurana li\u010dna svojina i ukoliko je manje razvijena sloboda rada i prometa.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, odre\u0111eni publicisti i filosofi na\u0161ega vremena (druga pol. XIX veka), koji imaju pristalica, upustili su se u polje besmislica dr\u017ee\u0107i, da se mogu izmisliti takve dru\u0161tvene kombinacije, po kojima bi moglo da se obori na\u010delo li\u010dne svojine i slobodne konkurencije izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da i potro\u0161a\u010da, izme\u0111u prodavca i kupca.<\/p>\n\n\n\n
Te dru\u0161tvene kombinacije zovu se socijalizam<\/strong> i komunizam<\/strong>. Socijalizam zato, \u0161to mu je cilj da preobrazi dru\u0161tvo, ili zbog toga \u0161to propoveda sistem op\u0161teg i svetskog udru\u017eivanja. Komunizam, zato \u0161to vi\u0161e ili manje neposredno naginje sistemu op\u0161te zajednice i op\u0161tih dobara.<\/p>\n\n\n\n Sva ta buncanja polaze od slede\u0107e pretpostavke: da je mogu\u0107e do\u0107i do toga, da se u \u010dovekovom srcu ugu\u0161i pojam o mom i tvom, nagon za svojinom, li\u010dni interes<\/strong>, koji \u010dini da se \u010dovek pre svega o sebi i svojim stara. Da se mo\u017ee li\u010dni interes zameniti interesom dru\u0161tvenim, i da se mo\u017ee ovome poslednjem dati ista onakva energija, kao \u0161to je data interesu koji \u010dovek ima sam prema sebi i prema svojoj porodici. Da bi ljudi, na ovaj na\u010din promenjeni, radili u zajednici, iskreno, pod rukovodstvom stare\u0161ina, \u017eiveli \u0161tedljivo i smotreno, i u dobroj slozi sa ostalim \u010dlanovima zajednice.<\/p>\n\n\n\n Ovo je najgrublja besmislica, jer je nemogu\u0107e sastaviti u zajednicu sve ljudske rase, svi narodi, razli\u010dite civilizacije. Rad i \u017eivot u op\u0161toj zajednici nigde se nije praktikovao, izuzimaju\u0107i manastire sa strogom disciplinom, i samo izme\u0111u ljudi istog pola, van porodice, koja predstavlja najsvetiji interes dru\u0161tveni. Komunizam bi ugasio svaku te\u017enju za radom, svaku pobudu za \u0161tednjom. Komunizam bi vodio neprestanom opadanju kapitala i proizvodnje<\/strong>, i na kraju nevolji.<\/p>\n\n\n\n Razlika socijalizma sastoji se u nenormalnom \u0161irenju du\u017enosti dr\u017eave, koja bi upravljala preduze\u0107ima, bave\u0107i se stvarima koje spadaju u krug privatne industrije i slobodne inicijative gra\u0111ana. Ovaj sistem te\u017ei za tim, da sve industrijske grane pretvori u dru\u0161tvene radionice, a radnike u upravne \u010dinovnike po birokratskom na\u010dinu. Dejstvo ovoga bi bilo takvo, da bi se proizvodilo r\u0111avije i skuplje nego u sistemu slobodne konkurencije, koja je du\u0161a i pokreta\u010d industrije. Oslabile bi se umne i moralne sile gra\u0111ana, do\u0161lo bi se do jednakosti radni\u010dke plate, i u\u0161lo u komunizam. <\/p>\n\n\n\n Postoji veliki broj li\u010dnosti koje me\u0161aju re\u010d socijalizam sa napretkom i socijalnom naukom. To je \u017ealosna zbrka. <\/p>\n\n\n\n Da bi podobno dru\u0161tvo bilo mogu\u0107e, trebalo bi da svako izubi pojam o mom i tvom, koji je nerazdeljiv od ljudske prirode. Trebalo bi da svako ho\u0107e da radi za sve, pod upravom \u010dinovnika vlasti, revnosno i iskreno. Da ovi \u010dinovnici tako isto budu ljudi iskreni i bez poroka. Da svi gra\u0111ani budu zadovoljni sa onim \u0161to bi im se dalo, i umereni u namirenju svojih potreba. Trebalo bi, jednom re\u010dju, da budu an\u0111eli, koji bi zapovedali, i an\u0111eli koji bi slu\u0161ali: trebalo bi ono \u0161to je nemogu\u0107e!<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pristalice socijalisti\u010dkih ideja ho\u0107e da politi\u010dkim ustavom proglase za sve ljude pravo na \u017eivljenje<\/em> ili drugim re\u010dima, pravo na rad<\/em> ili na pomo\u0107<\/em>. Pravo na \u017eivljenje dobija se samim ro\u0111enjem, nijedna ljudska vlast ne mo\u017ee nam ga zakonom oduzeti. A pravo na rad bilo bi zapravo pravo \u010doveka da tra\u017ei rad od vlasti, koja ga druga\u010dije ne bi mogla nabaviti, nego da od drugih gra\u0111ana oduzme neki deo prihoda, iz \u010dega sleduje, da bi imala pravo na svojinu drugoga, tj. povreda svojine kao glavna osnova dru\u0161tvene zgrade. Primena prava na rad dovela bi do prekomernih tra\u017eenja poreza i komunizma.<\/p>\n\n\n\n Da bi podobno dru\u0161tvo bilo mogu\u0107e, trebalo bi da svako izubi pojam o mom i tvom, koji je nerazdeljiv od ljudske prirode. Trebalo bi da svako ho\u0107e da radi za sve, pod upravom \u010dinovnika vlasti, revnosno i iskreno. Da ovi \u010dinovnici tako isto budu ljudi iskreni i bez poroka. Da svi gra\u0111ani budu zadovoljni sa onim \u0161to bi im se dalo, i umereni u namirenju svojih potreba. Trebalo bi, jednom re\u010dju, da budu an\u0111eli, koji bi zapovedali, i an\u0111eli koji bi slu\u0161ali: trebalo bi ono \u0161to je nemogu\u0107e…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4217,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[648,673,672],"class_list":["post-4214","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-komunizam","tag-komunizam-u-19-veku","tag-socijalizam"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4214","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4214"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4214\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4217"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4214"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4214"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4214"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Izvor: Prvi pojmovi politi\u010dke, dru\u0161tvene ili industrijske ekonomije<\/a>. Autor: Joseph Garnier. Prevod Petar J. Savi\u0107 (Beograd 1876). Naslov originala: Premi\u00e8re notions d' economie politique sociale ou industrielle.<\/em><\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"