Persijski, arapski, turski, hebrejski i gr\u010dki re\u010deno “Adam”<\/em><\/strong>, zna\u010di “\u010dovek”<\/em><\/strong>. Re\u010d “Adam” izvedena je od po\u010detnih slova imena \u010detiri glavne strane sveta, jer je i Sveto pismo, koje govori o prvom \u010doveku Adamu prevedeno sa starog jelinskoga jezika, na kojem se \u010detiri strane sveta imenuju:<\/p>\n\n\n\n Po\u010detna slova \u010detiri strane sveta daju ime ADAM<\/em><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Po zaklju\u010dcima ruskog istorijskoga arheologa Anatola Bogdanova, najstarija domovina Slovena je zemlja Baktrija, izme\u0111u Kaspijskoga i Aralskoga jezera, oko zlatonosne reke Oksusa, gde \u017eivljahu jo\u0161 3000 godina pre Hrista. Nastala je njihova seoba ka severo-zapadnoj obali Kaspijskog jezera. Tokom 10 vekova namno\u017eili su se i napunili zemlju cele ravne Samarcije (verov. Sarmatija), podeliv\u0161i se na oko 200 plemena, u novije vreme poznata sa dva imena: Veliko Rusi (danas Rusi) i Malo Rusi (danas Ukrajinci). Njihova postojbina oko u\u0161\u0107a Volge, jo\u0161 u ono vreme, isto kao i danas, zove se “Servanija”.<\/p>\n\n\n\n Vladika Solomun iz IX veka, u svom delu \u201eMater Verboruni” pi\u0161e, da su se stanovnici stare Sarmacije zvali \u201eSrbi\u201c<\/em><\/strong>. I sada u poljskom i maloruskom delu, ovo ime ozna\u010dava emocije ljubavi. jer Imena \u201eposinak” \u201epo\u0107erka\u201c izgovaraju sa \u201epaserb” \u201epaserbika”.<\/p>\n\n\n\n \u0160ire\u0107i se ekcentri\u010dno na sve strane, nekoliko plemena dospela su do Karpata, gde ih 44 godine po Hristu, nalazi rimski istori\u010dar Amijan Marcelini, \u010dije bregove ve\u0107 imenuje njihovim narodnim imenom sa ,,Montes serrorum\u201c<\/em><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Nastanjeni oko reke \u0160preve, od starosedelaca su nazvani: \u201eDie Wendichen Sorben\u201c<\/strong><\/em>, a oni y Lu\u017eici: \u201eDie Lauzitzer Serben\u201c<\/em><\/strong>, \u0161to sve kazuje da im je bilo doma\u0107e praime \u201eSrbi\u201c<\/em><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n U 2. veku, iz okoline Peritoreje ili Ske\u010de, na obalu Male A.zije pre\u0111e oko 400.000 jednoga naroda, gde zasnova sebi prestoni grad \u201eGordoservon”<\/em><\/strong>, a naseobinu prozva \u201eServohorija\u201c<\/em><\/strong> \u0161to zna\u010di \u201eSrpski Grad\u201c, \u201eSrpsko Selo\u201c.<\/p>\n\n\n\n Kad ono 602. god. Grci behu u M. Aziji upleteni u rat, na\u0161i saplemenici s one strane Save i Dunava, osna\u017ei\u0161e svoje saplemenike na poluostrvu, i zasnova\u0161e s one strane Velike Bistrice prestoni grad \u201eSerbiku”<\/em><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Arhiepiskop Filaret, Arhimandrit Leonid, kao i nemac Kuno, tvrde, da Sloveni \u017eive od vajkada na Balkanskom Poluostrovu; a I. Barbulesko dr\u017ei jo\u0161 i dalje: \u201ejo\u0161 od nezapam\u0107enih vremena,” i to zajedno s Tra\u010danima i Epircima.<\/p>\n\n\n\n Stari i noviji gr\u010dki pisci izri\u010dno potvr\u0111uju da su u \u201eMakedoniji\u201c jo\u0161 krajem 5. veka postojale srpske nezavisne plemenske kne\u017eevine (K. Nikolaides).<\/p>\n\n\n\n \u0160vedski akademici Edvard Fahraeus i Daniel Danielson, u svojim akademskim radovima od 1852. godine tvrde, da su prou\u010dili i upotrebili sve starije i novije slovenske izvore, i ka\u017eu: “Ako na taj na\u010din vidimo u imenu Vind<\/em><\/strong> i Vend<\/em><\/strong>, inostranim narodima zajedni\u010dko praime slovenskih naroda, to na drugoj strani imamo u imenu Serb<\/em><\/strong> ili Sirb<\/em><\/strong> doma\u0107e praime Slovena.”<\/p>\n\n\n\n Josif Dobrovski tvrdi, da Srbin<\/em><\/strong>, ima najve\u0107e pravo na staroslovesnki jezik, jer ime Srbin<\/em><\/strong> nije slu\u010dajno postalo, ve\u0107 ono vodi svoje poreklo od najstarijih vremena, upravo od postanka samog naroda.<\/p>\n\n\n\n Kod inostranih pisaca na\u0161e doma\u0107e, narodno praime \u010desto puta zapisano je proizvoljno: Ptolomej (160 g.) zna samo za Serve<\/em><\/strong> ili Sirve<\/em><\/strong>, Fredegar (iz 660 g.) naziva sve Slovene Surbu<\/em><\/strong>, docniji letopisci: Ajnhard, Porfirogenit, Helmholc, Boguhval, Helmblaz, Kedrinos i dr. ozna\u010duju im ime Suurbi, Servli, Serben, Sorbi, Sorabi, Serbii, Sirbi<\/em><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n U nastavku, osim Srba, pisac se bavi i Hrvatima i Bugarima.<\/p>\n\n\n\n Pri kraju knjige, u odeljku o jeziku i pismu autor ka\u017ee: <\/p>\n\n\n\n Prve pismene srpske spomenike pisane \u0107irilovskim pismom, uni\u0161tili su neprijatelji, na prvom mestu Jelini i Grci, da ne bi bilo ovoga, kao srpskog kulturnog spomenika od njihove bra\u0107e Grka: Konstantina (\u0106irila) i Mihaila (Metodija), i da se pomo\u0107u \u0107irilovske knjige ne bi sna\u017eila narodna crkva ustanovljena za cara Justinijana 535. godine, a na \u0161tetu snage vizantijske crkve i jelinskoga jezika. Uni\u0161tili su ih i Rimljani dugom svojom vladavinom nad srpskim narodom, iz istih razloga kao i Grci. Uni\u0161tili su ih i Turci svojom dugom vladavinom. Uni\u0161tili su ih i austrijske vlasti posle okupacije Bosna i Hercegovine, pale\u0107i \u010ditave gomile, koje su gorele po nekoliko dana.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e navodi:<\/p>\n\n\n\n Narod, koji ne ume da po\u0161tuje svoje pretke i svoje nacionalne svetinje, nije dostojan ni da ih ima. Latinica je strano, neslovensko pismo i ona je nama naturena. Svaki narod po\u0161tuje svoje starine, a \u0107irilica je na\u0161e najstarije pismo. <\/p>\n\n\n\n Na prigovor da je srpski jezik mali, autor odgovara pri\u010dom o pu\u017eu i \u017eivotinji koja mu se podsmehivala zbog male ku\u0107ice, gde pu\u017e odgovara: Mala je, ali je ipak moj ku\u0107ica, u kojoj ja stanujem i \u017eivim.<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n