{"id":4378,"date":"2021-10-22T20:54:32","date_gmt":"2021-10-22T18:54:32","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=4378"},"modified":"2021-10-22T21:04:35","modified_gmt":"2021-10-22T19:04:35","slug":"americki-diplomata-o-kralju-aleksandru-obrenovicu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/americki-diplomata-o-kralju-aleksandru-obrenovicu\/2021\/","title":{"rendered":"Ameri\u010dki diplomata o kralju Aleksandru Obrenovi\u0107u"},"content":{"rendered":"\n

U tekstu pod naslovom “Srbija: Sada i u budu\u0107nosti”<\/em>, koji je objavljen 25. juna 1903. godine u “Independent”<\/em> magazinu, ameri\u010dki politi\u010dar i diplomata Loudon Snowden (1835-1912), dao je svoje mi\u0161ljenje o tada ve\u0107 po\u010div\u0161em kralju Aleksandru Obrenovi\u0107u. Od 1889. do 1892. godine Snouden je slu\u017eio kao poslanik Sjedinjenih Dr\u017eava u Gr\u010dkoj, Rumuniji i Srbiji, a od 1892. do 1893. slu\u017eio je kao ministar Sjedinjenih Dr\u017eava u \u0160paniji. U vreme kada se dogodio Majski prevrat Snouden je ve\u0107 bio daleko od Srbije i o toj kobnoj no\u0107i saznao je iz novina. Zato \u0107u taj deo izostaviti i ispod navesti samo njegova se\u0107anja na li\u010dnost kralja Aleksandra.<\/p>\n\n\n\n

Izme\u0111u dr\u017eanja moga oca i razdra\u017eljivosti moje majke, o\u010dekivao sam da \u0107u naposletku izgubiti srpski presto\u201d.<\/strong> <\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Bile su to re\u010di Aleksandra, nedavno pogubljenog Kralja, u vreme kada sam bio diplomatski predstavnik Sjedinjenih Dr\u017eava u Beogradu, za vreme njegove vladavine. Njegova mra\u010dna slutnja govori da je prepoznao nesigurnost situacije mnogo pre nego \u0161to je to postalo op\u0161te poznato, ali mladi kralj ni u jednom trenutku nije imao strepnje u pogledu li\u010dne bezbednosti ili sigurnosti svoje krune. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Aleksandrov karakter bio je prikazivan na razne na\u010dine. Izjave koje su dolazile iz Beograda, glavnog grada, dolazile su od strane ljudi koji su imali interes da njega i njegovu vladavinu predstave u najnepovoljnijem svetlu. Izve\u0161taj sa obdukcije, za koju se tvrdi da je odr\u017eana na njegovim ostacima, govori da mu je mozak bio nepravilno razvijen, i da je on, grubo re\u010deno ,,degenerik\u201d. Ova optu\u017eba lo\u0161e pristaje li\u010dnosti nekoga ko je sa sedamnaest godina isplanirao i uspe\u0161no sproveo coup d\u2019\u00e9tat 1<\/sup><\/a><\/em>, a sa \u010detrnaest je bio smatran za jednog od najboljih matemati\u010dara u Srbiji. Od pouzdanog izvora sam \u010duo da je mogao da sabira brojeve iz tri kolone istovremeno. <\/p>\n\n\n\n

Kada sam ga video, u njegovom razgovoru i dr\u017eanju nije bilo ni\u010dega \u0161to bi opravdalo zlonamerne utiske o njemu nedavno poslate svetu od strane njegovih neprijatelja i ubica. Bio je pa\u017eljiv i u li\u010dnim tro\u0161kovima. \u0160to i pokazuje optu\u017eba za ,,\u0161tednju\u201d, podneta protiv njegove administracije zbog poslovanja njegove palate i doma. Optu\u017eba ne predstavlja ni\u0161ta drugo, ve\u0107 pohvalu za \u010doveka koji je odrastao u atmosferi u kojoj su rasko\u0161 i rasipni\u0161tvo bili pravilo, i pod uticajem oca koga je te\u0161ko okarakterisati previ\u0161e grubo.<\/p>\n\n\n\n

Odgojen u okru\u017eenju u kojem su la\u017e i intriga o\u010dekivane stvari, sa ljudima kojima je nesebi\u010dno slu\u017eenje kruni ili zemlji gotovo potpuno nepoznato, i okru\u017een nekolicinom kojoj je mogao verovati, smatram da Aleksandar Obrenovi\u0107 zaslu\u017euje da ga istorija zapamti u boljem svetlu. <\/p>\n\n\n\n

On nije bio nezainteresovan za dr\u017eavu. Primeri te visoke politi\u010dke vrline su zaista bili retki me\u0111u onima sa kojima je dolazio u kontakt. Bio je razdra\u017eljiv i arogantan, osobine koje su, ne samo uro\u0111ene, ve\u0107 i pogor\u0161ane usled okolnosti u kojima je ro\u0111en i okru\u017eenja u kojem je \u017eiveo.<\/p>\n\n\n\n

Lik kralja Aleksandra baca svetlost na njegov narod, dok lik naroda osvetljava li\u010dnost njihovog kralja. Nakon skoro 350 godina pod turskom \u010dizmom, malo je preostalo od one stare rase koja je nekada formirala mo\u0107no kraljevstvo koje je godinama bilo brana napadima na hri\u0161\u0107ansku Evropu. Aleksandar, narodni sin, nije bio lo\u0161 izdanak seoskog poglavara od koga je potekao.<\/p>\n\n\n\n

1<\/a>\u0002<\/sup> Prevrat<\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U tekstu pod naslovom “Srbija: Sada i u budućnosti”, koji je objavljen 25. juna 1903. godine u “Independent” magazinu, američki političar i diplomata Loudon Snowden (1835-1912), dao je svoje mišljenje o tada već počivšem kralju Aleksandru Obrenoviću. Od 1889. do 1892. godine Snouden je služio kao poslanik Sjedinjenih Država u Grčkoj, Rumuniji i Srbiji, a od 1892. do 1893. služio je kao ministar Sjedinjenih Država u Španiji. U vreme kada se dogodio Majski prevrat Snouden je već bio daleko od Srbije i o toj kobnoj noći saznao je iz novina. Zato ću taj deo izostaviti i ispod navesti samo njegova sećanja na ličnost kralja Aleksandra. Između držanja moga oca i razdražljivosti moje majke, očekivao sam da ću naposletku izgubiti srpski presto”. Bile su to reči Aleksandra, nedavno pogubljenog Kralja, u vreme kada sam bio diplomatski predstavnik Sjedinjenih Država u Beogradu, za vreme njegove vladavine. Njegova mračna slutnja govori da je prepoznao nesigurnost situacije mnogo pre nego što je to postalo opšte poznato, ali mladi kralj ni u jednom trenutku nije imao strepnje u pogledu lične bezbednosti ili sigurnosti svoje krune. Aleksandrov karakter bio je prikazivan na razne načine. Izjave koje su dolazile iz Beograda, glavnog grada, dolazile su od strane ljudi koji su imali interes da njega i njegovu vladavinu predstave u najnepovoljnijem svetlu. Izveštaj sa obdukcije, za koju se tvrdi da je održana na njegovim ostacima, govori da mu je mozak bio nepravilno razvijen, i da je on, grubo rečeno ,,degenerik”. Ova optužba loše pristaje ličnosti nekoga ko je sa sedamnaest godina isplanirao i uspešno sproveo coup d’état 1, a sa četrnaest je bio smatran za jednog od najboljih matematičara u Srbiji. Od pouzdanog izvora sam čuo da je mogao da sabira brojeve iz tri kolone istovremeno. Kada sam ga video, u njegovom razgovoru i držanju nije bilo ničega što bi opravdalo zlonamerne utiske o njemu nedavno poslate svetu od strane njegovih neprijatelja i ubica. Bio je pažljiv i u ličnim troškovima. Što i pokazuje optužba za ,,štednju”, podneta protiv njegove administracije zbog poslovanja njegove palate i doma. Optužba ne predstavlja ništa drugo, već pohvalu za čoveka koji je odrastao u atmosferi u kojoj su raskoš i rasipništvo bili pravilo, i pod uticajem oca koga je teško okarakterisati previše grubo. Odgojen u okruženju u kojem su laž i intriga očekivane stvari, sa ljudima kojima je nesebično služenje kruni ili zemlji gotovo potpuno nepoznato, i okružen nekolicinom kojoj je mogao verovati, smatram da Aleksandar Obrenović zaslužuje da ga istorija zapamti u boljem svetlu. On nije bio nezainteresovan za državu. Primeri te visoke političke vrline su zaista bili retki među onima sa kojima je dolazio u kontakt. Bio je razdražljiv i arogantan, osobine koje su, ne samo urođene, već i pogoršane usled okolnosti u kojima je rođen i okruženja u kojem je živeo. Lik kralja Aleksandra baca svetlost na njegov narod, dok lik naroda osvetljava ličnost njihovog kralja. Nakon skoro 350 godina pod turskom čizmom, malo je preostalo od one stare rase koja je nekada formirala moćno kraljevstvo koje je godinama bilo brana napadima na hrišćansku Evropu. Aleksandar, narodni sin, nije bio loš izdanak seoskog poglavara od koga je potekao. 1 Prevrat<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4384,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[684,205],"class_list":["post-4378","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-kralj-aleksandar-obrenovic","tag-majski-prevrat"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4378","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4378"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4378\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4384"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4378"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4378"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4378"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}