{"id":4680,"date":"2021-11-24T17:18:01","date_gmt":"2021-11-24T16:18:01","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=4680"},"modified":"2021-11-27T15:39:04","modified_gmt":"2021-11-27T14:39:04","slug":"pesma-zaverenika-ljubomira-vulovica-jednom-kralju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/pesma-zaverenika-ljubomira-vulovica-jednom-kralju\/2021\/","title":{"rendered":"Pesma zaverenika Ljubomira Vulovi\u0107a “Jednom kralju”"},"content":{"rendered":"\n

Major Ljubomir Vulovi\u0107, kako ga Dejvid Mekenzi naziva u svojoj knjizi “Solunski proces”, bio je “udarna pesnica Crne ruke”. Vulovi\u0107 je ro\u0111en 1876. godine u selu Vukosavci, u okolini Kragujevca. Poha\u0111ao je artiljerijsku podoficirsku \u0161kolu, da bi 1903. godinu i Majski prevrat do\u010dekao kao artiljerijski potporu\u010dnik i pristalica Narodne radikalne stranke. Kao Apisov istomi\u0161ljenik i \u010dovek koji nije voleo dinastiju Obrenovi\u0107 i njenu politiku, bez oklevanja prilazi zaverenicima i u\u010destvuje u Majkom prevratu, u no\u0107i 29. maja 1903. godine. Vulovi\u0107 je slu\u017eio u Dunavskoj diviziji gde je imao zadatak da spre\u010di komandanta dunavske divizije, pukovnika Dimitrija Nikoli\u0107a, pristalicu dinastije Obrenovi\u0107, da izvede jedinicu iz garnizona i ugu\u0161i pu\u010d. <\/p>\n\n\n\n

Nakon Majskog prevrata, unapre\u0111en u \u010din kapetana, Vulovi\u0107 se zajedno sa prijateljima, kao \u0161to su bili vojvoda Vuk i Voja Tankosi\u0107, u potpunosti posvetio borbi za srpsku nacionalnu stvar. U\u010destvovao je u \u010detni\u010dkim akcijama, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu od 1914. do 1916. godine. Kao prijatelj Dragutina Dimitrijevi\u0107a Apisa, u vezi sa \u201eSolunskom aferom\u201c, Vulovi\u0107 je prvo uhap\u0161en krajem 1916. godine i interniran u Bizertu, a zatim 21. januara 1917. godine biva ponovo uhap\u0161en i sproveden iz Bizerte u Solun. Na \u201eSolunskom procesu\u201c, drugooptu\u017eeni Vulovi\u0107 ozna\u010den je kao jedan od vo\u0111a revolucionarne organizacije \u201eCrna ruka\u201c, koja je navodno pripremala i izvela atentat na regenta Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a. Osu\u0111en je na smrt zajedno sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevi\u0107em Apisom i potporu\u010dnikom Radetom Malobabi\u0107em. Njih trojica streljani su na Solunskom polju 13\/26. juna 1917. godine.<\/p>\n\n\n\n

Makenzi o njemu pi\u0161e da je bio kontroverzna li\u010dnost, pesni\u010dki nadarena. “U privatnom \u017eivotu bio je srda\u010dan, veseo i duhovit. Bio je strastven \u010ditalac koga je posebno privla\u010dila poezija. Svojoj verenici i kasnijoj \u017eeni pisao je ne\u017ene lirske pesme, a kroz poeziju je iskazivao i svoja patriotska ose\u0107anja.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Na poslednjoj stranici dnevnika konji\u010dkog potpukovnika, i \u010dlana “Crne ruke”, Velimira S. Vemi\u0107a, nalazimo primer majorove poezije, pesmu naslovljenu “Jednom kralju”.<\/p>\n\n\n\n

U ovom dnevniku, koji je u arhivu SANU zaveden pod brojem 14434\/6, u kratkom uvodu, na poslednjoj strani, se ka\u017ee slede\u0107e: “Napomena M. \u017d. : Po zavr\u0161enom prepisu ova dva dnevnika, Rudolf Mihl prepisao je pesmu, koju je major Ljuba Vulovi\u0107 napisao u zatvoru i koja je, prema pribele\u0161ci prepisiva\u010da Rudolfa Mihla, uneta u zapisnik sednice suda od 25. aprila 1917. godine, odakle je Mihl presmu i prepisao.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
Jednom kralju<\/h5>\n\n\n\n

\u0160ta to \u010dini\u0161 Kralju od jednog \u010doveka
Nogom \u0161to je stao na ivicu groba
Pa broji tupe korake iz daleka
Smrti \u0161to mu \u017euri u nezvano doba.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Zar se pla\u0161i\u0161 senki, malo \u017eivih ljudi
I to tvojih ljudi \u0161to ti da\u0161e Krunu.
Da li srca nema\u0161 da ti grije grudi
Ili pije\u0161 \u010da\u0161u samo mr\u017enjom punu?<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Ja ne\u0107u milosti, ne treba mi ona
Za dela, ja tra\u017eim samo pravdu golu
Pravdu, Gospodaru, pa reci nek zvona
Kraj objave mome \u010demeru i bolu.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Ali tada, \u010duj me, i upamti Kruno,
Ne vlada se zemljom gde ljubavi nije
I gde je Gospodar mr\u017enjom se ogrno
Pa iz nje zla \u010dini i nepravdu sije.<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

Jer gde zla u\u010dini\u0161 tu osveta ide
A nepravda, to je buktinja krvava
Koju osvetnici iz daleka vide
\u0160to njih dvoje sru\u0161e, te\u0161ko se spasava.<\/p>19. januar 1917 god. Solun. Ljubodrag<\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Ljubomir Vulovi\u0107 se na kraju pesme “Jednom kralju” potpisao sa “Ljubodrag”, \u0161to je spoj njegovog imena Ljubomir i Apisovog imena Dragutin.<\/p>\n\n\n\n

Video iz arhiva Jugoslovenske kinoteke: Odvo\u0111enje automobilom optu\u017eenih Dragutina Dimitrijevi\u0107a Apisa, Ljubomira Vulovi\u0107a i pukovnika Vladimira Tucovi\u0107a<\/strong> od vojnog zatvora do zgrade suda, koja se nalazila u kasarni Tre\u0107e armije u Solunu.<\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Major Ljubomir Vulović, kako ga Dejvid Mekenzi naziva u svojoj knjizi “Solunski proces”, bio je “udarna pesnica Crne ruke”. Vulović je rođen 1876. godine u selu Vukosavci, u okolini Kragujevca. Pohađao je artiljerijsku podoficirsku školu, da bi 1903. godinu i Majski prevrat dočekao kao artiljerijski potporučnik i pristalica Narodne radikalne stranke. Kao Apisov istomišljenik i čovek koji nije voleo dinastiju Obrenović i njenu politiku, bez oklevanja prilazi zaverenicima i učestvuje u Majkom prevratu, u noći 29. maja 1903. godine. Vulović je služio u Dunavskoj diviziji gde je imao zadatak da spreči komandanta dunavske divizije, pukovnika Dimitrija Nikolića, pristalicu dinastije Obrenović, da izvede jedinicu iz garnizona i uguši puč. Nakon Majskog prevrata, unapređen u čin kapetana, Vulović se zajedno sa prijateljima, kao što su bili vojvoda Vuk i Voja Tankosić, u potpunosti posvetio borbi za srpsku nacionalnu stvar. Učestvovao je u četničkim akcijama, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu od 1914. do 1916. godine. Kao prijatelj Dragutina Dimitrijevića Apisa, u vezi sa „Solunskom aferom“, Vulović je prvo uhapšen krajem 1916. godine i interniran u Bizertu, a zatim 21. januara 1917. godine biva ponovo uhapšen i sproveden iz Bizerte u Solun. Na „Solunskom procesu“, drugooptuženi Vulović označen je kao jedan od vođa revolucionarne organizacije „Crna ruka“, koja je navodno pripremala i izvela atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića. Osuđen je na smrt zajedno sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom i potporučnikom Radetom Malobabićem. Njih trojica streljani su na Solunskom polju 13\/26. juna 1917. godine. Makenzi o njemu piše da je bio kontroverzna ličnost, pesnički nadarena. “U privatnom životu bio je srdačan, veseo i duhovit. Bio je strastven čitalac koga je posebno privlačila poezija. Svojoj verenici i kasnijoj ženi pisao je nežne lirske pesme, a kroz poeziju je iskazivao i svoja patriotska osećanja.” Na poslednjoj stranici dnevnika konjičkog potpukovnika, i člana “Crne ruke”, Velimira S. Vemića, nalazimo primer majorove poezije, pesmu naslovljenu “Jednom kralju”. U ovom dnevniku, koji je u arhivu SANU zaveden pod brojem 14434\/6, u kratkom uvodu, na poslednjoj strani, se kaže sledeće: “Napomena M. Ž. : Po završenom prepisu ova dva dnevnika, Rudolf Mihl prepisao je pesmu, koju je major Ljuba Vulović napisao u zatvoru i koja je, prema pribelešci prepisivača Rudolfa Mihla, uneta u zapisnik sednice suda od 25. aprila 1917. godine, odakle je Mihl presmu i prepisao.” Jednom kralju Šta to činiš Kralju od jednog čovekaNogom što je stao na ivicu grobaPa broji tupe korake iz dalekaSmrti što mu žuri u nezvano doba. Zar se plašiš senki, malo živih ljudiI to tvojih ljudi što ti daše Krunu.Da li srca nemaš da ti grije grudiIli piješ čašu samo mržnjom punu? Ja neću milosti, ne treba mi onaZa dela, ja tražim samo pravdu goluPravdu, Gospodaru, pa reci nek zvonaKraj objave mome čemeru i bolu. Ali tada, čuj me, i upamti Kruno,Ne vlada se zemljom gde ljubavi nijeI gde je Gospodar mržnjom se ogrnoPa iz nje zla čini i nepravdu sije. Jer gde zla učiniš tu osveta ideA nepravda, to je buktinja krvavaKoju osvetnici iz daleka videŠto njih dvoje sruše, teško se spasava. 19. januar 1917 god. Solun. Ljubodrag Ljubomir Vulović se na kraju pesme “Jednom kralju” potpisao sa “Ljubodrag”, što je spoj njegovog imena Ljubomir i Apisovog imena Dragutin. Video iz arhiva Jugoslovenske kinoteke: Odvođenje automobilom optuženih Dragutina Dimitrijevića Apisa, Ljubomira Vulovića i pukovnika Vladimira Tucovića od vojnog zatvora do zgrade suda, koja se nalazila u kasarni Treće armije u Solunu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4701,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[206,204,708,205,707,24,706,207],"class_list":["post-4680","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-crna-ruka","tag-dragutin-dimitrijevic-apis","tag-ljubomir-vulovic","tag-majski-prevrat","tag-oficiri-zaverenici","tag-prvi-svetski-rat","tag-solunski-proces","tag-ujedinjenje-ili-smrt"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t