{"id":4741,"date":"2021-12-15T20:44:17","date_gmt":"2021-12-15T19:44:17","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=4741"},"modified":"2021-12-15T20:44:19","modified_gmt":"2021-12-15T19:44:19","slug":"oto-dubislav-pirh-o-knjazu-milosu-obrenovicu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/oto-dubislav-pirh-o-knjazu-milosu-obrenovicu\/2021\/","title":{"rendered":"Oto Dubislav Pirh o knjazu Milo\u0161u Obrenovi\u0107u"},"content":{"rendered":"\n
Oto Dubislav Pirh (nem. Otto Ferdinand Dubislav von Pirch) (Bajrojt nem. Baireuth, 1. maj 1799 \u2014 Breslava, 20. jun 1832), kapetan u pruskoj vojsci. Po\u0161to nije dobio dozvolu za u\u010de\u0161\u0107e u Rusko-turskom ratu (1828\/29), tra\u017eio je dozvolu za osmomese\u010dno odsustvo, koje je upotrebio za putovanja. Kao rezultat su nastali putopisi. \u201ePutovanje po Srbiji u godini 1829\u201c<\/a>, koje je samostalno objavio. U Srbiju je doputovao zaintrigiran srpskim narodnim pesmama i sa velikom \u017eeljom da je upozna. U svojoj knjizi je opisao Srbiju na po\u010detku njenog osloba\u0111anja i tokom prve vlade Milo\u0161a Obrenovi\u0107a. Prvi prevod na srpski jezik iza\u0161ao je 1899. godine u prevodu Dragi\u0161e T. Miju\u0161kovi\u0107a. U nastavku pro\u010ditajte deo putopisa gde Pirh opisuje knjaza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a.<\/h6>\n\n\n\n
\n\n\n\n

\u017divot je knja\u017eev vrlo ure\u0111en. U leto ustaje pred zoru, u zimu oko 6 sati i odmah zatim izlazi iz svoje sobe u dvori\u0161te. Tu ve\u0107 stoji njegova okolina, o\u010dekuju\u0107i njegov pozdrav. Tada otpo\u010dinje obi\u010dan razgovor, po pravilu, u najboljem raspolo\u017eenju, i u po\u010detku ne o ozbiljnim stvarima. One dolaze tek postepeno na red, dok se ne otpo\u010dnu pravi poslovi. Gospoda iz kancelarije, ukoliko nisu zauzeti, idu u kancelariju da po\u010dnu pismene poslove.<\/p>\n\n\n\n

Knjaz ne zna ni \u010ditati ni pisati, ali opet zato on upravlja svima poslovima, i tako vlada jezikom, pri diktiranju ili nare\u0111ivanju pojedinih sastava, da \u010desto izaziva \u010du\u0111enje okoline. Osim srpskog razume potpuno turski, ali ne govori nikad. Svako pismo koje do\u0111e pro\u010dita mu se; on re\u0161ava o tome, i odgovore, kao i pismene zapovesti i uputstva knezovima, nare\u0111uje on sam. Koncepti mu se \u010ditaju, on menja ili bira druge izraze ili ih odobrava; va\u017ene stvari \u010ditaju mu se i u prepisu. Zatim udara pe\u010dat i potpisuje u njegovo ime jedan od sekretara. Svaki sekretar ima pravo da otvara pisma koja do\u0111u i da stavlja potpis i pe\u010dat knja\u017eev. O svima dolaze\u0107im i odlaze\u0107im stvarima vodi se dnevnik, koji mo\u017ee pregledati i kontrolisati svaki od sekretara, te je tako kontrola me\u0111usobna. Spoljni poslovi, kojima rukuje Davidovi\u0107, potpuno su odvojeni od ostalih. Drugi sekretari nemaju odre\u0111enu struku. Ko se desi, taj i radi. Tako isto, nema odre\u0111enih \u010dasova za referisanje knjazu, poslovi se otpravljaju u svako doba, sekretari su tu celog dana, jedu sa knjazom i stanuju u konaku. Tek u poslednje vreme Davidovi\u0107 je dobio malo nezavisniji polo\u017eaj.<\/p>\n\n\n\n

\u0160est sati uve\u010de vreme je kad nastupa mir. Samo u neodlo\u017enim slu\u010dajevima svr\u0161avaju se i posle toga poslovi sa knjazom. U to doba knjaz seda da igra karata; ulog je mali, a igra takva da ne zahteva pa\u017enje; za to vreme \u010ditaju mu se novine. Dr\u017ee Petersburger Zeitung<\/em>, Augsburger allgemeine Zeitung<\/em>, Osterr. Beobachter<\/em> i Constitutionnel<\/em>; sve novine sti\u017eu dosta brzo. Mi smo 15. oktobra u Po\u017earevcu imali Allgemeine Zeitung<\/em> od 3. oktobra a Constitutionnel<\/em> od 1. oktobra. Oko 8 sati ve\u010dera se, oko 9 sati le\u017ee se, a leti i ranije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Knjaz je gotovo ceo dan van sobe, pa i zimi, njegovo sna\u017eno telo \u010dini da lako podnosi svako vreme, a njegova \u017eivost ne da mu da se dugo bavi po sobama. Sve zgrade za stanovanje tako su ude\u0161ene da se i u najtoplije doba mo\u017ee iza\u0107i napolje i u hladovinu ne ostavljaju\u0107i ku\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

Knjaz se smatra za izvrsnog konjanika i strelca, u poslednjem ratu gonio je jednog od stare\u0161ina neprijateljskih i sam ga je iz pi\u0161tolja oborio s konja. U d\u017eilit igri dugo je vremena nadma\u0161ivao ostale. Glas mu se \u010duje kad govori na drugoj strani konaka, a njegova okolina tvrdi da bi se njegov ubojni pokli\u010d mogao \u010duti na velikom odstojanju i u naj\u017ee\u0161\u0107oj vatri.<\/p>\n\n\n\n

U konaku, prema velikoj kancelariji, stoji stra\u017ea. To su jedan podoficir i dvanaest ljudi, u selja\u010dkom odelu, a stra\u017eu \u010duva jedan na samom mestu, dvojica pred stanom knja\u017eevim, a jedan pred barutanom; smenjivanje stra\u017ee biva vrlo lepo, a oru\u017ejem rukuju \u0161tavi\u0161e vrlo ta\u010dno. Pu\u0161ke su ve\u0107inom iz vremena Kara\u0111or\u0111a. Ve\u0107inom austrijske, tzv. Commisgewehre<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Zamolih te mi pokaza\u0161e knja\u017eevu konju\u0161arnicu. Knjaz ima lepih arapskih atova, no ve\u0107ina konja doma\u0107eg je soja, rase vi\u0161e jake no lepe, ali lake glave i pravih krstina. Konju\u0161ar je jedan Tur\u010din…<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oto Dubislav Pirh (nem. Otto Ferdinand Dubislav von Pirch) (Bajrojt nem. Baireuth, 1. maj 1799 — Breslava, 20. jun 1832), kapetan u pruskoj vojsci. Pošto nije dobio dozvolu za učešće u Rusko-turskom ratu (1828\/29), tražio je dozvolu za osmomesečno odsustvo, koje je upotrebio za putovanja. Kao rezultat su nastali putopisi. „Putovanje po Srbiji u godini 1829“, koje je samostalno objavio. U Srbiju je doputovao zaintrigiran srpskim narodnim pesmama i sa velikom željom da je upozna. U svojoj knjizi je opisao Srbiju na početku njenog oslobađanja i tokom prve vlade Miloša Obrenovića. Prvi prevod na srpski jezik izašao je 1899. godine u prevodu Dragiše T. Mijuškovića. U nastavku pročitajte deo putopisa gde Pirh opisuje knjaza Miloša Obrenovića. Život je knjažev vrlo uređen. U leto ustaje pred zoru, u zimu oko 6 sati i odmah zatim izlazi iz svoje sobe u dvorište. Tu već stoji njegova okolina, očekujući njegov pozdrav. Tada otpočinje običan razgovor, po pravilu, u najboljem raspoloženju, i u početku ne o ozbiljnim stvarima. One dolaze tek postepeno na red, dok se ne otpočnu pravi poslovi. Gospoda iz kancelarije, ukoliko nisu zauzeti, idu u kancelariju da počnu pismene poslove. Knjaz ne zna ni čitati ni pisati, ali opet zato on upravlja svima poslovima, i tako vlada jezikom, pri diktiranju ili naređivanju pojedinih sastava, da često izaziva čuđenje okoline. Osim srpskog razume potpuno turski, ali ne govori nikad. Svako pismo koje dođe pročita mu se; on rešava o tome, i odgovore, kao i pismene zapovesti i uputstva knezovima, naređuje on sam. Koncepti mu se čitaju, on menja ili bira druge izraze ili ih odobrava; važne stvari čitaju mu se i u prepisu. Zatim udara pečat i potpisuje u njegovo ime jedan od sekretara. Svaki sekretar ima pravo da otvara pisma koja dođu i da stavlja potpis i pečat knjažev. O svima dolazećim i odlazećim stvarima vodi se dnevnik, koji može pregledati i kontrolisati svaki od sekretara, te je tako kontrola međusobna. Spoljni poslovi, kojima rukuje Davidović, potpuno su odvojeni od ostalih. Drugi sekretari nemaju određenu struku. Ko se desi, taj i radi. Tako isto, nema određenih časova za referisanje knjazu, poslovi se otpravljaju u svako doba, sekretari su tu celog dana, jedu sa knjazom i stanuju u konaku. Tek u poslednje vreme Davidović je dobio malo nezavisniji položaj. Šest sati uveče vreme je kad nastupa mir. Samo u neodložnim slučajevima svršavaju se i posle toga poslovi sa knjazom. U to doba knjaz seda da igra karata; ulog je mali, a igra takva da ne zahteva pažnje; za to vreme čitaju mu se novine. Drže Petersburger Zeitung, Augsburger allgemeine Zeitung, Osterr. Beobachter i Constitutionnel; sve novine stižu dosta brzo. Mi smo 15. oktobra u Požarevcu imali Allgemeine Zeitung od 3. oktobra a Constitutionnel od 1. oktobra. Oko 8 sati večera se, oko 9 sati leže se, a leti i ranije. Knjaz je gotovo ceo dan van sobe, pa i zimi, njegovo snažno telo čini da lako podnosi svako vreme, a njegova živost ne da mu da se dugo bavi po sobama. Sve zgrade za stanovanje tako su udešene da se i u najtoplije doba može izaći napolje i u hladovinu ne ostavljajući kuću. Knjaz se smatra za izvrsnog konjanika i strelca, u poslednjem ratu gonio je jednog od starešina neprijateljskih i sam ga je iz pištolja oborio s konja. U džilit igri dugo je vremena nadmašivao ostale. Glas mu se čuje kad govori na drugoj strani konaka, a njegova okolina tvrdi da bi se njegov ubojni poklič mogao čuti na velikom odstojanju i u najžešćoj vatri. U konaku, prema velikoj kancelariji, stoji straža. To su jedan podoficir i dvanaest ljudi, u seljačkom odelu, a stražu čuva jedan na samom mestu, dvojica pred stanom knjaževim, a jedan pred barutanom; smenjivanje straže biva vrlo lepo, a oružjem rukuju štaviše vrlo tačno. Puške su većinom iz vremena Karađorđa. Većinom austrijske, tzv. Commisgewehre. Zamolih te mi pokazaše knjaževu konjušarnicu. Knjaz ima lepih arapskih atova, no većina konja domaćeg je soja, rase više jake no lepe, ali lake glave i pravih krstina. Konjušar je jedan Turčin…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4742,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[737,736,738,740],"class_list":["post-4741","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-knjaz-milos","tag-milos-obrenovic","tag-stari-putopisi","tag-zivot-kneza-milosa"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t