![\"\"](\"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/miloradterzibasic.jpg\")
Velosipedist zna\u010di “onaj koji se vozi na to\u010dku”, a Prvo srpsko velosipedsko dru\u0161tvo<\/strong> osnovano je u Beogradu 23. decembra 1884. Za predsednika Dru\u0161tva izabran je Milorad Terziba\u0161i\u0107. Terziba\u0161i\u0107 je 1887. pokrenuo izdavanje mese\u010dnika Velosipedski list<\/em>, od koga je iza\u0161lo devet brojeva, od januara do septembra 1887. godine. Radi se o prvom sportskom listu koji je izlazio u Srbiji. Format lista bio je 34cm, a pun naziv glasio je “Velosipedski list : organ Prvog srpskog velosipedskog dru\u0161tva i njegovih podru\u017enica”.<\/p>\n\n\n\n Nakon skoro decenije, list o\u017eivljava pod istim nazivom 1896-1897. godine. Slede\u0107e 1898. godine list menja naziv u “Velosipedist : nezavisan sportski list”, koji sam ja upravo danas imao prilike da dr\u017eim u rukama. “Velosipedist” je izlazio 1898., zatim 1899. godine, da bi godina 1900. bila poslednja u kojoj je \u0161tampan. Odgovorni urednik prvog broja bio je Nikola Najdanovi\u0107, koga je ve\u0107 od broja 2 zamenio Arsenije Panteli\u0107. Panteli\u0107 se na mestu urednika zadr\u017eao do kraja godine, a njegovo mesto u januaru 1899. preuzima sam Milorad Terziba\u0161i\u0107.<\/p>\n\n\n\n Saradnici “Velosipedista”, i ljubitelji biciklizma, bili su i neki poznati knji\u017eevnici: Milovan Gli\u0161i\u0107, Janko Veselinovi\u0107, Dragomir Brzak i glumac \u010cica Ilija Stanojevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n List je bio glasilo Velosipedskog dru\u0161tva, donosio je vesti iz celog sveta, kalendare takmi\u010denja, tehni\u010dke savete u izboru bicikala, i predstavljao nove modele velosipeda. Imao je i odli\u010dnu oglasnu slu\u017ebu, u svakom broju je nekoliko strana bilo ispunjeno reklamama i oglasima fabrikanata i proizvo\u0111a\u010da bicikala.<\/p>\n\n\n\n Kako se mo\u017ee pro\u010ditati u jednom od brojeva “Velosipedista”, za\u0161titnik velosipedskog sporta bio je kralj Aleksandar I Obrenovi\u0107. U nastavku pogledajte slike ovog lepog i retkog \u010dasopisa.<\/p>\n\n\n\n Prvo biciklisti\u010dko prvenstvo Beograda odr\u017eano je 2. juna 1896. na stazi od 14 km. Pobednik je bio Svetolik Savi\u0107, jedan od najboljih bicikista Jugoslavije do Prvog svetskog rata. Prvo biciklisti\u010dko prvenstvo Srbije organizovano je 5. oktobra 1897. na stazi od 92 km Beograd-Smederevo-Beograd. Startovalo je 10 biciklista. Pobednik je bio Hercegovac \u0110or\u0111e Popara, koji je stazu pre\u0161ao za 5 \u010dasova, 13 minuta i 32 sekende.<\/p>\n\n\n\n Možete se baviti starim knjigama dugi niz godina, čak i decenijama, a da nikada ne saznate za postojanje neke publikacije. Lepota knjižarskog posla, pored ostalog, sastoji se i u tome, što uvek postoji nešto što vas iznenadi i oduševi, knjiga ili časopis, za koji niste ni pretpostavljali da je ikada postojao. Takav je slučaj sa listom “Velosipedist”, koji je na velikom formatu izlazio u Beogradu krajem XIX veka. Pogađate, reč je o časopisu zaljubljenika, u tada novo i popularno prevozno sredstvo, velosiped, danas poznat pod imenom bicikl. Velosipedist znači “onaj koji se vozi na točku”, a Prvo srpsko velosipedsko društvo osnovano je u Beogradu 23. decembra 1884. Za predsednika Društva izabran je Milorad Terzibašić. Terzibašić je 1887. pokrenuo izdavanje mesečnika Velosipedski list, od koga je izašlo devet brojeva, od januara do septembra 1887. godine. Radi se o prvom sportskom listu koji je izlazio u Srbiji. Format lista bio je 34cm, a pun naziv glasio je “Velosipedski list : organ Prvog srpskog velosipedskog društva i njegovih podružnica”. Nakon skoro decenije, list oživljava pod istim nazivom 1896-1897. godine. Sledeće 1898. godine list menja naziv u “Velosipedist : nezavisan sportski list”, koji sam ja upravo danas imao prilike da držim u rukama. “Velosipedist” je izlazio 1898., zatim 1899. godine, da bi godina 1900. bila poslednja u kojoj je štampan. Odgovorni urednik prvog broja bio je Nikola Najdanović, koga je već od broja 2 zamenio Arsenije Pantelić. Pantelić se na mestu urednika zadržao do kraja godine, a njegovo mesto u januaru 1899. preuzima sam Milorad Terzibašić. Saradnici “Velosipedista”, i ljubitelji biciklizma, bili su i neki poznati književnici: Milovan Glišić, Janko Veselinović, Dragomir Brzak i glumac Čica Ilija Stanojević. List je bio glasilo Velosipedskog društva, donosio je vesti iz celog sveta, kalendare takmičenja, tehničke savete u izboru bicikala, i predstavljao nove modele velosipeda. Imao je i odličnu oglasnu službu, u svakom broju je nekoliko strana bilo ispunjeno reklamama i oglasima fabrikanata i proizvođača bicikala. Kako se može pročitati u jednom od brojeva “Velosipedista”, zaštitnik velosipedskog sporta bio je kralj Aleksandar I Obrenović. U nastavku pogledajte slike ovog lepog i retkog časopisa. Prvo biciklističko prvenstvo Beograda održano je 2. juna 1896. na stazi od 14 km. Pobednik je bio Svetolik Savić, jedan od najboljih bicikista Jugoslavije do Prvog svetskog rata. Prvo biciklističko prvenstvo Srbije organizovano je 5. oktobra 1897. na stazi od 92 km Beograd-Smederevo-Beograd. Startovalo je 10 biciklista. Pobednik je bio Hercegovac Đorđe Popara, koji je stazu prešao za 5 časova, 13 minuta i 32 sekende. Izvori: Velosipedist (Beograd 1898\/1899), Vikipedija, Ciklonaut.com. Foto: Filip Tomašević<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5114,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[808,807,810,813,809,811,812,777,806],"class_list":["post-5108","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-biciklisticko-drustvo","tag-biciklizam","tag-milorad-terzibasic","tag-prvi-bicikli-u-srbiji","tag-prvi-biciklisti-u-beogradu","tag-prvi-sportski-list","tag-sport-u-srbiji-19-veka","tag-stari-casopisi","tag-velosiped"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5108","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5108"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5108\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5129,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5108\/revisions\/5129"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5114"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5108"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5108"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5108"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/2022-08-24-20.43rzz.jpg\")
<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\nIzvori: Velosipedist (Beograd 1898\/1899), Vikipedija, Ciklonaut.com<\/em>. Foto: Filip Toma\u0161evi\u0107<\/em><\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"