{"id":5132,"date":"2022-10-07T21:14:14","date_gmt":"2022-10-07T19:14:14","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=5132"},"modified":"2022-10-14T17:18:10","modified_gmt":"2022-10-14T15:18:10","slug":"razgovori-o-bogu-sa-knezom-milanom-kraljem-petrom-i-nikolom-pasicem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/razgovori-o-bogu-sa-knezom-milanom-kraljem-petrom-i-nikolom-pasicem\/2022\/","title":{"rendered":"Razgovori o Bogu sa knezom Milanom, kraljem Petrom i Nikolom Pa\u0161i\u0107em"},"content":{"rendered":"\n
\u010cedomilj Mijatovi\u0107 (1842-1932), ekonomista, knji\u017eevnik, istori\u010dar, politi\u010dar, diplomata i u javnosti najmanje poznat kao \u010dovek koji je uveo dinar kao srpsku valutu. U njegovo vreme bio je poznat kao vrlo pobo\u017ean \u010dovek i smatran je za jednog od najobrazovanijih Srba tog vremena. Autor je vi\u0161e zna\u010dajnih knjiga. U izdanju “Biblioteka Narodne hri\u0161\u0107anske zajednice” (“Narodna hri\u0161\u0107anska zajednica”poznatija kao Bogomolja\u010dki pokret<\/a>) \u0161tampana je 20-tih godina XX veka jedna knji\u017eica pod nazivom “Prva i poslednja spomenica \u010cede Mijatovi\u0107a Srbima i Srpkinjama”. <\/h6>\n\n\n\n

Ova knji\u017eica od 24 strane, \u0161tampana na jeftinom papiru, nepoznata je srpskim bibliografijama, kao \u0161to je do pre par dana bila nepoznata i meni. Dobio sam je od mog prijatelja Vlajka, dobrog \u010doveka i bibliofila. Datirao sam je u 20-te godine jer sam \u010ceda na po\u010detku ka\u017ee da mu je 82 godine, \u0161to bi zna\u010dilo da je knji\u017eica publikovana 1924. ili 1925. godine. Iako mu u dana\u0161nje vreme “mnogi” negiraju zasluge, te se ni\u017ee optu\u017eba za optu\u017ebom, \u010dinjenica je neosporna da je \u010cedomilj Mijatovi\u0107 celog sebe i svoj \u017eivot srpstvu predao. Da se trudio najbolje \u0161to je umeo i mogao, dokaz je i ova mala knji\u017eica.<\/p>\n\n\n\n

Pre nego \u0161to pre\u0111em na glavnu temu ovog teksta, izdvojio bih, mo\u017ee se re\u0107i, proro\u010dke re\u010di \u010cedomilja Mijatovi\u0107a, koji je vrlo brzo nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, primetio promene u na\u0161em narodu, i na njih upozoravao.<\/p>\n\n\n\n

“Kad jedan narod izgubi \u010diste ideale, kad u njemu svak misli samo o svojim li\u010dnim materijalnim koristima a ne o op\u0161tem dobru, kad u vi\u0161oj vlasni\u010dkoj klasi toga naroda ovlada \u0161to se zove nepo\u0161tenje, kad me\u0111u mu\u0161kinjem i \u017eenskinjem prestane svaki idealan odnos \u010diste ljubavi, \u010diste i verne supru\u017eanske ljubavi, te ovlada samo pohotljivost, onda je takav narod na ivici neizbe\u017ene propasti.”<\/p><\/blockquote>\n\n\n\n

On to stanje duha naziva “najve\u0107a tragedija u istoriji na\u0161eg naroda”<\/em>, i zaklju\u010duje: “Kako bi se druk\u010dije i mogla nazvati propast na\u0161ih narodnih ideala u trenucima kad sebi laskamo da smo ih ostvarili oslobo\u0111enjem i ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Malo dalje Mijatovi\u0107 prepisuje jedini mogu\u0107i lek, i pi\u0161e slede\u0107e: “Jasno mi je da se opasna demoralizacija na\u0161eg naroda mo\u017ee izle\u010diti samo negovanjem moralnosti po svim pravcima privatnoga i javnoga \u017eivota. I jasno mi je tako\u0111e da se moralisanje na\u0161eg naroda ne mo\u017ee uspe\u0161no izvr\u0161iti bez duhovne veze s Ve\u010ditim Izvorom moralnosti, \u010distote duhovne i svetosti, drugim re\u010dima bez vere u Boga<\/em>.”<\/p>\n\n\n\n

U kraljevini Srbiji krajem XIX i po\u010detkom XX veka postojao je ne mali broj ateista, prvenstveno me\u0111u mladim ljudima obrazovanim u Austriji i Nema\u010dkoj. Taj se broj zna\u010dajno umno\u017eio izme\u0111u dva svetska rata podstaknut praznoslovljem jugoslovenske “inteligencije”. <\/p>\n\n\n\n

Da pre\u0111emo na knjigu, u kojoj je Mijatovi\u0107 izneo svoje razgovore sa trojicom velikana, kraljem (onda jo\u0161 uvek knezom) Milanom Obrenovi\u0107em, kraljem Petrom Kara\u0111or\u0111evi\u0107em i Nikolom Pa\u0161i\u0107em, na temu Boga i pobo\u017enosti. Pored imenovanih, pominju se jo\u0161 neke slavne li\u010dnosti srpske istorije i politike.<\/p>\n\n\n\n

Razgovor sa knezom Milanom Obrenovi\u0107em 1873. i 1889. godine<\/h6>\n\n\n\n

Godine 1873 oktobra meseca, ja sam prvi put postao ministar finansija i to po naro\u010ditoj i vi\u0161e puta izjavljenoj \u017eelji kneza Milana, koji je tek postao punoletan. Jednoga dana knez mi uzme govoriti ovo: <\/p>\n\n\n\n

“Vi gospodine Mijatovi\u0107u, imate glas da ste vrlo pobo\u017ean \u010dovek koji veruje da ima li\u010dnog Boga. Vi, mo\u017ee biti, ne znate da je moj stric, knez Mihajlo mene, kao dete od 13 godina, predao na vaspitanje slavnom francuskom profesoru filosofije na Sorboni g. Huetu. Taj je moj slavni prvi u\u010ditelj bio ateista. I stoga ne\u0107e vem biti \u010dudno \u0161to ja nemam vere da ima Boga. Vi znate dalje da je moj li\u010dni lekar, koga visoko cenim, dr Vladan, va\u0161 drug i prijatelj. I on je ateista kao i ja. Ali kako vi verujete u Boga ja vam predla\u017eem ovo: Svakoga \u010detvrtka do\u0111ite da ru\u010date samnom i sa Vladanom u dvoru, pa \u0107emo posle ru\u010dka nas troje si\u0107i dole u bilijarnicu, ne da igramo bilijara, nego da vi i Vladan diskutujete predamnom va\u0161a gledi\u0161ta: vi da dokazujete da ima Boga a Vladan da Ga nema.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Tako smo i radili u dva ili tri \u010detvrtka. Na\u0161im je diskusijama, osim kneza Milana, prisustvovao i \u0111eneral Zah koji, kad me je posle prve diskusije, oko pono\u0107i, ispra\u0107ao ku\u0107i, zagrlio me i poljubio i sa suzama u o\u010dima rekao: “Hvala vam, gospodine, \u0161to se trudite da na\u0161eg mladog kneza uverite da ima Boga.”<\/em> Ali posle druge ili tre\u0107e diskusije knez Milan zavr\u0161i te na\u0161e sastanke ovim re\u010dima: “Hvala vam, gospodine Mijatovi\u0107u, na va\u0161im naporima da me ubedite da ima li\u010dnog Boga; ja sam puno stvari \u010duo od vas za koje ranije nisam znao, i priznajem da je na mene najve\u0107i utisak u\u010dinilo to \u0161to vi tvrdite da Bog odgovara na molitvu, jer, ako bi to doista bio fakt, onda bi to bio dokaz vrlo ubedljiv da ima Boga. Ali dozvolite da vam iskreno ka\u017eem da u celome va\u0161i argumenti nisu mogli da me ubede da doista ima Boga i stoga ja ostajem i dalje na gledi\u0161tu moga prvog u\u010ditelja i na gledi\u0161tu moga sada\u0161njeg lekara, Dr Vladana, da nema Boga.”<\/em> <\/p>\n\n\n\n

Dr Vladan \u0110or\u0111evi\u0107 (1844-1930), lekar, politi\u010dar, oficir i knji\u017eevnik, od 1873. godine obavljao je du\u017enost li\u010dnog lekara kneza Milana Obrenovi\u0107a. Hipokrat (Vladan) \u0110or\u0111evi\u0107 ro\u0111en je 1844. u Beogradu od oca \u0110or\u0111a \u0110or\u0111evi\u0107a i majke Marije \u0110or\u0111evi\u0107, ro\u0111ene Leko. Otac \u0110or\u0111e, sanitetski potporu\u010dnik, poreklom Srbin, poticao je iz severne Gr\u010dke. Majka Marija ro\u0111ena je u poznatoj beogradskoj porodici cincarskog porekla kao \u0107erka Marka Leka i praunuka Marka Leka iz Vlahoklisure. U duhu gr\u010dko-cincarske kulture maj\u010dine porodice Vladan je kr\u0161ten kao Hipokrat. To ime je nosio sve do mature, kada na predlog \u0110ure Dani\u010di\u0107a po\u010deo da koristi \u201enarodnije\u201c ime Vladan, kao prevod drugog dela svog imena (kratija, gr. – vladavina). Studirao je i doktorirao medicinu u Be\u010du. Jedan je od osniva\u010da Srpskog lekarskog dru\u0161tva i Crvenog krsta u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n

To je bilo 1873. godine. Ali, 1889. godine, po svojoj abdikaciji na presto, kralj Milan re\u0161iv\u0161i se da ide u Palestinu (vidi knjigu “Sa Nj. V. Kraljem Milanom na Istoku”<\/a>, Beograd 1891\/2), pozove i mene da ga kao njegov gost pratim u Jerusalim. \u0408a taj njegov poziv odbijem iz ovog razloga: \u201dja, gospodaru imam jo\u0161 ne\u0161to malo vere u Boga i u Isusa Hrista. Bojim se kad bih oti\u0161ao u Jerusalim i video da je grob Isusov pod kontrolom Muhamedanaca i kad bih video kako se gr\u010dki i rimokatoli\u010dki popovi mrze i biju motkama oko groba Hristova, bojim se, rekoh da bih izgubio ovu svoju veru\u201c.<\/em> <\/p>\n\n\n\n

Kad se kralj posle tri meseca vrati u Beograd, on me pozove k sebi i do\u010deka me od prilike ovim re\u010dima: \u201eDragi moj Mijatovi\u0107u, ja sam nekada mislio da si ti jedan vrlo inteligentan \u010dovek, ali sam se sad uverio da si ti glup i da ne vidi\u0161 dalje od nosa. Jer evo slu\u0161aj, nisi hteo da ide\u0161 sa mnom u Jerusalim jer si se bojao da ne izgubi\u0161 svoju veru. Ti zna\u0161 da sam ja bio ateista celog mog dosada\u0161njeg \u017eivota, ali kad me je patrijarh jerusalimski na Uskrs uveo u grob Hristov i tamo pri\u010destio, meni je sinula nekakva nova svetlost i ja video onda i duboko osetio da doista ima li\u010dnog Boga i da imamo u Isusu posrednika izme\u0111u toga Boga i nas gre\u0161nih ljudi. Ja mislim da si grdno pogre\u0161io i zgre\u0161io \u0161to nisi po\u0161ao sa mnom u Jerusalim.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Razgovor sa kraljem Petrom Kara\u0111or\u0111evi\u0107em 1914. godine<\/h6>\n\n\n\n

Za kralja Petra su i njegovi protivnici priznavali da je bio inteligentan, obrazovan i dobar \u010dovek.<\/p>\n\n\n\n

Kad sam u junu 1914. godine dolazio u Beograd, pa se Njemu, kao svome kralju, prijavio. On me je do\u010dekao ovim re\u010dima: “Dragi Mijatovi\u0107u, ja imam s vama jedan mali ra\u010dun da raspravim. Kad sam posle balkanskog rata otvorio Narodnu skup\u0161tinu prestonom besedom koju su moji ministri meni predali da pro\u010ditam, vi ste me napali u novinama \u0161to, izjavljuju\u0107i zahvalnost vojsci, njenim vo\u0111ama, vlastima i narodu, kao i lekarima i bolni\u010darima i bolni\u010darkama, nisam pomenuo da treba da zahvalimo i Bogu koji nam je pobede dao. Vi niste imali prava da zami\u0161ljate usled toga da ja li\u010dno nemam vere u Boga. Ja imam, gospodine Mijatovi\u0107u, jo\u0161 od svoga najranijeg detinjstva, pa evo sve do danas, u mojoj starosti, toplu veru u Boga. Tome je mene moja mati, knjeginja Persida nau\u010dila, a patnje moje i iskustvo u daljem dugom \u017eivotu samo su me jo\u0161 dublje u tome utvr\u0111ivale. Hodite sa mnom u moju spava\u0107u sobu da vam poka\u017eem klupu za kle\u010danje i svete ikone gde se ja svakog jutra i svake ve\u010deri molim Bogu kle\u010du\u0107i. Dakle, verujte mi, da ja ne samo \u0161to nisam bez vere, ve\u0107 \u0161ta vi\u0161e vrlo duboko verujem u jednoga li\u010dnoga Boga. A \u0161to sam ja pro\u010ditao prestolnu besedu u kojoj se pored zahvalnosti ljudima ne izri\u010de i zahvalnost Bogu, ta oma\u0161ka nije izraz moje du\u0161e nego sam ja, \u017eele\u0107i da u svemu budem samo ustavni vladar, primio i pro\u010ditao prestolnu besedu onakvu kakvu su mi je moji odgovorni ministri predali da pro\u010ditam u skup\u0161tini u kojoj su oni imali veliku ve\u0107inu* .”<\/em><\/p>\n\n\n\n

* A koju je prestolnu besedu pisao pokojni Proti\u0107 veliki ateista i bezbo\u017enik koji nije voleo kralja Petra zbog njegove pobo\u017enosti, kao ni g. Pa\u0161i\u0107a, koji je po odvajanju od njih, vrlo r\u0111avo svr\u0161io svoju politi\u010dku istoriju za kojom mu je do\u0161la i smrt.<\/code><\/pre>\n\n\n\n
Stojan M. Proti\u0107 (1857-1923) bio je poznati srpski dr\u017eavnik i jedan od osniva\u010da Narodne radikalne stranke u Srbiji. Vi\u0161e puta je bio ministar finansija. Posle Prvog svetskog rata obrazovao je prvu vladu Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca i bio je prvi njen premijer. Ro\u0111en je u Kru\u0161evcu, a poti\u010de iz ugledne varvarinske porodice koja je pre\u0161la u Kru\u0161evac. Deda po ocu, pop Milija iz Varvarina je zbog svog patriotizma stradao od Turaka; umro je u stra\u0161nim mukama nabijanjem na kolac. Otac, iako doseljenik iz Varvarina, kao ugledan gra\u0111anin zanatlija, biran je za kmeta Kru\u0161eva\u010dke op\u0161tine. Proti\u0107 je od po\u010detka 20. veka napravio impresivnu dr\u017eavni\u010dku karijeru. On je neprekidno, sve do posleratnog raskola u Radikalnoj stranci (odnosno razlaza sa Pa\u0161i\u0107em) na mestu gde se donose najva\u017enije dr\u017eavne odluke. U trenutku pisanja pomenute prestolne besede, Proti\u0107 se nalazio na mestu Ministra unutra\u0161njih dela.<\/p>\n\n\n\n
Razgovor sa Nikolom Pa\u0161i\u0107em<\/h6>\n\n\n\n
O Nikoli Pa\u0161i\u0107u se mo\u017ee svakojako misliti kad se sudi sa uzanog gledi\u0161ta politi\u010dkih stranaka. On ima mnogo li\u010dnih i politi\u010dkih prijatelja, kao \u0161to ima i neprijatelja. Ostavimo istoriji da bez mrzosti, bez ljubavi, ve\u0107 samo po pravdi izre\u010de svoj sud o njemu. Ali ja, koji sam bio jedan od vrlo aktivnih protivnika njegove politike, svagda sam nalazio i priznavao, pa i danas priznajem, da je on jedan \u010dovek du\u0161evan, spravedljiv i pametan.<\/p>\n\n\n\n
Evo \u0161ta mi je jednom prilikom on sam pri\u010dao. Naravno, ja ne navodim njegove re\u010di ta\u010dno, ali ta\u010dno navodim smisao onoga \u0161to mi je govorio:<\/p>\n\n\n\n
“Vi, gospodine \u010cedo, imate reputaciju jednog pobo\u017enog \u010doveka, a ja, mo\u017ee biti, da u\u017eivam glas nepobo\u017enog \u010doveka. Bilo je dosita vremena kad ja nisam imao nikakve vere i ako sam kao dete, pored svoje pobo\u017ene matere, usisavao u svoju du\u0161u ne\u0161to od njene pobo\u017enosti. Kad sam po svr\u0161etku nauka, oti\u0161ao u Cirih (oko 1867) zatekao sam tamo puno ruskih nihilista i jedno internacionalno dru\u0161tvo anarhista i ateista. U ta sam dru\u0161tva bio prizivan da kao mlad i \u0161kolovan \u010dovek, a usled toga i \u010dovek bez ikakve vere, zastupam Srbe.  Ali kad sam se upisao na univerzitetu da slu\u0161am astronomiju i kad sam prvi put iza\u0161ao na opservatoriju te pogledao kroz teleskope na nebo i video rojeve od zvezda, bio sam duboko uzbu\u0111en, pa sam sebi rekao da zvezdana \u010dudesa koja gledam, meni \u0161apu\u0107u: “Nikola Pa\u0161i\u0107u ima Boga!” Sa opservatorije sam oti\u0161ao u odbor mojih nihilisti\u010dkih prijatelja i izjavio im da ne mogu biti vi\u0161e njihov \u010dlan, jer me astronomija odvela da verujem da ima Boga, a oni u Boga ne veruju.”<\/p>\n\n\n\n
Limunacija<\/h6>\n\n\n\n
Prepisuju\u0107i re\u010di Nikole Pa\u0161i\u0107a, o epizodi sa nihilistima, koje nam je prepri\u010dao \u010cedomilj Mijatovi\u0107, setih se jedne knjige koju sam \u010ditao pre nedelju dana, preciznije predgovora za delo “Limunacija u selu” Stevana Sremca, koji je za ratno izdanje SKZ iz 1943. napisao Vladimir Vuji\u0107. Na strani XIV Vuji\u0107 ka\u017ee:<\/p>\n\n\n\n
“To doba pod duhovnim pe\u010datom Svetozara Markovi\u0107a donelo je u Srbiju, pod imenom “mladih, savremenih i naprednih ideja” u stvari ruski nihilizam \u0161ezdesetih godina (Bjelinski, Dobroljubov, \u010cerni\u0161evski, Pisarev), pravog prete\u010du ruskog bolj\u0161evizma. A evo kako karakteri\u0161e tu ideologiju izvrsni poznavalac komunizma, Ber\u0111ajev: “U nihilizmu \u0161ezdesetih godina sadr\u017ee se ve\u0107 svi oni osnovni motivi koji su pobedili i vodili u bolj\u0161evi\u010dkoj revoluciji: neprijateljstvo prema religiji i mistici, prema metafizici i \u010distoj umetnosti. Zamena apsolutnog morala socijalnim utilitarizmom; potpuno gospodarenje prirodnih nauka i politi\u010dko-ekonomskih doktrina…”<\/em> Takva socijalna tematika trijumfuje u ateisti\u010dkom nihilizmu sedamdesetih godina kona\u010dno. Kada se ovakva tematika prevede na konkretni srpski oblik u doba u kojem je Sremac \u017eiveo, onda vidimo omladince i u\u010ditelje, u ga\u0107ama i ko\u0161ulji, \u010dupave, sa \u0161e\u0161irima ogromnog oboda, nezrele buka\u010de niske kulture, nepismene preziratelje “lepe knji\u017eevnosti” i svakog poretka; vidimo tom ideologijom zahva\u0107ene selja\u010dke pretstavnike sa frazama “da im njiva ne\u0107e biti ve\u0107a ako se Srpstvo oslobodi” i “da im je svejedno ko \u0107e vladati Srbijom”. Dragutin Ili\u0107 veli: “Godine 1875 je ono doba kada se teoriziranje kosmopolitske omladine nalazilo na svom vrhuncu”. Mladi Sremac je pa\u017eljivo pratio tu omladinu, ogromnu ve\u0107inu, i jo\u0161 tada im se suprotstavljao svojim nacionalisti\u010dkim nagonom; ceo pokret smatrao je kao tu\u0111u biljku presa\u0111enu na na\u0161e zemlji\u0161te.”<\/p>\n\n\n\n
Stevan Sremac je kao i savremenik mu \u010cedomilj Mijatovi\u0107, “vidilac srpske budu\u0107nosti i zabrinuti opominja\u010d Srba pred opasno\u0161\u0107u strane zaraze”. Sremac je jasno video i u svojim knjigama, kao \u010detkicom na platnu naslikao, uprkos “zaglu\u0161ivoj dreki demago\u0161kih poluobrazovanih prostaka”, sve ono \u0161to vidi. <\/p>\n\n\n\n
\u010citajte Sremca. \u010citajte \u010cedu Mijatovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n