U kartonskim kutijama u koje ljudi odla\u017eu stare knjige koje im vi\u0161e ne trebaju, nalaze se \u010desto stari dokumenti, fotografije davno nestalih generacija, pisma, pa i celi stari rukopisi, koje vrlo \u010desto nije lako pro\u010ditati i rastuma\u010diti, posebno ako su na stranom jeziku. U ovom slu\u010daju, radilo se o lepo ukori\u010denoj svesci iz 20-tih godina XX veka, od po\u010detka do kraja ispunjenoj tekstom na italijanskom jeziku. Rukopis u ravni, slova pod istim uglom, kao lenjirom merena. Izdvojio sam nekoliko stranica i zamolio mog prijatelja Antonela, bibliofila i poznavaoca stare knji\u017eevnosti iz \u0110enove, da rastuma\u010di pisana slova i napi\u0161e tekst \u0161tampanim, kako bi mogao biti preveden. Za doprinos transkripciji hvala i Robinu iz Latine. Nakon 5 dana dobio sam na email tekst otkucan u Word-u, sa tri napomene. <\/p>\n\n\n\n
Prva je, iako je tekst na italijanskom jeziku, pisac ovih redova nije italijan, ve\u0107 verovatno Rus. Druga napomena odnosila se na originalnost teksta. Ne radi se o autorskom tekstu, ve\u0107 o izboru pojedinih delova iz raznih knjiga koje je ta osoba \u010ditala po\u010detkom XX veka, i smatrala ih zna\u010dajnim. I tre\u0107a, “\u017eao mi je, ali uspeo sam da rastuma\u010dim samo 80% rukopisa. <\/p>\n\n\n\n
Redovi koji slede nemaju zna\u010daja ni za knji\u017eevnost, ni za istoriju. Nije ih pisala poznata osoba, pisac ili dr\u017eavnik. Ne otkrivaju velike istine ili skrivena znanja. Ve\u0107 su bili odvojeni u kutiju za recikla\u017eu starog papira dok jedna znati\u017eeljna ruka nije posegnula za njima, privu\u010dena lepim plavim povezom me\u0111u kojima su bili sme\u0161teni. Pa kad ve\u0107 pre\u017eive\u0161e, za\u0161to da im ovim objavljivanjem onlajn, ne udahnemo novi \u017eivot, 102 godine od njihovog nastanka. U nastavku pro\u010ditajte prevod rukopisa sa strana 5, 6 i 7.<\/p>\n\n\n\n
Morate govoriti! To je najplemenitija i najsvetija od svih va\u0161ih du\u017enosti. Ne postoji bolja prilika da se izme\u0111u vas i va\u0161eg sina izgradi me\u0111usobnog poverenja kao u otkrovenju ove Misterije. To c\u0301e biti \u010dist i sve\u010dan momenat za dete, \u0161to ono nec\u0301e moc\u0301i nikada zaboraviti.<\/p>\n\n\n\n
Ko mo\u017ee da vas zameni na ovom zadatku?<\/p>\n\n\n\n
Dana\u0161nji je \u010dovek sa svih strana okru\u017een vulgarno\u0161c\u0301u. \u010cim mu se probudi svest on u\u010di da ih poznaje.
Vulgarne incidente sa lako\u0107om mo\u017eete pretvoriti u svete stvari! Va\u0161e dete do\u017eive\u0107e ovu vrstu komunikacije kao \u010din izvanrednog poverenja. Od tog trenutka me\u0111u vama \u0107e se razviti \u010dist i jasan odnos koji c\u0301e imati veliki zna\u010daj kroz ceo njegov \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
H. Zhotzki
Du\u0161a deteta
Ana Klemenc 12 – II – 1920<\/p>\n\n\n\n
Bio je d\u017ein. Do\u0161ao je sa vetrovotih planina, iz svog sela pokrivenog crvenim crepovima, sme\u0161tenog izme\u0111u zelenila i vulkanskih stena. Napustio je svoje predele, koji poznaju jake arome, svoj \u0161iroki horizont ljubi\u010dastih vrhova i do\u0161ao u rat u Artoa (Artois). Odve\u0107 je bio star za juri\u0161e, ali je \u010duvao rovove i pripremao obroke. Zadobio je smrtonosni udarac dok je kuvao. Gigant iz Overnje (Auvergne) ranjen
rafalom malog mitraljeza. \u010cak ni rana nije bila srazmerna njegovom ogromnom telu. Ni\u0161ta, osim mrvica gvo\u017e\u0111a. Trebalo mu je dva dana da umre. <\/p>\n\n\n\n
Pitali su ga: “Treba li ne\u0161to?” a on je odgovorao: “Hvala”. <\/p>\n\n\n\n
Brinuli smo se: “Kako si?”. I uvek je bio zadovoljan: “Dobro mi je!”<\/p>\n\n\n\n
Umro je tiho, sa nekom vrstom skromnosti, sa samozaboravom koji je iskupio svu sebi\u010dnost sveta.
Pogo\u0111en dok je duvao u vatru za supu. On nije izdahnuo borec\u0301i se i nije izgovorio velike istorijske re\u010di. Pao je na mestu kuvara \u2026 on nije heroj \u2026 ti nisi heroj, stani! Ti, ti si samo mu\u010denik.<\/p>\n\n\n\n
Menand pa\u017eljivo ra\u0161iri izbledelu zastavu preko le\u0161a. I odjednom nastade sve\u010dani trenutak, iz dubina \u010dula se brutalna rika topova … pesnici, apostoli i junaci.<\/p>\n\n\n\n
Tvoja ljubav ne poznaje ni gor\u010dinu ni nestrpljivost. Nalazi svoje najsvetije i najlep\u0161e zanimanje u davanju…<\/p>\n\n\n\n
Kada u rukama dr\u017eim tvoje dve male ruke, kada vidim dva napeta otvorena oka i ru\u017ei\u010daste poluotvorene usne prema meni, osec\u0301aj ne\u017enosti, za\u0161tite…<\/p>\n\n\n\n
H. Zhotzky<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U kartonskim kutijama u koje ljudi odlažu stare knjige koje im više ne trebaju, nalaze se često stari dokumenti, fotografije davno nestalih generacija, pisma, pa i celi stari rukopisi, koje vrlo često nije lako pročitati i rastumačiti, posebno ako su na stranom jeziku. U ovom slučaju, radilo se o lepo ukoričenoj svesci iz 20-tih godina XX veka, od početka do kraja ispunjenoj tekstom na italijanskom jeziku. Rukopis u ravni, slova pod istim uglom, kao lenjirom merena. Izdvojio sam nekoliko stranica i zamolio mog prijatelja Antonela, bibliofila i poznavaoca stare književnosti iz Đenove, da rastumači pisana slova i napiše tekst štampanim, kako bi mogao biti preveden. Za doprinos transkripciji hvala i Robinu iz Latine. Nakon 5 dana dobio sam na email tekst otkucan u Word-u, sa tri napomene. Prva je, iako je tekst na italijanskom jeziku, pisac ovih redova nije italijan, već verovatno Rus. Druga napomena odnosila se na originalnost teksta. Ne radi se o autorskom tekstu, već o izboru pojedinih delova iz raznih knjiga koje je ta osoba čitala početkom XX veka, i smatrala ih značajnim. I treća, “žao mi je, ali uspeo sam da rastumačim samo 80% rukopisa. Redovi koji slede nemaju značaja ni za književnost, ni za istoriju. Nije ih pisala poznata osoba, pisac ili državnik. Ne otkrivaju velike istine ili skrivena znanja. Već su bili odvojeni u kutiju za reciklažu starog papira dok jedna znatiželjna ruka nije posegnula za njima, privučena lepim plavim povezom među kojima su bili smešteni. Pa kad već preživeše, zašto da im ovim objavljivanjem onlajn, ne udahnemo novi život, 102 godine od njihovog nastanka. U nastavku pročitajte prevod rukopisa sa strana 5, 6 i 7. Prevod na srpski Seksualna misterija! Morate govoriti! To je najplemenitija i najsvetija od svih vaših dužnosti. Ne postoji bolja prilika da se između vas i vašeg sina izgradi međusobnog poverenja kao u otkrovenju ove Misterije. To će biti čist i svečan momenat za dete, što ono neće moći nikada zaboraviti. Ko može da vas zameni na ovom zadatku? Današnji je čovek sa svih strana okružen vulgarnošću. Čim mu se probudi svest on uči da ih poznaje.Vulgarne incidente sa lakoćom možete pretvoriti u svete stvari! Vaše dete doživeće ovu vrstu komunikacije kao čin izvanrednog poverenja. Od tog trenutka među vama će se razviti čist i jasan odnos koji će imati veliki značaj kroz ceo njegov život. H. ZhotzkiDuša detetaAna Klemenc 12 – II – 1920 1914-1916 Bio je džin. Došao je sa vetrovotih planina, iz svog sela pokrivenog crvenim crepovima, smeštenog između zelenila i vulkanskih stena. Napustio je svoje predele, koji poznaju jake arome, svoj široki horizont ljubičastih vrhova i došao u rat u Artoa (Artois). Odveć je bio star za juriše, ali je čuvao rovove i pripremao obroke. Zadobio je smrtonosni udarac dok je kuvao. Gigant iz Overnje (Auvergne) ranjenrafalom malog mitraljeza. Čak ni rana nije bila srazmerna njegovom ogromnom telu. Ništa, osim mrvica gvožđa. Trebalo mu je dva dana da umre. Pitali su ga: “Treba li nešto?” a on je odgovorao: “Hvala”. Brinuli smo se: “Kako si?”. I uvek je bio zadovoljan: “Dobro mi je!” Umro je tiho, sa nekom vrstom skromnosti, sa samozaboravom koji je iskupio svu sebičnost sveta.Pogođen dok je duvao u vatru za supu. On nije izdahnuo boreći se i nije izgovorio velike istorijske reči. Pao je na mestu kuvara … on nije heroj … ti nisi heroj, stani! Ti, ti si samo mučenik. Menand pažljivo raširi izbledelu zastavu preko leša. I odjednom nastade svečani trenutak, iz dubina čula se brutalna rika topova … pesnici, apostoli i junaci. Tvoja ljubav ne poznaje ni gorčinu ni nestrpljivost. Nalazi svoje najsvetije i najlepše zanimanje u davanju… Kada u rukama držim tvoje dve male ruke, kada vidim dva napeta otvorena oka i ružičaste poluotvorene usne prema meni, osećaj nežnosti, zaštite… H. Zhotzky<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5163,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[48,817,815,24,816],"class_list":["post-5146","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","tag-italija","tag-nepoznati-autori","tag-prevodi-sa-italijanskog","tag-prvi-svetski-rat","tag-rukopisi"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5146","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5146"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5146\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5170,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5146\/revisions\/5170"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5163"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5146"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5146"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5146"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}