Jevreji su, u korak sa mnogim evropskim narodima, prihvatili novu Gutenbergovu tehniku \u0161tampanja knjiga. U spisku knjiga koje su iza\u0161le do 1500. godine – tzv. “Incunabulae” – mo\u017ee se na\u0107i oko 200 hebrejskih knjiga, \u0161tampanih po\u010dev od 1470. godine. Prva knjiga na kojoj su izri\u010dito nazna\u010deni mesto i godina \u0161tampanja je “Komentar rabina Sloma Jichakija (Ra\u0161ija) na Toru”, \u0161tampana 1475. godine u Reggio di Calabria u Italiji. Istovremeno, a mo\u017eda i malo ranije, po\u010deli su da \u0161tampaju hebrejske knjige u \u0160paniji i u Portugalu, u Italiji – u Rimu i u Mantovi – ali godina \u0161tampanja nije bila obele\u017eena. Prvi \u0161tampari trudili su se da njihovo delo bude naro\u010dito lepo, privla\u010dno i lako za \u010ditanje. Kao model za slova slu\u017eili su im starostavni rukopisi. Veoma su vodili ra\u010duna o ta\u010dnosti, te su u te svrhe anga\u017eovali u\u010dene korektore-specijaliste. Tada se jo\u0161 \u0161tampanje smatralo umetni\u010dkim, pa i svetim delom.<\/p>\n\n\n\n
Velikom poletu \u0161tamparstva doprinela je porodica Son\u010dino u Italiji, iz \u010dijih je \u0161tamparija pred kraj XV veka i po\u010detkom XVI ugledalo svetlo dana oko dvesta knjiga. Oni su imali svoje \u0161tamparije i na teritoriji Osmanske imperije. U po\u010detku jevrejski \u0161tampari nisu upotrebljavali izraz “\u0161tampa” (defus), ve\u0107 “pisanje” (ketiva), jer su u \u0161tampanju videli nastavak dela “pisara” svetih spisa. Re\u010d “\u0161tampa” upotrebljena je prvi put u Ferari, 1477. godine.<\/p>\n\n\n\n
Tipografi – “\u0161tamparski majstori” ili “spaja\u010di slova” – oduvek su smatrani radni\u010dkom elitom, kod Jevreja \u010dak zanatlijama koji obavljaju sveti zanat. Od XVIII veka upotrebljavani su uglavnom nema\u010dki izrazi (Pressen-Zieher, Setzer, Drucker i sl.).<\/p>\n\n\n\n
U XVI veku dolazi do velikog poleta u \u0161tampanju hebrejskih knjiga. \u0160tamparije su osnovane skoro po svim ve\u0107im jevrejskim centrima: u Carigradu 1505. godine, u Pragu 1512. godine, u Bazelu 1520. godine, u Nema\u010dkoj 1531. godine, u Krakovu 1534. itd. Me\u0111utim, u Evropi je sredinom XVI veka stavljena zabrana na Talmud i ostale jevrejske knjige. Osu\u0111ene su na spaljivanje na loma\u010di.<\/p>\n\n\n\n
U XVII veku smatra se \u0161tampanje knjiga dosta svakodnevnom pojavom. Po\u0161to su Jevreji, svaka porodica ako ne i svaki pojedinac, \u017eeleli da imaju svoje molitvenike, hagade za Pesah i sl., otvorene su nove \u0161tamparije u Nema\u010dkoj i u Holandiji. U Amsterdamu je tada bilo oko 20 jevrejskih \u0161tamparija. One su bile na glasu po kvalitetu papira, lepoti slova, izgledu knjige i ta\u010dnosti teksta.<\/p>\n\n\n\n
U XVIII-XIX veku kvantitet dovodi do opadanja kvaliteta i tek retke \u0161tamparije mogu da se pohvale validno\u0161\u0107u izrade. Me\u0111u najboljima je tada jevrejska \u0161tamparija u Vilni, gde je od\u0161tampano jedno od najlep\u0161ih izdanja vavilonskog Talmuda. U Americi je prva jevrejska \u0161tamparija proradila u Filadelfiji 1814. godine.<\/p>\n\n\n\n
U Palestini je prva jevrejska \u0161tamparija osnovana u Safedu (Cfat) 1577. godine. Osnovao ju je Elizer bar Jichak A\u0161kenazi iz Poljske, odakle je doneo slova i doveo radnike. <\/p>\n\n\n\n
Izvor: Jevrejske knjige \u0161tampane u Beogradu 1837-1905, str. 8-9, autor \u017deni Lebl, De\u010dje novine 1990.<\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Jevreji su, u korak sa mnogim evropskim narodima, prihvatili novu Gutenbergovu tehniku štampanja knjiga. U spisku knjiga koje su izašle do 1500. godine – tzv. “Incunabulae” – može se naći oko 200 hebrejskih knjiga, štampanih počev od 1470. godine. Prva knjiga na kojoj su izričito naznačeni mesto i godina štampanja je “Komentar rabina Sloma Jichakija (Rašija) na Toru”, štampana 1475. godine u Reggio di Calabria u Italiji. Istovremeno, a možda i malo ranije, počeli su da štampaju hebrejske knjige u Španiji i u Portugalu, u Italiji – u Rimu i u Mantovi – ali godina štampanja nije bila obeležena. Prvi štampari trudili su se da njihovo delo bude naročito lepo, privlačno i lako za čitanje. Kao model za slova služili su im starostavni rukopisi. Veoma su vodili računa o tačnosti, te su u te svrhe angažovali učene korektore-specijaliste. Tada se još štampanje smatralo umetničkim, pa i svetim delom. Velikom poletu štamparstva doprinela je porodica Sončino u Italiji, iz čijih je štamparija pred kraj XV veka i početkom XVI ugledalo svetlo dana oko dvesta knjiga. Oni su imali svoje štamparije i na teritoriji Osmanske imperije. U početku jevrejski štampari nisu upotrebljavali izraz “štampa” (defus), već “pisanje” (ketiva), jer su u štampanju videli nastavak dela “pisara” svetih spisa. Reč “štampa” upotrebljena je prvi put u Ferari, 1477. godine. Tipografi – “štamparski majstori” ili “spajači slova” – oduvek su smatrani radničkom elitom, kod Jevreja čak zanatlijama koji obavljaju sveti zanat. Od XVIII veka upotrebljavani su uglavnom nemački izrazi (Pressen-Zieher, Setzer, Drucker i sl.). U XVI veku dolazi do velikog poleta u štampanju hebrejskih knjiga. Štamparije su osnovane skoro po svim većim jevrejskim centrima: u Carigradu 1505. godine, u Pragu 1512. godine, u Bazelu 1520. godine, u Nemačkoj 1531. godine, u Krakovu 1534. itd. Međutim, u Evropi je sredinom XVI veka stavljena zabrana na Talmud i ostale jevrejske knjige. Osuđene su na spaljivanje na lomači. U XVII veku smatra se štampanje knjiga dosta svakodnevnom pojavom. Pošto su Jevreji, svaka porodica ako ne i svaki pojedinac, želeli da imaju svoje molitvenike, hagade za Pesah i sl., otvorene su nove štamparije u Nemačkoj i u Holandiji. U Amsterdamu je tada bilo oko 20 jevrejskih štamparija. One su bile na glasu po kvalitetu papira, lepoti slova, izgledu knjige i tačnosti teksta. U XVIII-XIX veku kvantitet dovodi do opadanja kvaliteta i tek retke štamparije mogu da se pohvale validnošću izrade. Među najboljima je tada jevrejska štamparija u Vilni, gde je odštampano jedno od najlepših izdanja vavilonskog Talmuda. U Americi je prva jevrejska štamparija proradila u Filadelfiji 1814. godine. U Palestini je prva jevrejska štamparija osnovana u Safedu (Cfat) 1577. godine. Osnovao ju je Elizer bar Jichak Aškenazi iz Poljske, odakle je doneo slova i doveo radnike. Od godine 1837. jevrejske knjige štampaju se i u Beogradu. Prvom štampanom jevrejskom knjigom kod nas smatra se delo “Ticun hacot” ili “Ponoćne molitve”. Odštampana je u Knjažesko-Serbskoj tipografiji u Beogradu. Izvor: Jevrejske knjige štampane u Beogradu 1837-1905, str. 8-9, autor Ženi Lebl, Dečje novine 1990.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5262,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[827,826,828,829],"class_list":["post-5250","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-jevreji","tag-jevrejske-knjige","tag-jevrejske-knjige-u-srbiji","tag-prve-jevrejske-stamparije"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t