{"id":5345,"date":"2023-01-18T12:29:08","date_gmt":"2023-01-18T11:29:08","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=5345"},"modified":"2023-01-19T17:33:54","modified_gmt":"2023-01-19T16:33:54","slug":"napredak-sveta-engleske-reakcije-na-majski-prevrat-1903","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/napredak-sveta-engleske-reakcije-na-majski-prevrat-1903\/2023\/","title":{"rendered":"“Napredak sveta”. Engleske reakcije na Majski prevrat 1903"},"content":{"rendered":"\n
Nekih dvadesetak dana nakon Majskog prevrata u Engleskoj se i dalje pisalo o tom doga\u0111aju. Engleski \u010dasopis “The Review of Reviews” u svom broju 163 od 1. jula 1903. godine (po gregorijanskom kalendaru), donosi tekst ironi\u010dnog naslova “Napredak sveta”. Teskt je ilustrovan fotografijama pukovnika Aleksandra Ma\u0161ina, kralja Petra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, bugarskog princa Ferdinanda, turskog sultana, kao i grofa Benkendorfa, novog ruskog ambasadora u Engleskoj.<\/h6>\n\n\n\n
\n\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Gra\u0111ane sveta zaprepastila je vest da su kralj i kraljica Srbije pro\u0161log meseca pogubljeni u njihovoj palati u Beogradu, i to od strane oficira vojske koja im se zaklela na vernost. Javnost je jo\u0161 vi\u0161e iznenadila \u010dinjenica da po\u010dinioci zlo\u010dina sebe smatraju \u010dudesnim izvr\u0161iteljima herojskog patriotizma. Srpski zaverenici veruju da zaslu\u017euju zahvalnost naroda i da su imali bo\u017eiji blagoslov za po\u010dinjeno delo. Priznali su da su pri napadu na njihova Viso\u010danstva, koristili varvarske metode, ali, kako su rekli, protiv svoje volje i da odgovornost za to nije njihova, ve\u0107 je sve krivica kraljevskog a\u0111utanta, koji je iz zabrinutosti za bezbednost palate, ispalo prvi metak na herojsku vojsku Srbije. Nisu nameravali da ubiju kralja vi\u0161e nego \u0161to je Lord Salisburi \u017eeleo da anektira zemlju i pridobije sebi zlatna polja. \u0160ta su galantne patriote srpske vojske mogle da u\u010dine kada je kraljevski a\u0111utant preuzeo inicijativu na tako arogantan na\u010din? Onaj ko zapo\u010dne rat mora da snosi teret istog.<\/p>\n\n\n\n

\u010ciste savesti i uz isklju\u010deno osvetljenje, oficiri su jurili po sobama palate tra\u017ee\u0107i svoj plen. Krv je bila prolivena. Neki od oficira su bili ubijeni ili ranjeni od strane lako nadja\u010dane nekolicine odanih, preko kojih su pre\u0161li do\u0161av\u0161i do tajnih vrata iza kojih se krio ljubavni par. \u017divote su im okon\u010dali nemilosrdnim re\u0161etanjem metaka i sablji nakon \u010dega su njihova tela sa prozora bacili u park, po modelu defenestracije starozavetne kraljice Jezavelj. Svoj poslednji dah kralj i kraljica ispustili su tek dva sata nakon pada. Ve\u0107 je svanulo, kada je ruski poslanik N. V. \u010carikov, prolaze\u0107i pored dvora prepoznao unaka\u017eena tela mrtvog kraljevskog para, kod kojih je bio akreditovan. Beograd se veselio i likovao. Oficire krvavih ruku narod je slavio po kafanama, dok ih je lokalni arhiepiskop hvalio. Krv kao da drogira savest naroda i \u010dini ih nesposobnim da svoje pona\u0161anje vide, onako kako ga drugi vide.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Ista ona Narodna skup\u0161tina, koja je, navodno, trebala da za naslednika srpskog prestola proglasi brata kraljice Drage, jednoglasno je na to upra\u017enjeno mesto dovela Petra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, nakon \u0161to je izglasala ne\u0161to, \u0161to je bilo ekvivalentno \u010dinu oslobo\u0111enja od krivice za ubice, ili, kako su oni sebe smatrali, d\u017eelatima pokojnog kralja. Stari izgnanik sa \u017denevskog jezera odazvao se pozivu i po\u017eurio u Beograd kako bi se popeo na krvave stepenice srpskoga prestola. Zaprepa\u0161\u0107eni monarsi Be\u010da i Sankt Peterburga pozdravili su njegovo stupanje na presto, ali i predlo\u017eili, vi\u0161e ili manje nedvosmisleno, da, kao novi kralj, najpre treba da kazni ubice svojih prethodnika. Engleska je, dodu\u0161e, pod iznenadnim napadom morala, povukla svog predstavnika iz Beograda. Njen primer sledila je Francuska, Sjedinjene Dr\u017eave, kao i nekoliko drugih manjih sila.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de kralja Petra, ruke su mu bile vezane. Kako je mogao da obesi ljude koji su ga doveli na presto i bili mu jedina podr\u0161ka? Stoga je odlu\u010dio da pro\u0161lost ostavi iza sebe i izjahao u pratnji nikoga drugog, no pukovnika Ma\u0161ina, \u010doveka koji je dinamitom razvalio kapije dvora i zapo\u010deo ceo taj prokleti posao. Upoznao sam pukovnika Ma\u0161ina u Hagu, gde je bio jedan od delegata na mirovnoj konferenciji. Bio je tih, miran \u010dovek, za koga nikada ne bih posumnjao da je u stanju da izvr\u0161i ubistvo. Isto kao \u0161to nikada ne bih rekao, da prijatan \u010dovek kao \u0161to je Alfred Milner, mo\u017ee da potopi ju\u017enu Afriku u krvi.<\/p>\n\n\n\n

,,Do\u0111avola!\u201d<\/h6>\n\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Englesko povla\u010denje gospodina G. Bonhama (George Francis Bonham)<\/em> iz Beograda nije ostavilo posebne posledice. Bio je to samo engleski na\u010din da ka\u017ee: \u201cDo\u0111avola!\u201d \u2013 diplomatskim akcentom. Za\u0161to bi smenili gospodina G. Bonhama zbog ubistva kralja, ako su pristalice njegovog uklanjanja i izgnanstva bile velike sile! Nema sumnje da su zaverenici preterali, u vrtlogu njihovog gneva nisu \u0161tedeli ni mu\u0161ko, ni \u017eensko, ali i pored toga, klanica u Beogradu ne mo\u017ee se, ni za trenutak, porediti sa klanicom Jermena u Konstantinopolju. Ali gospodin Nikolas O\u2019Konor tada nije povu\u010den sa Bosfora. Ako diplomatsko ,,Do\u0111avola!\u201d, ima neku svrhu, onda ga treba upotrebljavati nepristrasno. Predsednik Ruzvelt ipak nije i\u0161ao tako daleko po pitanju Jevreja u Ki\u0161injevu, ali bi njegova odluka da prosledi jevrejsku peticiju caru (koji \u0107e, zasigurno, odbiti da je primi, jer carevi ne toleri\u0161u trpanje nosa gde mu nije mesto ni\u0161ta manje od ameri\u010dkih predsednika) vodila ka neizbe\u017enom povla\u010denju gospodina Mekormika (McCormick)<\/em> iz Sankt Peterburga. Onda bi, naravno, grof Kasini (Cassini)<\/em> mogao biti povu\u010den iz Va\u0161ingtona u znak ruskog protesta protiv lin\u010dovanja crnaca na jugu, kao i sistematskog, ponovnog uspostavljanja ropstva, i tako bi veliko ,,Do\u0111avola!\u201d, bilo naizmeni\u010dno upu\u0107ivano, sve dok se ne smire strasti, a incident bude zaboravljen i ambasadori se vrate na svoja mesta. I niko ne bi bio o\u0161te\u0107en osim jadnih nesre\u0107nika zbog kojih je psovanje i po\u010delo.<\/p>\n\n\n\n

Prevod: Filip Toma\u0161evi\u0107. Fotografije: The Review of Reviews; www.meisterdrucke.ie<\/em><\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Gra\u0111ane sveta zaprepastila je vest da su kralj i kraljica Srbije pro\u0161log meseca pogubljeni u njihovoj palati u Beogradu, i to od strane oficira vojske koja im se zaklela na vernost. Javnost je jo\u0161 vi\u0161e iznenadila \u010dinjenica da po\u010dinioci zlo\u010dina sebe smatraju \u010dudesnim izvr\u0161iteljima herojskog patriotizma. Srpski zaverenici veruju da zaslu\u017euju zahvalnost naroda i da su imali bo\u017eiji blagoslov za po\u010dinjeno delo. Priznali su da su pri napadu na njihova Viso\u010danstva, koristili varvarske metode, ali, kako su rekli, protiv svoje volje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5353,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[850,684,814,685,205],"class_list":["post-5345","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-aleksandar-masin","tag-kralj-aleksandar-obrenovic","tag-kralj-petar-i-karadordevic","tag-kraljica-draga-obrenovic","tag-majski-prevrat"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5345","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5345"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5345\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5372,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5345\/revisions\/5372"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5353"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5345"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5345"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5345"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}