{"id":537,"date":"2019-03-02T20:10:44","date_gmt":"2019-03-02T20:10:44","guid":{"rendered":"http:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=537"},"modified":"2019-03-02T20:52:16","modified_gmt":"2019-03-02T20:52:16","slug":"pera-todorovic-o-svojoj-knjizi-smrt-karadordeva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/pera-todorovic-o-svojoj-knjizi-smrt-karadordeva\/2019\/","title":{"rendered":"Pera Todorovi\u0107 o svojoj knjizi “Smrt Kara\u0111or\u0111eva”"},"content":{"rendered":"\n

Pera Todorovi\u0107, bliski prijatelj ku\u0107e Obrenovi\u0107a, pisao je o Kara\u0111or\u0111u i to za vreme vladavine Obrenovi\u0107a. To ba\u0161 li\u010di na Peru. Me\u0111utim kada je krajem 1903. godine u svome “Ogledalu” pisao o po\u010div\u0161em kralju Aleksandru Obrenovi\u0107u, ve\u0107 druga i tre\u0107a sveska “Ogledala” bile su sudski zabranjene sa motivacijom: uvreda vladara. Ne od strane Petra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, jer on u tom trenutku nije imao vlast, ve\u0107 verovatno od strane zaverenika i radikala. Da ne bih daleko odlutao od prvobitne teme (\u010demu sam sklon), ne\u0107u pisati o tome ko je bio Pera Todorovi\u0107, oni koji ovo ime \u010duju prvi put mogu da kliknu ovde<\/a> i pro\u010ditaju kratku biografiju na srpskoj Vikipediji<\/a>. Pi\u0161em “kratku”, jer Pera Todorovi\u0107 zaslu\u017euje vi\u0161e od dvadesetak re\u010denica, koliko je obiman \u010dlanak o njemu. Na kraju krajeva, postoje knjige o Peri, \u010ditajte, \u017eivot Pere Todorovi\u0107a (1852-1907) nekome mo\u017ee biti inspiracija i nadahnu\u0107e, a u najgorem slu\u010daju sazna\u0107ete mnogo toga interesantnog o ovom srpskom novinaru, piscu, politi\u010daru i jednom od osniva\u010da i vo\u0111a Narodne radikalne stranke.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je Pera Todorovi\u0107 rekao o svojoj knjizi “Smrt Kara\u0111or\u0111eva<\/a>“. U Zemunu, 11. februara 1904. godine Todorovi\u0107 pi\u0161e: <\/h6>\n\n\n\n

Jo\u0161 od detinjstva svoga, jo\u0161 iz doma o\u010deva ja sam poneo pojam i ose\u0107anje da je Kara\u0111or\u0111e ne\u0161to veliko, uzvi\u0161eno, sveto, uzdignuto visoko iznad obi\u010dna \u017eivota i obi\u010dnih ljudi. Upravo, to je bio kao neki mit, neko bo\u017eanstvo. Za moga detinjstva taj ose\u0107aj jo\u0161 je \u017eiveo u smederevskoj Jasenici, naro\u010dito kod starosedelaca. O izvesnim praznicima, pri paljenju zadu\u0161nih sve\u0107a, moj pokojni otac uvek izdvoji po jednu sve\u0107icu, koju poljubi, upali i prilepi malo u stranu od ostalih. To je bila sve\u0107ica namenjena za du\u0161u Kara\u0111or\u0111a. Otac je to primio od svoga oca. Moj otac nije bio jedini doma\u0107in u ovome kraju koji je tako postupao. Ta je uspomena ostala \u017eiva u meni kroz ceo vek.<\/p>\n\n\n\n

Ja sam se poduhvatio da toj uspomeni podignem spomenik, onakav kako ja mogu i kako ose\u0107am. I ja sam taj spomenik Kara\u0111or\u0111u i podigao. U 76. broju “Malih novina” od 16. marta 1892. god. po\u010deo je izlaziti, a u 46. broju od 15. februara 1893. godine zavr\u0161en je moj podlistak “Smrt Kara\u0111or\u0111eva”. To je delo koje sam ja radio s ljubavlju i predano\u0161\u0107u, to je velika knjiga u koju je utro\u0161eno mnogo truda i rada – to je moj spomenik podignut najve\u0107em junaku i najslavnijem vojskovo\u0111i iz novije povesnice na\u0161e. <\/p>\n\n\n\n

Podi\u017eu\u0107i taj i takav spomenik Kara\u0111or\u0111u, ja sam to \u010dinio jedino po svome li\u010dnom ube\u0111enju i jedino iz svojih li\u010dnih ose\u0107anja. Od Kara\u0111or\u0111evi\u0107a tada nikoga nisam ni poznavao, i tek 2 godine docnije prilikom obodske proslave, video sam se na Cetinju i prvi i poslednji put s knezom Petrom Kara\u0111or\u0111evi\u0107em.<\/p>\n\n\n\n

“Malih novina” u kojima je \u0161tampano delo “Smrt Kara\u0111or\u0111eva” nema nigde vi\u0161e, sem mo\u017eda u kakvoj biblioteci. Stoga se nosim mi\u0161lju da “Smrt Kara\u0111or\u0111evu” na\u0161tampam u zasebnu knjigu. Mo\u017eda bi tome ba\u0161 sad i bilo vreme, kada se proslavlja stogodi\u0161njica prvoga na\u0161eg ustanka. Ako ne bude velikih nezgoda i te\u0161ko\u0107a, postara\u0107u se da ovo i ostvarim.<\/p>\n\n\n\n

Danas znamo da Pera Todorovi\u0107 za svoga \u017eivota nije nikada od\u0161tampao “Smrt Kara\u0111or\u0111evu” kao zasebnu knjigu. Pera je preminuo 1907. godine, a “Smrt Kara\u0111or\u0111eva, istorijski roman iz nedavne pro\u0161losti” kao zasebna knjiga iza\u0161la je prvi put u Beogradu 1928. godine (Planeta), sa predgovorom Du\u0161ana S. Nikolajevi\u0107a.
<\/h6>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pera Todorović, bliski prijatelj kuće Obrenovića, pisao je o Karađorđu i to za vreme vladavine Obrenovića. To baš liči na Peru. Međutim kada je krajem 1903. godine u svome “Ogledalu” pisao o počivšem kralju Aleksandru Obrenoviću, već druga i treća sveska “Ogledala” bile su sudski zabranjene sa motivacijom: uvreda vladara. Ne od strane Petra Karađorđevića, jer on u tom trenutku nije imao vlast, već verovatno od strane zaverenika i radikala. Da ne bih daleko odlutao od prvobitne teme (čemu sam sklon), neću pisati o tome ko je bio Pera Todorović, oni koji ovo ime čuju prvi put mogu da kliknu ovde i pročitaju kratku biografiju na srpskoj Vikipediji. Pišem “kratku”, jer Pera Todorović zaslužuje više od dvadesetak rečenica, koliko je obiman članak o njemu. Na kraju krajeva, postoje knjige o Peri, čitajte, život Pere Todorovića (1852-1907) nekome može biti inspiracija i nadahnuće, a u najgorem slučaju saznaćete mnogo toga interesantnog o ovom srpskom novinaru, piscu, političaru i jednom od osnivača i vođa Narodne radikalne stranke. Šta je Pera Todorović rekao o svojoj knjizi “Smrt Karađorđeva“. U Zemunu, 11. februara 1904. godine Todorović piše: Još od detinjstva svoga, još iz doma očeva ja sam poneo pojam i osećanje da je Karađorđe nešto veliko, uzvišeno, sveto, uzdignuto visoko iznad obična života i običnih ljudi. Upravo, to je bio kao neki mit, neko božanstvo. Za moga detinjstva taj osećaj još je živeo u smederevskoj Jasenici, naročito kod starosedelaca. O izvesnim praznicima, pri paljenju zadušnih sveća, moj pokojni otac uvek izdvoji po jednu svećicu, koju poljubi, upali i prilepi malo u stranu od ostalih. To je bila svećica namenjena za dušu Karađorđa. Otac je to primio od svoga oca. Moj otac nije bio jedini domaćin u ovome kraju koji je tako postupao. Ta je uspomena ostala živa u meni kroz ceo vek. Ja sam se poduhvatio da toj uspomeni podignem spomenik, onakav kako ja mogu i kako osećam. I ja sam taj spomenik Karađorđu i podigao. U 76. broju “Malih novina” od 16. marta 1892. god. počeo je izlaziti, a u 46. broju od 15. februara 1893. godine završen je moj podlistak “Smrt Karađorđeva”. To je delo koje sam ja radio s ljubavlju i predanošću, to je velika knjiga u koju je utrošeno mnogo truda i rada – to je moj spomenik podignut najvećem junaku i najslavnijem vojskovođi iz novije povesnice naše. Podižući taj i takav spomenik Karađorđu, ja sam to činio jedino po svome ličnom ubeđenju i jedino iz svojih ličnih osećanja. Od Karađorđevića tada nikoga nisam ni poznavao, i tek 2 godine docnije prilikom obodske proslave, video sam se na Cetinju i prvi i poslednji put s knezom Petrom Karađorđevićem. “Malih novina” u kojima je štampano delo “Smrt Karađorđeva” nema nigde više, sem možda u kakvoj biblioteci. Stoga se nosim mišlju da “Smrt Karađorđevu” naštampam u zasebnu knjigu. Možda bi tome baš sad i bilo vreme, kada se proslavlja stogodišnjica prvoga našeg ustanka. Ako ne bude velikih nezgoda i teškoća, postaraću se da ovo i ostvarim. Danas znamo da Pera Todorović za svoga života nije nikada odštampao “Smrt Karađorđevu” kao zasebnu knjigu. Pera je preminuo 1907. godine, a “Smrt Karađorđeva, istorijski roman iz nedavne prošlosti” kao zasebna knjiga izašla je prvi put u Beogradu 1928. godine (Planeta), sa predgovorom Dušana S. Nikolajevića.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":542,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[73,5,72],"class_list":["post-537","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","tag-karadjordje","tag-knjige","tag-pera-todorovic"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/537","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=537"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/537\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/542"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=537"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=537"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=537"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}