{"id":5426,"date":"2023-07-04T20:58:42","date_gmt":"2023-07-04T18:58:42","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=5426"},"modified":"2023-07-04T21:41:31","modified_gmt":"2023-07-04T19:41:31","slug":"stari-srpski-kuvari","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/stari-srpski-kuvari\/2023\/","title":{"rendered":"Stari srpski kuvari"},"content":{"rendered":"\n

Jo\u0161 krajem XVIII veka na prostoru Vojvodine je pisano o pripremanju hrane, kada je Zaharije Orfelin objavio prvu knjigu kuvarskih recepata u Sremskim Karlovcima. \u201ePrvi srpski kuvar\u201c sastavio je jeromonah Jerotej Draganovi\u0107 u manastiru Kru\u0161edol, na Petrovdan 1855. godine. \u0160tampan je iste 1855. godine u Novom Sadu (\u0421\u0440\u0431\u0441\u043a\u0456\u0439 \u043a\u0443\u0432\u0430\u0440\u042a : (\u043f\u043e \u043d\u0435\u043c\u0430\u0447\u043a\u043e\u043c\u0443 \u043a\u043e\u0445-\u0431\u0443\u0445\u042a) \u0442\u0440\u0443\u0434\u043e\u043c\u042a \u0406\u0435\u0440\u043e\u04e9\u0435\u0430 \u0414\u0440\u0430\u0433\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b\u0430 \u043e\u0431\u0448\u0442\u0435\u0436\u0438\u0442\u0435\u043b\u043d\u043e\u0433\u0430 \u041c. \u041a\u0440\u0443\u0448\u0435\u0434\u043e\u043b\u0430 \u0406\u0435\u0440\u043e\u043c\u043e\u043d\u0430\u0445\u0430, \u0438\u0437\u042a \u0440\u0430\u0437\u043d\u044b \u043d\u0435\u043c\u0430\u0447\u043a\u0438 \u043e \u0445\u0443\u0434\u043e\u0436\u0435\u0441\u0442\u0432\u0443 \u043a\u0443\u0432\u0430\u043d\u044f \u0434\u0463\u0439\u0441\u0442\u0432\u0443\u044e\u045b\u0438 \u043a\u043d\u042c\u0438\u0433\u0430, \u0441\u0430\u0431\u0440\u0430\u043d\u042a \u0438 \u0447\u0440\u0435\u0437\u042a \u0434\u043e\u0432\u043e\u043b\u042c\u043d\u043e \u0438\u0441\u043a\u0443\u0441\u0442\u0432\u043e \u043f\u0440\u0430\u0432\u0438\u043b\u043d\u043e \u0438\u0441\u043f\u0438\u0442\u0430\u043d\u042a)<\/em>. Drugo izdanje Draganovi\u0107evog kuvara izlazi 1865. godine u Beogradu. U Novom Sadu je 1878. godine iz \u0161tampe iza\u0161ao “Ilustrovani srpski veliki kuvar” ili “Stara i nova kujna” Katarine Popovi\u0107 Mid\u017eine<\/a>, a u Mostaru “Veliki srpski kuvar”<\/a> Zorke J. Babi\u0107 ro\u0111. Mitrovi\u0107. U Velikom Be\u010dkereku 1914. \u0161tampan je \u201eKuvar zaboravljenih jela\u201c, autori su Steinbach Belane i Reczey Anna, dok je za prevod sa ma\u0111arskog na srpski bio zaslu\u017ean Maroti Miklo\u0161.<\/p>\n\n\n\n

Kuvarske knjige koje su se na srpskom jeziku pojavile u drugoj polovini XIX veka u velikoj meri su prevodi sa stranih jezika. Najstariji kuvar Jerotija Draganovi\u0107a preveden je sa slavenoserbskog zajedno sa svim arhaizmima. Tu se pojavljuju stare mere: lot (17,5 gr), olba (0,7 l), funta (560 gr), satlik (280 gr), a od \u201eStare i nove kujne\u201c po\u010dinju da se bele\u017ee nove mere, s tim \u0161to se sve bukvalno mno\u017ei, bez zaokru\u017eivanja. Recimo: ako ne\u0161to te\u017ei tri lota, pi\u0161e da bi trebalo uzeti 52,5 grama.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tek krajem XIX i po\u010detkom XX veka pojavljuju se knjige sa pravim srpskim jelima. Sima Trojanovi\u0107 je 1896. godine objavio \u201eStarinska srpska jela i pi\u0107a\u201c, a kasnije su se pojavile mnoge vredne kuvarske knjige koje su uglavnom pisale \u017eene: Sofija Mirkovi\u0107<\/a>, Vida Totovi\u0107<\/a>, Leposava Gavrilovi\u0107, Spasenija-Pata Markovi\u0107, Aleksandra Rustanovi\u0107<\/a>, dok je jedini mu\u0161ki pisac u tom periodu, Du\u0161an Slavi\u0107 1929. godine objavio knjigu \u201eVeliki u\u010ditelj kuvanja i narodnog zdravlja<\/a>\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Pojava Spasenije-Pate Markovi\u0107<\/a> i Aleksandre Rustanovi\u0107 i njihovih knjiga \u201eMoj kuvar<\/a>\u201c (1939) i \u201eVeliki narodni kuvar<\/a>\u201c (1940) ozna\u010dava zlatno doba srpskog kuvarskog izdava\u0161tva, a Patino delo je pod izmenjenim naslovom \u201eVeliki narodni kuvar\u201c, do\u017eivelo \u010dak dvadesetak izdanja. Kuvar A. Rustanovi\u0107eve nikada nije do\u017eiveo drugo izdanje.<\/p>\n\n\n\n

U predgovoru svoje knjige “Veliki narodni kuvar”, Aleksandra Rustanovi\u0107 pi\u0161e slede\u0107e: <\/em><\/p>\n\n\n\n

“Prou\u010davaju\u0107i kuhinju mnogih naroda pro\u0161lo je kroz moje ruke bezbroj srpskih, ruskih, francuskih, nema\u010dkih i engleskih kuvara. Prvi deo ove knjige namenjen je doma\u0107ici po\u010detnici. To je upravo bukvar kuhinjski koji svaka iskusna doma\u0107ica zna u prste tek u svojim poznim godinama. Sastavljaju\u0107i ovu knjigu bila mi je namera da u\u0161tedim doma\u0107ici sticanje iskustva kroz decenije i prikupljanje saveta koji su svi tu sa\u017eeti. Bude li doma\u0107ica znala ovaj bukvar u prste, on \u0107e joj i “mast u\u0161tedeti i zdravlje tela okrepiti” (iz kuvara Jerotija Draganovi\u0107a, jeromonaha manastira Kru\u0161edol, 1851). Drugi deo, sa uputima, izlazi u susret zaposlenoj i savremenoj \u017eeni u toliko \u0161to je ispred svakog uputa dat pregled sastojaka. Doma\u0107ici koja ima ve\u0107 neko temeljnije znanje, ovo \u0107e sve re\u0107i: da li odgovara njenim mogu\u0107nostima, trenutnoj potrebi, namirnicama sa kojima raspola\u017ee, vremenu, zdravlju uku\u0107ana, ovo \u0107e je li\u0161iti lutanja i u\u0161tedeti joj mnogi dragoceni \u010das.”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Pored pomenutih publikacija, veliki broj doma\u0107ica vodio je svoje li\u010dne bele\u0161ke. Pojedine bele\u017enice recepata dostizale su obim jedne knjige, kao \u0161to je li\u010dni kuvar Eufimije Ilijevi\u0107 pisan u Crepaji krajem XIX veka. Ovu rukopisnu knjigu mo\u017eete videti klikom ovde<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Izvori: \"Veliki narodni kuvar\", Aleksandra Rustanovi\u0107 Geca Kon b.g); \u201eSlatki trag pro\u0161losti\u201c, Muzej grada Novog Sada, Zbirka strane umetnosti<\/em>; Katalog knjiga NBS; Arhiva knji\u017eare Antikvarneknjige.com\n <\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Još krajem XVIII veka na prostoru Vojvodine je pisano o pripremanju hrane, kada je Zaharije Orfelin objavio prvu knjigu kuvarskih recepata u Sremskim Karlovcima. „Prvi srpski kuvar“ sastavio je jeromonah Jerotej Draganović u manastiru Krušedol, na Petrovdan 1855. godine. Štampan je iste 1855. godine u Novom Sadu (Србскій куварЪ : (по немачкому кох-бухЪ) трудомЪ Іероөеа Драгановића обштежителнога М. Крушедола Іеромонаха, изЪ разны немачки о художеству куваня дѣйствуюћи кнЬига, сабранЪ и чрезЪ доволЬно искуство правилно испитанЪ). Drugo izdanje Draganovićevog kuvara izlazi 1865. godine u Beogradu. U Novom Sadu je 1878. godine iz štampe izašao “Ilustrovani srpski veliki kuvar” ili “Stara i nova kujna” Katarine Popović Midžine, a u Mostaru “Veliki srpski kuvar” Zorke J. Babić rođ. Mitrović. U Velikom Bečkereku 1914. štampan je „Kuvar zaboravljenih jela“, autori su Steinbach Belane i Reczey Anna, dok je za prevod sa mađarskog na srpski bio zaslužan Maroti Mikloš. Kuvarske knjige koje su se na srpskom jeziku pojavile u drugoj polovini XIX veka u velikoj meri su prevodi sa stranih jezika. Najstariji kuvar Jerotija Draganovića preveden je sa slavenoserbskog zajedno sa svim arhaizmima. Tu se pojavljuju stare mere: lot (17,5 gr), olba (0,7 l), funta (560 gr), satlik (280 gr), a od „Stare i nove kujne“ počinju da se beleže nove mere, s tim što se sve bukvalno množi, bez zaokruživanja. Recimo: ako nešto teži tri lota, piše da bi trebalo uzeti 52,5 grama. Tek krajem XIX i početkom XX veka pojavljuju se knjige sa pravim srpskim jelima. Sima Trojanović je 1896. godine objavio „Starinska srpska jela i pića“, a kasnije su se pojavile mnoge vredne kuvarske knjige koje su uglavnom pisale žene: Sofija Mirković, Vida Totović, Leposava Gavrilović, Spasenija-Pata Marković, Aleksandra Rustanović, dok je jedini muški pisac u tom periodu, Dušan Slavić 1929. godine objavio knjigu „Veliki učitelj kuvanja i narodnog zdravlja“. Pojava Spasenije-Pate Marković i Aleksandre Rustanović i njihovih knjiga „Moj kuvar“ (1939) i „Veliki narodni kuvar“ (1940) označava zlatno doba srpskog kuvarskog izdavaštva, a Patino delo je pod izmenjenim naslovom „Veliki narodni kuvar“, doživelo čak dvadesetak izdanja. Kuvar A. Rustanovićeve nikada nije doživeo drugo izdanje. U predgovoru svoje knjige “Veliki narodni kuvar”, Aleksandra Rustanović piše sledeće: “Proučavajući kuhinju mnogih naroda prošlo je kroz moje ruke bezbroj srpskih, ruskih, francuskih, nemačkih i engleskih kuvara. Prvi deo ove knjige namenjen je domaćici početnici. To je upravo bukvar kuhinjski koji svaka iskusna domaćica zna u prste tek u svojim poznim godinama. Sastavljajući ovu knjigu bila mi je namera da uštedim domaćici sticanje iskustva kroz decenije i prikupljanje saveta koji su svi tu sažeti. Bude li domaćica znala ovaj bukvar u prste, on će joj i “mast uštedeti i zdravlje tela okrepiti” (iz kuvara Jerotija Draganovića, jeromonaha manastira Krušedol, 1851). Drugi deo, sa uputima, izlazi u susret zaposlenoj i savremenoj ženi u toliko što je ispred svakog uputa dat pregled sastojaka. Domaćici koja ima već neko temeljnije znanje, ovo će sve reći: da li odgovara njenim mogućnostima, trenutnoj potrebi, namirnicama sa kojima raspolaže, vremenu, zdravlju ukućana, ovo će je lišiti lutanja i uštedeti joj mnogi dragoceni čas.” Pored pomenutih publikacija, veliki broj domaćica vodio je svoje lične beleške. Pojedine beležnice recepata dostizale su obim jedne knjige, kao što je lični kuvar Eufimije Ilijević pisan u Crepaji krajem XIX veka. Ovu rukopisnu knjigu možete videti klikom ovde. Izvori: “Veliki narodni kuvar”, Aleksandra Rustanović Geca Kon b.g); „Slatki trag prošlosti“, Muzej grada Novog Sada, Zbirka strane umetnosti; Katalog knjiga NBS; Arhiva knjižare Antikvarneknjige.com  <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5794,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[143],"tags":[881,818,883,884,888,889,882,885,887,102,879,880,886],"class_list":["post-5426","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-o-starim-knjigama","tag-aleksandra-rustanovic","tag-dusan-slavic","tag-jerotej-draganovic","tag-katarina-popovic-midzina","tag-moj-kuvar","tag-patin-kuvar","tag-prvi-srpski-kuvar","tag-sofija-mirkovic","tag-spasenija-pata-markovic","tag-stare-knjige","tag-stari-srpski-kuvari","tag-veliki-narodni-kuvar","tag-vida-totovic"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5426","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5426"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5426\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5819,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5426\/revisions\/5819"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5794"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5426"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5426"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5426"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}