{"id":5432,"date":"2023-02-13T02:44:02","date_gmt":"2023-02-13T01:44:02","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=5432"},"modified":"2023-02-13T03:16:19","modified_gmt":"2023-02-13T02:16:19","slug":"leon-burzoa-u-poseti-srbiji-1898-godine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/leon-burzoa-u-poseti-srbiji-1898-godine\/2023\/","title":{"rendered":"Leon Bur\u017eoa u poseti Srbiji 1898. godine"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Leon Bur\u017eoa<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Leon Victor Auguste Bourgeois (21. maj 1851 \u2014 29. septembar 1925) bio je francuski dr\u017eavnik i jedno vreme predsednik vlade, \u010dije su ideje dosta uticale na politiku Radikalne stranke, kojoj je pripadao. U spoljnoj politici, pozivao je na jaku Ligu naroda i odr\u017eavanje mira kroz obaveznu arbitra\u017eu, kontrolisano razoru\u017eanje, ekonomske sankcije i me\u0111unarodne vojne snage. <\/p>\n\n\n\n

Novembra 1895. godine formirao je svoj kabinet, izrazito radikalan, koji je pao kao rezultat ustavne krize koja je nastala usled upornog odbijanja Senata da glasa. Kao republikanac-socijalista, Bur\u017eoa je te\u017eio ka sredini izme\u0111u socijalizma i kapitalizma, koji je nazvao “solidarizmom”. On je smatrao da bogati imaju socijalni dug prema siroma\u0161nima koji treba da plate porezom na dohodak i tako dr\u017eavi obezbe\u0111uju neophodan prihod za finansiranje socijalnih mera za one koji \u017eive u siroma\u0161tvu. Me\u0111utim, Senat se usprotivio njegovom predlogu, a protivljenje je raslo sve do njegove ostavke na mesto premijera. Ovaj udarac je prili\u010dno uzdrmao njegovu politi\u010dku karijeru. Slede\u0107ih godina dr\u017eao se po strani, putujuc\u0301i znatno po stranim zemljama. Po zavr\u0161etku Prvog svetskog rata, postao je predsednik Saveta Lige naroda, dok je za svoj dugogodi\u0161nji rad 1920. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. U\u010destvovao je i na Pariskoj mirovnoj konferenciji gde je sna\u017eno podr\u017eao japanski predlog o rasnoj jednakosti kao \u201eneospornom principu pravde\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Tokom jednog od pomenutih putovanja, 1898. godine, Bur\u017eoa je posetio Kraljevinu Srbiju i bio gost Kralja Aleksandra i Kralja Milana Obrenovi\u0107a. Kako je ta poseta protekla i o \u010demu se tom prilikom pri\u010dalo, prenosi nam Kosta N. Hristi\u0107 u svojoj poznatoj knjizi “Zapisi starog Beogra\u0111anina” objavljenoj u Beogradu 1937. godine (2. izdanje).<\/p>\n\n\n\n

Leon Bur\u017eoa u Narodnoj skup\u0161tini u Ni\u0161u<\/h3>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n

To je bilo u novembru 1898 u Ni\u0161u. Skup\u0161tina be\u0161e sazvana u redovan saziv, Na vladi je bilo ministarstvo Vladana \u0110or\u0111evi\u0107a. Skup\u0161tina je bila sastavljena iz naprednjaka i liberala. Kralj Aleksandar je manevrisao ve\u0161to i ume\u0161no njihovim uzajamnim nepoverenjem, njihovim utrkivanjem u izjavama odanosti prestolu i dinastiji i njihovom zajedni\u010dkom zebnjom od radikala, i ako je radikalni \u0161ef \u2014 Pa\u0161i\u0107 \u2014 u to vreme le\u017eao u po\u017eareva\u010dkom kaznenom zavodu. Kralj Milan, kao komandant aktivne vojske, be\u0161e pozvao u Ni\u0161 sve divizijare, da se sa njima i odlu\u010dnim ministrom vojnim Dragomirom Vu\u010dkovi\u0107em, posavetuje o organizaciji i potrebama vojske, koja \u0107e posle \u010detrnaest godina, na Kumanovu (1912), opravdati ovu njihovu brigu i staranje. Na\u010delnik Glavnog \u0111eneral\u0161taba bio je \u0111eneral Cincarmar-Markovi\u0107, a divizijari: dunavski \u0111eneral \u0110ukni\u0107, moravski \u0111eneral Mosti\u0107, \u0161umadiski \u0111eneral Sre\u0107kovi\u0107, drinski pukovnik \u0160turm, timo\u010dki pukovnik Bo\u017ea Jankovi\u0107, konji\u010dki \u0111eneral Laza Lazarevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Te godine, u zimu, navr\u0161avalo se \u010detrdeset godina od znamenite Svetoandrejske Skup\u0161tine. Skup\u0161tina je jo\u0161 u julu, inicijativom liberalnih poslanika, proglasila Kneza Milo\u0161a za \u201eMilo\u0161a Velikog”. Ustanovljena je medalja u spomen Svetoandrejske Skup\u0161tine i najvi\u0161i Orden Milo\u0161a Velikog. A 12 decembra, Skup\u0161tina je korporativno \u010destitala Kralju dan povratka dinastije Obrenovi\u0107a na presto Srbije.<\/p>\n\n\n\n

Ko je od svedoka onih burnih ovacija, odu\u0161evljenja i mnogoletstava mogao misliti da \u0107e se dinastija Milo\u0161a Velikog ve\u0107 posle dve godine i dva meseca zaljuljati smr\u0107u Kralja Milana u izgnanstvu i ugasiti posle \u010detiri godine i \u0161est meseca pogibijom Kralja Aleksandra u dvoru njegovom.<\/p>\n\n\n\n

Jednoga dana \u010du se kako \u0107e, u povratku iz Carigrada sa eskurzije na Levant, proputovati kroz Ni\u0161 poznati francuski dr\u017eavnik i \u010dlan parlamenta Leon Bur\u017eoa. Kralj Milan uvek pa\u017eljiv i dovitljiv, a veliki majstor kad god treba izvesti kakvu naro\u010ditu sve\u010danost, u\u010dini predlog Kralju da se uka\u017ee naro\u010dita pa\u017enja i priredi odli\u010dan do\u010dek \u010doveku, za koga je tvrdio da vrlo lako mo\u017ee postati predsednik francuske Republike. Kraljev sekrstar Milo\u0161 Petronijevi\u0107 bude odmah upu\u0107en da na dvorskom vozu iza\u0111e do prve stanice na susret odli\u010dnome putniku i da ga doprati u Ni\u0161, gde mu je i naro\u010diti stan spremljen. Posle audijencije kod oba Kralja, prire\u0111en mu je sve\u010dan ru\u010dak, na koji je bio pozvan iz Beograda i tada\u0161nji francuski poslanik g. Mar\u0161an.<\/p>\n\n\n\n

Leon Bur\u017eoa bio je \u010dovek oko 47 godina, srednjega ali sna\u017enoga rasta, krupne glave, guste brade i brkova, prijatnog lica, izrazitih o\u010diju sa cvikerom na tankom gajtanu. Cela njegova pojava odavala je visoku kulturu, duboku inteligenciju, okretnost, ljubaznost, prisebnost, pouzdano dr\u017eanje i manire velikoga parlamentarca i politi\u010dara.<\/p>\n\n\n\n

Za ru\u010dkom Kralj je napio zdravicu Francuskoj i njenom takom odli\u010dnom dr\u017eavniku, koga ima veliko zadovoljstvo da vidi za svojim stolom kao dragoga gosta svoga i svoje zemlje. Kralj Milan \u201epo dopu\u0161tenju Kraljevom”, napio je, kao Komandant aktivne vojske, zdravicu vojsci francuskoj, uznose\u0107i njene sjajne vrline i njene slavne tradicije.<\/p>\n\n\n\n

Na obe zdravice odgovorio je Leon Bur\u017eoa, dav\u0161i izraza svome uzbu\u0111enju i zahvalnosti na ovako laskavim re\u010dima za njegovu zemlju, njenu vojsku i svoju skromnu li\u010dnost.<\/p>\n\n\n\n

Posle ru\u010dka Kraljevi su sa svojim gostima pre\u0161li u salon, gde je slu\u017eena kava. Bilo je pravo i retko zadovoljstvo slu\u0161ati tako dva briljantna sabesednika kao \u0161to su bili Kralj Milan i Leon Bur\u017eoa. Razgovor je bio neusiljen, \u010disto drugarski i oni su se tako re\u0107i nadmetali u duhovitom i \u017eivom slikanju i opisivanju do\u017eivljaja i karakteristici ljudi i situacija. Naro\u010dito je Leon Bur\u017eoa s najve\u0107im interesovanjem slu\u0161ao \u017eiva razlaganja na\u0161ih politi\u010dkih prilika. Kralj Milan mu je, kao vo\u0111i francuskih radikala, iznosio organizaciju radikalne partije u Srbiji, njihove odbore, njihove pododbore, njihove \u010dlanske karte od pola dinara, njihove optu\u017ebe protiv njega, \u017eivo, zanimljivo, s pokretima njemu uro\u0111enim: da zapne grlom, da podigne ruke ili da za jedan momenat prekine govor, koliko da trgne dim iz cigarete. Ali je pri\u010dao veselo, bez srd\u017ebe, bez mr\u017enje, bez tendencioznog podvla\u010denja, na\u010dinom kao \u0161to se pri\u010daju doga\u0111aji kako su se razvijali i nizali. Leon Bur\u017eoa je sve to slu\u0161ao kao ne\u0161to za njega novo.<\/p>\n\n\n\n

Sutradan, 27 novembra, Leon Bur\u017eoa prisustvovao je sednici Narodne skup\u0161tine. Predsednik skup\u0161tine bio je \u010di\u010da Sima Nestorovi\u0107. Neosporno \u010destit \u010dovek, \u010di\u010da Sima je u mla\u0111im godinama pro\u0161ao i kroz sito i kroz re\u0161eto na\u0161e parlamentarne borbe i trvenja, pa se najposle sti\u0161ao i savio oko Obrenovi\u0107a kao njihov svagda\u0161nji prijatelj. Njega su u Skup\u0161tini po\u0161tovali i slu\u0161ali vi\u0161e kao kakvog stare\u0161inu zadruge nego kao
predsednika parlamenta. Poslovnik skup\u0161tinski za njega nije zna\u010dio bogzna \u0161ta, a nije ga ba\u0161 mnogo ni znao. I kad bi kakav govorljivi poslanik ustao tra\u017eiti re\u010d a \u010di\u010da-Sima mu ljutito doviknuo da mu ne da re\u010d, jer je dosta govorio, \u2014 niko mu na tome ne bi zamerio, niti bi ko protestovao, pa \u010dak ni onaj prijavljeni govornik.<\/p>\n\n\n\n

Potpredsednik Skup\u0161tine bio je Dragomir Rajovi\u0107 na \u010diju su privr\u017eenost Kraljevi naro\u010dito ra\u010dunali. Kad je prilikom Svetoandrejske proslave Kralj Aleksandar naro\u010dito istakao zasluge njegovog oca za dinastiju, Rajovi\u0107 mu je pred Skup\u0161tinom dao sve\u010dano uverenje odanosti, isti\u010du\u0107i kao naro\u010ditu garantiju, kako u njegovim \u017eilama te\u010de krv Cvetka Rajovi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Pri ulasku u Skup\u0161tinu, potpredsednik Rajovi\u0107 naro\u010dito joj je pretstavio odli\u010dnoga gosta, jednoga od najuglednijih \u010dlanova francuskoga parlamenta. Poslanici su mu gromko dovikivali: \u201e\u017diveo\u201c i \u201edobro do\u0161ao”, na \u010demu je Leon Bur\u017eoz zahvaljivao poklonom levo i desno. Potom je odli\u010dni gost zauzeo po\u010dasno mesto pored predsednika Skup\u0161tine, koji je preduzeo rukovoditi sednicom.<\/p>\n\n\n\n

Skup\u0161tina je dr\u017eana u \u0161koli, odmah iza Saborne crkve. To je prostrana dvorana sa \u0111a\u010dkim skamijama, i prolazom po sredini. Kod ulaska podignute su bile uzvi\u0161ice za predsedni\u0161tvo, Vladu i sekretarijat. U sredini baldahin sa Kraljevom slikom, a pred njom katedra od rastovine sa takovskog grma, sa koje je Kralj \u010ditao svoju prestonu besedu. Govorni\u010dke tribine nije bilo, nego su poslanici govorili sa svoga mesta, stoje\u0107i i ma\u0161u\u0107i doti\u010dnim zakonskim projektom, savijenim u trubu. Slu\u0161alaca u Skup\u0161tini nije bilo mnogo, a nije za njih ni bilo naro\u010dite galerije. Ono malo novinara stajalo je du\u017e zida levo i desno. A ve\u0107 Ni\u0161lije, zauzeti svojim poslovima, nisu mnogo ni marili da se \u201emaju” po Skup\u0161tini.<\/p>\n\n\n\n

Leon Bur\u017eoa je sve ovo posmatrao s velikim interesovanjem i radoznalo\u0161\u0107u. I njegovo bi u\u017eivanje bilo jo\u0161 ve\u0107e da je razumevao srpski i mogao pratiti tok debate i govore poslani\u010dke. Leon Bur\u017eoa bio je vrlo zadovoljan onim \u0161to je video, a naro\u010dito pa\u017enjom i simpatijama koje su mu ukazane, a koje su bile vrlo iskrene.<\/p>\n\n\n\n

Sve to kao da je ju\u010de bilo, a eto od tada je prohujalo \u010ditavih dvadeset i sedam godina.<\/p>\n\n\n\n

25 oktobra. 1925<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
Izvor: Zapisi starog Beogra\u0111anina - Kosta N. Hristi\u0107<\/a>, Francusko-srpska knji\u017eara A.M. Popovi\u0107a, Beograd 1937. Fotografija u zaglavlju: \"Kralj Aleksandar i Kralj Milan Obrenovi\u0107\" (Fotomagacin<\/a>)<\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Leon Victor Auguste Bourgeois (21. maj 1851 — 29. septembar 1925) bio je francuski državnik i jedno vreme predsednik vlade, čije su ideje dosta uticale na politiku Radikalne stranke, kojoj je pripadao. U spoljnoj politici, pozivao je na jaku Ligu naroda i održavanje mira kroz obaveznu arbitražu, kontrolisano razoružanje, ekonomske sankcije i međunarodne vojne snage. Novembra 1895. godine formirao je svoj kabinet, izrazito radikalan, koji je pao kao rezultat ustavne krize koja je nastala usled upornog odbijanja Senata da glasa. Kao republikanac-socijalista, Buržoa je težio ka sredini između socijalizma i kapitalizma, koji je nazvao “solidarizmom”. On je smatrao da bogati imaju socijalni dug prema siromašnima koji treba da plate porezom na dohodak i tako državi obezbeđuju neophodan prihod za finansiranje socijalnih mera za one koji žive u siromaštvu. Međutim, Senat se usprotivio njegovom predlogu, a protivljenje je raslo sve do njegove ostavke na mesto premijera. Ovaj udarac je prilično uzdrmao njegovu političku karijeru. Sledećih godina držao se po strani, putujući znatno po stranim zemljama. Po završetku Prvog svetskog rata, postao je predsednik Saveta Lige naroda, dok je za svoj dugogodišnji rad 1920. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Učestvovao je i na Pariskoj mirovnoj konferenciji gde je snažno podržao japanski predlog o rasnoj jednakosti kao „neospornom principu pravde“. Tokom jednog od pomenutih putovanja, 1898. godine, Buržoa je posetio Kraljevinu Srbiju i bio gost Kralja Aleksandra i Kralja Milana Obrenovića. Kako je ta poseta protekla i o čemu se tom prilikom pričalo, prenosi nam Kosta N. Hristić u svojoj poznatoj knjizi “Zapisi starog Beograđanina” objavljenoj u Beogradu 1937. godine (2. izdanje). Leon Buržoa u Narodnoj skupštini u Nišu To je bilo u novembru 1898 u Nišu. Skupština beše sazvana u redovan saziv, Na vladi je bilo ministarstvo Vladana Đorđevića. Skupština je bila sastavljena iz naprednjaka i liberala. Kralj Aleksandar je manevrisao vešto i umešno njihovim uzajamnim nepoverenjem, njihovim utrkivanjem u izjavama odanosti prestolu i dinastiji i njihovom zajedničkom zebnjom od radikala, i ako je radikalni šef — Pašić — u to vreme ležao u požarevačkom kaznenom zavodu. Kralj Milan, kao komandant aktivne vojske, beše pozvao u Niš sve divizijare, da se sa njima i odlučnim ministrom vojnim Dragomirom Vučkovićem, posavetuje o organizaciji i potrebama vojske, koja će posle četrnaest godina, na Kumanovu (1912), opravdati ovu njihovu brigu i staranje. Načelnik Glavnog đeneralštaba bio je đeneral Cincarmar-Marković, a divizijari: dunavski đeneral Đuknić, moravski đeneral Mostić, šumadiski đeneral Srećković, drinski pukovnik Šturm, timočki pukovnik Boža Janković, konjički đeneral Laza Lazarević. Te godine, u zimu, navršavalo se četrdeset godina od znamenite Svetoandrejske Skupštine. Skupština je još u julu, inicijativom liberalnih poslanika, proglasila Kneza Miloša za „Miloša Velikog”. Ustanovljena je medalja u spomen Svetoandrejske Skupštine i najviši Orden Miloša Velikog. A 12 decembra, Skupština je korporativno čestitala Kralju dan povratka dinastije Obrenovića na presto Srbije. Ko je od svedoka onih burnih ovacija, oduševljenja i mnogoletstava mogao misliti da će se dinastija Miloša Velikog već posle dve godine i dva meseca zaljuljati smrću Kralja Milana u izgnanstvu i ugasiti posle četiri godine i šest meseca pogibijom Kralja Aleksandra u dvoru njegovom. Jednoga dana ču se kako će, u povratku iz Carigrada sa eskurzije na Levant, proputovati kroz Niš poznati francuski državnik i član parlamenta Leon Buržoa. Kralj Milan uvek pažljiv i dovitljiv, a veliki majstor kad god treba izvesti kakvu naročitu svečanost, učini predlog Kralju da se ukaže naročita pažnja i priredi odličan doček čoveku, za koga je tvrdio da vrlo lako može postati predsednik francuske Republike. Kraljev sekrstar Miloš Petronijević bude odmah upućen da na dvorskom vozu izađe do prve stanice na susret odličnome putniku i da ga doprati u Niš, gde mu je i naročiti stan spremljen. Posle audijencije kod oba Kralja, priređen mu je svečan ručak, na koji je bio pozvan iz Beograda i tadašnji francuski poslanik g. Maršan. Leon Buržoa bio je čovek oko 47 godina, srednjega ali snažnoga rasta, krupne glave, guste brade i brkova, prijatnog lica, izrazitih očiju sa cvikerom na tankom gajtanu. Cela njegova pojava odavala je visoku kulturu, duboku inteligenciju, okretnost, ljubaznost, prisebnost, pouzdano držanje i manire velikoga parlamentarca i političara. Za ručkom Kralj je napio zdravicu Francuskoj i njenom takom odličnom državniku, koga ima veliko zadovoljstvo da vidi za svojim stolom kao dragoga gosta svoga i svoje zemlje. Kralj Milan „po dopuštenju Kraljevom”, napio je, kao Komandant aktivne vojske, zdravicu vojsci francuskoj, uznoseći njene sjajne vrline i njene slavne tradicije. Na obe zdravice odgovorio je Leon Buržoa, davši izraza svome uzbuđenju i zahvalnosti na ovako laskavim rečima za njegovu zemlju, njenu vojsku i svoju skromnu ličnost. Posle ručka Kraljevi su sa svojim gostima prešli u salon, gde je služena kava. Bilo je pravo i retko zadovoljstvo slušati tako dva briljantna sabesednika kao što su bili Kralj Milan i Leon Buržoa. Razgovor je bio neusiljen, čisto drugarski i oni su se tako reći nadmetali u duhovitom i živom slikanju i opisivanju doživljaja i karakteristici ljudi i situacija. Naročito je Leon Buržoa s najvećim interesovanjem slušao živa razlaganja naših političkih prilika. Kralj Milan mu je, kao vođi francuskih radikala, iznosio organizaciju radikalne partije u Srbiji, njihove odbore, njihove pododbore, njihove članske karte od pola dinara, njihove optužbe protiv njega, živo, zanimljivo, s pokretima njemu urođenim: da zapne grlom, da podigne ruke ili da za jedan momenat prekine govor, koliko da trgne dim iz cigarete. Ali je pričao veselo, bez srdžbe, bez mržnje, bez tendencioznog podvlačenja, načinom kao što se pričaju događaji kako su se razvijali i nizali. Leon Buržoa je sve to slušao kao nešto za njega novo. Sutradan, 27 novembra, Leon Buržoa prisustvovao je sednici Narodne skupštine. Predsednik skupštine bio je čiča Sima Nestorović. Neosporno čestit čovek, čiča Sima je u mlađim godinama prošao i kroz sito i kroz rešeto naše parlamentarne borbe i trvenja, pa se najposle stišao i savio oko Obrenovića kao njihov svagdašnji prijatelj. Njega su u Skupštini poštovali i slušali više kao kakvog starešinu zadruge nego kaopredsednika parlamenta. Poslovnik skupštinski za njega nije značio bogzna šta, a nije ga baš mnogo ni znao. I kad bi kakav govorljivi poslanik ustao tražiti reč a čiča-Sima mu ljutito doviknuo da mu ne da reč, jer je dosta govorio, — niko mu na tome ne bi zamerio, niti bi ko protestovao, pa čak ni onaj prijavljeni govornik. Potpredsednik Skupštine bio je Dragomir Rajović na čiju su privrženost Kraljevi naročito računali. Kad je prilikom Svetoandrejske proslave Kralj Aleksandar naročito istakao zasluge njegovog oca za dinastiju, Rajović mu je pred Skupštinom dao svečano uverenje odanosti, ističući kao naročitu garantiju, kako u njegovim žilama teče krv Cvetka Rajovića. Pri ulasku u Skupštinu, potpredsednik Rajović naročito joj je pretstavio odličnoga gosta, jednoga od najuglednijih članova francuskoga parlamenta. Poslanici su mu gromko dovikivali: „Živeo“ i „dobro došao”, na čemu je Leon Buržoz zahvaljivao poklonom levo i desno. Potom je odlični gost zauzeo počasno mesto pored predsednika Skupštine, koji je preduzeo rukovoditi sednicom. Skupština je držana u školi, odmah iza Saborne crkve. To je prostrana dvorana sa đačkim skamijama, i prolazom po sredini. Kod ulaska podignute su bile uzvišice za predsedništvo, Vladu i sekretarijat. U sredini baldahin sa Kraljevom slikom, a pred njom katedra od rastovine sa takovskog grma, sa koje je Kralj čitao svoju prestonu besedu. Govorničke tribine nije bilo, nego su poslanici govorili sa svoga mesta, stojeći i mašući dotičnim zakonskim projektom, savijenim u trubu. Slušalaca u Skupštini nije bilo mnogo, a nije za njih ni bilo naročite galerije. Ono malo novinara stajalo je duž zida levo i desno. A već Nišlije, zauzeti svojim poslovima, nisu mnogo ni marili da se „maju” po Skupštini. Leon Buržoa je sve ovo posmatrao s velikim interesovanjem i radoznalošću. I njegovo bi uživanje bilo još veće da je razumevao srpski i mogao pratiti tok debate i govore poslaničke. Leon Buržoa bio je vrlo zadovoljan onim što je video, a naročito pažnjom i simpatijama koje su mu ukazane, a koje su bile vrlo iskrene. Sve to kao da je juče bilo, a eto od tada je prohujalo čitavih dvadeset i sedam godina. 25 oktobra. 1925 Izvor: Zapisi starog Beograđanina – Kosta N. Hristić, Francusko-srpska knjižara A.M. Popovića, Beograd 1937. Fotografija u zaglavlju: “Kralj Aleksandar i Kralj Milan Obrenović” (Fotomagacin)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5436,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[854,684,687,855],"class_list":["post-5432","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-francuski-drzavnici","tag-kralj-aleksandar-obrenovic","tag-kralj-milan-obrenovic","tag-zapisi-starog-beogradanina"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5432","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5432"}],"version-history":[{"count":26,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5432\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5462,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5432\/revisions\/5462"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5436"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5432"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5432"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5432"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}