{"id":5464,"date":"2023-03-04T13:38:24","date_gmt":"2023-03-04T12:38:24","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=5464"},"modified":"2023-03-04T21:02:03","modified_gmt":"2023-03-04T20:02:03","slug":"suvereni-srbije-u-secanjima-jedne-nesudene-kraljice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/suvereni-srbije-u-secanjima-jedne-nesudene-kraljice\/2023\/","title":{"rendered":"Suvereni Srbije u se\u0107anjima jedne nesu\u0111ene kraljice"},"content":{"rendered":"\n

“Kraljevi i kraljice koje sam poznavala” spada u one, kod nas malo poznate, ili bolje re\u0107i potpuno nepoznate publikacije, ali mora se priznati vrlo egzoti\u010dnog i primamljivog naslova (“Kings And Queens I Have Known”). Objavljena 1904. godine u Njujorku, nikada vi\u0161e nije do\u017eivela novo izdanje. Autor ove na prvi pogled intrigantne knjige sa po\u010deta pro\u0161log veka je Elena Vakaresku<\/strong>, tj. H\u00e9l\u00e8na Vacaresco<\/strong>, kako je na naslovnoj strani potpisana. Helena je ro\u0111ena u Bukure\u0161tu 1864. godine i danas je u vrlo uskim krugovima zapam\u0107ena kao rumunsko-francuska knji\u017eevnica plemi\u0107kog porekla, dva puta laureat Acad\u00e9mie fran\u00e7aise, i jedina \u017eena koja je vr\u0161ila du\u017enost ambasadora u onda\u0161njoj Ligi naroda. I sa o\u010deve i sa maj\u010dine strane vukla je plemenito poreklo od vla\u0161kih bojara. <\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Elena Vakaresku 1864-1947<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Susret koji joj je promenio \u017eivot bio je onaj sa Elizabetom od Vida (poznatija po knji\u017eevnom pseudonimu Karmen Silva<\/em>), kraljicom Rumunije. \u017dena kralja Karola I, koja sa svojim kraljem nije imala mu\u0161kog potomstva, pozvala ju je u palatu 1888. godine. Slede\u0107e 1889. godine, kraljev sinovac, prestolonaslednik Ferdinand od Hohencolern-Zigmaringen (Ferdinand Rumunski<\/em>) izrazio je \u017eelju da o\u017eeni Helenu sa kojom se zbli\u017eio (ljubavna afera zapam\u0107ena kao Skandal Vakaresku<\/em>). Ovaj ne\u017eni Hohencolern voleo je Elenu Vakaresku, muziku i botaniku. Me\u0111utim, prema Ustavu Rumunije iz 1866. godine, prestolonasledniku nije bilo dozvoljeno da se o\u017eeni Rumunkom. Rezultat afere je bio da je Elena do\u017eivotno prognana, dok je Ferdinand poslat u potragu za novom nevestom, koju je na kraju na\u0161ao, po odluci svog strica kralja, u liku svoje dalje ro\u0111ake Marije od Edinburga (Marie von Edinburgh<\/em>), nama u Srbiji poznatije kao Marija kraljica Rumunije (1914-1927) i majka jugoslovenske kraljice Marije Kara\u0111or\u0111evi\u0107 (devoja\u010dko Marie von Hohenzollern-Sigmaringen<\/em>).<\/p>\n\n\n\n

Skandal Vakaresku<\/strong><\/h5>\n\n\n\n

Da u to vreme, srpski kralj Aleksandar Obrenovi\u0107 nije bio jedini romanti\u010dar i ne\u017ena du\u0161a, \u017eeljna pa\u017enje i ljubavi, obja\u0161njava nam Gi Gotje u svojoj knjizi “Orlovi i lavovi”, gde slede\u0107im re\u010dima opisuje “Skandal Vakaresku”:<\/p>\n\n\n\n

Prestolonaslednik Ferdinand, kome je uskra\u0107ivana ne\u017enost, zaljubio se, zapravo, jednog
dana u Helenu Vakaresku, devojku iz pratnje kraljice Elizabete. Talentovana knji\u017eevnica koja je
pisala na francuskom, i sama laureat Francuske akademije za svoje pesme. imala je lepotu o kojoj se
sve do na\u0161ih dana sporilo, ali stvarnu inteligenciju. O\u010daran njenim sna\u017enim karakterom, slaba\u0161ni
Ferdinand \u017eeleo je da se njome o\u017eeni, dok je kraljica Elizabeta, nepopravljiva sanjalica, neve\u0161to
skrivala svojom blagom za\u0161titom ovu idilu koja je tek bila na pomolu. Kada je afera stigla do u\u0161iju
Karola I, iskrsla je drama. Besan na prestolonaslednikovu sklonost da se zaljubljuje u dvorkinje, i
na suprugu koja je sa velikom lakoumno\u0161\u0107u potpomagala ose\u0107anja dve mlade osobe, kralj je rasturio
lepi plan, udaljio Helenu Vakaresku sa dvora, i jadnu Elizabetu poslao u izgnanstvo u Veneciju.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to kralj Milan Obrenovi\u0107 nije uspeo, jer je kralj Aleksandar bio neumoljiv, uspeo je rumunski kralj Karol I, da mladom sanjaru, prestolonasledniku Ferdinandu, utera strah u kosti i jednostavno mu jednog dana saop\u0161ti ko \u0107e biti njegova budu\u0107a supruga. O tome Gotje pi\u0161e slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n

Upozoren aferom Vakaresku, Karol I je re\u0161io da prestolonaslednika \u0161to pre o\u017eeni kako bi dinasti\u010dki
kontinuitet bio obezbe\u0111en jednom vezom dostojnom po\u0161tovanja, koja ne bi izazivala smeh Evrope na
\u0161tetu rumunske monarhije. Obavestio je u poverenju svoga ro\u0111aka Vilhelma II, cara Nema\u010dke od
1888, i zamolio ga da na\u0111e odgovaraju\u0107u partiju za Ferdinanda.<\/em> Vilhelm II bacio je oko na svoju ro\u0111aku, mladu i divnu Mariju iz Velike Britanije, k\u0107erku vojvode od Edinburga, unuku kraljice Viktorije koja ju je ne\u017eno zvala “Misi”.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Uprkos dogovorenom braku, koji ne mora nu\u017eno biti lo\u0161, kralj Ferdinand I i kraljica Marija imali su uspe\u0161an brak i izrodili \u0161estoro dece. Uspeli su da nakon zavr\u0161etka Prvog svetskog rata ostvare navodni “vekovni san” i povrate “Veliku dr\u017eavu Mihaja Hrabrog”. Mihaj Hrabri ili Mihai Viteazul (potpisivao se kao \u201eMichael Valachiae Transalpinae Woivoda<\/em>…), bio je vla\u0161ki vladar iz 16. veka, u \u010dije vreme su upravo preci Elene Vakaresku po maj\u010dinoj liniji (F\u0103lcoianu), bili istaknuta bojarska porodica, dok su po o\u010devoj liniji Vakaresku smatrani jednom od najstarijih bojarskih porodica u Vla\u0161koj. Me\u0111utim, kao \u0161to je re\u010deno, po Ustavu iz 1866. ona nije mogla biti kraljica svoje zemlje, jer je to mesto bilo rezervisano samo za strane princeze i plemkinje. <\/p>\n\n\n\n

Uprkos tome \u0161to nije mogla postati kraljica, \u0161to zbog ustava, \u0161to zbog protivljenja kralja, ova “rumunska Draga”, iako izme\u0111u nje i Ferdinanada nije postojala ni blizu strasna ljubav kao izme\u0111u nesre\u0107nog srpskog kraljevskog para, je kao dvorska dama kraljice Elizabete imala prilike da upozna mnoge \u010dlanove evropskih kraljevskih ku\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Suvereni Srbije<\/strong><\/h5>\n\n\n\n

Memoarska dela i ono \u0161to je u njima izneseno, uvek treba konzumirati sa odre\u0111enom dozom sumnje, preispitivati pro\u010ditano i upore\u0111ivati sa drugim izvorima, kako bi se do\u0161lo do \u0161to istinitijeg prikaza. Pored toga \u0161to se u memoarima uglavnom radi o subjektivnom do\u017eivljaju pisca, koji je po pravilu vrlo \u010desto obojen izvesnim predrasudama ili emocijama, se\u0107anja su vrlo varljiva, posebno ako su stavljena na papir nekoliko godina ili decenija nakon doga\u0111aja o kojem se pi\u0161e. Ne treba odbaciti ni odre\u0111ene interese koji se kratkoro\u010dno ili dugoro\u010dno ostvaruju putem ovakvih knjiga. Li\u010dno sam uvek bio nepoverljiv prema memoarima u kojima je od re\u010di do re\u010di navedena konverzacija dve osobe, jer smatram skoro pa nemogu\u0107im da tre\u0107a osoba zapamti i nakon nekoliko godina zapi\u0161e ta\u010dan sadr\u017eaj i redosled razgovora kojem je prisustvovala. <\/p>\n\n\n\n

Poglavlje knjige “Kraljevi i kraljice koje sam poznavala” u kojem dvorska dama Vakaresku opisuje svoja se\u0107anja na susrete sa srpskim vladarima, nosi naslov “Suvereni Srbije” i po\u010dinje utiscima o Majskom prevratu i poslednjim Obrenovi\u0107ima. <\/strong>Ovom prilikom se zahvaljujem na pomo\u0107i Dejanu Vukeli\u0107u, kao i Ivanu Radosavljevi\u0107u koji mi je ustupio prevod pomenutog poglavlja na srpski jezik.<\/p>\n\n\n\n

Majski prevrat<\/h6>\n\n\n\n

“Jezivi odsjaj tragedije i krvi sad pada na njihovu uspomenu, a s vremenom ne samo \u0161to ne\u0107e potonuti u zaborav, koji bi ih mo\u017eda progutao da su umrli prirodnom i mirnom smr\u0107u, nego \u0107e se pridru\u017eiti onim \u017ertvama kobi \u010dije su pri\u010de me\u0111u najuzbudljivijima u istoriji ili knji\u017eevnosti. Zauze\u0107e mesto pored Magbeta za onom jezovitom trpezom, pored Hamleta na terasi Elsinora, pored Ri\u010darda Tre\u0107eg na glavnom bojnom polju, uz Edipa, Jokastu i Hekubu, na vrhuncima u\u017easne sudbine \u2013 toliko u\u017easne da \u0107e sve njihove gre\u0161ke biti izbrisane silinom njihovih patnji i strahotom poslednjih \u010dasaka koje su proveli na ovoj zemlji.”<\/p>\n\n\n\n

Kapetan Milo\u0161 Obrenovi\u0107 i Marija Katard\u017ei<\/h6>\n\n\n
\n
\"\"<\/a>
Marija Katarad\u017ei Obrenovi\u0107, majka kralja Milana<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Otac kralja Milana bio je oficir u rumunskoj vojsci \u2013 visok, zgodan, razmetljiv, ljubazan i dobrodu\u0161an \u010dovek, koji nije bio posebno bogat, niti je ikad sanjao da \u0107e mu sin jednog dana postati kralj, jer se uvek smatralo da \u0107e Mihailo, njegov brat od strica, imati naslednika. Za to vreme, kapetan Milo\u0161 Obrenovi\u0107, konji\u010dki oficir u rumunskoj vojsci, o\u017eenio se jednom od najlep\u0161ih \u017eena koje su ikad postojale \u2013 gospo\u0111icom Marijom Katar\u017ei. <\/p>\n\n\n\n

Marija Katar\u017ei poticala je iz dobre, mada nikad slavne niti naro\u010dito stare rumunske porodice. Predstavljala je najfiniji tip moldavske lepote, a klasi\u010dnu \u010distotu njenih crta, \u010dudesnu boju i izra\u017eajnost njenih velikih, zelenih o\u010diju, graciozni nagib malene glave i blagost u opho\u0111enju jo\u0161 uvek u razgovorima pominju oni njeni jo\u0161 uvek \u017eivi savremenici koji su je poznavali.<\/p>\n\n\n\n

Kralj Milan Obrenovi\u0107<\/h6>\n\n\n
\n
\"\"<\/a>
Milan Obrenovi\u0107 u mladosti<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Sticajem okolnosti, u najranijem detinjstvu ime kralja Milana \u010dula sam toliko \u010desto da mi je postao sasvim poznat mnogo pre nego \u0161to sam ga upoznala. Imali smo istu guvernantu. Na\u0161a u\u010diteljica, \u0160kotlan\u0111anka, gospo\u0111ica Alen, mnogo godina pre nego \u0161to je do\u0161la kod nas nadgledala je njegovo obrazovanje, u Rumuniji, u ku\u0107i njegove majke i bake. Stoga smo svakodnevno slu\u0161ali pri\u010de o njegovoj \u017eivahnoj prirodi i neobuzdanom pona\u0161anju, o dobrom i plemenitom srcu, a zidovi na\u0161e u\u010dionice bili su prekriveni portretima kneza Milana u prvom de\u010da\u010dkom odelu, osmogodi\u0161njeg kralja Milana u dubokim \u010dizmama, kralja Milana u srpskoj narodnoj no\u0161nji i, kona\u010dno, u uniformi srpskog generala. Bio je pronicljiv, zgodan i pametan, ali izuzetno mnogo razma\u017een; pored toga, vrlo je dobro znao da njegova sudbina ne\u0107e biti sli\u010dna sudbinama njegovih ro\u0111aka. Jednog dana \u0161etale smo ulicama Bukure\u0161ta, gospo\u0111ica Alen i ja. Tada sam imala oko trinaest godina, bila sam stidljiva devoj\u010dica na pragu adolescencije, i ni\u0161ta mi nije zna\u010dilo to \u0161to je nekada\u0161nji \u0111ak moje guvernante tada bio u poseti na\u0161oj zemlji i kralju; iznenada, pa\u017enju su nam privukli jurnjava duga\u010dkog niza ko\u010dija, topot kopita i mnogobrojna pratnja koju su \u010dinili konjanici u blistavoj opremi . Nalazili smo se ispred dvora i, kao \u0161to je uobi\u010dajeno u takvim prilikama, gomila radoznalaca okupila se da vidi ulazak kraljevskog gosta. Ko\u010dija kralja Milana zaustavila se ispred stepeni\u0161ta i izgledalo je da \u0107e odmah u\u0107i u dvor, kad li se iznenada okrenuo, odgurnuo u stranu grupu oficira okupljenu oko njega, uputio se k nama, naklonio i rekao: \u201eZar vi niste gospo\u0111ica Alen? Siguran sam da jeste, ne mogu zaboraviti va\u0161e lice \u010dak ni posle toliko godina. Nikad vas nisam zaboravio, i pamtim kako ste me vodili u \u0161umu Baneasa, a ja sam vam se dr\u017eao za skut, jer su mi bili ispri\u010dali stra\u0161ne pri\u010de o vukovima, te sam se mnogo pla\u0161io da \u0107e do\u0107i vuk i sko\u010diti na mene.\u201c<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Milo\u0161 Jevremov Obrenovi\u0107, otac kralja Milana<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Kralj Milan bio je visok, kr\u0161an, imao je \u0161iroka ramena, dok je govorio njegovo mlado lice se zarumenelo, a izme\u0111u re\u010denica je grizao usne i nastavljao bezmalo i ne \u010dekaju\u0107i odgovor. Na lice mu je padala blaga senka belog pera s visoke vojne kacige \u2013 iz o\u010diju su mu izbijali veselje, dobro raspolo\u017eenje i sre\u0107a. Tada sam ga prvi put videla; a kasnije, slu\u0161aju\u0107i pri\u010de o njegovoj munjevitoj karijeri, o nepromi\u0161ljenim postupcima, o sve ve\u0107oj surovosti i ljubavi k novcu, uvek sam ga se se\u0107ala onako kako sam ga videla tog dana, u jednom od onih spontanih \u010dinova ljubaznosti i dobrote koji pridaju vi\u0161e sjaja \u017eivotu jednog monarha od drugih, briljantnijih dela.<\/p>\n\n\n\n

Drugi put sam srela oca kralja Aleksandra u Karlsbadu, godinu dana pre njegove smrti. Toliko \u010dari i mladala\u010dke radosti je bilo nestalo s njegovog lica i iz dr\u017eanja da ga nikako ne bih ni prepoznala da mi nisu roditelji, s kojima se dobro poznavao, i koji su mi \u010desto govorili o njegovom \u0161armu i ugla\u0111enosti, skrenuli pa\u017enju na njegovu jo\u0161 uvek krepku figuru, dok je hodao prema nama izme\u0111u drve\u0107a u parku, gde smo sedeli, piju\u0107i popodnevnu kafu s mlekom, kao \u0161to je obi\u010daj u \u010ce\u0161koj. Pri\u0161ao nam je i nenametljivo, uz sme\u0161ak, odmah zamolio da ga upoznaju sa mnom. Zapo\u010deo je razgovor o knji\u017eevnosti i slikarstvu, iz kog sam ubrzo zaklju\u010dila da je kralj veliki poznavalac knjiga, naro\u010dito poezije, ali smo ubrzo okrenuli na pre\u0161nije teme u vezi s politikom u njegovoj i na\u0161oj zemlji, a na kraju smo govorili o jednoli\u010dnosti kraljevskog \u017eivota. Nasmejav\u0161i se kratko i ironi\u010dno, pomenuo je sve one varke i trikove koji prate taj polo\u017eaj, rekav\u0161i: \u201eNe mo\u017eete ni da zamislite koliko u\u017eivam u potpunoj slobodi. Oduvek sam sanjao o tome da \u017eivim nezavisno, a imam dovoljno rumunske krvi u venama da \u010dak za\u017ealim \u0161to nisam u mogu\u0107nosti da \u017eivim u veselom, \u017eivahnom Bukure\u0161tu i da jurim kroz gu\u017evu njegovih ulica brzinom kojom me ponesu va\u0161i izvanredni konji. Nikad se ne\u0107u osloboditi nevolje i nerviranja koje \u010dovek mora trpeti usled povezanosti s prestolom, \u010dak ni sada, kad sam uspeo da se otresem svog polo\u017eaja. Za presto \u0107u uvek biti vezan zbog Sa\u0161e \u2013 mislim na svog sina, kralja.\u201c Glas mu je omeknuo, a u lepim o\u010dima zaiskrio ne\u017ean sjaj. \u201eOn je pametan de\u010dko, ali je u mentalnom smislu kratkovid skoro koliko i u materijalnom \u2013 a bezmalo je slep, znate. Nosi najja\u010de nao\u010dare koje mo\u017eete zamisliti. Isuvi\u0161e je dobar \u2013 voli da veruje ljudima \u2013 ne podnosi nepoverenje, za razliku od mene; a u na\u0161em srpskom kraljevstvu ne verujem nikom ko mi je jednom pre\u0161ao preko praga, ma da mi je i najbolji prijatelj. Osim toga, Sa\u0161a je podizan na tako neobi\u010dan na\u010din; s jedne strane su ga toliko razmazili, a s druge strane je trpeo vrlo grub odnos. Donekle mu je te\u0161ko palo to \u0161to je najpre li\u0161en majke, pa onda i mene \u2013 un orph\u00e9lin artificiel<\/em> (na silu siro\u010de), tako ga ponekad zovem, jadno dete. Ali narod ga ba\u0161 voli. Rastao im je pred o\u010dima, gledali su kako svaki dan postaje sve sli\u010dniji njima, a sve razli\u010ditiji od mene. Pih! Kakav bi mu \u017eivot bio kad bi znao, kao \u0161to ja znam, da \u010dovek mnoge no\u0107i mora da probdi kuju\u0107i planove i raspetljavaju\u0107i intrige!\u201c<\/p>\n\n\n

\n
\"Kralj<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Na nekoliko sekundi, dobro\u0107udni osmeh kralja Milana je nestao, pogled mu je postao o\u0161tar, a oko usta su mu se urezale linije ogor\u010denja i tvrde odlu\u010dnosti. Ali uskoro mu se povratio osmeh i razgovor je potekao drugim pravcem.<\/p>\n\n\n\n

Cele ve\u010deri nisam uspela progovoriti ni o \u010demu drugom osim o \u0161armu i lepoj erudiciji biv\u0161eg kralja, te su opet sasvim nestale sve one pogane pri\u010de i bujica ogovaranja i olajavanja koja bi potekla u mom prisustvu pri svakom pomenu njegovog imena. Narednog dana, dok sam sedela u hotelskom vrtu, primetila sam njegovu visoku priliku izme\u0111u drve\u0107a, nedaleko od klupe na kojoj sam sedela. Po\u0161to je poslao svoju vizitkartu u hotel, kralj Milan je seo nedaleko od mene. Nije me primetio, sve vreme utonuo u sanjarenje \u2013 jedno od onih tu\u017enih raspolo\u017eenja koja \u010desto obuzmu ljudska bi\u0107a kad im jedino dru\u0161tvo pravi sopstvena du\u0161a. O\u010digledno ga je spopalo ose\u0107anje poti\u0161tenosti. Pustio je da mu iz opu\u0161tene ruke na po\u0161ljun\u010danu stazu padne debeo \u0161tap za hodanje. Skinuo je \u0161e\u0161ir \u0161irokog oboda, a na \u010delu mu se ukazalo toliko nakupljene tuge da me je nesvesno obuzelo ose\u0107anje sa\u017ealjenja, te sam sedela \u0161to sam mirnije mogla, da ne uznemirim tog brigama obuzetog \u010doveka utonulog u sanjarenje.<\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda su u tom \u010dasu neko predose\u0107anje, nekakav strah za budu\u0107nost njegovog voljenog sina Sa\u0161e, usamljenog mladog kralja, koji je bio u Beogradu, daleko od oca i majke, obuzeli tog sna\u017enog \u010doveka, koji je toliko voleo u\u017eivanja, terevenke i novac; mo\u017eda se na njega spustila senka njegovog sopstvenog kraja koji se pribli\u017eavao.<\/p>\n\n\n\n

Kraljica Natalija Obrenovi\u0107<\/h6>\n\n\n
\n
\"\"<\/a>
Natalija Obrenovi\u0107<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

\u0160to se ti\u010de mog prvog susreta s kraljicom Natalijom, on se odigrao vrlo brzo posle njenog razvoda, kad je do\u0161la u posetu na\u0161em dvoru. Svi smo oti\u0161li na stanicu da vidimo njen dolazak, jer nam je bila utoliko zanimljivija i privla\u010dnija \u0161to nije pripadala kraljevskoj porodici, kao i zato \u0161to je po maj\u010dinoj liniji bila u rodu s velikim brojem rumunskih porodica. Ro\u0111aci njenog mu\u017ea nikad nisu posebno lepo govorili o njoj, pa smo kasnije i sami po\u010deli da je smatramo najobi\u010dnijom skorojevi\u0107kom, koja se uvek trudila da svakoga ubedi da joj je visoki polo\u017eaj donela plemenitost roda, a ne lepota i dobra sre\u0107a. Tu odba\u010denu kraljicu posmatrali smo vi\u0161e s radoznalo\u0161\u0107u nego sa sa\u017ealjenjem, zbog govorkanja o njenim ambicioznim planovima, o \u017eelji da navede Srbe na to da omrznu svog kralja i da, na kraju, zauzme njegovo mesto na prestolu, a tako\u0111e i zbog zlobnih anegdota o njenim pretenzijama, koje su se \u0161irile poput \u0161umskog po\u017eara. Podr\u0161ku joj je davao jedino na\u0161 kralj, i uvek je pominjao veliki takt i uslu\u017enost s kojima ga je do\u010dekala u Beogradu. Mada je ostavljala utisak krupne i te\u0161ke \u017eene, u tom \u010dasu je bila slika i prilika gorde lepote i zdravlja. Me\u0111utim, u svakom njenom koraku i pokretu \u010dak i ne naro\u010dito pa\u017eljiv posmatra\u010d mogao je primetiti jedinstvenu me\u0161avinu straha i odlu\u010dnosti, bojazan da ne izgubi ni atom dostojanstva, ali i bri\u017eno staranje da ostavi utisak potpune opu\u0161tenosti; u\u017easno se naprezala da prona\u0111e ta\u010dnu meru nadmenosti i prisnosti koja se tra\u017ei u kralji\u010dinom pona\u0161anju, i bilo je o\u010digledno da je stalno pro\u017eima ista misao: \u201eJa sam kraljica; moram postupati, ose\u0107ati i govoriti kao kraljica.\u201c Nosila je haljinu od crnog satena, bogato ukra\u0161enu zvezdama i biserima. Na ramena su joj padali talasi divne crne kose, koja joj je obuhvatala \u010dak i vrat pri svakom pokretu. Njen ten, svetao ali rumen, jedan od najlep\u0161ih koje sam ikad videla, davao joj je izgled jedrog planinskog bo\u017eanstva, vile sa\u010dinjene od tvari manje eteri\u010dne nego \u0161to to obi\u010dno zami\u0161ljamo kad je re\u010d o vilama. Bi\u0107e koje nastanjuje zemlju oblaka i oluja nu\u017eno mora predstavljati snagu i smelost: tako je kraljica Natalija odavala utisak nekakve divlje boginje stenja i pustopoljina. Me\u0111utim, onaj tajanstveni sastojak koji obezbe\u0111uje obrazovanje i, mo\u017eda, nasle\u0111e \u2013 ono je ne sais quoi<\/em> kojim se odlikuju kraljice i vojvotkinje i one malobrojne sre\u0107nice koje jesu kraljice iako nikad nisu pri\u0161le ni blizu prestola, i jesu vojvotkinje iako nikad nisu ponele plemi\u0107ku krunu \u2013 nije bio prisutan da ovoj balkanskoj lepotici podari osoben tip veli\u010danstvenosti usred nesre\u0107ne sudbine. Ne mogu da se ne setim onog \u0161to je rekao jedan veliki pisac: \u201eNesre\u0107na \u017eena treba da ima veliku inteligenciju da bi svoju nesre\u0107u mogla nositi kao dijademu, a svoje suze kao krunu.\u201c A tu vrstu inteligencije kraljica Natalija nikada nije posedovala, mada je besprekorno \u010destita i srce joj je ne\u017eno.<\/p>\n\n\n\n

Kada je, na primer, u\u0161la u veliki salon u zamku Pele\u0161 blizu grada Sinaje, idu\u0107i pored na\u0161e kraljice Karmen Silve, mogla se videti ogromna razlika. Na\u0161a kraljica, od detinjstva naviknuta na ulogu javne li\u010dnosti, igrala ju je bez ikakvog napora i uvek je uspevala da potisne sopstvenu li\u010dnost u \u017eelji da izmami du\u0161u i misli onih s kojima razgovara. Kraljica Natalija govorila je isklju\u010divo o sebi, o svojim idejama o Srbiji, o njenom stanovni\u0161tvu, o vojsci, o suverenima koje je upoznala; tokom tih sati provedenih u razgovoru sagledali smo upadljivu, stra\u0161nu gre\u0161ku koja je obele\u017eila \u010ditav njen \u017eivot \u2013 gre\u0161ku koja nam je odmah pomogla da razumemo za\u0161to su se njene izvanredne osobine, \u010distota i dobre namere pokazale beskorisnim. Za razliku od svih drugih kraljica, kraljica Natalija je insistirala na tome da njene privatne stvari, njene sva\u0111e s mu\u017eem, njeno nezadovoljstvo \u0161to je ostavljena zbog druge \u017eene, budu razmatrane kao da su dr\u017eavni poslovi.<\/p>\n\n\n\n

Posle zvani\u010dnog ru\u010dka obe kraljice povukle su se u Isto\u010dnja\u010dku sobu u zamku, gde su me pozvale da im se pridru\u017eim. Odaja je bila ispunjena mirisom cve\u0107a, koji je prizivao zvuk planinske bujice u tu zagu\u0161ljivu atmosferu. Vrata smo ostavili otvorenim, a ble\u0161tavo svetlo palilo je pravu vatru zlatnim zracima koji su se odbijali od zidova, presvu\u010denih bogato izvezenom svilom, dok su oko stolica sevale zlatne i srebrne strelice.<\/p>\n\n\n\n

Kraljica Natalija u crnoj haljini \u010dinila je kontrast tom luksuzu i azijatskoj rasko\u0161i. Milo lice Karmen Silve i njena ne\u017ena, bela rumunska no\u0161nja delovali su kao pahulja beline koja je sa zapadnog neba pala u sobu dostojnu snova o arabijskim no\u0107ima. Kraljica Natalija nervozno se poigravala lepezom, isprva ne znaju\u0107i kako da zapo\u010dne razgovor. Zatim, iznenada, kao da je osetila neki neodoljiv poriv, rekla je: \u201eJutros nisam primila pismo od Sa\u0161e. Veoma sam zahvalna \u0161to dana\u0161nji dan, ovako zabrinuta, mogu provesti s va\u0161im veli\u010danstvom. Kad sam sama, mogu samo da \u0161etkam gore\u2013dole i da pla\u010dem.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eDa li vam dete pi\u0161e svakoga dana?\u201c, kazala je kraljica ne\u017eno; \u201eTo je velika uteha.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eSvakoga dana? O, ne, samo jednom nedeljno; ali pismo je trebalo da stigne danas. Cele nedelje \u017eivim \u010dekaju\u0107i da do\u0111e ovaj dan.\u201c Onda se zaustavila i rekla: \u201eMogu li da zatvorim vrata? Ovo stra\u0161no svetlo mi toliko smeta o\u010dima.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Preduhitrila sam gest te jadne kraljice, a dok su se vrata zatvarala, zidovi i name\u0161taj tonuli su u crvenkastu, sanjivu, prelepu izmaglicu; sva krasota letnjeg dana i ose\u0107anje radosti ostali su napolju, a ona bujica se vi\u0161e nije \u010dula. Na\u0161a kraljica nadovezala se na njene prethodne re\u010di: \u201eO\u010dekujete i \u010dekate. O, ne pla\u010dite, dogod imate \u0161ta da \u010dekate, \u010demu da se radujete.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201ePogledajte\u201c, rekla je kraljica Natalija, \u201eevo mog de\u010daka kad je imao sedam godina, a evo kako izgleda sada; zgodan mladi\u0107, i toliko me voli. Bojim se da \u0107e ga nau\u010diti da me mrzi \u2013 da \u0107e ga nau\u010diti da postane grub, sebi\u010dan i kukavica. O, \u0161ta sve \u017eelimo da postanu na\u0161a deca! Kakvi heroji i kakvi sveci!\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eDa je heroj, umro bi mlad\u201c, odgovorila je kraljica Elizabeta. \u201eDa je svetac, morao bi da pretrpi mnoge patnje da bi postao svetac. Po\u017eelite mu da bude samo dobar \u010dovek. Sva ljudska radost dolazi od dobrote.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eAli on \u0107e biti kralj \u2013 velika, va\u017ena li\u010dnost.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eAvaj!\u201c, rekla je Karmen Silva, \u201eNije li najve\u0107a, najva\u017enija stvar na svetu da bude dobar kralj, bez mnogo buke? O\u010dekujete li da ga ponovo vidite uskoro?\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eO, da, mo\u017eda; ali nikad, nikad on vi\u0161e ne\u0107e biti samo moj. Nikad vi\u0161e ne\u0107e biti samo moj Sa\u0161a.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eKralji\u010dino dete ne pripada kraljici, nego narodu, koji ga \u010duva i voli; i sudbini, i Bogu.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eDa, narodu, sudbini, Bogu\u201c, ponovila je kraljica Natalija. Na \u010delu joj se nije pokazalo nikakvo predose\u0107anje kad je odlu\u010dno podigla glavu.<\/p>\n\n\n\n

Draga Ma\u0161in, dvorska dama kraljice Natalije<\/h6>\n\n\n
\n
\"\"<\/a>
Draga Ma\u0161in, budu\u0107a kraljica Srbije Draga Obrenovi\u0107<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Na jednoj vrtnoj zabavi u Parizu \u2013 na jednom od onih skupova \u010dija je svrha jedino da zvanice prika\u017eu svoje prole\u0107ne toalete i da slu\u0161aju prijatnu muziku, u sredi\u0161tu jedne grupe dama prepoznala sam kraljicu Nataliju, i \u010dak sam stekla utisak da se nije mnogo promenila, mada se sad ve\u0107 bila sasvim raskrupnjala, a ten joj vi\u0161e nije bio onako blago rumen nego intenzivnije crven. Delovala je depresivnije i dostojanstvenije nego u Rumuniji.<\/p>\n\n\n\n

Iznela sam stolicu na terasu i sela da posmatram tu veselu scenu. Morala sam da sa\u010dekam neke prijateljice koje su mi tu zakazale sastanak. Dve dame su privukle stolice blizu mesta gde sam sedela. Jedna od njih, Francuskinja, naklonila mi se, dok mi je druga, koju nisam poznavala, okrenula le\u0111a. Nosila je jednostavnu, sivu svilenu haljinu, a \u010dim je progovorila prepoznala sam dug, otegnut akcenat kakav imaju Rusi kad govore francuski. Bila je to gospo\u0111a Draga Ma\u0161in, budu\u0107a zlosre\u0107na kraljica; iako je u to vreme nisam poznavala, nesvesno sam se zainteresovala za nju, pa sam \u010dak po\u017eelela da mi se uka\u017ee prilika da je vidim s lica, kad sam s \u010du\u0111enjem \u010dula kako raspevanim tonom ka\u017ee: \u201eZar ja da se udam! Ne bih ni sanjala o tome. Ja sam stara \u017eena\u201c \u2013 pritom se nasmejala \u2013 \u201ezavr\u0161ila sam sve \u0161to sam imala sa Satanom i njegovim rasko\u0161ima. Osim toga, vi\u0161e me niko uop\u0161te ne prime\u0107uje.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Druga dama se tiho usprotivila, a onda je nametljivi glas nastavio. \u201eNisam koketa, nisam namigu\u0161a, niti jedna od onih u\u017easnih zabavnih osoba! Moja jedina \u017eelja usredsre\u0111ena je oko jedne misli \u2013 da udovoljim njoj.\u201c I onda je pokazala prema travnjaku, tamo gde je stajala kraljica Natalija.<\/p>\n\n\n\n

\u201eVodite li prijatan \u017eivot?\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eDa, ali veoma miran. Bila sam toliko nesre\u0107na, toliko neshva\u0107ena, toliko me je zloupotrebila porodica mog supruga nakon njegove smrti da \u017eudim jedino za spokojem. Bijaric je mirno mesto, a kraljica je toliko dobra da sam se veoma vezala za nju. Mnogo sam vi\u0161e od obi\u010dne dvorske dame.\u201c Ponovo sam za\u010dula taj duboki, grleni smeh koji je svedo\u010dio o jakoj li\u010dnosti, mada je re\u010dima to poku\u0161avala da porekne ili prikrije. \u201ePonekad sam joj \u010dak li\u010dna slu\u017eavka. Volim da \u010de\u0161ljam njenu prekrasnu crnu kosu; a onda jedna drugoj pripovedamo svoje \u017eivotne pri\u010de. I ona se napatila. Kako je to u\u017easno, o, kako je sigurno u\u017easno biti kraljica! Kako ijedna razumna \u017eena mo\u017ee zavideti kraljici?\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201ePst!\u201c, i druga dama je ne\u0161to pro\u0161aptala u uho svojoj drugarici, pa se nepoznata dama naglo okrenula u stolici i pogledala me pravo u lice. Izraz lica bio joj je dobro prora\u010dunat tako da deluje \u0161armantno, a da ne privla\u010di pa\u017enju; mada su joj crte lica bile ne\u017ene, nedostajala im je prefinjenost, a nos joj nije imao klasi\u010dnu liniju, dok su joj se usta nervozno trzala, kao da bi se nasme\u0161ila, ali nema hrabrosti za to. Sjajna, crna kosa talasala joj se oko niskog \u010dela ve\u0107 izbrazdanog borama, koje tu nisu urezale godine nego nepokolebljiva, odlu\u010dna misao i delovanje. Jedino su joj o\u010di i obrve bile savr\u0161ene, i svedo\u010dile o mo\u0107i isto\u010dnja\u010dke hurije. O\u010di su joj gledale uprazno, kao da zure u neki udaljeni prizor, no ipak, kad su se usredsredile na scenu pred sobom, blesnule su odlu\u010dno\u0161\u0107u i autoritetom. Stas joj je bio krhak, a dr\u017eanje skromno. Ubrzo je povukla pogled koji je po\u010divao na mom licu, i razgovor su nastavile u istom pravcu.<\/p>\n\n\n\n

Gospo\u0111a Draga Ma\u0161in ponovo je opisivala tegobe svog \u017eivota i prikazivala je u hiljadama detalja kako je kraljica Natalija dobra prema njoj, dok se sumrak polako spu\u0161tao na taj pariski vrt, a na nas se spu\u0161tala atmosfera mira. \u017divahni \u017eamor glasova i melodije vojne muzike, poslu\u017eitelji koji su nas obilazili nose\u0107i poslu\u017eavnike pune vo\u0107a, sladoleda i vina, lagani dodir koji je sanjivo sunce bacalo na muslinske draperije i \u0161alove, sve je delovalo smiruju\u0107e na \u010dula u tom satu opu\u0161tenog zadovoljstva.<\/p>\n\n\n\n

\u201eO, tako smo sre\u0107ne u Francuskoj\u201c, nastavila je gospo\u0111a Draga, uzimaju\u0107i \u010da\u0161u \u0161ampanjca i otmeno je prinose\u0107i usnama. \u201eNikad se ne bih vra\u0107ala u Srbiju ako ne moram.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eAli ko ili \u0161ta bi moglo da te natera da se vrati\u0161 u tu odvratnu zemlju?\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eO, nije ona odvratna; to je moja zemlja; ali tamo imam neprijatelje, a ovde me svi vole. Ali razume\u0161, kraljica je veoma posve\u0107ena majka. Jednog dana \u0107e po\u017eeleti da sina vi\u0111e vi\u0161e nego \u0161to ga vi\u0111a u Bijaricu, gde on dolazi samo nakratko. Vrati\u0107e se u Beograd i ja \u0107u morati da je pratim, a ako odlu\u010di da tamo ostane za stalno \u2013 pa, onda mogu da se pozdravim s flertovanjem; mogu da otpi\u0161em svaku nadu da \u0107u se udati. Ali ne\u0107u se ponovo udavati; suvi\u0161e sam stara i neugledna, i ne flertujem. Pored toga, verovatno sam \u010dak i zaboravila svoj maternji jezik. Postala sam tolika kosmopolitkinja, zamisli samo, kad je mladi kralj letos dolazio u Bijaric, otkrio je da ima mnogo re\u010di na srpskom koje ne razumem, pa se smejao \u2013 i zadirkivao me.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Kralj Aleksandar Obrenovi\u0107, kraljica Natalija i dvorska dama Draga Ma\u0161in u Bijaricu<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

\u201eKakav je mladi kralj?\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eNije lep \u2013 jo\u0161 uvek je dete po tome kako razmi\u0161lja i kako se pona\u0161a \u2013 \u010dak je neugledan, moglo bi se re\u0107i, i veoma kratkovid. Poku\u0161ale smo da ga u\u010dimo da ple\u0161e, ali delovao je nezgrapno po put medveda koji igra po u\u017earenom ugljevlju. Tako\u0111e je pravi mladi divljak \u2013 ne ume da se nakloni, ne ume da se obrati dami. Ali, mlad je \u2013 jo\u0161 uvek je dete. Zamolio me je da igram valcer s njim, jer se nije usudio da sebi dozvoli da to predlo\u017ei ijednoj drugoj prisutnoj dami. Znate, ja ne ple\u0161em; nisam plesala godinama. Rekla sam kralju: \u201eViso\u010danstvo, prestara sam za valcer\u201c, ali kraljica je insistirala da njenom sinu objasnim pojedinosti tog plesa. Ali, kralj je na\u010dinio pogre\u0161an korak; zamalo da padne, i sigurna sam da su nam se svi nasmejali.\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201ePa onda, ako ne voli\u0161 ples, ne voli\u0161 flertovanje, ako ti se ne dopada ideja da se ponovo uda\u0161, ima li \u010dega \u0161to voli\u0161?\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u201eMoju kraljicu i miran \u017eivot pored nje, i mnoge druge stvari: muziku, na primer \u2013 vojnu muziku. Ima ne\u010deg toliko neobuzdanog, toliko mo\u0107nog u vojnoj muzici. Samo poslu\u0161aj orkestar \u2013 upravo svira \u2013 hajde da pogledamo program. O, sviraju \u0160umana? Obo\u017eavam \u0160umana.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Draga je sad ustala. Bila je srednje visine, i polo\u017eila je malenu \u0161aku u finoj rukavici na mermernu balustradu terase. No\u0107 je padala, i na ne\u017enim crtama njenog lica zadr\u017eavao se slab odblesak crvene svetlosti, dok je sunce na zalasku slalo poslednji pozdrav izme\u0111u drve\u0107a u daljini. Ispod lakog vela od tila na zavojitim usnama zaigrao joj je osmeh, ubla\u017een iznenadnom ve\u010dernjom sve\u017einom. Ponovo joj se u o\u010dima javio onaj pogled prazne zagledanosti, i \u010dinilo se da zuri daleko, daleko u budu\u0107nost \u2013 daleko, daleko u dubinu krvavocrvenog sunca.<\/p>\n\n\n\n

Spora \u0160umanova melodija dopirala nam je do nogu poput talasa nekog melodi\u010dnog mora, a ta zlosre\u0107na \u017eena slu\u0161ala je istu onu muziku koja \u0107e poslednjeg dana njenog \u017eivota odjeknuti avenijama i vrtovima oko palate gde \u0107e, posle ludog o\u010dajanja i beskorisne borbe, kraljevski par le\u017eati uko\u010den i hladan.<\/p>\n\n\n\n

Izvori: Kings And Queens I Have Known - H\u00e9l\u00e8na Vacaresco, New York 1904 (prevod Ivan Radosavljevi\u0107). Orlovi i lavovi - Gi Gotje, Paideia, Beograd 2002. Vikipedija (Elena V\u0103c\u0103rescu). Fotografije: Fotomagacin<\/a>.<\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
“Kraljevi i kraljice koje sam poznavala” spada u one, kod nas malo poznate, ili bolje reći potpuno nepoznate publikacije, ali mora se priznati vrlo egzotičnog i primamljivog naslova (“Kings And Queens I Have Known”). Objavljena 1904. godine u Njujorku, nikada više nije doživela novo izdanje. Autor ove na prvi pogled intrigantne knjige sa početa prošlog veka je Elena Vakaresku, tj. Hélèna Vacaresco, kako je na naslovnoj strani potpisana. Helena je rođena u Bukureštu 1864. godine i danas je u vrlo uskim krugovima zapamćena kao rumunsko-francuska književnica plemićkog porekla, dva puta laureat Académie française, i jedina žena koja je vršila dužnost ambasadora u ondašnjoj Ligi naroda. I sa očeve i sa majčine strane vukla je plemenito poreklo od vlaških bojara. Susret koji joj je promenio život bio je onaj sa Elizabetom od Vida (poznatija po književnom pseudonimu Karmen Silva), kraljicom Rumunije. Žena kralja Karola I, koja sa svojim kraljem nije imala muškog potomstva, pozvala ju je u palatu 1888. godine. Sledeće 1889. godine, kraljev sinovac, prestolonaslednik Ferdinand od Hohencolern-Zigmaringen (Ferdinand Rumunski) izrazio je želju da oženi Helenu sa kojom se zbližio (ljubavna afera zapamćena kao Skandal Vakaresku). Ovaj nežni Hohencolern voleo je Elenu Vakaresku, muziku i botaniku. Međutim, prema Ustavu Rumunije iz 1866. godine, prestolonasledniku nije bilo dozvoljeno da se oženi Rumunkom. Rezultat afere je bio da je Elena doživotno prognana, dok je Ferdinand poslat u potragu za novom nevestom, koju je na kraju našao, po odluci svog strica kralja, u liku svoje dalje rođake Marije od Edinburga (Marie von Edinburgh), nama u Srbiji poznatije kao Marija kraljica Rumunije (1914-1927) i majka jugoslovenske kraljice Marije Karađorđević (devojačko Marie von Hohenzollern-Sigmaringen). Skandal Vakaresku Da u to vreme, srpski kralj Aleksandar Obrenović nije bio jedini romantičar i nežna duša, željna pažnje i ljubavi, objašnjava nam Gi Gotje u svojoj knjizi “Orlovi i lavovi”, gde sledećim rečima opisuje “Skandal Vakaresku”: Prestolonaslednik Ferdinand, kome je uskraćivana nežnost, zaljubio se, zapravo, jednogdana u Helenu Vakaresku, devojku iz pratnje kraljice Elizabete. Talentovana književnica koja jepisala na francuskom, i sama laureat Francuske akademije za svoje pesme. imala je lepotu o kojoj sesve do naših dana sporilo, ali stvarnu inteligenciju. Očaran njenim snažnim karakterom, slabašniFerdinand želeo je da se njome oženi, dok je kraljica Elizabeta, nepopravljiva sanjalica, neveštoskrivala svojom blagom zaštitom ovu idilu koja je tek bila na pomolu. Kada je afera stigla do ušijuKarola I, iskrsla je drama. Besan na prestolonaslednikovu sklonost da se zaljubljuje u dvorkinje, ina suprugu koja je sa velikom lakoumnošću potpomagala osećanja dve mlade osobe, kralj je rasturiolepi plan, udaljio Helenu Vakaresku sa dvora, i jadnu Elizabetu poslao u izgnanstvo u Veneciju. Ono što kralj Milan Obrenović nije uspeo, jer je kralj Aleksandar bio neumoljiv, uspeo je rumunski kralj Karol I, da mladom sanjaru, prestolonasledniku Ferdinandu, utera strah u kosti i jednostavno mu jednog dana saopšti ko će biti njegova buduća supruga. O tome Gotje piše sledeće: Upozoren aferom Vakaresku, Karol I je rešio da prestolonaslednika što pre oženi kako bi dinastičkikontinuitet bio obezbeđen jednom vezom dostojnom poštovanja, koja ne bi izazivala smeh Evrope naštetu rumunske monarhije. Obavestio je u poverenju svoga rođaka Vilhelma II, cara Nemačke od1888, i zamolio ga da nađe odgovarajuću partiju za Ferdinanda. Vilhelm II bacio je oko na svoju rođaku, mladu i divnu Mariju iz Velike Britanije, kćerku vojvode od Edinburga, unuku kraljice Viktorije koja ju je nežno zvala “Misi”. Uprkos dogovorenom braku, koji ne mora nužno biti loš, kralj Ferdinand I i kraljica Marija imali su uspešan brak i izrodili šestoro dece. Uspeli su da nakon završetka Prvog svetskog rata ostvare navodni “vekovni san” i povrate “Veliku državu Mihaja Hrabrog”. Mihaj Hrabri ili Mihai Viteazul (potpisivao se kao „Michael Valachiae Transalpinae Woivoda…), bio je vlaški vladar iz 16. veka, u čije vreme su upravo preci Elene Vakaresku po majčinoj liniji (Fălcoianu), bili istaknuta bojarska porodica, dok su po očevoj liniji Vakaresku smatrani jednom od najstarijih bojarskih porodica u Vlaškoj. Međutim, kao što je rečeno, po Ustavu iz 1866. ona nije mogla biti kraljica svoje zemlje, jer je to mesto bilo rezervisano samo za strane princeze i plemkinje. Uprkos tome što nije mogla postati kraljica, što zbog ustava, što zbog protivljenja kralja, ova “rumunska Draga”, iako između nje i Ferdinanada nije postojala ni blizu strasna ljubav kao između nesrećnog srpskog kraljevskog para, je kao dvorska dama kraljice Elizabete imala prilike da upozna mnoge članove evropskih kraljevskih kuća. Suvereni Srbije Memoarska dela i ono što je u njima izneseno, uvek treba konzumirati sa određenom dozom sumnje, preispitivati pročitano i upoređivati sa drugim izvorima, kako bi se došlo do što istinitijeg prikaza. Pored toga što se u memoarima uglavnom radi o subjektivnom doživljaju pisca, koji je po pravilu vrlo često obojen izvesnim predrasudama ili emocijama, sećanja su vrlo varljiva, posebno ako su stavljena na papir nekoliko godina ili decenija nakon događaja o kojem se piše. Ne treba odbaciti ni određene interese koji se kratkoročno ili dugoročno ostvaruju putem ovakvih knjiga. Lično sam uvek bio nepoverljiv prema memoarima u kojima je od reči do reči navedena konverzacija dve osobe, jer smatram skoro pa nemogućim da treća osoba zapamti i nakon nekoliko godina zapiše tačan sadržaj i redosled razgovora kojem je prisustvovala. Poglavlje knjige “Kraljevi i kraljice koje sam poznavala” u kojem dvorska dama Vakaresku opisuje svoja sećanja na susrete sa srpskim vladarima, nosi naslov “Suvereni Srbije” i počinje utiscima o Majskom prevratu i poslednjim Obrenovićima. Ovom prilikom se zahvaljujem na pomoći Dejanu Vukeliću, kao i Ivanu Radosavljeviću koji mi je ustupio prevod pomenutog poglavlja na srpski jezik. Majski prevrat “Jezivi odsjaj tragedije i krvi sad pada na njihovu uspomenu, a s vremenom ne samo što neće potonuti u zaborav, koji bi ih možda progutao da su umrli prirodnom i mirnom smrću, nego će se pridružiti onim žrtvama kobi čije su priče među najuzbudljivijima u istoriji ili književnosti. Zauzeće mesto pored Magbeta za onom jezovitom trpezom, pored Hamleta na terasi Elsinora, pored Ričarda Trećeg na glavnom bojnom polju, uz Edipa, Jokastu i Hekubu, na vrhuncima užasne sudbine – toliko užasne da će sve njihove greške biti izbrisane silinom njihovih patnji i strahotom poslednjih časaka koje su proveli na ovoj zemlji.” Kapetan Miloš Obrenović i Marija Katardži Otac kralja Milana bio je oficir u rumunskoj vojsci – visok, zgodan, razmetljiv, ljubazan i dobrodušan čovek, koji nije bio posebno bogat, niti je ikad sanjao da će mu sin jednog dana postati kralj, jer se uvek smatralo da će Mihailo, njegov brat od strica, imati naslednika. Za to vreme, kapetan Miloš Obrenović, konjički oficir u rumunskoj vojsci, oženio se jednom od najlepših žena koje su ikad postojale – gospođicom Marijom Katarži. Marija Katarži poticala je iz dobre, mada nikad slavne niti naročito stare rumunske porodice. Predstavljala je najfiniji tip moldavske lepote, a klasičnu čistotu njenih crta, čudesnu boju i izražajnost njenih velikih, zelenih očiju, graciozni nagib malene glave i blagost u ophođenju još uvek u razgovorima pominju oni njeni još uvek živi savremenici koji su je poznavali. Kralj Milan Obrenović Sticajem okolnosti, u najranijem detinjstvu ime kralja Milana čula sam toliko često da mi je postao sasvim poznat mnogo pre nego što sam ga upoznala. Imali smo istu guvernantu. Naša učiteljica, Škotlanđanka, gospođica Alen, mnogo godina pre nego što je došla kod nas nadgledala je njegovo obrazovanje, u Rumuniji, u kući njegove majke i bake. Stoga smo svakodnevno slušali priče o njegovoj živahnoj prirodi i neobuzdanom ponašanju, o dobrom i plemenitom srcu, a zidovi naše učionice bili su prekriveni portretima kneza Milana u prvom dečačkom odelu, osmogodišnjeg kralja Milana u dubokim čizmama, kralja Milana u srpskoj narodnoj nošnji i, konačno, u uniformi srpskog generala. Bio je pronicljiv, zgodan i pametan, ali izuzetno mnogo razmažen; pored toga, vrlo je dobro znao da njegova sudbina neće biti slična sudbinama njegovih rođaka. Jednog dana šetale smo ulicama Bukurešta, gospođica Alen i ja. Tada sam imala oko trinaest godina, bila sam stidljiva devojčica na pragu adolescencije, i ništa mi nije značilo to što je nekadašnji đak moje guvernante tada bio u poseti našoj zemlji i kralju; iznenada, pažnju su nam privukli jurnjava dugačkog niza kočija, topot kopita i mnogobrojna pratnja koju su činili konjanici u blistavoj opremi . Nalazili smo se ispred dvora i, kao što je uobičajeno u takvim prilikama, gomila radoznalaca okupila se da vidi ulazak kraljevskog gosta. Kočija kralja Milana zaustavila se ispred stepeništa i izgledalo je da će odmah ući u dvor, kad li se iznenada okrenuo, odgurnuo u stranu grupu oficira okupljenu oko njega, uputio se k nama, naklonio i rekao: „Zar vi niste gospođica Alen? Siguran sam da jeste, ne mogu zaboraviti vaše lice čak ni posle toliko godina. Nikad vas nisam zaboravio, i pamtim kako ste me vodili u šumu Baneasa, a ja sam vam se držao za skut, jer su mi bili ispričali strašne priče o vukovima, te sam se mnogo plašio da će doći vuk i skočiti na mene.“ Kralj Milan bio je visok, kršan, imao je široka ramena, dok je govorio njegovo mlado lice se zarumenelo, a između rečenica je grizao usne i nastavljao bezmalo i ne čekajući odgovor. Na lice mu je padala blaga senka belog pera s visoke vojne kacige – iz očiju su mu izbijali veselje, dobro raspoloženje i sreća. Tada sam ga prvi put videla; a kasnije, slušajući priče o njegovoj munjevitoj karijeri, o nepromišljenim postupcima, o sve većoj surovosti i ljubavi k novcu, uvek sam ga se sećala onako kako sam ga videla tog dana, u jednom od onih spontanih činova ljubaznosti i dobrote koji pridaju više sjaja životu jednog monarha od drugih, briljantnijih dela. Drugi put sam srela oca kralja Aleksandra u Karlsbadu, godinu dana pre njegove smrti. Toliko čari i mladalačke radosti je bilo nestalo s njegovog lica i iz držanja da ga nikako ne bih ni prepoznala da mi nisu roditelji, s kojima se dobro poznavao, i koji su mi često govorili o njegovom šarmu i uglađenosti, skrenuli pažnju na njegovu još uvek krepku figuru, dok je hodao prema nama između drveća u parku, gde smo sedeli, pijući popodnevnu kafu s mlekom, kao što je običaj u Češkoj. Prišao nam je i nenametljivo, uz smešak, odmah zamolio da ga upoznaju sa mnom. Započeo je razgovor o književnosti i slikarstvu, iz kog sam ubrzo zaključila da je kralj veliki poznavalac knjiga, naročito poezije, ali smo ubrzo okrenuli na prešnije teme u vezi s politikom u njegovoj i našoj zemlji, a na kraju smo govorili o jednoličnosti kraljevskog života. Nasmejavši se kratko i ironično, pomenuo je sve one varke i trikove koji prate taj položaj, rekavši: „Ne možete ni da zamislite koliko uživam u potpunoj slobodi. Oduvek sam sanjao o tome da živim nezavisno, a imam dovoljno rumunske krvi u venama da čak zažalim što nisam u mogućnosti da živim u veselom, živahnom Bukureštu i da jurim kroz gužvu njegovih ulica brzinom kojom me ponesu vaši izvanredni konji. Nikad se neću osloboditi nevolje i nerviranja koje čovek mora trpeti usled povezanosti s prestolom, čak ni sada, kad sam uspeo da se otresem svog položaja. Za presto ću uvek biti vezan zbog Saše – mislim na svog sina, kralja.“ Glas mu je omeknuo, a u lepim očima zaiskrio nežan sjaj. „On je pametan dečko, ali je u mentalnom smislu kratkovid skoro koliko i u materijalnom – a bezmalo je slep, znate. Nosi najjače naočare koje možete zamisliti. Isuviše je dobar – voli da veruje ljudima – ne podnosi nepoverenje, za razliku od mene; a u našem srpskom kraljevstvu ne verujem nikom ko mi je jednom prešao preko praga, ma da mi je i najbolji prijatelj. Osim toga, Saša je podizan na tako neobičan način; s jedne strane su ga toliko razmazili, a s druge strane je trpeo vrlo grub odnos. Donekle mu je teško palo to što je najpre lišen majke, pa onda i mene – un orphélin artificiel (na silu siroče), tako ga ponekad zovem, jadno dete. Ali narod ga baš voli. Rastao im je pred očima, gledali su kako svaki dan postaje sve sličniji njima, a sve različitiji od mene. Pih! Kakav bi mu život bio kad bi znao, kao što ja znam, da čovek mnoge noći mora da probdi kujući planove i raspetljavajući intrige!“ Na nekoliko sekundi, dobroćudni osmeh kralja Milana je nestao, pogled mu je postao oštar, a oko usta su mu se urezale linije ogorčenja i tvrde odlučnosti. Ali uskoro mu se povratio osmeh i razgovor je potekao drugim pravcem. Cele večeri nisam uspela progovoriti ni o čemu drugom osim o šarmu i lepoj erudiciji bivšeg kralja, te su opet sasvim nestale sve one pogane priče i bujica ogovaranja i olajavanja koja bi potekla u mom prisustvu pri svakom pomenu njegovog imena. Narednog dana, dok sam sedela u hotelskom vrtu, primetila sam njegovu visoku priliku između drveća, nedaleko od klupe na kojoj sam sedela. Pošto je poslao svoju vizitkartu u hotel, kralj Milan je seo nedaleko od mene. Nije me primetio, sve vreme utonuo u sanjarenje – jedno od onih tužnih raspoloženja koja često obuzmu ljudska bića kad im jedino društvo pravi sopstvena duša. Očigledno ga je spopalo osećanje potištenosti. Pustio je da mu iz opuštene ruke na pošljunčanu stazu padne debeo štap za hodanje. Skinuo je šešir širokog oboda, a na čelu mu se ukazalo toliko nakupljene tuge da me je nesvesno obuzelo osećanje sažaljenja, te sam sedela što sam mirnije mogla, da ne uznemirim tog brigama obuzetog čoveka utonulog u sanjarenje. Možda su u tom času neko predosećanje, nekakav strah za budućnost njegovog voljenog sina Saše, usamljenog mladog kralja, koji je bio u Beogradu, daleko od oca i majke, obuzeli tog snažnog čoveka, koji je toliko voleo uživanja, terevenke i novac; možda se na njega spustila senka njegovog sopstvenog kraja koji se približavao. Kraljica Natalija Obrenović Što se tiče mog prvog susreta s kraljicom Natalijom, on se odigrao vrlo brzo posle njenog razvoda, kad je došla u posetu našem dvoru. Svi smo otišli na stanicu da vidimo njen dolazak, jer nam je bila utoliko zanimljivija i privlačnija što nije pripadala kraljevskoj porodici, kao i zato što je po majčinoj liniji bila u rodu s velikim brojem rumunskih porodica. Rođaci njenog muža nikad nisu posebno lepo govorili o njoj, pa smo kasnije i sami počeli da je smatramo najobičnijom skorojevićkom, koja se uvek trudila da svakoga ubedi da joj je visoki položaj donela plemenitost roda, a ne lepota i dobra sreća. Tu odbačenu kraljicu posmatrali smo više s radoznalošću nego sa sažaljenjem, zbog govorkanja o njenim ambicioznim planovima, o želji da navede Srbe na to da omrznu svog kralja i da, na kraju, zauzme njegovo mesto na prestolu, a takođe i zbog zlobnih anegdota o njenim pretenzijama, koje su se širile poput šumskog požara. Podršku joj je davao jedino naš kralj, i uvek je pominjao veliki takt i uslužnost s kojima ga je dočekala u Beogradu. Mada je ostavljala utisak krupne i teške žene, u tom času je bila slika i prilika gorde lepote i zdravlja. Međutim, u svakom njenom koraku i pokretu čak i ne naročito pažljiv posmatrač mogao je primetiti jedinstvenu mešavinu straha i odlučnosti, bojazan da ne izgubi ni atom dostojanstva, ali i brižno staranje da ostavi utisak potpune opuštenosti; užasno se naprezala da pronađe tačnu meru nadmenosti i prisnosti koja se traži u kraljičinom ponašanju, i bilo je očigledno da je stalno prožima ista misao: „Ja sam kraljica; moram postupati, osećati i govoriti kao kraljica.“ Nosila je haljinu od crnog satena, bogato ukrašenu zvezdama i biserima. Na ramena su joj padali talasi divne crne kose, koja joj je obuhvatala čak i vrat pri svakom pokretu. Njen ten, svetao ali rumen, jedan od najlepših koje sam ikad videla, davao joj je izgled jedrog planinskog božanstva, vile sačinjene od tvari manje eterične nego što to obično zamišljamo kad je reč o vilama. Biće koje nastanjuje zemlju oblaka i oluja nužno mora predstavljati snagu i smelost: tako je kraljica Natalija odavala utisak nekakve divlje boginje stenja i pustopoljina. Međutim, onaj tajanstveni sastojak koji obezbeđuje obrazovanje i, možda, nasleđe – ono je ne sais quoi kojim se odlikuju kraljice i vojvotkinje i one malobrojne srećnice koje jesu kraljice iako nikad nisu prišle ni blizu prestola, i jesu vojvotkinje iako nikad nisu ponele plemićku krunu – nije bio prisutan da ovoj balkanskoj lepotici podari osoben tip veličanstvenosti usred nesrećne sudbine. Ne mogu da se ne setim onog što je rekao jedan veliki pisac: „Nesrećna žena treba da ima veliku inteligenciju da bi svoju nesreću mogla nositi kao dijademu, a svoje suze kao krunu.“ A tu vrstu inteligencije kraljica Natalija nikada nije posedovala, mada je besprekorno čestita i srce joj je nežno. Kada je, na primer, ušla u veliki salon u zamku Peleš blizu grada Sinaje, idući pored naše kraljice Karmen Silve, mogla se videti ogromna razlika. Naša kraljica, od detinjstva naviknuta na ulogu javne ličnosti, igrala ju je bez ikakvog napora i uvek je uspevala da potisne sopstvenu ličnost u želji da izmami dušu i misli onih s kojima razgovara. Kraljica Natalija govorila je isključivo o sebi, o svojim idejama o Srbiji, o njenom stanovništvu, o vojsci, o suverenima koje je upoznala; tokom tih sati provedenih u razgovoru sagledali smo upadljivu, strašnu grešku koja je obeležila čitav njen život – grešku koja nam je odmah pomogla da razumemo zašto su se njene izvanredne osobine, čistota i dobre namere pokazale beskorisnim. Za razliku od svih drugih kraljica, kraljica Natalija je insistirala na tome da njene privatne stvari, njene svađe s mužem, njeno nezadovoljstvo što je ostavljena zbog druge žene, budu razmatrane kao da su državni poslovi. Posle zvaničnog ručka obe kraljice povukle su se u Istočnjačku sobu u zamku, gde su me pozvale da im se pridružim. Odaja je bila ispunjena mirisom cveća, koji je prizivao zvuk planinske bujice u tu zagušljivu atmosferu. Vrata smo ostavili otvorenim, a bleštavo svetlo palilo je pravu vatru zlatnim zracima koji su se odbijali od zidova, presvučenih bogato izvezenom svilom, dok su oko stolica sevale zlatne i srebrne strelice. Kraljica Natalija u crnoj haljini činila je kontrast tom luksuzu i azijatskoj raskoši. Milo lice Karmen Silve i njena nežna, bela rumunska nošnja delovali su kao pahulja beline koja je sa zapadnog neba pala u sobu dostojnu snova o arabijskim noćima. Kraljica Natalija nervozno se poigravala…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5482,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7,143],"tags":[752,682,856,684,858,687,685,205,736,857,859],"class_list":["post-5464","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","category-o-starim-knjigama","tag-dinastija-obrenovica","tag-draga-masin","tag-elena-vakaresku","tag-kralj-aleksandar-obrenovic","tag-kralj-ferdinad-rumunski","tag-kralj-milan-obrenovic","tag-kraljica-draga-obrenovic","tag-majski-prevrat","tag-milos-obrenovic","tag-rumunija","tag-secanja-na-kralja-milana"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5464","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5464"}],"version-history":[{"count":37,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5464\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5530,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5464\/revisions\/5530"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5482"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5464"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5464"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5464"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}