{"id":5485,"date":"2023-06-06T17:16:56","date_gmt":"2023-06-06T15:16:56","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=5485"},"modified":"2023-06-06T17:36:43","modified_gmt":"2023-06-06T15:36:43","slug":"velimir-vemic-tajni-zivot-kraljeubice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/velimir-vemic-tajni-zivot-kraljeubice\/2023\/","title":{"rendered":"Velimir Vemi\u0107. Tajni \u017eivot kraljeubice"},"content":{"rendered":"\n
Povodom 120 godina od tragi\u010dnog Majskog prevrata. Jedna ru\u010dno ukori\u010dena rukopisna knjiga baca novu jarku svetlost na doga\u0111aj koji je pre 120 godina umnogome promenio srpsku istoriju. Re\u010d je o spisu osobene vrednosti iz zaostav\u0161tine Vojislava Jovanovi\u0107a Maramboa (1884-1968) koji se bavi majskom revolucijom iz 1903. godine – pri\u010dom o kraljeubici Velimiru Vemi\u0107u. Marambo je bio Beogra\u0111anin koji je svoj grad voleo do bizarnih pojedinosti. Zato je njegova pri\u010da o Velimiru Vemi\u0107u medaljon o siluetama starog Beograda, o stubovima na\u0161e pro\u0161losti, o preziru velikih prema sudbini odba\u010denih predvodnika. Marambo je Vemi\u0107ev portret satkao od iskustva jednog diplomate, arhiviste i plodnog istra\u017eiva\u010da na\u0161e ba\u0161tine. Pred nama je jedna minijatura koja upotpunjuje sagu o 1903. godini. \u010cita se kao upe\u010datljivo svedo\u010danstvo u jednom odse\u010dku. Marambova rukopisna knjiga po\u010dinje opisom redakcije “Malog \u017eurnala”, te prelomne 1903. godine, kad je u\u0161ao u svet \u017eurnalizma i literature pseudonimom MARAMBO (koji je sam skovao). <\/h6>\n\n\n\n
\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n
Uvod<\/h6>\n\n\n\n

Velimir S. Vemi\u0107, konji\u010dki oficir, zapam\u0107en je u istoriji kao jedan od zaverenika u tzv. Majskom prevratu, kada je u no\u0107i 28\/29. maja 1903. grupa ni\u017eih oficira pogazila vojni\u010dku zakletvu i na zverski na\u010din li\u0161ila \u017eivota srpski kraljevski par, poslednje Obrenovi\u0107e, kralja Aleksandra i kraljicu Dragu. Vemi\u0107 je bio jedan od direktnih u\u010desnika koji su okrvavili ruke i izvr\u0161ili kraljeubistvo u Starom konaku. Dok Dragi\u0161a Vasi\u0107 u svom delu “Devetsto tre\u0107a” navodi da je Vemi\u0107 otkrio prostoriju gde se sakrio kraljevski par, i kao \u0161to znamo, bio jedan od prvih koji su pucali i sabljama izboli poslednje Obrenovi\u0107e, Kristofer Klark, profesor evropske istorije na Kembrid\u017e univerzitetu, u svojoj knjizi navodi podatak (istorijski nepotvr\u0111en), da je nakon ubistva, oficir Vemi\u0107 uzeo za uspomenu deo kralji\u010dinih grudi, koje je odsekao i \u010duvao u koferu (vidi ni\u017ee). <\/p>\n\n\n\n

Odavno je poznato da je Vemi\u0107 bio jedan od osniva\u010da, prvih \u010dlanova i potpisnik Ustava tajne organizacije “Ujedinjenje ili smrt”, poznate i pod nazivom “Crna ruka”, koja je zvani\u010dno osnovana 1911. godine. O periodu svog \u017eivota i o radu “Crne ruke” od 1906. do 1916. godine pisao je u svojim memoarima, koje je tokom Solunskog procesa 1917. godine prepisao, i tako ih sa\u010duvao, Apisov \u0161kolski drug Rudolf Mihl. <\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Radni\u010dke novine br. 137 od 13. juna 1914<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

U\u010destvovao je u Balkanskim ratovima kao i u Prvom svetskom ratu, gde se pokazao kao sposoban oficir i imao odre\u0111ene zasluge (jedno vreme je vr\u0161io i du\u017enost komandanta Gornja\u010dkog \u010detni\u010dkog odreda, jednog od \u010detiri koje je formirala Srpska Vrhovna komanda). Jo\u0161 jednu nesperivu mrlju na vojni\u010dku karijeru bacio je doga\u0111aj iz 1913. U toku Drugog balkanskog rata 1913, iz obesti je ubio svog vojnika. Vojni sud, \u010dasnih oficira poput njega, oslobodio je Vemic\u0301a. Me\u0111utim, Vemic\u0301u je kasnije ponovo su\u0111eno i osu\u0111en je na deset meseci zatvora, ali mu je kralj Petar I, usled jakog pritiska pojedinih oficira, udelio kraljevsko pomilovanje, decembra 1913. godine. O tome pi\u0161e pomenuti Kristofer Klark u knjizi “The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914”<\/em>, gde ka\u017ee: <\/p>\n\n\n\n

“Januara 1914. godine pa\u017enja javnosti je bila usmerena na su\u0111enje kraljeubici Vemi\u0107u, koji je 1903. godine bio ozlogla\u0161en po tome \u0161to je sa sobom u koferu nosio osu\u0161eni komad mesa koji je kao trofej odsekao sa grudi kraljice Drage u no\u0107i 29. maja\/11. juna. 1903. U oktobru 1913. godine, tokom Drugog balkanskog rata, Vemi\u0107 je ubio jednog srpskog vojnika jer je bio prespor u izvr\u0161avanju nare\u0111enja i zbog toga je zavr\u0161io na vojnom sudu. Osloba\u0111aju\u0107a presuda od strane suda u kome su bili isklju\u010divo visoki oficiri, izazvala je sna\u017enu reakciju u delu beogradske \u0161tampe i Vemi\u0107u je ponovno su\u0111eno pred Vrhovnim sudom Srbije. Ali, izdr\u017eavanje kazne od deset meseci zatvora, prekinuto je kraljevskim pomilovanjem, koje je vojni vrh izvukao od kralja krajem decembra 1913. godine.”<\/p>\n\n\n\n

\n
(In January 1914, attention focused on the trial of a regicide officer by the name of Vemi\u0107, who had been notorious in 1903 for carrying about with him in a suitcase a desiccated flap of flesh that he had cut from one of Queen Draga\u2019s breasts as a trophy of the night of 11 June. In October 1913, during the Second Balkan War, Vemi\u0107 shot dead a Serbian recruit for being too slow to follow an order and was tried by a military tribunal. His acquittal by a court staffed entirely by senior officers triggered uproar in parts of the Belgrade press and Vemi\u0107 was called for a retrial before the Serbian Supreme Court. But his sentence \u2013 a mere ten months of imprisonment \u2013 was cut short by a royal pardon, extracted by the military leadership from the king at the end of December 1913.<\/em>)<\/pre>\nKlark za napisano navodi slede\u0107i izvor: Gellinek to Chief of General Staff, Belgrade, 18 January 1914, transcribed in Jelavich, \u2018What the Habsburg Government Knew\u2019, pp. 142\u20134, here p. 143.<\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
O Vemi\u0107evom \u017eivotu nakon zavr\u0161etka Prvog svetskog rata najvi\u0161e podataka ostavio je u svojim rukopisima Vojislav Jovanovi\u0107 Marambo.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Li\u010dni podaci i prebivali\u0161ta u Beogradu nakon Prvog svetskog rata<\/h6>\n\n\n\n
Zahvaljuju\u0107i digitalizovanoj dokumentaciji Arhiva Beograda uspeli smo da rekonstrui\u0161emo deo Vemi\u0107evog me\u0111uratnog \u017eivota, kada se radi o mestima boravka. Kako se mo\u017ee videti u njegovoj prijavi boravka u Beogradu, dokumentu iz 1924. godine, ro\u0111en je 3. marta 1880. godine u selu Kni\u0107, okrug Kragujeva\u010dki. Ime oca i majke, Sava i Stana. Od ostalih podataka upisao je jugoslovensko dr\u017eavljanstvo, vera pravoslavna, neo\u017eenjen. <\/p>\n\n\n\n
Sa pole\u0111ine istog dokumenta saznajemo slede\u0107e. U periodu izme\u0111u 1924. i 1944. godine promenio je sedam adresa. Godine 1924. \u017eiveo je u ulici Strahinji\u0107a bana 71, kod stanodavca Vrbica Mirka. Godine 1930. i slede\u0107e 1931. \u017eivi u ulicama Vojvode Milenka br. 20 i Kraljev trg br. 21. \u010cetiri godine kasnije, 1935, nalazimo ga u ulici Admirala Geprata br. 60a, gde rentira stan od bra\u0107e Sav\u010di\u0107. Tu se zadr\u017eao samo godinu dana i ve\u0107 25. novembra 1936. iznajmljuje stan od Aran\u0111elovi\u0107 Riste u Njego\u0161evoj ulici br. 69. U Gra\u010dani\u010dku ulicu br. 12, gde je tako\u0111e upisan kao podstanar, Vemi\u0107 prelazi 7. maja 1938. godine. Me\u0111utim, 6. novembra 1944. upisao se na istoj adresi, ali sada kao stanodavac tj. vlasnik. Tu je proveo narednih pet godina, sve do svoje smrti 18. aprila 1949. godine. Podatak iz prijave boravka, gde je navedeno poslednje prijavljeno mesto stanovanja i datum smrti, nadovezuje se na bele\u0161ku koju je u svojim zapisima ostavio Marambo: “Bio je samac, bez ijednog bli\u017eeg srodnika, pa je nekoliko dana le\u017eao mrtav me\u0111u svojim knjigama, niko nije znao da je umro…”<\/em><\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Melodramski kraj zaverenika koji je doveo Kara\u0111or\u0111evi\u0107e na vlast. Neobjavljeni rukopis Vojislava Jovanovi\u0107a Maramboa.<\/h4>\n\n\n\n
Legat Vojislava Jovanovi\u0107a Marambo-a (1884-1968), pisca, arhiviste, bibliofila, istori\u010dara knji\u017eevnosti, prevodioca i diplomate, nalazi se u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. Njegova biblioteka sadr\u017ei 6292 sveske, rukopise i vi\u0161e od 1300 fotografija. Zapise o Velimiru Vemi\u0107u, iz zaostav\u0161tine Vojislava Jovanovi\u0107a, priredio je S. \u0106irkovi\u0107, a objavio Magazin Plus, marta meseca 1995. godine. U nastavku pro\u010ditajte \u0161ta je o Vemi\u0107u zabele\u017eio Marambo.<\/p>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n
\n
\"\"
Velimir Vemi\u0107 30-tih godina XX veka<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n
Velimir Vemi\u0107 nikad nije zaboravio neumoljivu osvetu kralja Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a prema crnorukcima, koje je u montiranom Solunskom procesu proveo kroz “\u010distili\u0161te od sabalja”. Tihi pliva\u010d kod \u0160est topola i \u0107utljivi sakuplja\u010d knjiga, trka\u010dki junak s furioznim trijumfima na Banjici, nevidljivom je rukom bio odba\u010den, prezren od onih kojima je darovao krunu.<\/p>\n\n\n\n
Velimir Vemi\u0107 (1880-1949), konji\u010dki oficir, znan kao Kleber, zaverenik od 29. maja 1903. (jedan od izvr\u0161ilaca samog kraljeubistva), docnije jedan od osniva\u010da tajne organizacije Ujedinjenje ili smrt (poznate pod popularnim imenom Crna ruka), poznat je tako\u0111e sa svoga dnevnika u zapisnicima Solunskog procesa 1917. godine.<\/p>\n\n\n\n
Vemi\u0107 je nazvan gornjim nadimkom po svome konju Kleberu, s kojim je dobijao mnoge trke pre 1912. godine. Te pobede on je osvajao ja\u0161u\u0107i li\u010dno toga konja na takozvanim oficirskim trkama. Gledao sam ga na trkali\u0161tu Kola jaha\u010da (tada na Banjici); jahao je u uniformi konji\u010dkog kapetana ili majora – nebo-plava bluza i garans-crvene pantalone bile su skrojene od krep-de-\u0161ina plave odnosno crvene boje; najte\u017ee na njemu bile su oficirske epolete. Stigao je, razume se, prvi – i to je imao laku pobedu, ali za ono nekoliko minuta trke tako oznojio da mu se plava krep-de-\u0161inska “bluza” (koja nije imala postave) potpuno bila zalepila za le\u0111a.<\/p>\n\n\n\n
Bio je zver od \u010doveka<\/h4>\n\n\n\n
Vemi\u0107 je ina\u010de bio zver od \u010doveka. U Balkanskom ratu ubio je jednog na\u0161eg vojnika, pa je zbog toga bio su\u0111en i osu\u0111en. Bio je sirov, i neobrazovan, ali drzak i uobra\u017een – pravi selja\u010dki \u0111ilko\u0161, kao i uostalom celo njegovo dru\u0161tvo, raspolagao je velikom dozom lukavosti – i to lukavosti jedne selja\u010dine. <\/p>\n\n\n\n
Presudom Velikog Vojnog Suda od 5. juna 1917. u Solunu, osu\u0111en je dsa jo\u0161 \u0161estoricom optu\u017eenih na kaznu smr\u0107u, ali odmah pomilovan i kazna mu je zamenjena sa dvadeset godina zato\u010denja, ali je posle dve-tri godine pomilovan i od te kazne i pu\u0161ten na slobodu, tako oko 1920. godine. Izme\u0111u 1924. i 1932. godine ja sam ga vi\u0111ao dosta \u010desto, prvo na Koki\u0107evom kupatilu kod \u0160est topola, gde je provodio po ceo dan, u ga\u0107icama za kupanje, ali slabo silaze\u0107i u vodu. Obi\u010dno je le\u017eao potrbu\u0161ke u hladovini pred kabinama u mu\u0161kom basenu, glavu je podupirao \u0161akama olak\u0107enim i \u010ditao neke knjige. To su bili ud\u0111benici za II razred gimnazije.<\/p>\n\n\n\n
Nije imao nikakvih odre\u0111enih prihoda, ni plate, ni penzije, ali se nikome nije \u017ealio. Morao je primati pomo\u0107 od drugova crnorukaca koji su bili sposobni da prave pare (Vlad. Tucovi\u0107, Zava\u0111il, Nikodije Bogdanovi\u0107, Stojan Stojanovi\u0107 i drugi) pa su pomagali one drugove koji su bili u nevolji. Tako golog, u plivaju\u0107em stavu i stoje\u0107eg ja sam fotografisao, razume se s njegovim pristankom, \u010dak i sa u\u017eivanjem njegovim. Bio se mnogo promenio od 1915. kad sam ga poslednji put video u Kragujevcu.<\/p>\n\n\n\n
Nestao je prezrivi izraz pobednika<\/h4>\n\n\n
\n
\"\"<\/figure>\n<\/div>\n\n\n
Pustio je veliku kosu, vetrom rastr\u0161enu, bio je gotovo sasvim sed, brkove koje je nosio u vis, zavrnute, po tada\u0161njoj modi je bio obrijao, sa lica mu je potpuno i\u0161\u010dezao onaj prezrivi i samozadovoljni izraz lica pobednika; zamenila ga je neka rezignacija, ali ponosita. Imao je telo lepo skrojeno i muskuluzno bez preteranosti, koje je jo\u0161 bilo dobro sa\u010duvano, ko\u017ea mu je bila vrlo fina, ne\u0161to bleda i slabo maslinasta tena, tako da \u010dovek ne bi rekao da je seljak, imao je ruke, a ne ru\u010derde, nije ni pu\u0161io ni pio alkoholnih pi\u0107a – rekao bih \u010dak da je i jeo vrlo umereno. Osim kosmate glave, sve je na njegovom telu bilo umereno obraslo dlakom: bio je bez \u010dupavosti na grudima ili pod mi\u0161kama, bez preterane maljavosti. Celo leto 1930. je sam provodio na Savi, plivaju\u0107i ili veslaju\u0107i do vi\u0161e Ade Ciganlije sa Vladom Milanovi\u0107em. Sa Vemi\u0107em sam se vi\u0111ao i razgovarao skoro svakoga dana (leto je bilo vrlo lepo), a isto je sa nama bio i biv\u0161i demokratski ministar, mnogostruki milioner Dragutin Pe\u0107i\u0107; to je bio \u010dovek sa vrlo lepom moralnom fasadom, ali \u0161ta je bio iza ove te\u0161ko mi je bilo uhvatiti. Vemi\u0107 je rezonovao i govorio vrlo uzdr\u017eano – slabo pominju\u0107i sebe, jedino u \u010demu se nije mogao uzdr\u017eati, pa i to kratkim komentarom, kao pljunutim, to je njegova mr\u017enja na kralja Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a – preziranje i mr\u017enja u isti mah.<\/p>\n\n\n
\n
\"\"
Velimir Vemi\u0107 na Savi 30-tih godina<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n
Da nadoknadi gubitke iz mladosti<\/h4>\n\n\n\n
Vemi\u0107 je veoma po\u0161tovao (u ovoj fazi svoga \u017eivota) na\u0161u nauku, Univerzitet, Akademiju, Slobodana Jovanovi\u0107a, Bogdana Popovi\u0107a, Skerli\u0107a, Cviji\u0107a i druge korifeje na\u0161e kulture. Ose\u0107ao je koliko je \u0161kolovanje u Vojnoj akademiji bilo jednostrano, ekskluzivno i defektno, pa se kao biv\u0161i oficir starao da nadoknadi gubitke iz mladosti i postane i on nekakav intelektualac – ako ne ovako visok kao simpatizer “Crne ruke” filozof Branislav Petronijevi\u0107, a ono bar kao sekretar Univerziteta Dimitrije (“Matica”) Novakovi\u0107. \u010citao je mnogo, i najraznovrsnije knjige, ali nije mogao sti\u0107i Bo\u017eina Simi\u0107a (tako\u0111e biv\u0161eg oficira crnorukca) koji se bio mnoigo raspisao u \u0106ur\u010dinovoj “Novoj Evropi” politi\u010dkim i politi\u010dko-istorijskim \u010dlancima, niti nekoliko drugova iz biv\u0161e “Crne ruke” koji su se tako\u0111e bacili na literaturu. Vemi\u0107eva veza sa knji\u017eevno\u0161\u0107u bila je mnogo prostije prirode, ali je bila njegova velika strast. U stvari on se vi\u0161e bio vezao sa knjige i knji\u017earstvo nego za knji\u017eevnost i nauku. On je, odnekud, postao bibliofil. Jo\u0161 mi nije jasno otkuda se, kad i kako, on osetio ljubiteljem knjiga, ali tako je bilo, on ih je od svoje sirotinje po\u010deo kupovati i pribavljati.<\/p>\n\n\n\n
Susreti u antikvarnicama<\/h4>\n\n\n\n
Ja sam se sa Vemi\u0107em po\u010deo susretati po beogradskim antikvarnicama valjda tako od 1935. ili 1936. godine, pa do 1945. kad je jo\u0161 bilo antikvarnica u privatnom sektoru, i koje je godine, mislim, Vemi\u0107 i umro. Susretao sam se s njim kod Dragoslava Petkovi\u0107a (danas knjigovesca, tada antikvara) u Balkanskoj ulici, kod Milana Brajera (za koga se ispostavilo da je sve do 13. aprila 1941. bio tajni nema\u010dki agent u Beogradu, a posle tog dana javni nema\u010dki agent), kod Janka Hrkalovi\u0107a (rukovodioca knji\u017eare Srpske knji\u017eevne zadruge) koji je imao du\u0107an\u010di\u0107 u Makenzijevoj ulici, kod Ljubisavljevi\u0107a u Balkanskoj ulici, kod Vlajka Marsovca i kod drugih.<\/p>\n\n\n
\n
\"\"
Velimir Vemi\u0107 (levo)<\/em><\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n
Na Vemi\u0107a sam gledao kao na starog poznanika, njegova bibliofilija nije nikako i\u0161la nasuprot mome interesovanju za knjige. On nikad nije gledao da mi \u0161to ugrabi, \u0161tavi\u0161e u dva-tri maha skrenuo mi je pa\u017enju na stvar\u010dice za koje je znao da mene interesuju, zbirke narodnih pesama i narodnih pripovedaka \u0161to sam ja prvenstveno kupovao, ponudio mi je i neke manje zamene, koje sam mu ja prihvatio: se\u0107am se da sam mu da Gon\u010darovljevog “Oblomova” (izdanje SKZ) i tako jo\u0161 neke na\u0161e starije knjige od relativne vrednosti, i da mi je on uzvratio nekim sitnijim pesmaricama.<\/p>\n\n\n\n
Antikvari nisu marili Vemi\u0107a i smatrali su ga za konkurenta i \u0161pekulkanta, a bilo je \u0161tavi\u0161e i takvih koji su tvrdili da je kleptoman – “Dok se okrene\u0161, a on knjigu pod kaput! Lopov, gospodine” – uzrujano je govorio Ljubisavljevi\u0107. Meni je to te\u0161ko bilo verovati – ne verujem ni danas – ali nisam smatrao za potrebno da ga naro\u010dito razuveravam… jer sam Ljubisavljevi\u0107a dr\u017eao takvim nevaljalcem da njegove re\u010di nisu mogle imati nikakva zna\u010daja. To je bio jedan sasvim prost \u010dovek, jo\u0161 prostiji od Lazovi\u0107a, u Vidinskoj ulici, koji je od biv\u0161eg \u017eandara avanzovao za antikvara, bio jedva pismen, zaudarao je kao vuga, \u0161mrkao iz nosa i  imao za poslovne prijatelje neke sumnjive adrapovce, kupovao je nek tajanstvene predmete uvijene u novine od vi\u0161ljastih devoj\u010di\u0107a – \u0161egrtica po radnjama (tvrdili su njegove kolege) da mu je glavni posao bio trgovina kra\u0111enom robom, a ne knjigama.<\/p>\n\n\n\n
Kako-tako Ljubisavljevi\u0107 je bio jedini beogradski antikvar koji je uspeo da od svoje trgovine sazida petospratnicu, on je jedini me\u0111u njima imao radnju u sopstvenoj ku\u0107i (u Balkanskoj ulici, silaze\u0107i od hotela “Prag” ka \u017eelezni\u010dkoj stanici: druga, uska petospratnica vi\u0161e Apoteke). Meni je bilo gadno da mu ulazim u du\u0107an, prvo stoga \u0161to je on uop\u0161te imao vrlo malo knjiga: prodavao je \u0107emaneta, gramofone, stare novce, po\u0161tanske marke, ponekad i harmonike – kako mu je kad \u0161ta dolazilo u ruke. U glavnom izlogu i u nekoliko sporednih on nije imao mnogo istaknutih knjiga, ali se de\u0161avalo \u010desto da nai\u0111e neka koja me je interesovala. Tako sam kod njega kupio Gr\u010di\u0107evu Istoriju knji\u017eevnosti, dok nije postala retka kakva je danas. Se\u0107am se da sam kod njega kupio i Maleti\u0107a Gra\u0111u za istoriju pozori\u0161ta, vrlo dobar (\u010dist) primerak, ali nepotpun, nedostajao je po\u010detak, pre svega. Ja sam imao ve\u0107 jedan drugi primerak istoga dela, tako\u0111e nepotpun, spojiv\u0161i ih u jedno, dao sam ovu ne\u0161to glomaznu knjigu Gavru Dimi\u0107u da je pove\u017ee u poluko\u017eu (koja tek \u0161to se pojavila u Beogradu posle toliko godina). Ljubisavljevi\u0107 je dosta dobro poznavao cene knjiga i nije se mogao onako grubo varati kao \u0161to se Vlajko Marsovac ponekad varao, pa i na svoju \u0161tetu.<\/p>\n\n\n\n
Umro je u bedi, zaboravljen<\/h4>\n\n\n\n
Vemi\u0107 je umro bedno 1949. godine. Bio je samac, bez ijednog bli\u017eeg srodnika, pa je nekoliko dana le\u017eao mrtav me\u0111u svojim knjigama, niko nije znao da je umro, pa nije bilo koga da obavesti njegove drugove i prijatelje o njegovoj smrti.<\/p>\n\n\n\n
Propustio sam re\u0107i da je Vemi\u0107 bio lep \u010dovek u svoje mlado doba, kada smo ga gledali kako pobedni\u010dki zavr\u0161ava oficirsku trku na silnome Kleberu izmakav\u0161i za nekoliko du\u017eina ispred ostalih takmi\u010dara – drugova. Po tada\u0161njim pojmovima i tada\u0161njoj modi on je predstavljao idealnu mu\u0161kost, manje poetsku nego \u0161to je bila mu\u0161kost njegovog parnjaka iz 1880 godi\u0161ta, Dobrice Milutinovi\u0107a, ali fizi\u010dki izrazitiju. Lepa, stasita figura, puna neke prkosne, vatrene snage s aureolom kraljeubice koji je svojom konji\u010dkom sabljom iskasapio kraljicu-bludnicu i bacio je kroz prozor u dvorsku ba\u0161tu, plenio je izvesna \u017eenska srca: mnogo se pri\u010dalo o njegovim ljubavnim podvizima, ali ja nisam \u010duo za neku njegovu konkretnu vezu dostojnu bele\u017eenja i pam\u0107enja.<\/p>\n\n\n\n
Njegove lepe o\u010di nisu bile sevdalinske kategorije ve\u0107 tribunske. Njihov plamen je sevao po lo\u017eama i estradama banji\u010dkog trkali\u0161ta. Junak dana je zadovoljno otpozdravljao ljubiteljke koje su mu mahale svojim rupcima ispod \u0161e\u0161ira \u0161irokih kao to\u010dkovi i \u0161arenih suncobrana, ali nije bilo mogu\u0107e uhvatiti njegov pogled, zaustavljen ma u kome pravcu odu\u0161evljenog gledali\u0161ta. Meni bar, izgledalo je da se niko u tom trenutku bu\u010dnog slavlja nije tako usamljen ose\u0107ao kao oven\u010dani pobednik, visoka \u010dela na koje su bile pale, ulepljene znojem i pra\u0161inom, kovrd\u017easte vitice njegove bujne kose, on je bio prezadovoljan sobom, su\u010du\u0107i jednom rukom svoj gusti sme\u0111i brk uvrnut navi\u0161e, ne\u0161to na formu kajzera Vilhema II.<\/p>\n\n\n\n
Taj isti zagasiti uspravljeni brk, poduprt “mad\u017earskom pomadom”, te iste bujne uvojke njegove mladala\u010dke kose, ja sam gledao 1930. – na jendoj fotografiji iz 1910. kod moga starog prijatelja, fotografa Steve \u010cortomi\u0107a. Fotografija je bila vrlo dobro o\u010duvana i ina\u010de vrlo dobre izrade, i Vemi\u0107 je bio doneo nju \u010cortomi\u0107u da je “preslika”, tj. da izradi reprodukcijom nov negativ i sa tog novog negativa (po\u0161to stari nije bio sa\u010duvan) kopira ni vi\u0161e ni manje nego 12 kopija. Vemi\u0107 je bio ponosit na svoju pro\u0161lost – ko to ne bi bio! I \u017eeleo je da po jednu svoju fotografiju iz mladosti (“kako je nekad izgledao”) pokloni novim prijateljima koji ga onda nisu poznavali, ili starim prijateljima da ih podseti na pro\u0161lost. Stari, sedi gospodin bujne bele kose, obrijanih brkova, po\u017eeleo je da se prika\u017ee u svom negda\u0161njem izgledu, moglo bi se re\u0107i u svom negda\u0161njem toreadorskom sjaju.<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Za kraj, bilo bi interesantno pomenuti jedan podatak na koji sam nai\u0161ao dok sam pisao ovaj tekst:
Italijanski novinar Lui\u0111i Albertini intervjuisao je pre\u017eivele \u010dlanove Crne ruke novembra 1937. godine. Svoja saznanja objavio je u svom trotomnom delu “Le origini della guerra del 1914” (Poreklo rata od 1914). Intervju u kojem su pored Velimira Vemi\u0107a u\u010destvovali i \u010cedomir A. Popovi\u0107, Vladimir Tucovi\u0107 i Bo\u017ein Simi\u0107, uglavnom se odnosio na pitanja o organizaciji  “Crna ruka” i doga\u0111ajima tokom Prvog svetskog rata. Pre\u017eivele vo\u0111e Crne ruke, pukovnik Velimir Vemic\u0301, Tucovic\u0301, \u010cedomilj A. Popovic\u0301, Bo\u017ein Simic\u0301, kada ih je sada\u0161nji pisac ispitivao novembra 1937. godine, ponovo su potvrdili svoje predano, bezuslovno divljenje Dimitrijevic\u0301u (Apisu).<\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Pisano u Savoni, Italija, marta 2023. godine. 

Izvori: 
The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914 – Christopher Clark;
Devetsto tre\u0107a – Dragi\u0161a Vasi\u0107; 
The Origins of the War 1914 – Luigi Albertini
Magazin Plus, mart 1995

Fotografije: Privatna arhiva, subnor.org.rs, Magazin Plus (mart 1995)<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Povodom 120 godina od tragičnog Majskog prevrata. Jedna ručno ukoričena rukopisna knjiga baca novu jarku svetlost na događaj koji je pre 120 godina umnogome promenio srpsku istoriju. Reč je o spisu osobene vrednosti iz zaostavštine Vojislava Jovanovića Maramboa (1884-1968) koji se bavi majskom revolucijom iz 1903. godine – pričom o kraljeubici Velimiru Vemiću. Marambo je bio Beograđanin koji je svoj grad voleo do bizarnih pojedinosti. Zato je njegova priča o Velimiru Vemiću medaljon o siluetama starog Beograda, o stubovima naše prošlosti, o preziru velikih prema sudbini odbačenih predvodnika. Marambo je Vemićev portret satkao od iskustva jednog diplomate, arhiviste i plodnog istraživača naše baštine. Pred nama je jedna minijatura koja upotpunjuje sagu o 1903. godini. Čita se kao upečatljivo svedočanstvo u jednom odsečku. Marambova rukopisna knjiga počinje opisom redakcije “Malog žurnala”, te prelomne 1903. godine, kad je ušao u svet žurnalizma i literature pseudonimom MARAMBO (koji je sam skovao). Uvod Velimir S. Vemić, konjički oficir, zapamćen je u istoriji kao jedan od zaverenika u tzv. Majskom prevratu, kada je u noći 28\/29. maja 1903. grupa nižih oficira pogazila vojničku zakletvu i na zverski način lišila života srpski kraljevski par, poslednje Obrenoviće, kralja Aleksandra i kraljicu Dragu. Vemić je bio jedan od direktnih učesnika koji su okrvavili ruke i izvršili kraljeubistvo u Starom konaku. Dok Dragiša Vasić u svom delu “Devetsto treća” navodi da je Vemić otkrio prostoriju gde se sakrio kraljevski par, i kao što znamo, bio jedan od prvih koji su pucali i sabljama izboli poslednje Obrenoviće, Kristofer Klark, profesor evropske istorije na Kembridž univerzitetu, u svojoj knjizi navodi podatak (istorijski nepotvrđen), da je nakon ubistva, oficir Vemić uzeo za uspomenu deo kraljičinih grudi, koje je odsekao i čuvao u koferu (vidi niže). Odavno je poznato da je Vemić bio jedan od osnivača, prvih članova i potpisnik Ustava tajne organizacije “Ujedinjenje ili smrt”, poznate i pod nazivom “Crna ruka”, koja je zvanično osnovana 1911. godine. O periodu svog života i o radu “Crne ruke” od 1906. do 1916. godine pisao je u svojim memoarima, koje je tokom Solunskog procesa 1917. godine prepisao, i tako ih sačuvao, Apisov školski drug Rudolf Mihl. Učestvovao je u Balkanskim ratovima kao i u Prvom svetskom ratu, gde se pokazao kao sposoban oficir i imao određene zasluge (jedno vreme je vršio i dužnost komandanta Gornjačkog četničkog odreda, jednog od četiri koje je formirala Srpska Vrhovna komanda). Još jednu nesperivu mrlju na vojničku karijeru bacio je događaj iz 1913. U toku Drugog balkanskog rata 1913, iz obesti je ubio svog vojnika. Vojni sud, časnih oficira poput njega, oslobodio je Vemića. Međutim, Vemiću je kasnije ponovo suđeno i osuđen je na deset meseci zatvora, ali mu je kralj Petar I, usled jakog pritiska pojedinih oficira, udelio kraljevsko pomilovanje, decembra 1913. godine. O tome piše pomenuti Kristofer Klark u knjizi “The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914”, gde kaže: “Januara 1914. godine pažnja javnosti je bila usmerena na suđenje kraljeubici Vemiću, koji je 1903. godine bio ozloglašen po tome što je sa sobom u koferu nosio osušeni komad mesa koji je kao trofej odsekao sa grudi kraljice Drage u noći 29. maja\/11. juna. 1903. U oktobru 1913. godine, tokom Drugog balkanskog rata, Vemić je ubio jednog srpskog vojnika jer je bio prespor u izvršavanju naređenja i zbog toga je završio na vojnom sudu. Oslobađajuća presuda od strane suda u kome su bili isključivo visoki oficiri, izazvala je snažnu reakciju u delu beogradske štampe i Vemiću je ponovno suđeno pred Vrhovnim sudom Srbije. Ali, izdržavanje kazne od deset meseci zatvora, prekinuto je kraljevskim pomilovanjem, koje je vojni vrh izvukao od kralja krajem decembra 1913. godine.” (In January 1914, attention focused on the trial of a regicide officer by the name of Vemić, who had been notorious in 1903 for carrying about with him in a suitcase a desiccated flap of flesh that he had cut from one of Queen Draga’s breasts as a trophy of the night of 11 June. In October 1913, during the Second Balkan War, Vemić shot dead a Serbian recruit for being too slow to follow an order and was tried by a military tribunal. His acquittal by a court staffed entirely by senior officers triggered uproar in parts of the Belgrade press and Vemić was called for a retrial before the Serbian Supreme Court. But his sentence – a mere ten months of imprisonment – was cut short by a royal pardon, extracted by the military leadership from the king at the end of December 1913.) Klark za napisano navodi sledeći izvor: Gellinek to Chief of General Staff, Belgrade, 18 January 1914, transcribed in Jelavich, ‘What the Habsburg Government Knew’, pp. 142–4, here p. 143. O Vemićevom životu nakon završetka Prvog svetskog rata najviše podataka ostavio je u svojim rukopisima Vojislav Jovanović Marambo. Lični podaci i prebivališta u Beogradu nakon Prvog svetskog rata Zahvaljujući digitalizovanoj dokumentaciji Arhiva Beograda uspeli smo da rekonstruišemo deo Vemićevog međuratnog života, kada se radi o mestima boravka. Kako se može videti u njegovoj prijavi boravka u Beogradu, dokumentu iz 1924. godine, rođen je 3. marta 1880. godine u selu Knić, okrug Kragujevački. Ime oca i majke, Sava i Stana. Od ostalih podataka upisao je jugoslovensko državljanstvo, vera pravoslavna, neoženjen. Sa poleđine istog dokumenta saznajemo sledeće. U periodu između 1924. i 1944. godine promenio je sedam adresa. Godine 1924. živeo je u ulici Strahinjića bana 71, kod stanodavca Vrbica Mirka. Godine 1930. i sledeće 1931. živi u ulicama Vojvode Milenka br. 20 i Kraljev trg br. 21. Četiri godine kasnije, 1935, nalazimo ga u ulici Admirala Geprata br. 60a, gde rentira stan od braće Savčić. Tu se zadržao samo godinu dana i već 25. novembra 1936. iznajmljuje stan od Aranđelović Riste u Njegoševoj ulici br. 69. U Gračaničku ulicu br. 12, gde je takođe upisan kao podstanar, Vemić prelazi 7. maja 1938. godine. Međutim, 6. novembra 1944. upisao se na istoj adresi, ali sada kao stanodavac tj. vlasnik. Tu je proveo narednih pet godina, sve do svoje smrti 18. aprila 1949. godine. Podatak iz prijave boravka, gde je navedeno poslednje prijavljeno mesto stanovanja i datum smrti, nadovezuje se na belešku koju je u svojim zapisima ostavio Marambo: “Bio je samac, bez ijednog bližeg srodnika, pa je nekoliko dana ležao mrtav među svojim knjigama, niko nije znao da je umro…” Melodramski kraj zaverenika koji je doveo Karađorđeviće na vlast. Neobjavljeni rukopis Vojislava Jovanovića Maramboa. Legat Vojislava Jovanovića Marambo-a (1884-1968), pisca, arhiviste, bibliofila, istoričara književnosti, prevodioca i diplomate, nalazi se u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. Njegova biblioteka sadrži 6292 sveske, rukopise i više od 1300 fotografija. Zapise o Velimiru Vemiću, iz zaostavštine Vojislava Jovanovića, priredio je S. Ćirković, a objavio Magazin Plus, marta meseca 1995. godine. U nastavku pročitajte šta je o Vemiću zabeležio Marambo. Velimir Vemić nikad nije zaboravio neumoljivu osvetu kralja Aleksandra Karađorđevića prema crnorukcima, koje je u montiranom Solunskom procesu proveo kroz “čistilište od sabalja”. Tihi plivač kod Šest topola i ćutljivi sakupljač knjiga, trkački junak s furioznim trijumfima na Banjici, nevidljivom je rukom bio odbačen, prezren od onih kojima je darovao krunu. Velimir Vemić (1880-1949), konjički oficir, znan kao Kleber, zaverenik od 29. maja 1903. (jedan od izvršilaca samog kraljeubistva), docnije jedan od osnivača tajne organizacije Ujedinjenje ili smrt (poznate pod popularnim imenom Crna ruka), poznat je takođe sa svoga dnevnika u zapisnicima Solunskog procesa 1917. godine. Vemić je nazvan gornjim nadimkom po svome konju Kleberu, s kojim je dobijao mnoge trke pre 1912. godine. Te pobede on je osvajao jašući lično toga konja na takozvanim oficirskim trkama. Gledao sam ga na trkalištu Kola jahača (tada na Banjici); jahao je u uniformi konjičkog kapetana ili majora – nebo-plava bluza i garans-crvene pantalone bile su skrojene od krep-de-šina plave odnosno crvene boje; najteže na njemu bile su oficirske epolete. Stigao je, razume se, prvi – i to je imao laku pobedu, ali za ono nekoliko minuta trke tako oznojio da mu se plava krep-de-šinska “bluza” (koja nije imala postave) potpuno bila zalepila za leđa. Bio je zver od čoveka Vemić je inače bio zver od čoveka. U Balkanskom ratu ubio je jednog našeg vojnika, pa je zbog toga bio suđen i osuđen. Bio je sirov, i neobrazovan, ali drzak i uobražen – pravi seljački đilkoš, kao i uostalom celo njegovo društvo, raspolagao je velikom dozom lukavosti – i to lukavosti jedne seljačine. Presudom Velikog Vojnog Suda od 5. juna 1917. u Solunu, osuđen je dsa još šestoricom optuženih na kaznu smrću, ali odmah pomilovan i kazna mu je zamenjena sa dvadeset godina zatočenja, ali je posle dve-tri godine pomilovan i od te kazne i pušten na slobodu, tako oko 1920. godine. Između 1924. i 1932. godine ja sam ga viđao dosta često, prvo na Kokićevom kupatilu kod Šest topola, gde je provodio po ceo dan, u gaćicama za kupanje, ali slabo silazeći u vodu. Obično je ležao potrbuške u hladovini pred kabinama u muškom basenu, glavu je podupirao šakama olakćenim i čitao neke knjige. To su bili udđbenici za II razred gimnazije. Nije imao nikakvih određenih prihoda, ni plate, ni penzije, ali se nikome nije žalio. Morao je primati pomoć od drugova crnorukaca koji su bili sposobni da prave pare (Vlad. Tucović, Zavađil, Nikodije Bogdanović, Stojan Stojanović i drugi) pa su pomagali one drugove koji su bili u nevolji. Tako golog, u plivajućem stavu i stojećeg ja sam fotografisao, razume se s njegovim pristankom, čak i sa uživanjem njegovim. Bio se mnogo promenio od 1915. kad sam ga poslednji put video u Kragujevcu. Nestao je prezrivi izraz pobednika Pustio je veliku kosu, vetrom rastršenu, bio je gotovo sasvim sed, brkove koje je nosio u vis, zavrnute, po tadašnjoj modi je bio obrijao, sa lica mu je potpuno iščezao onaj prezrivi i samozadovoljni izraz lica pobednika; zamenila ga je neka rezignacija, ali ponosita. Imao je telo lepo skrojeno i muskuluzno bez preteranosti, koje je još bilo dobro sačuvano, koža mu je bila vrlo fina, nešto bleda i slabo maslinasta tena, tako da čovek ne bi rekao da je seljak, imao je ruke, a ne ručerde, nije ni pušio ni pio alkoholnih pića – rekao bih čak da je i jeo vrlo umereno. Osim kosmate glave, sve je na njegovom telu bilo umereno obraslo dlakom: bio je bez čupavosti na grudima ili pod miškama, bez preterane maljavosti. Celo leto 1930. je sam provodio na Savi, plivajući ili veslajući do više Ade Ciganlije sa Vladom Milanovićem. Sa Vemićem sam se viđao i razgovarao skoro svakoga dana (leto je bilo vrlo lepo), a isto je sa nama bio i bivši demokratski ministar, mnogostruki milioner Dragutin Pećić; to je bio čovek sa vrlo lepom moralnom fasadom, ali šta je bio iza ove teško mi je bilo uhvatiti. Vemić je rezonovao i govorio vrlo uzdržano – slabo pominjući sebe, jedino u čemu se nije mogao uzdržati, pa i to kratkim komentarom, kao pljunutim, to je njegova mržnja na kralja Aleksandra Karađorđevića – preziranje i mržnja u isti mah. Da nadoknadi gubitke iz mladosti Vemić je veoma poštovao (u ovoj fazi svoga života) našu nauku, Univerzitet, Akademiju, Slobodana Jovanovića, Bogdana Popovića, Skerlića, Cvijića i druge korifeje naše kulture. Osećao je koliko je školovanje u Vojnoj akademiji bilo jednostrano, ekskluzivno i defektno, pa se kao bivši oficir starao da nadoknadi gubitke iz mladosti i postane i on nekakav intelektualac – ako ne ovako visok kao simpatizer “Crne ruke” filozof Branislav Petronijević, a ono bar kao sekretar Univerziteta Dimitrije (“Matica”) Novaković. Čitao je mnogo, i najraznovrsnije knjige, ali nije mogao stići Božina Simića (takođe bivšeg oficira crnorukca) koji se bio mnoigo raspisao u Ćurčinovoj “Novoj Evropi” političkim i političko-istorijskim člancima, niti nekoliko drugova iz bivše “Crne ruke” koji su se takođe bacili na literaturu. Vemićeva veza sa književnošću bila je mnogo prostije prirode, ali je bila njegova velika strast. U stvari on se više bio vezao sa knjige i knjižarstvo nego za književnost i nauku. On je, odnekud, postao bibliofil. Još mi nije jasno otkuda se, kad i kako, on osetio ljubiteljem knjiga, ali tako je bilo, on ih je od svoje sirotinje počeo kupovati i pribavljati. Susreti u antikvarnicama Ja sam se sa Vemićem počeo susretati po beogradskim antikvarnicama valjda tako od 1935. ili 1936. godine, pa do 1945. kad je još bilo antikvarnica u privatnom sektoru, i koje je godine, mislim, Vemić i umro. Susretao sam se s njim kod Dragoslava Petkovića (danas knjigovesca, tada antikvara) u Balkanskoj ulici, kod Milana Brajera (za koga se ispostavilo da je sve do 13. aprila 1941. bio tajni nemački agent u Beogradu, a posle tog dana javni nemački agent), kod Janka Hrkalovića (rukovodioca knjižare Srpske književne zadruge) koji je imao dućančić u Makenzijevoj ulici, kod Ljubisavljevića u Balkanskoj ulici, kod Vlajka Marsovca i kod drugih. Na Vemića sam gledao kao na starog poznanika, njegova bibliofilija nije nikako išla nasuprot mome interesovanju za knjige. On nikad nije gledao da mi što ugrabi, štaviše u dva-tri maha skrenuo mi je pažnju na stvarčice za koje je znao da mene interesuju, zbirke narodnih pesama i narodnih pripovedaka što sam ja prvenstveno kupovao, ponudio mi je i neke manje zamene, koje sam mu ja prihvatio: sećam se da sam mu da Gončarovljevog “Oblomova” (izdanje SKZ) i tako još neke naše starije knjige od relativne vrednosti, i da mi je on uzvratio nekim sitnijim pesmaricama. Antikvari nisu marili Vemića i smatrali su ga za konkurenta i špekulkanta, a bilo je štaviše i takvih koji su tvrdili da je kleptoman – “Dok se okreneš, a on knjigu pod kaput! Lopov, gospodine” – uzrujano je govorio Ljubisavljević. Meni je to teško bilo verovati – ne verujem ni danas – ali nisam smatrao za potrebno da ga naročito razuveravam… jer sam Ljubisavljevića držao takvim nevaljalcem da njegove reči nisu mogle imati nikakva značaja. To je bio jedan sasvim prost čovek, još prostiji od Lazovića, u Vidinskoj ulici, koji je od bivšeg žandara avanzovao za antikvara, bio jedva pismen, zaudarao je kao vuga, šmrkao iz nosa i imao za poslovne prijatelje neke sumnjive adrapovce, kupovao je nek tajanstvene predmete uvijene u novine od višljastih devojčića – šegrtica po radnjama (tvrdili su njegove kolege) da mu je glavni posao bio trgovina krađenom robom, a ne knjigama. Kako-tako Ljubisavljević je bio jedini beogradski antikvar koji je uspeo da od svoje trgovine sazida petospratnicu, on je jedini među njima imao radnju u sopstvenoj kući (u Balkanskoj ulici, silazeći od hotela “Prag” ka železničkoj stanici: druga, uska petospratnica više Apoteke). Meni je bilo gadno da mu ulazim u dućan, prvo stoga što je on uopšte imao vrlo malo knjiga: prodavao je ćemaneta, gramofone, stare novce, poštanske marke, ponekad i harmonike – kako mu je kad šta dolazilo u ruke. U glavnom izlogu i u nekoliko sporednih on nije imao mnogo istaknutih knjiga, ali se dešavalo često da naiđe neka koja me je interesovala. Tako sam kod njega kupio Grčićevu Istoriju književnosti, dok nije postala retka kakva je danas. Sećam se da sam kod njega kupio i Maletića Građu za istoriju pozorišta, vrlo dobar (čist) primerak, ali nepotpun, nedostajao je početak, pre svega. Ja sam imao već jedan drugi primerak istoga dela, takođe nepotpun, spojivši ih u jedno, dao sam ovu nešto glomaznu knjigu Gavru Dimiću da je poveže u polukožu (koja tek što se pojavila u Beogradu posle toliko godina). Ljubisavljević je dosta dobro poznavao cene knjiga i nije se mogao onako grubo varati kao što se Vlajko Marsovac ponekad varao, pa i na svoju štetu. Umro je u bedi, zaboravljen Vemić je umro bedno 1949. godine. Bio je samac, bez ijednog bližeg srodnika, pa je nekoliko dana ležao mrtav među svojim knjigama, niko nije znao da je umro, pa nije bilo koga da obavesti njegove drugove i prijatelje o njegovoj smrti. Propustio sam reći da je Vemić bio lep čovek u svoje mlado doba, kada smo ga gledali kako pobednički završava oficirsku trku na silnome Kleberu izmakavši za nekoliko dužina ispred ostalih takmičara – drugova. Po tadašnjim pojmovima i tadašnjoj modi on je predstavljao idealnu muškost, manje poetsku nego što je bila muškost njegovog parnjaka iz 1880 godišta, Dobrice Milutinovića, ali fizički izrazitiju. Lepa, stasita figura, puna neke prkosne, vatrene snage s aureolom kraljeubice koji je svojom konjičkom sabljom iskasapio kraljicu-bludnicu i bacio je kroz prozor u dvorsku baštu, plenio je izvesna ženska srca: mnogo se pričalo o njegovim ljubavnim podvizima, ali ja nisam čuo za neku njegovu konkretnu vezu dostojnu beleženja i pamćenja. Njegove lepe oči nisu bile sevdalinske kategorije već tribunske. Njihov plamen je sevao po ložama i estradama banjičkog trkališta. Junak dana je zadovoljno otpozdravljao ljubiteljke koje su mu mahale svojim rupcima ispod šešira širokih kao točkovi i šarenih suncobrana, ali nije bilo moguće uhvatiti njegov pogled, zaustavljen ma u kome pravcu oduševljenog gledališta. Meni bar, izgledalo je da se niko u tom trenutku bučnog slavlja nije tako usamljen osećao kao ovenčani pobednik, visoka čela na koje su bile pale, ulepljene znojem i prašinom, kovrdžaste vitice njegove bujne kose, on je bio prezadovoljan sobom, sučući jednom rukom svoj gusti smeđi brk uvrnut naviše, nešto na formu kajzera Vilhema II. Taj isti zagasiti uspravljeni brk, poduprt “madžarskom pomadom”, te iste bujne uvojke njegove mladalačke kose, ja sam gledao 1930. – na jendoj fotografiji iz 1910. kod moga starog prijatelja, fotografa Steve Čortomića. Fotografija je bila vrlo dobro očuvana i inače vrlo dobre izrade, i Vemić je bio doneo nju Čortomiću da je “preslika”, tj. da izradi reprodukcijom nov negativ i sa tog novog negativa (pošto stari nije bio sačuvan) kopira ni više ni manje nego 12 kopija. Vemić je bio ponosit na svoju prošlost – ko to ne bi bio! I želeo je da po jednu svoju fotografiju iz mladosti (“kako je nekad izgledao”) pokloni novim prijateljima koji ga onda nisu poznavali, ili starim prijateljima da ih podseti na prošlost. Stari, sedi gospodin bujne bele kose, obrijanih brkova, poželeo je da se prikaže u svom negdašnjem izgledu, moglo bi se reći u svom negdašnjem toreadorskom sjaju. Za kraj, bilo bi interesantno pomenuti jedan podatak na koji sam naišao dok sam pisao ovaj tekst:Italijanski novinar Luiđi Albertini intervjuisao je preživele članove Crne ruke novembra 1937. godine. Svoja saznanja objavio je u svom trotomnom delu “Le origini della guerra…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5778,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[206,684,685,205,203],"class_list":["post-5485","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-crna-ruka","tag-kralj-aleksandar-obrenovic","tag-kraljica-draga-obrenovic","tag-majski-prevrat","tag-velimir-s-vemic"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5485","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5485"}],"version-history":[{"count":48,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5485\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5786,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5485\/revisions\/5786"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5778"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5485"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5485"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5485"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}