{"id":550,"date":"2019-03-05T22:22:54","date_gmt":"2019-03-05T21:22:54","guid":{"rendered":"http:\/\/aknjige.com\/blog\/\/?p=550"},"modified":"2020-04-10T23:40:00","modified_gmt":"2020-04-10T21:40:00","slug":"covek-koji-nas-je-uveo-u-xx-vek-ko-je-bio-djordje-m-stanojevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/covek-koji-nas-je-uveo-u-xx-vek-ko-je-bio-djordje-m-stanojevic\/2019\/","title":{"rendered":"\u010covek koji nas je uveo u XX vek. Ko je bio \u0110or\u0111e M. Stanojevi\u0107"},"content":{"rendered":"\n
U dana\u0161nje vreme nije redak slu\u010daj da na\u0161i sunarodnici ili sugra\u0111ani, o zna\u010dajnim ljudima poteklim iz na\u0161eg naroda znaju veoma malo ili skoro ni\u0161ta. Takvo je vreme, vreme kojim vlada povr\u0161nost i vreme promenjenih ili poreme\u0107enih vrednosti, pa i interesovanja. <\/h6>\n\n\n\n

Pitao bi neko, pa kakve veze imaju interesovanja sa vrednostima, svako ima pravo na razli\u010dita interesovanja. Istina, svako ima pravo na svoja interesovanja, koliko god bila razli\u010dita od mojih ili va\u0161ih, ali ne zaboravimo da interesovanja dosta govore o vama i o vrednostima koje gajite, jer vrednosti koje ste usvojili i kojima ste pre svega u ku\u0107i podu\u010deni, prili\u010dno uti\u010du i na izbor va\u0161ih interesovanja. Za\u0161to odre\u0111enu osobu ne interesuju Andri\u0107 i Milankovi\u0107, dok pokazuje interes za individue sumnjivog morala i kvaliteta, koje ni\u010dim nisu doprinele dru\u0161tvu, odgovor le\u017ei u raznim socijalnim aspektima, a jedan od njih je, mo\u017eda i najbitniji, porodica. Da ne preterujem, niko ne zna sve, koliko god da ima vremena i \u0161iroka interesovanja. Ne morate znati sve i svakoga, ne morate znati koje \u0110or\u0111e M. Stanojevi\u0107, ali kada vam se znanje nudi, nemojte ga odbiti, ne ko\u0161ta ni\u0161ta. Mo\u017eda neki ovakav tekst skrene ne\u010dija interesovanja, pa i vrednosti, u drugom, mo\u017eda ba\u0161 pravom smeru.<\/p>\n\n\n\n

Kada je na\u0161 proslavljeni nau\u010dnik Nikola Tesla dolazio 1. juna 1892. godine u prvu i jedinu posetu Srbiji, upravo \u0110or\u0111e Stanojevi\u0107 ga je do\u010dekao u Budimpe\u0161ti i doveo u Beograd. Tesla je u Srbiju doputovao nakon poziva Velike \u0161kole i Srpskog in\u017eenjerskog dru\u0161tva. Tesla i \u0110or\u0111e su tokom puta vodili razli\u010dite razgovore, razgovarali su pored ostalog i o zapo\u010detoj gradnji elektri\u010dne centrale u Beogradu. Tesla je znao da ga u Budimpe\u0161ti nije do\u010dekao bilo ko, nije razgovarao sa bilo kim, razgovarao je sa \u010dovekom koji \u0107e uskoro “osvetliti Srbiju”. Tesla i Stanojevi\u0107 su dugo sara\u0111ivali, Nikola je \u0110or\u0111u slao originalne drvene matrice, \u0110or\u0111e je o Nikoli napisao obimnu knjigu, prvu knjigu na srpskom jeziku o Nikoli Tesli, i drugu u celom svetu. Bili su veliki prijatelji, \u0110or\u0111e je izuzetno po\u0161tovao Nikolu, pored knjige objavljene 1894., dr\u017eao je i predavanja o Teslinim pronalascima. Dvojica inovatora ispred svog vremena, dvojica velikana onog doba kada su malenom Srbijom kora\u010dali veliki ljudi.<\/p>\n\n\n\n

Zahvaljuju\u0107i upravo \u0110or\u0111u Stanojevi\u0107u, pomenuti velikani, kao i drugi onda\u0161nji gra\u0111ani, me\u0111u prvima na svetu u\u017eivali su u blagodetima koje je donosilo nadolaze\u0107e moderno doba. Beograd je 1893. godine, pre mnogih evropskih prestonica, dobio elektri\u010dno osvetljenje koje je instalirala Edison Electric Co., a malo kasnije 1895. i prvi tramvaj. Na\u0161 glavni grad je u XX vek u\u0161ao osvetljen i opremljen za novo doba, prvenstveno zaslugom \u0110or\u0111a Stanojevi\u0107a i Nikole Tesle. Njihovo prijateljstvo imalo je veliki zna\u010daj za ranu elektrifikaciju Srbije, jer su ubrzo i drugi gradovi u Srbiji krenuli putem glavnog grada, i tako su osvetljeni U\u017eice, Leskovac, \u010ca\u010dak, Zaje\u010dar.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Osvetljeni Beograd po\u010detkom XX veka. U sredini se vidi tramvaj, dok je sa desne strane silueta \u0110or\u0111a Stanojevi\u0107a<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Izgradnjom beogradske termoelektrane zapo\u010dela je elektrifikacija Srbije, a tu je ovaj na\u0161 pionir elektrifikacije odigrao klju\u010dnu ulogu, posebno njegovo zalaganje za Teslin polifazni sistem, animiranje ljudi po mestima \u0161irom Srbije da u\u010dine napor i uvedu elektri\u010dnu struju, doprineli su modernizaciji Srbije. Mo\u017eete zamisliti opiranje onda\u0161njeg naroda uvo\u0111enju elektri\u010dnih novotarija. Stanojevi\u0107eve su zasluge i za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: U\u017eice na \u0110etinji, Vu\u010dje na Vu\u010djanci, Ni\u0161 na Ni\u0161avi, Veliko Gradi\u0161te na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaje\u010dar na Timoku.<\/p>\n\n\n\n

Stanojevi\u0107 je svoje znanje i stru\u010dnost u oblasti elektrotehnike pokazao i 1908. godine izgradnjom prve radio stanice u Beogradu. Predajnik, koji je bio napravljen \u201epo Teslinom sistemu rezonantno pode\u0161enih dvojnih prijemnih i predajnih kola\u201c, nalazio se u Fizi\u010dkom institutu u Kapetan Mi\u0161inom zdanju, a prijemnik u zgradi \u201eKlasne lutrije\u201c. <\/p>\n\n\n\n

Prvi je koji u Beogradu eksperimenti\u0161e sa Rendgen aparatom u Srbiji i dobija prve fotografije na\u010dinjene pomo\u0107u X zraka. Iako je zvani\u010dno prvi srpski fotograf Anastas Jovanovi\u0107, \u0110or\u0111u je pripala \u010dast i zasluga da bude autor prve sa\u010duvane fotografije u boji kod Srba. Radi se o o fotografiji pod imenom \u201eCigan\u010de sa violinom\u201c, ali to nije sve. Stanojevi\u0107 je zabele\u017een kao autor prvog fotografskog snimka potpunog pomra\u010denja Sunca kod Srba, kao i prve fotomonografije sa slikama u boji.<\/p>\n\n\n\n

Knjiga Nikola Tesla i njegova otkri\u0107a<\/a><\/em>, za koju je Tesla Stanojevi\u0107u iz Njujorka slao originalne drvene matrice za ilustracije, objavljena je 1894. Radi se o prvoj knjizi o Nikoli Tesli u Srbiji i Evropi, i drugoj objavljenoj u svetu. \u0110or\u0111e Stanojevi\u0107 objavio je ovo delo tek krajem 1894. godine zbog, kako se u predgovoru ka\u017ee, “stranih smetnji”. Prema navodima, knjiga je trebala da ugleda svetlo dana ranije, 1892. ili 1893. godine. <\/p>Prvom knjigom o N. Tesli u svetu smatra se “Inventions, Researches, and Writings of Nikola Tesla<\/em>“, New York, iste 1894. godine. Prvo izdanje Stanojevi\u0107eve knjige o Tesli iz 1894. godine, u dana\u0161nje vreme spada u prave kolekcionarske raritete. <\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n

\u0110or\u0111e je…, njegovom zaslugom…, mogao bih ovako skoro u nedogled. Ovaj fizi\u010dar, astronom, meteorolog i uop\u0161te popularizator nauke, je u skoro svim oblastima svog delovanja bio predvodnik. Biografija \u0110or\u0111a Stanojevi\u0107a je obimna, njegove zasluge prevazilaze mogu\u0107nosti jedne ovakve stranice, stoga \u0107u na kraju navesti linkove na kojima se, ako \u017eelite, mo\u017eete detaljnije informisati o \u017eivotu i radu ovog srpskog, danas malo poznatog, velikana. Nadam se da \u0107e generacije koje dolaze ispraviti istorijsku nepravdu i postaviti ovog znamenitog nau\u010dnika na mesto koje mu pripada, kako u istoriji, tako u budu\u0107nosti, a \u0161to je najva\u017enije u svesti njegovog naroda za koji je tako mnogo u\u010dinio.<\/p>\n\n\n\n

\u0110or\u0111e M. Stanojevi\u0107<\/strong> (Negotin, 7. april 1858 \u2014 Pariz, 24. decembar 1921) je bio srpski fizi\u010dar, astrofizi\u010dar, pionir elektrifikacije, prosvetitelj, profesor Velike \u0161kole, profesor i rektor Beogradskog univerziteta. Zaslu\u017ean je za uvo\u0111enje prvog elektri\u010dnog osvetljenja i izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji. Pored pitanja elektriciteta i njegove upotrebne vrednosti, bavio se i istra\u017eivanjima iz oblasti fizike, mehanike, astronomije, kao i novim tehni\u010dkim pronalascima: fotografijom u boji, rashladnim ure\u0111ajima i drugim oblastima. Koliko su njegovi radovi bili iznad nivoa tada\u0161nje nau\u010dne javnosti u Srbiji najbolje govori podatak o odbijanju Stanojevi\u0107evih nau\u010dnih radova iz fizike sunca od strane Srpske kraljevske akademije, iako su bili odobreni od strane pariske Akademije nauka i Stanojevi\u0107evog prijatelja i mentora \u017dila \u017dansena, svetski priznatog astrofizi\u010dara. \u010cinjenica da je ovaj velikan bio gotovo zaboravljen \u2013 \u010dak i od strane Instituta za fiziku Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je osnovao, sve do 1988. godine, kada je obele\u017eeno 130 godina od njegovog ro\u0111enja \u2013 stoji danas kao krupna opomena kulturi iz koje je potekao. <\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>
\"\"<\/figure>
\"\"<\/figure><\/div><\/div><\/div><\/div>\n\n\n\n
O \u0110or\u0111u Stanojevi\u0107u:<\/em><\/h5>\n\n\n\n

Link 1<\/a> – Link 2<\/a> – Link 3<\/a> – Link 4<\/a> – Link 5<\/a> – Link 6<\/a> – Link 7<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U današnje vreme nije redak slučaj da naši sunarodnici ili sugrađani, o značajnim ljudima poteklim iz našeg naroda znaju veoma malo ili skoro ništa. Takvo je vreme, vreme kojim vlada površnost i vreme promenjenih ili poremećenih vrednosti, pa i interesovanja. Pitao bi neko, pa kakve veze imaju interesovanja sa vrednostima, svako ima pravo na različita interesovanja. Istina, svako ima pravo na svoja interesovanja, koliko god bila različita od mojih ili vaših, ali ne zaboravimo da interesovanja dosta govore o vama i o vrednostima koje gajite, jer vrednosti koje ste usvojili i kojima ste pre svega u kući podučeni, prilično utiču i na izbor vaših interesovanja. Zašto određenu osobu ne interesuju Andrić i Milanković, dok pokazuje interes za individue sumnjivog morala i kvaliteta, koje ničim nisu doprinele društvu, odgovor leži u raznim socijalnim aspektima, a jedan od njih je, možda i najbitniji, porodica. Da ne preterujem, niko ne zna sve, koliko god da ima vremena i široka interesovanja. Ne morate znati sve i svakoga, ne morate znati koje Đorđe M. Stanojević, ali kada vam se znanje nudi, nemojte ga odbiti, ne košta ništa. Možda neki ovakav tekst skrene nečija interesovanja, pa i vrednosti, u drugom, možda baš pravom smeru. Kada je naš proslavljeni naučnik Nikola Tesla dolazio 1. juna 1892. godine u prvu i jedinu posetu Srbiji, upravo Đorđe Stanojević ga je dočekao u Budimpešti i doveo u Beograd. Tesla je u Srbiju doputovao nakon poziva Velike škole i Srpskog inženjerskog društva. Tesla i Đorđe su tokom puta vodili različite razgovore, razgovarali su pored ostalog i o započetoj gradnji električne centrale u Beogradu. Tesla je znao da ga u Budimpešti nije dočekao bilo ko, nije razgovarao sa bilo kim, razgovarao je sa čovekom koji će uskoro “osvetliti Srbiju”. Tesla i Stanojević su dugo sarađivali, Nikola je Đorđu slao originalne drvene matrice, Đorđe je o Nikoli napisao obimnu knjigu, prvu knjigu na srpskom jeziku o Nikoli Tesli, i drugu u celom svetu. Bili su veliki prijatelji, Đorđe je izuzetno poštovao Nikolu, pored knjige objavljene 1894., držao je i predavanja o Teslinim pronalascima. Dvojica inovatora ispred svog vremena, dvojica velikana onog doba kada su malenom Srbijom koračali veliki ljudi. Zahvaljujući upravo Đorđu Stanojeviću, pomenuti velikani, kao i drugi ondašnji građani, među prvima na svetu uživali su u blagodetima koje je donosilo nadolazeće moderno doba. Beograd je 1893. godine, pre mnogih evropskih prestonica, dobio električno osvetljenje koje je instalirala Edison Electric Co., a malo kasnije 1895. i prvi tramvaj. Naš glavni grad je u XX vek ušao osvetljen i opremljen za novo doba, prvenstveno zaslugom Đorđa Stanojevića i Nikole Tesle. Njihovo prijateljstvo imalo je veliki značaj za ranu elektrifikaciju Srbije, jer su ubrzo i drugi gradovi u Srbiji krenuli putem glavnog grada, i tako su osvetljeni Užice, Leskovac, Čačak, Zaječar. Izgradnjom beogradske termoelektrane započela je elektrifikacija Srbije, a tu je ovaj naš pionir elektrifikacije odigrao ključnu ulogu, posebno njegovo zalaganje za Teslin polifazni sistem, animiranje ljudi po mestima širom Srbije da učine napor i uvedu električnu struju, doprineli su modernizaciji Srbije. Možete zamisliti opiranje ondašnjeg naroda uvođenju električnih novotarija. Stanojevićeve su zasluge i za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: Užice na Đetinji, Vučje na Vučjanci, Niš na Nišavi, Veliko Gradište na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaječar na Timoku. Stanojević je svoje znanje i stručnost u oblasti elektrotehnike pokazao i 1908. godine izgradnjom prve radio stanice u Beogradu. Predajnik, koji je bio napravljen „po Teslinom sistemu rezonantno podešenih dvojnih prijemnih i predajnih kola“, nalazio se u Fizičkom institutu u Kapetan Mišinom zdanju, a prijemnik u zgradi „Klasne lutrije“. Prvi je koji u Beogradu eksperimentiše sa Rendgen aparatom u Srbiji i dobija prve fotografije načinjene pomoću X zraka. Iako je zvanično prvi srpski fotograf Anastas Jovanović, Đorđu je pripala čast i zasluga da bude autor prve sačuvane fotografije u boji kod Srba. Radi se o o fotografiji pod imenom „Ciganče sa violinom“, ali to nije sve. Stanojević je zabeležen kao autor prvog fotografskog snimka potpunog pomračenja Sunca kod Srba, kao i prve fotomonografije sa slikama u boji. Knjiga Nikola Tesla i njegova otkrića, za koju je Tesla Stanojeviću iz Njujorka slao originalne drvene matrice za ilustracije, objavljena je 1894. Radi se o prvoj knjizi o Nikoli Tesli u Srbiji i Evropi, i drugoj objavljenoj u svetu. Đorđe Stanojević objavio je ovo delo tek krajem 1894. godine zbog, kako se u predgovoru kaže, “stranih smetnji”. Prema navodima, knjiga je trebala da ugleda svetlo dana ranije, 1892. ili 1893. godine. Prvom knjigom o N. Tesli u svetu smatra se “Inventions, Researches, and Writings of Nikola Tesla“, New York, iste 1894. godine. Prvo izdanje Stanojevićeve knjige o Tesli iz 1894. godine, u današnje vreme spada u prave kolekcionarske raritete. Đorđe je…, njegovom zaslugom…, mogao bih ovako skoro u nedogled. Ovaj fizičar, astronom, meteorolog i uopšte popularizator nauke, je u skoro svim oblastima svog delovanja bio predvodnik. Biografija Đorđa Stanojevića je obimna, njegove zasluge prevazilaze mogućnosti jedne ovakve stranice, stoga ću na kraju navesti linkove na kojima se, ako želite, možete detaljnije informisati o životu i radu ovog srpskog, danas malo poznatog, velikana. Nadam se da će generacije koje dolaze ispraviti istorijsku nepravdu i postaviti ovog znamenitog naučnika na mesto koje mu pripada, kako u istoriji, tako u budućnosti, a što je najvažnije u svesti njegovog naroda za koji je tako mnogo učinio. Đorđe M. Stanojević (Negotin, 7. april 1858 — Pariz, 24. decembar 1921) je bio srpski fizičar, astrofizičar, pionir elektrifikacije, prosvetitelj, profesor Velike škole, profesor i rektor Beogradskog univerziteta. Zaslužan je za uvođenje prvog električnog osvetljenja i izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji. Pored pitanja elektriciteta i njegove upotrebne vrednosti, bavio se i istraživanjima iz oblasti fizike, mehanike, astronomije, kao i novim tehničkim pronalascima: fotografijom u boji, rashladnim uređajima i drugim oblastima. Koliko su njegovi radovi bili iznad nivoa tadašnje naučne javnosti u Srbiji najbolje govori podatak o odbijanju Stanojevićevih naučnih radova iz fizike sunca od strane Srpske kraljevske akademije, iako su bili odobreni od strane pariske Akademije nauka i Stanojevićevog prijatelja i mentora Žila Žansena, svetski priznatog astrofizičara. Činjenica da je ovaj velikan bio gotovo zaboravljen – čak i od strane Instituta za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je osnovao, sve do 1988. godine, kada je obeleženo 130 godina od njegovog rođenja – stoji danas kao krupna opomena kulturi iz koje je potekao. O Đorđu Stanojeviću: Link 1 – Link 2 – Link 3 – Link 4 – Link 5 – Link 6 – Link 7<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":552,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[86,84,87,85],"class_list":["post-550","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-beograd","tag-djordje-stanojevic","tag-negotin","tag-nikola-tesla"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/550","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=550"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/550\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/552"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=550"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=550"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=550"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}