{"id":5680,"date":"2023-04-17T20:45:04","date_gmt":"2023-04-17T18:45:04","guid":{"rendered":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/?p=5680"},"modified":"2023-04-17T20:48:44","modified_gmt":"2023-04-17T18:48:44","slug":"iz-stare-stampe-vinaverovo-beogradsko-ogledalo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/iz-stare-stampe-vinaverovo-beogradsko-ogledalo\/2023\/","title":{"rendered":"Iz stare \u0161tampe: Vinaverovo “Beogradsko ogledalo”"},"content":{"rendered":"\n
Jedna debela \u017euta knjiga iza\u0161la je (oktobra 1977. u \u010dast novinskog feljtona. Knji\u017eari su je, ne \u010ditaju\u0107i, vo\u0111eni svojim nosem, odmah stavili u izloge. Knjiga se zove \u201eBeogradsko ogledalo\u201c<\/a>. Na koricama D\u017eumhurov crte\u017e pisca i ime njegovo: Stanislav Vinaver.<\/h6>\n\n\n\n

Ako feljtone prevodimo kao listi\u0107e, onda je Vinaver rasko\u0161no lisnato stablo. Ovaj pesnik, jezi\u010dar, prevodilac, parodist, putopisac, fizi\u010dar, klavirist, esejist, humorist, bio je i feljtonist lista \u201eRepublika\u201c, od 1950. do 1955. Najbolje iz toga vremena skupio je Gojko Te\u0161i\u0107, a \u0161tampalo \u201eSlovo ljubve\u201c. Knjiga je za sladokusce i radoznalce.<\/p>\n\n\n\n

U na\u0161oj literaturi ima pisaca koji su napravili ime oru\u0107i jednu istu brazdu, muzu\u0107i jednu kravicu, pleve\u0107i malu ba\u0161tu. Vinaverove torbe bile su pune do vrha. On je svakodnevno rasipao seme duha, jezika, stila, zapa\u017eaja, smeha, ma\u0161te\u2026<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Krio se iza sedam pseudonima, iza \u0161est stranih jezika\u2026 Da ni\u0161ta drugo nije u\u010dinio on bi u srpskoj knji\u017eevnosti blistao kao \u010dudovi\u0161an i neponovljiv prevodilac. Mi smo grcali od smeha \u010ditaju\u0107i njegove prevode Rablea, Tvena, Ha\u0161eka\u2026 (Jedan odsek za savremeni jezik mogao bi da popisuje \u0161ta je on uneo, preneo i doneo na\u0161em jeziku, prevode\u0107i s tu\u0111ih).<\/p>\n\n\n\n

U \u201eBeogradskom ogledalu\u201c se ogledao jedan \u0161ezdesetogodi\u0161njak. On koji je bio Poenkareov student, Blokov poznanik, Nu\u0161i\u0107ev sekretar\u2026<\/p>\n\n\n\n

Ova knjiga nije zbirka feljtona. To je pre dnevnik radoznalog i umnog \u010doveka koji je sva\u0161ta znao i sva\u0161ta bio ( i pisar za Ministarstva prosvete, i saradnik \u201eVesele ve\u010deri\u201c).<\/p>\n\n\n\n

Kako je pisao? I\u0161ao je Beogradom i bele\u017eio. I\u0161ao je na sahrane (Risti Ratkovi\u0107u), na izlo\u017ebe (Laze Vozarevi\u0107a, Lubarde), u bioskope, na plenume knji\u017eevnika, na predavanja. Pamtio je godi\u0161njice i povode. O svemu je imao svoje so\u010dne i zabiberene bele\u0161ke (tri kucane strane najvi\u0161e).<\/p>\n\n\n\n

Ovi feljtoni kao da su \u017eivi. Oni se ljute, podsmevaju, osporavaju. Oni miri\u0161u kao da su sada iza\u0161li iz Sta\u0161ine jezi\u010dke kuhinje u kojoj se nije \u0161tedelo na masti, soli i za\u010dinima. On je \u010dak govorio: Geniji su mrsni!<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Beograd je ovom knjigom dobio jedan lep spomen i spomenik. Pet godina imao je kulturnog, pismenog i dobrovoljnog bele\u017enika, koji je mnogo i mnoge znao.<\/p>\n\n\n\n

Kad sam pro\u010ditao \u201eBeogradsko ogledalo\u201c pomislio sam: najbolja ogledala “na ovom svetu imaju
razbaru\u0161eni i neza\u010de\u0161ljani ljudi.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Vlada Bulatovi\u0107 Vib, u nekim dnevnim novinama, nama nepoznatim, od kojih je sa\u010duvan samo ovaj ise\u010dak.<\/em><\/pre>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jedna debela žuta knjiga izašla je (oktobra 1977. u čast novinskog feljtona. Knjižari su je, ne čitajući, vođeni svojim nosem, odmah stavili u izloge. Knjiga se zove „Beogradsko ogledalo“. Na koricama Džumhurov crtež pisca i ime njegovo: Stanislav Vinaver. Ako feljtone prevodimo kao listiće, onda je Vinaver raskošno lisnato stablo. Ovaj pesnik, jezičar, prevodilac, parodist, putopisac, fizičar, klavirist, esejist, humorist, bio je i feljtonist lista „Republika“, od 1950. do 1955. Najbolje iz toga vremena skupio je Gojko Tešić, a štampalo „Slovo ljubve“. Knjiga je za sladokusce i radoznalce. U našoj literaturi ima pisaca koji su napravili ime orući jednu istu brazdu, muzući jednu kravicu, pleveći malu baštu. Vinaverove torbe bile su pune do vrha. On je svakodnevno rasipao seme duha, jezika, stila, zapažaja, smeha, mašte… Krio se iza sedam pseudonima, iza šest stranih jezika… Da ništa drugo nije učinio on bi u srpskoj književnosti blistao kao čudovišan i neponovljiv prevodilac. Mi smo grcali od smeha čitajući njegove prevode Rablea, Tvena, Hašeka… (Jedan odsek za savremeni jezik mogao bi da popisuje šta je on uneo, preneo i doneo našem jeziku, prevodeći s tuđih). U „Beogradskom ogledalu“ se ogledao jedan šezdesetogodišnjak. On koji je bio Poenkareov student, Blokov poznanik, Nušićev sekretar… Ova knjiga nije zbirka feljtona. To je pre dnevnik radoznalog i umnog čoveka koji je svašta znao i svašta bio ( i pisar za Ministarstva prosvete, i saradnik „Vesele večeri“). Kako je pisao? Išao je Beogradom i beležio. Išao je na sahrane (Risti Ratkoviću), na izložbe (Laze Vozarevića, Lubarde), u bioskope, na plenume književnika, na predavanja. Pamtio je godišnjice i povode. O svemu je imao svoje sočne i zabiberene beleške (tri kucane strane najviše). Ovi feljtoni kao da su živi. Oni se ljute, podsmevaju, osporavaju. Oni mirišu kao da su sada izašli iz Stašine jezičke kuhinje u kojoj se nije štedelo na masti, soli i začinima. On je čak govorio: Geniji su mrsni! Beograd je ovom knjigom dobio jedan lep spomen i spomenik. Pet godina imao je kulturnog, pismenog i dobrovoljnog beležnika, koji je mnogo i mnoge znao. Kad sam pročitao „Beogradsko ogledalo“ pomislio sam: najbolja ogledala “na ovom svetu imajurazbarušeni i nezačešljani ljudi. Autor: Vlada Bulatović Vib, u nekim dnevnim novinama, nama nepoznatim, od kojih je sačuvan samo ovaj isečak.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5683,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[875,29],"class_list":["post-5680","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-knjizevnost","tag-stanislav-vinaver","tag-stari-beograd"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5680","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5680"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5680\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5684,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5680\/revisions\/5684"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5683"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5680"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5680"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aknjige.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5680"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}