Zibaldone, ili pun naslov “Zibaldone misli”, predstavlja svojevrsnu zbirku, li\u010dni dnevnik koji u sebi sadr\u017ei veliki broj bele\u0161ki, razmi\u0161ljanja, filozofskih zapa\u017eanja i analiza, knji\u017eevnih kritika i aforizama, koje je na ukupno 4.526 stranica, izme\u0111u jula\/avgusta 1817. i decembra 1832. godine, napisao \u0110akomo Leopardi (1798-1837), italijanski pesnik, filozof, pisac i filolog. Spisi su posthumno objavljeni u sedam tomova 1898. godine sa originalnim naslovom “Pensieri di varia filosofia e di bella letteratura” (Razne misli o filozofiji i knji\u017eevnosti). Leopardi poredi nevino i srec\u0301no stanje prirode sa stanjem modernog \u010doveka, iskvarenog preterano razvijenom sposobno\u0161c\u0301u razuma koji, odbacujuc\u0301i neophodne iluzije mita i religije u korist mra\u010dne stvarnosti uni\u0161tenja i praznine, mo\u017ee samo stvarati nesrec\u0301u. “Zibaldone” je me\u0161avina filozofskih napomena, \u0161ema, celih kompozicija, moralnih refleksija, sudova, eruditskih rasprava i raznih utisaka. Izbor iz dela Zibaldone objavljen je na srpskom jeziku 2005. godine (Filip Vi\u0161nji\u0107 Beograd 2005, izbor i prevod Aleksandar V. Stefanovi\u0107). <\/p>\n\n\n\n
\n\u0110akomo Leopardi ro\u0111en je 1798. godine. Umro je 14. juna 1837. godine u 39. godini \u017eivota. Danas se smatra jednim od najve\u0107ih lirskih pesnika italijanskog romantizma i jednim od najzna\u010dajnijih pesnika evropske poezije XIX veka.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n
\n
- Velike istine su tu, ali ih valja dobro odmeriti. Razum je neprijatelj svega \u0161to je veliko; razum je neprijatelj prirode; priroda je golema, razum je malen. Ovim \u017eelim re\u0107i da je \u010doveku te\u017ee do\u0107i do veli\u010dine \u0161to je razboritost vi\u0161e njime ovladala…<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\n
- Nesre\u0107a ljudska, u pore\u0111enju sa onom kod \u017eivotinja, predstavlja jedan od najve\u0107ih dokaza besmrtnosti du\u0161e … Sposobnost da se predvide nesre\u0107e, koju \u017eivotinje nemaju, strasti, nezadovoljstvo sada\u0161njicom, nemo\u0107 da se ispune sopstvene \u017eelje, i da ne spominjemo sve druge izvore koji spre\u010davaju sre\u0107u, \u010dine od nas neizbe\u017eno i u su\u0161tini nesre\u0107nike, i to zbog same na\u0161e prirode koja pretpostavlja to stanje i nije u mo\u0107i da ga izmeni. Ovo samo pokazuje da na\u0161e postojanje nije vremenski ograni\u010deno kao kod \u017eivotinja, jer se ono protivi zakonima koje priroda stalno sledi…<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\n
- Otpor podsti\u010de i daje snagu da se obavi i sprovede do kraja ono \u0161to se zapo\u010delo. Ako bih uradio deset stvari bez otpora, uz otpor bih uradio petnaest ili dvadeset. I to iz apsolutne re\u0161enosti i \u010dvrste volje, a ne usled dejstva mehani\u010dkog vi\u0161ka primenjene snage, ve\u0107e od one koja je potrebna da bi se savldao suo\u010deni otpor…<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\n
- Najve\u0107a mogu\u0107a sre\u0107a \u010dovekova na ovome svetu je kada \u017eivi smireno, u du\u0161evnom raspolo\u017eenju gaje\u0107i vedru i sigurnu nadu u mnogo bolje dane…<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\n
- Ali kada se spozna i izgubi takva sre\u0107a, nada vi\u0161e ne mo\u017ee da nas zadovolji i nesre\u0107a se uvla\u010di u nas. Jedno nesre\u0107no iskustvo \u010dini uvek nadu te\u017eom i \u017eivost do\u017eivljene sre\u0107e ne\u0107e nikada mo\u0107i biti nadoknada slatkim obmanama i ograni\u010denim prijatnostima nadanja, dok \u0107e \u010dovek ve\u010dito \u017ealiti za izgubljenim i onim \u0161to \u0107e se te\u0161ko mo\u0107i vratiti, po\u0161to je vreme velikih iluzija pro\u0161lo.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\n
- Kada ose\u0107anje odu\u0161evljenja koje do\u017eivljavamo nije dovoljno duboko, onda tra\u017eimo sadruga sa kojim \u0107emo ga podeliti, i svi\u0111a nam se \u0161to u tom trenutku mo\u017eemo o njemu da govorimo, po\u0161to se na neki na\u010din nadamo da \u0107emo osna\u017eiti prijatnost na\u0161eg ose\u0107anja pridru\u017eiv\u0161i mu ose\u0107anje i one druge li\u010dnosti.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
\n
- Poznavanje vi\u0161e jezika daje donekle ve\u0107u lako\u0107u i jasno\u0107u sopstvenom razmi\u0161ljanju, jer \u010dovek govore\u0107i misli. Me\u0111utim, nijedan jezik verovatno nema toliko re\u010di i izraza koji bi odgovarali i iskazali sve beskrajne pojedinosti misli…<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
\n<\/div>\n\n\n\nDa li znate<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to volim \u0110akoma Leopardija<\/strong><\/h2>\n\n\n\n